Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se na prvom mestu pozabaviti prvom tačkom današnjeg dnevnog reda, a to je Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode maloletnim licima ili takozvanim "Marijinim" zakonom. Veoma je važno shvatiti da se o njemu može govoriti sa dva aspekta. Prvi aspekt jeste pravne i tehničke prirode koje se tiču same primene zakona, a drugi su razlozi suštinske prirode.
Ja bih se na ovom mestu bavila suštinom, umesto u jednom nepoželjnom maniru da se stvari posmatraju isključivo tehnokratski, a ne da se uđe u suštinu problema.
Naime, Srbija jeste pretežno hrišćanska zemlja, ali čak i u onim krajevima u kojima ona to nije, sve religije imaju isti stav o najvišim vrednostima, a u hrišćanstvu porodice je zasigurno najviša vrednost, ta deca jesu osnova postojanja, gde je osnovni motiv ljudskog postojanja, nezavisno od različitih liberalnih shvatanja i potrebom za donošenjem ovakvog jednog zakona, koji proističe prvenstveno iz naše tradicije.
Raduje me činjenica što će Skupština danas raspravljati o ovom zakonu kojim se štiti porodica kao temelj našeg društva, kako na ovaj zakon, tako i na onaj o kome ćemo tek raspravljati, a to je Zakon o radu. Veoma je važno da jedno društvo, svako svom članu, svako svom pojedincu osigura slobodu i da se postara, a tu govorim o polnoj slobodi, koji tu slobodu beskrupulozno gaze, budu sa jedne strane najstrože kažnjeni, a sa druge strane da se država postara da oni za takva svoja zlodela jednostavno ne ponavljaju, jer se takvom pošasti današnjeg društva na jedna najgrublji način gazi vekovima građana Srpska tradicija.
Naravno da imam potpuno razumevanje po pitanju zašto je predlagač insistirao upravo na posebnom predlogu zakona. Molim predlagača da me sasluša, ako je ikako moguće. Hvala.
Dakle, imam razumevanje po pitanju toga zašto je predlagač insistirao na jednom posebnom zakonu, ali treba imati u vidu da pravni sistem uvek treba da teži kodifikaciji koja uređuju određenu oblast. U ovom slučaju to je Krivični zakonik i otuda je stav DHSS da su pravila iz tzv. "Marijinog zakonika" trebalo biti uneta u Krivični zakonik i to putem njegovih izmena i dopuna.
Upravo u tom cilju isprek DHSS i podnela sam predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kojima bi kao posebna mera bezbednosti bila uvedena hemijska kastracija ili, kako je to kod nas opštepoznato, a zapravo njen stručni naziv jeste antilibidinalni tretman, koji je implementiran u dobrom broju zemalja, čije zakonodavstvo naša zemlja može samo slediti jer, na kraju krajeva, nije ni sramota kopirati dobra rešenja.
Ukoliko pođemo od činjenice da su seksualni prestupi rezultat dubokih poremećaja ličnosti, ili da budem još direktnija pa ću reći, rezultat čiste patologije pojedinih umova, onda se takvi problemi rešavaju samo retributivnim merama koje podrazumevaju zapravo i koje znače da nema resocijalizacije i da nema prevaspitavanja i da je mogućnost promena svesti i strukture tih ljudi unapred osuđena na neuspeh i to je ono o čemu DHSS govori već deceniju unazad i nažalost u tome, iz nekog razloga, ostaje usamljena.
Treba imati na umu, takođe, činjenicu da ljudi takvih profila, govorim o silovateljima, naravno i pedofila, a vidim da mnoge poslanike ova tema ne zanima, a posle će se upravo na borbu protiv njih pozivati, obično ponavljaju, ili čine neka, zapravo i teža krivična dela, te otuda insistiranje upravo na hemijskoj kastraciji jeste jedan celishodan i potpuno opravdan način sprečavanja silovatelja da ponove ona dela za koja su već osuđena.
