Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, u ovoj raspravi o setu pravosudnih zakona, bez namere da vrednujemo značaj, jer su i te kako svi značajni, i to svi predloženi zakoni, nesumnjivo je da najveću pažnju, barem pažnju javnosti zavređuje upravo Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima.
Moram odmah da istaknem da predloženim Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima se nesumnjiva pruža znatno veći stepen krivično-pravne zaštite upravo ovoj starosnoj populaciji.
Opravdanost donošenja ovog zakona potvrđuju i činjenice sa kojima se naše društvo, nažalost, svakodnevno suočava na najsuroviji i najmonstruozniji način. Danas su maloletna lica, a sve više i naročito veoma mlade osobe, žrtve brutalnih, podmuklih i bestijalnih napada na njihovu ličnost, a u tim napadima se najčešće ugrožavaju polne slobode mladih ljudi. Sve je veći broj krivičnih dela na štetu maloletnika, gde učinioci takvih krivičnih dela svirepo i na naročito poražavajući način uništavaju mlade živote. Posledice takvih krivičnih dela su naročito teške i dalekosežne, po meni čak i neotklonjive. Ovo posebno iz razloga što maloletna lica postaju žrtve obljube, silovanja, bludnih radnji, zloupotreba u pornografiji, kompjuterskoj tehnologiji prenosa podataka itd. Ove posledice podrazumevaju neminovno i mentalne i psihološke devijacije kod tih mladih ljudi koje ostaju za ceo život. Neretko i intenziviraju u toj meri da žrtva više nije sposobna da se uključi u društvo, da se socijalizuje, da se školuje, da se profesionalno izgrađuje, da kreira svoj život na što kvalitetniji način. Dakle, ta žrtva postaje neminovno izgubljena za društvo zbog nepoverenja u društvo, zbog nepoverenja zbog toga što se upravo pojavljuje kao žrtva ovakvog monstruoznog čina.
Marijin zakon je zato Marijin zakon, zato što se desilo nešto što je najmonstruoznije što se moglo desiti, a onda celo društvo postaje odgovorno, jer je neminovno da se nepoverenje rađa prema državnom aparatu ukoliko državni aparat ne reaguje.
Sigurno je da su ovo barem neki od razloga opravdanosti donošenja ovog zakona, ali šta je svrha? Svrha ovog zakona i poruka je upravo ovo poslednje što sam rekao – sprečiti učinioce ovih krivičnih dela da dalje i ikada više vrše ova krivična dela. Kako? Jednostavno, na način koji je apsolutno legitiman i koji podrazumeva kazne adekvatne i primerene krivičnom delu, načinu izvršenja krivičnog dela, stepenu društvene opasnosti. Jedino oštrim kažnjavanjem, pri čemu moramo imati u vidu da kaznenu politiku ne kreiramo mi, ne kreira Skupština Republike Srbije, već je kreira sudska praksa i sudovi. Upravo sudovima se ostavlja na ocenu da na najadekvatniji način preduprede oštrim kaznama sa nesumnjivim elementima represije ovakva krivična dela.
S druge strane moram da ukažem da predloženim zakonom se ostvaruje još nešto, još jedan cilj i još jedna svrha u krivično-pravnom smislu reči, a to je produžena prevencija i to kako specijalna, tako i generalna, kao i resocijalizacija. Zašto prevencija i resocijalizacija? Zbog toga to se upravo ovim zakonom pokušava da se spreči vršenje krivičnih dela, a samim tim smanji i broj učinioca krivičnih dela i broj krivičnih dela. Onda smo u smislu specijalne prevencije mnogo postigli. U smislu resocijalizacije će se postići onog trenutka kada posledice osude konačno zažive. One su ovim zakonom zaista i specifirane i utvrđene.
Posledice osude koje su ovde navedene, počev od gubitka javnih funkcija, gubitka zaposlenja na radnom mestu gde je učinilac krivičnog dela vezan za posao sa maloletnicima, zabranu sticanja javne funkcije, kao i zabrane zasnivanja radnog odnosa opet na poslovima koji se vezuju za rad sa maloletnicima, nesumnjivo jeste dobar osnov da ove posledice proizvedu i pravi rezultat.
Međutim, u odnosu na posebne mere koje je predlagač definisao u zakonu, a nema potrebe da ih posebno nabrajam, naročito u odnosu na ono što je predlagač i prepoznao kao vrlo osetljivu oblast i vrlo opasnu zonu delovanja kroz zabranu posećivanja mesta gde se okuplja veći broj mladih ljudi, poslanička grupa SPS je upravo na ovaj deo predloženog zakona i to na odredbe člana 6, 7. i 9. podnela amandmane. Zašto? Zbog toga što smatramo da u ovom delu predloženi zakon nije na najadekvatniji način regulisao način izvršenja posebnih mera. Mi smo analizirali odredbu člana 6a stav 3. i ukoliko bi ova odredba opstala, onda bi sva osuđena lica došla nakon pravnosnažnosti sudske odluke u nejednak položaj.