Kako je primetno da je naše društvo već ogrezlo u takav jedan oblik devijacije čije smo, nažalost, svedoci svakodnevno, jer sve češći su slučajevi kako silovanja, tako i slučajevi pedofilije. Takva pošast, naravno, može da se štiti i da se suzbija jedino zajedničkim delovanjem, kako stručne, tako isto i političke javnosti. Imajući pre svega u vidu progresivan rast ovakvih monstruoznih zločina, evidentno je da se ona opšta svrha kažnjavanja i to kako represivna, tako i socijalna, može postići samo uvođenjem nove mere bezbednosti, a to je upravo hemijska kastracija.
Ovakav stav DHSS o kome govorimo već godinu dana unazad, jeste opravdan, posebno ukoliko pođete od činjenice da su čak i kriminolozi saglasni u svojoj oceni da je povratništvo kod silovatelja i kod pedofila nažalost stoprocentno i to je nešto što ne trebamo smetnuti sa uma, za razliku od počinilaca drugih krivičnih dela.
Ukoliko imate blagu kaznenu politiku, kao što je to slučaj kod nas, onda takvu kaznenu politiku pooštravate. Ukoliko, kao kategoriju lica na kojima se sprovode prinudne mere bezbednosti, imate narkomane i alkoholičare, pa zašto onda ne uvesti meru bezbednosti, antilibidinalnog tretmana i sprovoditi je na pedofilima i silovateljima?
Osim toga, posebno je bitno da se kod povratništva uzme u obzir jedna činjenica, a to je da zaposleni u pritvorskom sistemu, moraju uzeti zapravo u obzir tu činjenicu, kako bi se u potpunosti onemogućila primena instituta uslovnog otpusta i tek kada primenite sve ove metode, pa tek kada svi ovi efekti izostanu, onda je neophodna primena, naravno, ono o čemu govorim, a to je upravo hemijska kastracija.
Ako me pitate – kako ona funkcioniše, pošto mnogim poslanicima to nije jasno, nije jasno ni mnogim građanima Republike Srbije? Reč je zapravo o jednom jednostavnom postupku hormonske kastracije primenom lekova. Antiandrogeni lekovi zapravo uništavaju seksualni nagon i to je jedan reverzibilni postupak koji u potpunosti ne utiče ni na kakva fizička oštećenja onog na kome se primenjuje, već je u pitanju jedan metod vremenski ograničene kontrole, hormonske promene slike kod osoba sa previše izraženim libidom, onih osoba koje zapravo ne mogu da kontrolišu svoj nagon.
Ovo je lako izvodljivi tehnički postupak, zato što se lekovima jednostavno prekida veza između hipofize i organa koji luče testosteron, a to su testisi. Da ne bih dalje ušla u nekakva medicinska objašnjavanja ovoga, a mogla bih i te kako, mislim da ću se na ovome zadržati, mislim da sam dovoljno o ovoj temi rekla.
Naravno, na ovom mestu citiraću pokojnog dr Vladana Batića, svog oca, za druge je Vladan Batić, koji je zbog svoje inicijative i zalaganja za uvođenje hemijske kastracije naišao na tešku osudu javnosti, jer se time navodno krše nekakva ustavna načela. Naime, kako je rekao, citiraću ga: "Član 23. Ustava Republike Srbije, proklamuje dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, a član 24. proklamuje pravo na život. Država je garant prava na život i dostojanstvo ličnosti, mora ih štititi svim raspoloživim sredstvima. Ubiti nekog prilikom silovanja je najstrašnija povreda dostojanstva ličnosti, povrede prava na život i zato je hemijska kastracija potpuno primeren, čak jedan skroman ekvivalent na zaštiti ovih sloboda i prava".