Moramo da imamo u vidu da su oni učinioci krivičnih dela koja su različita po kvalifikaciji, različita po stepenu društvene opasnosti, različita po načinu izvršenja krivičnog dela. Nemoguće je da svi oni, s obzirom na te različitosti, budu obuhvaćeni ovim zakonom tako što će biti određeno trajanje kako posledice osude, tako i posebnih mera u tzv. fiksnom periodu od 20 godina.
Tu smo potpuno saglasni sa amandmanima koje je, kako sam ih danas pogledao, predložila i DS. Smatramo da u tom delu ovaj zakon treba izmeniti, amandmane prihvatiti i da taj period bude određen do 20 godina, ali najduže do 20 godina. Na taj način se zadovoljava i ono elementarno ustavno načelo, da su svi jednaki pred zakonom.
Poslanička grupa SPS, pored toga, smatra da, osim onih posebnih mera koje su definisane u predloženom zakonu, isti zakon može biti kvalitativno poboljšan. Svesni smo da nijedan zakon ne može obuhvatiti sve situacije, da u životu postoji toliko situacija da je ne znam koliko zakona i koliko kvalitetnih zakona, sve situacije neće moći biti obuhvaćene zakonskom regulativom. S toga je naš doprinos da se barem jedan deo, jedan korpus, jedan segment popuni novom posebnom merom koja možda nije baš srećno i precizno formulisana, ali bi se mogla nazvati kao zabrana obavljanja poslova i aktivnosti koji podrazumevaju rad sa maloletnicima u posebnim okolnostima.
Zamolio bih narodne poslanike da na ovo posebnu pažnju, zajedno sa nama, obrate. Zašto? Zato što smo svakodnevno svedoci da ljudi koji rade na edukacijama mladih, naročito maloletnika, ljudi koji ta maloletna lica pripremaju za diplomske ispite, za polaganje ispita na fakultetima, za polaganje prijemnih ispita, kao potencijalni učinioci krivičnih dela u takvim posebnim okolnostima zaista mogu izazvati posebnu osobitu ugroženost maloletnika. Upravo je zbog toga amandmanom koji je podnela poslanička grupa SPS pokušano da se zadovolji i ono što podrazumeva povećan stepen zaštite i u ovakvim posebnim okolnostima. Zbog čega bi jednu ovakvu osetljivu zonu kao što je ova, osetljivu oblast delovanja izostavili?
Da ne govorim o tome u kojoj meri kao potencijalni učinioci krivičnih dela mogu da se pojave sportski treneri i treneri u drugim oblastima, animatori u kulturno-zabavnim sadržajima i lica koja se bave sličnim aktivnostima. Ukoliko ove posebne oblasti ne obuhvatimo onda smo ostavili jednu zonu potpuno krivično-pravno nezaštićeno. Da li to smemo? Mislim da u tom pravcu predlagač treba da ima u vidu i ove činjenice kao potpuno opravdane za prihvatanje amandmana koji smo predložili. Uvaženi ministre nadam se da ćete prepoznati kvalitet amandmana o kome sam sada govorio i u načelnoj raspravi.
Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i nadamo se da će Ministarstvo pravde i nakon usvajanja ovog zakona raditi na donošenju još kvalitetnijih, boljih zakonskih i podzakonskih akata kako bi se na još veći stepen zaštite, krivično-pravne zaštite podiglo ono što se traži u odnosu na maloletna lica koja su nesumnjivo najviše ugrožena kada je u pitanju ovaj zakon.
Što se tiče Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, treba istaći činjenicu da se ovim zakonom samo ostvaruje jedna vrsta kontinuiteta zakonodavne regulative. Zašto kontinuiteta zakonodavne regulative? Zbog toga što smo mi već imali donet Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela iz 2008. godine i ovim zakonom kojim su određena rešenja bolje regulisana, preciznije i jasnije, gde se postupak oduzimanja definiše na daleko kvalitetniji način, u svakom slučaju zavređuje pažnju da se ovakav zakon podrži.
Međutim, da bi građanima bilo jasno zbog čega poslanička grupa SPS istrajava na tome da je u pitanju kvalitetno zakonsko rešenje, onda treba poći od sledećih činjenica bez namere da ponavljam ono što se inače navodi u ovom zakonu. Pre svega dobro je da ste vi kao predlagač uveli nova krivična dela, da su ovde sistematizovana i ona krivična dela koja su u skoroj prošlosti uneta i u Krivični zakonik. Dobro je što se sada na daleko efikasniji način kroz efikasan postupak reguliše i pitanje oduzimanja imovine koja je proistekla iz krivičnog dela, ali koja je to imovina?
Hajde da je definišemo na dva načina. U opštem smislu to je i pokretna i nepokretna imovina, to su i dobra i koristi. Dobra mogu biti materijalne ili nematerijalne prirode ili nematerijalnog karaktera ali je suštinski reći da je imovina ono što je proisteklo iz krivičnog dela na protivpravan nezakonit način i u užem smislu to je ona imovina čija vrednost je u neočiglednoj nesrazmeri, dijametralnoj suprotnosti sa zakonitim prihodima vlasnika imovine. Ovde je neminovno da se radi o nečemu što ne može biti stečeno na legitiman način.
U čemu se sastoji legislativa procedure samog postupka? Sastoji se u tome što je ovde predlagač veoma jasno definisao ko ima stranačku legitimaciju u ovom postupku. Stranačku legitimaciju u ovom postupku nesumnjivo ima javni tužilac i vlasnik imovine. Svi ostali u postupku su organi. Imamo jednu organizaciju pri MUP koja se bavi finansijskom istragom, Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom i sud. Ko pokreće postupak? Jedini ko može da pokrene postupak je javni tužilac. Osim toga on u fazi finansijske istrage i upravlja postupkom. To je nešto što ovom zakonu daje poseban kvalitet, jer je procedura nedvosmisleno jasna i precizna.
Suštinsko što se tiče kvaliteta ovog zakona jeste ono što je i u uvodnom izlaganju predočeno od strane predlagača a to je da se kod oduzimanja imovine bez obzira da li se radi o privremenom ili trajnom oduzimanju imovine, vodi računa o nečemu što u postupku podrazumeva elementarna načela, pre svega zaštitu ličnosti tajnosti podataka a istovremeno efikasnost i hitnost postupka. Ova načela ako se dosledno poštuju u postupku nesumnjivo ukazuju da će i sam postupak oduzimanja imovine biti krajnje efikasan.
Na kraju tačno je da je najkvalitetnije ono što podrazumeva da se postupak trajnog oduzimanja imovine može pokrenuti tek nakon pravosnažnosti presude iz koje se vidi da je utvrđeno ko je okrivljeni, istovremeno oglašen krivim i osuđen za krivično delo iz kojeg je proistekla imovina koja se oduzima. Na taj način se izbegava paralelizam ili komplementarnost tako što neće doći do povrede prezunkcije nevinosti s jedne strane, a s druge strane nećemo voditi dva paralelna postupka. Jedan krivični postupak da bi utvrdili ko je kriv, a drugi postupak da oduzmemo imovinu.
Svrha donošenja ovog zakona kao i ranije važećeg zakona i poruka koju mi šaljemo jeste da se izbegne enormno bogaćenje učinilaca krivičnih dela fizičkih i pravnih lica povezanih sa njima na imovini koja je proistekla iz tih krivičnih dela. S druge strane svrha ovog zakona jeste da se imovina i zaštiti a štiti se shodno proceduri koju sam pokušao da predočim u najkraćem smislu reči.
Na kraju postoje i procesni zakoni koji su danas predmet našeg raspravljanja. Tu moram da istaknem ne stavljajući se u ulogu predstavnika advokature, jer mi to ne pada na pamet iako se bavim tim poslom, ali u svakom slučaju kao čoveka koji deli mišljenje svih advokata. Uradili ste jednu sjajnu stvar za advokaturu jer ste konačno iz zakona izbrisali jednu diskriminatorsku odredbu a ta odredba podrazumeva negativnu selekciju advokata. Ta negativna selekcija advokata je bila proizvedena u do sada i sada aktuelnom ZKP jer je advokat koji je kvalifikovan kao branilac mogao braniti u krivičnim postupcima samo ukoliko ima odgovarajuće radno iskustvo ili radni staž u advokaturi. Oni koji su imali vrlo mali staž od nekoliko meseci ili godinu dana su bili potpuno diskriminisani, pa makar to bile i sudije koje su preko 20 ili 30 godina provele u pravosuđu, prešle u advokaturu i nastavile svoj posao. Ko može da ubedi građane i nas ovde da oni ne znaju svoj posao? Niko.
Na kraju ono što podrazumeva edukaciju mladih pravnika advokatskih pripravnika je zaživelo u najboljoj meri i na najkvalitetniji način u ovom zakonu a to je da i advokatski pripravnici mogu zamenjivati advokata principala u krivičnim postupcima gde se pojavljuju okrivljeni za krivična dela zaprećena kaznama do pet godina zatvora. Sjajna šansa da se mladi ljudi edukuju, da steknu iskustvo, a kasnije da nastave da rade svoj posao kao što su mnogi od nas pravi izvorni advokati radili. U to ime i u ime svih nas advokata vam zahvaljujem.
Želim da kažem da mi nemamo ni jednu jedinu dilemu da u danu za glasanje ne podržimo, podržaćemo sve ove zakone. S druge strane pozivam sve kolege narodne poslanike bez obzira da li su iz pozicije ili opozicije, da ukoliko su u ovom mom izlaganju prepoznali kvalitet zakona, da nam se pridruže u tome da ih podržimo. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su četiri po svom karakteru različita zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva. Naše gledanje, poslaničke grupe DS, na njih je takođe različito.
Prvi zakon nastao je kao reakcija, odnosno posledica svireposti počinioca i tragedije žrtve i njene porodice. Na taj način je ovo reakcija društva, odnosno države, na jednu tragediju koja sa druge strane može da se desi i nekoj drugoj porodici.