Ovo je Vladan Batić govorio pre četiri godine. Takođe, citiraću nešto što je takođe rekao: "Hemijsku kastraciju predlažem ne kao sankciju, već kao meru bezbednosti. U srpskom pravnom sistemu moramo primetiti da postoje one koje se prinudno sprovode, npr. obavezno lečenje narkomana i alkoholičara. Onda se pitam, zašto to sa tako istim žarom i entuzijazmom nisu reagovali oni isti borci za zaštitu ljudskih prava, tražeći ukidanje i postojećih mera bezbednosti, jer kada se takvi ljudi vezuju lancima i kada im se ubrizgavaju različite supstance, onda tu niko ne postavlja pitanje o povredi njihovog integriteta, niti se iko poziva na ustavne odredbe". Ovo je govorio dr Vladan Batić pre pet godina.
E, sad, sigurna sam da je hemijska kastracija i da sama reč kastriranje izaziva jako negativnu asocijaciju, ali ne možemo prenebregnuti određene činjenice, a to je da se ta metoda preventivnog antikriminalnog, kako god hoćete, monstruoznog delovanja primenjuje u zemljama EU i to je nešto što je najbitnije, hteli mi to da priznamo ili ne. Hoćete li primer zemalja u kojima se ona primenjuje na dobrovoljnoj osnovi? Nema nikakvog problema, uzmite npr. Norvešku, uzmite Dansku, uzmite Švajcarsku, Veliku Britaniju. Hoćete li primer zemalja gde se ona primenjuje kao obavezna prinudna mera? Uzmite Češku gde je do prošle godine izvršeno 24 kastracije, uzmite Poljsku gde ju je predložio tadašnji premijer Donald Tusk, itd. Možete da uzmete i zemlje van Evrope, recimo kao što je Južna Koreja, uzmite parlament Estonije. Na kraju krajeva, danas se mnogi pozivaju na Rusiju. Ruska Duma je usvojila prinudnu meru obavezne hemijske kastracije 2012. godine i to na predlog Dmitrija Medvedeva.
Naravno, ovakav zakon, nesporna je činjenica da bi uvođenje hemijske kastracije bilo burno pozdravljeno, ali neophodno je da se naravno preuzmu sve one prethodne mere pre nego njene eventualne primene, kao što je propisivanje dužih kazni zatvora za silovatelje i pedofile, a što sam predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika podnela, što naravno ova Skupština nije usvojila.
Nadam se da je predlagač imao vremena da takav predlog bar pročita, a tek iscrpljivanjem takve jedne mogućnosti, smatram da bi uvođenje hemijske kastracije bilo neophodno, bilo nužno, posebno ukoliko govorimo o kategoriji povratnika, a takva mera se isključivo za povratnike i predviđa.
Naravno da ćemo u ovaj poseban zakon o posebnim merama zapravo za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, poslanička grupa SPO-DHSS će podržati u svemu onome što se može doprineti, čak i u jednom malom delu, kada se radi o najvećim monstrumima i o najvećoj pošasti savremenog srpskog društva, čije su žrtve maloletna lica. Međutim, mislim da se treba učiniti jedan ozbiljniji, jedan teži korak i da se trebalo ići upravo na izmenu i dopunu Krivičnog zakonika.
Naravno, imam jedno pitanje i za predlagača, iako nije konkretno vezan za ovaj predlog zakona, ali recimo – kako ćete u budućnosti štititi neku devojku od recimo 19 – 20 godina, dakle punoletno lice, koja je žrtva silovanja, posebno ukoliko uzmete u obzir praksu da je prosečna kazna za silovanje pet i po godina, naravno, ona koja se izriče prvostepenom presudom, a po žalbi može biti i smanjena?
Naravno da ovakav stav i sve ono što sam do sada iznela neće deliti borce za ljudska prava, ja ne očekujem da delim, neka i naiđem na negativne kritike, to me apsolutno ne zanima, budući da oni odlučno stoje na stanovištu da je kastracija sama protivna ustavnom poretku. Međutim, pre nego što je negiraju, kao što to uvek čine, a danas to obično čine oni kada u nedostatku sopstvenog zanimanja moraju da se svrstaju u neku kategoriju, pa postaju upravo borci, ja ih pitam – šta je to sa pravima silovatelja i silovanim licima i šta je to sa njihovim pravima? Neka se više ne bave pravima silovatelja i pravima pedofila, nego njihovim žrtvama.