Zbog ove činjenice, ovaj zakon uživa podršku poslanika DS. Pre svega, smatram da ovaj zakon uživa moralnu podršku svih poslanika, jer njegov cilj treba da bude prevencija. On se odnosi na potencijalne počinioce ovakvih krivičnih dela. Dakle, on je pre svega usmeren na potencijalne počinioce ovako svirepih krivičnih dela i on bi trebalo, mogli bi kolokvijalno da kažemo, da udalji potencijalne počinioce od potencijalnih žrtava.
Svakako da kada raspravljamo o ovom zakonu, a i o svakom drugom krivičnom zakonu, treba da se stavimo u ulogu žrtve, odnosno njene porodice. Moje mišljenje i mišljenje poslaničke grupe DS jeste da je ovaj zakon trebalo da uđe ranije u proceduru. Ovaj zakon je pripremila prethodna vlada. Smatramo da je on svakako trebalo da uđe u proceduru pre Zakona o amnestiji.
Međutim, za ovaj zakon i za potencijalno nove žrtve, za sprečavanje novih teških krivičnih dela, veliku zaslugu ima porodica male Maje. Otac je danas sa nama na galeriji. Svakako da je ovo primer ljudske humanosti. Ova porodica ne može da sačuva svoje dete, ali može da sačuva, zajedno sa nama, neku drugu decu. U tom smislu, smatram da oko ovog pitanja neće biti političkih razlika u ovom parlamentu.
Ono što bih kao pravnik mogao da kažem o ovom zakonu jeste činjenica koju su neke od mojih kolega pominjale prethodno, a to je činjenica da je naše krivično zakonodavstvo kodifikovano, da se nalazi u jednom Krivičnom zakoniku i da će ovaj zakon biti jedan poseban zakon mimo tog kodifikovanog zakonika. Ali, obzirom na karakter krivičnog dela i obzirom da se radi o prevenciji od vršenja ovih krivičnih dela, sigurno je da to ima opravdanje.
Kada je u pitanju zakon o oduzimanju imovine, činjenica je da je ovde reč o jednom novom zakonu, na jednu staru temu i da mi već sada imamo Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Dakle, da ne bi bilo nikakve zabune među poslanicima i među građanima Republike Srbije, naime, prethodna Vlada je još 2008. godine donela Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz vršenja krivičnih dela i on je imao za cilj intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Primena ovog zakona o kome govorim, koji je donela prethodna Vlada, pokazala je da oduzimanje imovine licima koja su osuđena ili protiv kojih je postupak u toku za krivična dela, može na adekvatan način da doprinese borbi protiv ovog modernog zla, koje pogađa i razara suštinu i osnovne principe funkcionisanja svake organizovane države.
Borba protiv organizovanog kriminala je svakako preduslov borbe protiv korupcije, jer je korupcija veoma često izvedena pojava veoma teških krivičnih dela, kao što su šverc droge, oružja, nafte, cigareta itd, što je najbolje pokazala i akcija "Balkanski ratnik" i razbijanje jedne organizovane kriminalne grupe, koja je bila upletena u sva ova prethodno navedena krivična dela, koja su na kraju dovela do organizovanja te kriminalne grupe i koja je bila prethodna pretnja celom društvu.
Inače, ukupno zaplenjena imovina po ovom zakonu koji je donela prethodna Vlada jeste 350 miliona evra. Nažalost, u obrazloženju ovog novog zakona, ne navodi se ova cifra, kao što se ne navodi ni podatak da je po ovom osnovu oduzeta imovina od 255 fizičkih lica, 25 pravnih lica, da je oduzeto 35 kuća, 100 stanova, 18 lokala, 22 garaže itd, apartmani na Zlatiboru, umetnička dela, 18 privrednih društava, četiri hotela, restorani, novčana sredstva.
Nije naznačena ni činjenica da se samo po osnovu zakupa ovih objekata, koji su oduzeti privremeno, ostvaruje mesečni priliv od 20 hiljada evra, koji ide u različite namene, kao što su Dečija bolnica u Tiršovoj, kao što su ustanove koje su sada dečiji vrtići, kao i ustanove koje se koriste za smeštaj ugrožene dece ili njihovih majki. Određena sredstva otišla su na donacije opštini Trgovište za sanaciju posledica od poplava, za kupovinu hrane za narodne kuhinje, za kupovinu sredstava za opremanje nekih centara, pomoć raznim udruženjima distrofičara itd.
U tom smislu, smatramo da je ovaj zakon koji je prethodna Vlada usvojila bio jedan kvalitetan zakon. To na jednom mestu priznaje i aktuelno ministarstvo, odnosno Vlada. Ne kažemo da nije trebalo da se ovaj zakon menja. Apsolutno smatramo da je bilo potrebno da se ovaj zakon menja, jer je kroz njegovu primenu uočeno da se u određenim segmentima ne ostvaruju određene procedure na kvalitetan način, pre svega kada je u pitanju raspolaganje oduzetom imovinom. U tom delu nemamo nikakvog spora.
Takođe, bilo je potrebno precizno regulisanje odredbi o oduzimanju imovine koja se nalazi u inostranstvu i to nema nikakvog spora, pre svega da bi se izbegla različita tumačenja.
Međutim, i pored toga, smatramo da je ovaj zakon mogao kroz izmene i dopune da se popravi i da nije bilo neophodno donošenje novog zakona.
Znam da u obrazloženju stoji da je promenjeno preko 50% svih normi i da su se u tom smislu ispunili uslovi za donošenje novog zakona, ali nisam sasvim siguran koliko je to posledica tehničkih ispravki koje bi dovele do donošenja jednog novog zakona i koliko je to posledica želje da se ovim zakonom poentira. Mislimo da nije mesto za to, jer očekujemo dugo najavljivane druge zakone iz oblasti pravosuđa koji, nažalost, ne stižu u ovu Skupštinu.
Svakako zaslužuje pažnju obrazloženje postojeće Vlade koja je na jednom mestu istakla da je prethodnim zakonom Republika Srbija, poput niza drugih savremenih i demokratskih država koje se odlikuju vladavinom prava, dobila zakonodavstvo čije su norme omogućile efikasnije i celovitije oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom.
Ovim zakonom je po prvi put u naše krivično zakonodavstvo uvedena mogućnost da se licu pravosnažno osuđeno za određena inače teška krivična dela, a za koje je, između ostalog, karakteristično da po pravilu donose veliku dobit, koje ne dokaže da je određena imovina koju poseduju stečena legalno, takva imovina može trajno oduzeti. Dosadašnja primena ovog zakona je dala veoma dobre rezultate, pre svega u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala i visoke korupcije, što je bio glavni cilj koji se ovim zakonom želi postići.
U jednom delu stoji odredba nove Vlade o kvalitetnom zakonodavstvu koji je usvojila prethodna vlada u borbi protiv organizovanog kriminala. Međutim, efekti toga se umanjuju. Recimo, kaže se - privremeno ili trajno je oduzeta imovina u vrednosti od više miliona evra. Nije više miliona evra nego 350 miliona evra. Dakle, to nije više miliona evra, radi se o ogromnoj sumi, radi se o ogromnoj imovini i radi se o Vladi koja se prvi put uhvatila u koštac sa ovim delom, odnosno sa ovim krivičnim delima. Drago nam je, ponavljam, drago nam je što ova Vlada pravi kontinuitet u tom smislu i smatram da ne treba da umanjuje dostignuća prethodne vlade koja je krenula od nule.
Kada su u pitanju pojedine odredbe, pre svega, zakona koji se tiče oduzimanja imovine stečene vršenjem krivičnih dela, član 2. smatramo propustom zakonodavca. Zašto nije predvideo da se ovaj zakon može odnositi i na krivično delo terorizma iz člana 391. Krivičnog zakonika, već je predvideo da se oduzimanje imovine može vršiti samo usled pokretanja postupka ili osuđivanja za krivično delo finansiranja terorizma? Smatram da ovo jeste nedostatak.
Kao nedostatak bi se mogla uzeti činjenica da ministar unutrašnjih poslova rukovodi jedinicom koja se bavi poslovima čuvanja, odnosno raspolaganja oduzetom imovinom, a prethodno je stajao stav da se to radilo po pribavljenom mišljenju republičkog javnog tužioca koji jeste druga zainteresovana strana u ovom postupku, i ne znam zbog čega je to izuzeto.
U stavu 4. Predloga zakona je predviđeno da u poslovima upravljanja oduzetom imovinom, Direkcija može da ugovara usluge u skladu sa aktom ministra nadležnim za poslove pravosuđa. U važećem zakonu ne postoji ova odredba, što je izazvalo brojne poteškoće u radu Direkcije. Ova odredba će znatno olakšati rad Direkcije. U tom smislu, smatram da je ova odredba korektna.
Sporan je član 56. gde Direkcija može bez odobrenja nadležnog suda da otuđi imovinu. To može izazvati određene pravne, odnosno ustavno pravna pitanja.
Kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, radi se više o tehničkim odredbama koje nesumnjivo popravljaju zakon, ali se ne radi o suštinskim izmenama koje su dugo najavljivane. Računamo da i na ovaj način novi ministar potvrđuje da su prethodni zakoni bili kvalitetni.
Imajući sve ovo u vidu, poslanička grupa DS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati zakon koji se tiče posebnih mera za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima – Marijin zakon. Dakle, sa zadovoljstvom. Smatramo da to jeste doprinos u borbi protiv ovih krivičnih dela koja su izuzetno društveno opasna.
Ostali zakoni jesu kozmetički, ne pružaju previše novina i smatram da su samo potvrda da je DS radila kvalitetno u ovoj oblasti, a nikako nisu neka novina koja bi trebala da predstavljaju novi kvalitet. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Da li je koleginica možda bila prijavljena pre mene ili ne? (Ne.)

Poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo, URS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu, imajući pre svega u vidu borbu protiv korupcije i kriminala, i sa dubokim uverenjem da ovi zakoni doprinose efikasnoj borbi protiv korupcije i kriminala.

Kada to kažem mislim i na zakone koji donose, mahom, usaglašavanje sa nekim promenama koje su u međuvremenu nastale, ali i sa novim zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom.

Do usvajanja ovakvog zakona 2008. godine i njegove primene 2009. godine, za koji smo takođe glasali i podržali ga, Srbija je bila vrlo zgodno mesto za bavljenje kriminalom. To je bio prilično unosan posao, jer se često dešavalo da i nakon odsluženja zatvorske kazne, kriminalce čeka bogata imovina, porodica sa jahtama, kućama, i sklonjenim novcem, i to je zaista bio jedan loš model i veoma loša poruka države.

Stvari su se od onda promenile. Činjenica je da je zakon imao efekte, ali naravno podržavamo nastojanje da sve ono do čega je došlo u primeni zakona, a primećeno je kao nedostatak, otkloni ovim novim zakonom, kao i da se proširi obim dela na koje će se ovaj zakon odnositi.

Dame i gospodo, ono o čemu danas želim da posebno govorim je zakon koji ima jedan suvoparan pravnički naziv, a koji se zove Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode maloletnih lica. Emotivno i ljudski, taj zakon svi zovemo "Marijin zakon".

Verujem, dame i gospodo, da je poražavajuće za jednu državu i da je veoma tužno za jedan parlament kada on mora da donese zakon imenom jednog deteta. Bilo bi dobro da donosimo zakone koje zovemo imenima dece koja su u njihovom životu donela neku radost, unapredila njihov život ili živote njihovih vršnjaka. Nažalost, to se ne dešava, i ne samo u Srbiji. Kada se zakoni zovu imenom nekog deteta, onda to znači da je to dete žrtva i da je ono položilo život za donošenje ovakvog jednog zakona.

Da li bi bilo bolje da se ovaj zakon, kao u Americi, zove – "Veterling zakon", po malom Džejkobu, ili da se zove "Meganin zakon", po maloj Megan koja je, takođe, stradala usled ovakvog zločina? Da li bi nam bilo lakše? Ne bi sigurno. Nigde u svetu nijedno dete ne treba da strada da bi se pravni sistem njegove države ili sveta unapredio.

Ostaje činjenica da smo ovaj zakon mogli da donesemo ranije, imajući u vidu da je on u Americi postajao od 1994. odnosno 1996. godine i da postoji u brojnim drugim zemljama. Trebalo je da ga donesemo ranije, ali ne prošle godine. Kamo sreće da smo ga doneli pre 2010. godine. Ostaje nam upit da li bi mala Marija danas bila živa? To nikada nećemo znati, ali ostaje nam obaveza da ubuduće brže reagujemo u ovakvim slučajevima i ne čekamo da se zlo desi da bismo ga predupredili.

Dame i gospodo, ovo je zakon koji izaziva brojne emocije i niko od nas ne može o njemu da govori bez emocija. On izaziva i burne emocije u javnosti i na blogovima možete naći razne predloge o kaznenim merama nad zločincima, kada su u pitanju seksualni delikti nad decom, od predloga metak u čelo, smrtna kazna, doživotna robija, do kastracije. Ima mnogo bure, ima mnogo emocija. Kriminolozi i krivičari nas ipak upozoravaju da treba biti razuman, da treba videti koji su efekti ovakvih zakonskih rešenja i da je naš cilj, ne osveta, ne gađenje, ne strah, nego da je naš cilj pre svega sprečavanje vršenja ovakvih dela u budućnosti.

Dakle, govoriću o nekim kontraverzama koje se postavljaju kada razmišljamo na ovakv način. Pre svega, kakva je kaznena politika i koja je to kaznena politika koja će dovesti do umanjenja vršenja ovakvih krivičnih dela. Da je u Srbiji ona blaga, mislim da se slaže većina nas. Kada su izmene Krivičnog zakonika bile na dnevnom redu, predlagala sam strožu kaznu kada dođe do smrtnog ishoda usled silovanja nad detetom. Nažalost, tada taj amandman niste usvojili, i pozivam vas gospodine ministre da sledećom prilikom razmislimo još jednom o tome da se u takvim slučajevima predloži najstroža moguća kazna.