O tome treba da brinu ti takozvani borci za zaštitu ljudskih prava.
Lako je pozivati se upravo na povredu ustavnih odredbi i time negirati hemijsku kastraciju uopšte kao mogućnost implementiranja u naše krivično zakonodavstvo, ali je izuzetno teško opravdati povredu fizičkog, isto tako i psihičkog integriteta, kao i prava na život, pre svega onih ljudi koji su taj svoj život izgubili time što su upravo bili žrtve monstruoznih umova.
Lako je, takođe, pozivati se na Ustav i dok su tuđa deca žrtve silovatelja ili žrtve pedofila. Upravo zbog toga DHSS nikada neće odustati od ideje uvođenja mere bezbednosti kao što je hemijska kastracija, budući da je smatramo potpuno opravdanom i nećemo dozvoliti da žrtve silovatelja i žrtve pedofila budu samo neka n.n. lica o kojima danima čitamo po stranicama crne hronike. Zato neka oni isti borci za zaštitu ljudskog prava, pre nego što krenu sa negativnim reakcijama, znam da će ih biti i rekla sam, ne zanima me, pa ću još jednom da pomenem, a sve povodom onoga što sam iznela kada je u pitanju hemijska kastracija, neka se prvo konsultuju sa svojim ženama, neka se konsultuju sa svojim devojkama, sa svojim majkama, sa svojim ćerkama, itd. Mislim da će imati šta i da čuju. Toliko o ovoj prvoj tački ove objedinjene rasprave.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, moram da pohvalim predlagače i Ministarstvo pravde. Konačno se desilo i to čudo, da se ova materija upodobi Ustavu.
Nije potrebno da budete diplomirani pravnik, možete da budete i student Pravnog fakulteta pa da vam bude jasno da je ranija odredba zakona, koja je dozvoljavala trajno oduzimanje imovine iako krivični postupci nisu bili okončani, bila dramatična, ne samo u suprotnosti sa Ustavom, nego i sa elementarnom pravnom logikom. U tom smislu smatramo da je ispravno što je predlagač sada ovu materiju upodobio najvišem pravnom aktu. Naravno da se nekome ne može oduzeti imovina koja je proistekla iz krivičnog dela, a da pritom sud nije izrekao presudu da je krivično delo zaista krivično delo.
Po pitanju ovog zakona imam jednu malu kritiku, za koju se nadam da će je predlagač uvažiti kao dobronamernu. Smatram da je predlagač pogrešio što nije odmah upodobio Ustavu i odredbe zakona koje sada prestaju da važe. Naime, u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona predviđeno je da će se otpočeti postupci po odredbama prvog zakona, okončati upravo po odredbama tog, a ne po odredbama ovog novog zakona. Time mi produžavamo zapravo primenu neustavnih odredaba tog prvog zakona. Trebalo je u prelaznim i u završnim odredbama predvideti da se postupci za trajno oduzimanje imovine, započeti po tom zakonu, tamo gde još nije doneta pravosnažna presuda, imaju obustaviti ukoliko je doneto rešenje o privremenom oduzimanju imovine, a da se postupak za trajno oduzimanje imovine sprovede po odredbama upravo ovog zakona, odnosno da se taj postupak u tim slučajevima započne tek kada bude bila doneta pravosnažna presuda.
Naravno da smatramo da ovaj predlog zakona ima nedostatke koje sam pokušala da otklonim amandmanima. Ima ih dosta. Nadam se da će ih predlagač pomno pročitati, a koje se prvenstveno tiču zaštite savesnih sticalaca, zaštite oštećenih i sličnih stvari.
Mi danas moramo da vodimo računa, posebno kada govorimo o borbi protiv korupcije i kriminala, o tome da ta naša težnja u vezi sa suzbijanjem kriminala ne stvori kolateralnu štetu svim onim ljudima koji sa kriminalom nemaju veze.