Zastarevanje, to svakako jeste bolno pitanje. Ne može da zastari jedan takav zločin. Kao zločin protiv čovečnosti, ne može da zastari, jer deca su najosetljivija bića. Ono što se desi u njihovom detinjstvu trajno obeležava njihove živote, trajno obeležava naše društvo, da se razumemo, jer seksualni zločini nad decom nisu tako malobrojni kako se nekad čini, jer svi znamo da se prijavljuje samo vrh ledenog brega. Dakle, zastarevanje moramo menjati. Sve žene u parlamentu složile su se da će zajedno raditi na tome i verujem da ćemo svi podržati amandmane koji donese ovakvo jedno rešenje, pogotovo ako imamo u vidu da žrtva, maloletna žrtva od osam godina, deset godina, dvanaest godina, ne može da prijavi zločin u roku od šest godina. Ne može da ga prijavi. Vama je poznato da većina evropskih zemalja ima drugačija rešenja i ta rešenja moraju biti ugrađena i u naš pravni sistem.

Da li je moguća rehabilitacija zločinaca koji izvršavaju ovakva krivična dela? Podaci govore da se jako često radi o povratnicima i ja se sa tim slažem. Da li je potpuno nemoguća rehabilitacija? Ne verujem, svako mora da dobije svoju šansu.

Ovaj zakon ne tretira počinitelje koji su u porodici. Najveći broj seksualnih zločina nad decom izvršavaju očevi, očusi, usvojitelji, lica kojima su deca poverena na staranje, lica koja rade u domovima za nezbrinutu decu. Dakle, poznati počinitelji. O njima moramo misliti kada govorimo o ovom zakonu.

Kastracija, još jedno veoma kontraverzno pitanje o kome je danas bilo reči. Da li je kastracija lečenje? Nije lečenje. Da li ona dovodi do smanjivanja zločina? Nemamo potpuno tačne podatke. Podaci su takođe kontraverzni. Neki kažu – da, u potpunosti, a neki kažu – ima recidiva do 83%, čak i kada se uradi hemijska kastracija. To je jedno pitanje o kome se mora ozbiljno razgovarati.

Moram da postavim još jedno bolno pitanje za naše društvo. Da li smo mi društvo koje, sa jedne strane, burno, emotivno reaguje i predlaže metak u čelo, a sa druge strane, da li smo mi društvo koje je sklono da toleriše ovakvu vrstu zločina? Da li imamo dvostruke aršine u odnosu na to ko je počinilac ovakvog krivičnog dela?

Da li jednog počinioca nazivamo monstrumom, zveri, životinjom, a drugog nazivamo oče, samo zato što on pripada jednoj organizaciji koja uživa visoko poverenje u Srbiji? To je nedopustivo.

Ovih dana u javnosti se pojavio još jedan slučaj. Kako je moguće da je poznati pevač, estradni umetnik, neću ga nazvati gospodinom, priznao da je imao vezu, pa onda kaže da je to bila planktonska veza sa 14-godišnjom devojčicom? Kako je moguće da je to okruženje tolerisalo? Sada vidimo da su mnogi iz okruženja te devojčice znali za to. Kako je moguće da se ta vest pojavila kao izabrani deo programa jednog rijaliti šoua, koji takođe neću da pominjem, mada mislim da zaslužuje pominjanje u negativnom kontekstu?

Da li ćemo i dalje biti fanovi takvih estradnih izvođača, slušati njihovu muziku, a zgražavati se nad iks, ipsilon zverima koji ganjaju našu decu? Mislim da o tome svemu treba da razmišljamo. Mislim da treba da se podiže svest u društvu o tome da svaki počinilac ovakvog dela mora biti kažnjen na jednak način, bilo da je to slučaj u porodici, kada se radi o očevima, bilo da je to slučaj u crkvi, kada se radi o sveštenim licima, bilo da je to slučaj o veoma poznatim estradnim umetnicima ili o potpuno nepoznatim počiniocima.

Kakvi su efekti mera koje ovaj zakon donosi po iskustvima drugih država koje imaju ovakve mere? Takođe, kontraverzni. Neki podaci kažu da se čak 63% novih slučajeva pojavljuje u zajednicama koje jesu informisane o tome da u njihovom komšiluku živi neko ko je već izvršio ovakvo krivično delo. Neki čak kažu da mere, evidencije i javnog prepoznavanja počinioca krivičnog dela mogu ubrzati njegov recidivizam, usled straha, izolacije, stida, odbačenosti koju on doživljava u toj zajednici. Neki kažu, ne neki, istraživači koji su se time bavili kažu da objavljivanje identiteta počinioca koji živi u okruženju dovodi do manjeg broja prijavljenih slučajeva. Ovde se pre svega misli na one slučajeve koji se dešavaju u porodici, jer su posledice veće. O ovome takođe treba razmišljati kada donosimo ovaj zakon.

No, to ni na koji način ne umanjuje značaj ovog zakona. Ovo su samo pitanja za eventualno razmišljanje o usvajanju amandmana koje su narodni poslanici predložili, a po onome što sam videla ima jako puno dobrih amandmana.