Primećujem da je predlagač, kako ranijeg, tako i ovog zakona u težnji da se obračuna sa kriminalom zapravo zaboravio da zaštiti savesne i zakonite vlasnike imovine, kao i oštećene.
Potpuno podržavam napor da se kriminalom stečena imovina oduzme, ali u ovom parlamentu moram da branim i one ljude koji nemaju nikakve veze sa kriminalom, kojima može biti naneta šteta u sudaru dva golijata. S jedne strane to je država, a sa druge strane to je organizovani kriminal.
Upravo u cilju zaštite navedenih kategorija lica sam i podnela amandmane za koje se nadam da ćete ih pročitati.
Deo amandmana koje sam podnela odnose se i da se javnom tužilaštvu negde daju znatno šira ovlašćenja, ali mislim da treba omogućiti da se ovaj zakon primenjuje na sva krivična dela, za pojedina krivična dela uvek, a za pojedina krivična dela po odluci tužioca. U tom smislu sam i predložila da mu se na taj način prošire ovlašćenja u jednom i drugom delu. Predložila sam da se njegova ovlašćenja, na primer, po pitanju njegovih nadležnosti u vezi sa sefovima smanje.
U svakom slučaju i DHSS i SPO i ovom predlogu zakona prišla je krajnje konstruktivno sa iskrenom namerom da ovo zakonsko rešenje bude što bolje, jer treba imati u vidu da se ovde radi o borbi sa kriminalom.
Što se tiče treće dnevnog reda, Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i drugih posebno teških krivičnih dela, naša poslanička grupa zasigurno će podržati ovaj zakon, jer se njime vrši usklađivanje i jedna dobra korektura, a u cilju sve veće preciznosti, posebno zato što nema nekih bitnijih izmena.
U članu 1. i tački 4) malo mi je nejasno zašto vrednost pribavljena imovinske koristi prelazi iznos od 200 miliona dinara. Mislim da je taj imovinski prag možda mogao biti manji, ali u svakom slučaju je dobar Predlog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku njega ćemo isto tako podržati. Pre svega pohvale za ovaj prvi član, kojim se onemogućuje dosadašnja atraktivna diskriminacija advokata po osnovu njihovog staža.
Na kraju moram da iskoristim prisustvo ministra pravde ovde i da kažem da je Skupština danas imala mogućnosti, niste bili tu, da se glasa za pooštravanje jedne kaznene politike koja se tiče pre svega silovatelja i pedofila, što je bio cilj izmene i dopune Predloga izmena i dopuna Krivičnog zakonika koje sam podnela, ali to nije učinjeno. Bojim se da onda ti isti koji danas nisu podržali, a nisu ga podržali gotovo svi, nemaju moralno pravo da raspravljaju o prvom predloženom predlogu, o takozvanom Marijinom zakonu. Naravno da ubuduće nemaju pravo ni da se pozivaju na borbu protiv silovatelja i na borbu protiv pedofila ili da se danas pozivaju da svojataju takozvani Marijin zakonik za to, jer bitno je da danas podnete predloge zakona nisu ni pročitali.
Ova skupština danas imala je takođe priliku da glasa o produženju važenja lustracije, poznato kao zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Takođe mnogi ništa nisu čitali, mnogi nisu ništa slušali pa nisu glasali ni za isti, ali oni koji su glasali kada je taj zakon donet, a podsetiću ovde prisutne da je donet 2003. godine, kada su sedeli u toj istoj Vladi dr Zorana Đinđića, ali danas kada se postavi pitanje produženja frustracije oni ćute, ne slušaju, ne vide itd. Mislim da su se malo zaneli i zaboravili. Toliko o ozbiljnosti, a čast onim malobrojnim izuzecima, koji su takve predloge zakona, što lično moje, što predloge zakona poslanika poslaničke grupe SPO i DHSS podržali, a to su pre svega poslanici SDPS i SVM.
Hvala puno.