Ujedinjeni regioni Srbije i ja u punoj meri podržavamo ovaj zakon, pre svega, zbog toga što on jasno kaže da nema ublažavanja kazne za ove počinioce i da nema uslovnog otpusta za njih. Prestanak javne funkcije i prestanak rada sa decom je nešto što mora da se podrazumeva u ovakvim slučajevima. Nemogućnost obavljanja javne funkcije ili zasnivanja radnog odnosa traje 20 godina po odredbama zakona.

Predložila sam amandman koji predviđa 40 godina trajanja zabrane, jer smatram da neko ko je imao 25 ili 30 godina kada je osuđen možda može doći u situaciju da posle 20 godina ponovo radi sa decom. Mislim da nema potreba, tu se slažem sa koleginicom Radović, koja je predložila da to bude trajno. U saglasnosti sa našim pravnim sistemom sam predložila da to bude najstroža kazna koju mi imamo, a to je 40 godina.

Mislim da će ona pokriti kompletno ono što sam želela da postignem.

Naravno, podržavam sve posebne mere, obavezu da se počinilac svakog meseca do 15. u mesecu javlja policijskoj upravi, odnosno Zavodu za izvršenje zatvorskih sankcija, zabranu posećivanja mesta gde se okupljaju deca, obavezu savetovanja. Tu takođe imam jednu dilemu – da li imamo dovoljan broj savetovališta koja su osposobljena, akreditovana da se bave ovakvom vrstom terapije, da li ih imamo u malim mestima, kako će to biti regulisano? To pretpostavljam da će biti naknadno rešeno, ali to je takođe nešto što izaziva dilemu u primeni zakona.

Par zamerki koje sam imala odnose se, pre svega, na maloletne počinioce. Pretpostavljam da ste možda videli moj amandman. Moja dilema je - da li maloletni počinioci ovih krivičnih dela takođe potpadaju pod ove mere i da li to znači da, ako je neko sa 15 godina, recimo, osuđen na neku vaspitnu meru zato što je, recimo, naveo neku svoju vršnjakinju da prisustvuje polnom činu, a to je jedno od dela koje se sankcioniše, da li će se i na njega odnositi mera da 20 godina, odnosno 40, kako sam ja predložila, ne može da radi sa decom?

Dakle, to je nešto o čemu bih volela da pričamo kada budemo pričali o amandmanima. Dakle, u duhu zakona o maloletnim počiniocima krivičnih dela, u duhu moguće rehabilitacije najmlađih počinioca krivičnih dela, predlažem da oni budu izuzeti iz dejstva ovog zakona. Naravno, kada se radi o starijim maloletnicima koji su osuđeni za najteže kazne i svim odraslim licima, predlažem pooštravanje kazni, kao što sam već rekla.

Posebne mere koje će sud ispitivati na svake četiri godine ili na dve godine, po zahtevu lica koje je podvrgnuto ovim merama, su takođe nešto što se možda može jednim delom unaprediti, pre svega, imajući u vidu različitu težinu krivičnih dela. Neke zemlje su to na taj način rešile i mislim da bi bilo možda bolje da smo u odnosu na to doneli jedno zakonsko rešenje, dakle, u odnosu na težinu krivičnog dela, jer, podsećam, krivična dela se kreću od nedozvoljenih polnih radnji do silovanja itd. Dakle, ovo bi trebalo rešiti u odnosu na težinu krivičnog dela, a ne ostavljati sudu mogućnost da na svake četiri godine preispituje i eventualno oslobađa ovih obaveza nekog počinioca. Mislim da to ne treba da bude diskreciona odluka suda, već da treba da bude rešeno zakonom, opet kažem, u odnosu na težinu krivičnog dela.

Obaveza obaveštavanja sredine u kojoj se nalazi počinilac ne postoji u ovom zakonu. Ona je zakonima koje sam navela u nekim drugim zemljama predviđena i kreće se od toga da, uz vođenje evidencije, postoji obaveza da policijska uprava obavesti komšiluk ili grad u kome se nalazi izvršilac ili povratnik u izvršavanju ovakvog krivičnog dela, da obavesti roditelje, kako bi oni znali da se u njihovom kraju nalazi takav zločinac.

Kod nas ne postoji obaveza. Mi ćemo imati evidenciju i na zahtev poslodavaca ili tužilaštva ili policije, oni će imati uvid u ovu evidenciju, ali obaveza obaveštavanja ne postoji. Mislim da je to takođe moglo biti rešeno i da je mogla postojati neka vrsta obaveze.

Potpuno sam svesna toga da je ovaj zakon usaglašen sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i, kao što sam već rekla, ne mislim da je nužno obelodaniti identitet počinioca. Međutim, Evropski sud za ljudska prava, u svojoj praksi, donosi odluke u kojima, ceneći interes i sredine, odnosno zaštite dece i zaštite tajnosti podataka, preporučuje meru kojom bi bilo moguće obavestiti da se u određenom kraju nalazi počinilac, ali ne i izneti njegov identitet, dakle, o kome se tačno radi, pa se pretpostavlja da bi, u tom slučaju, roditelji, nastavnici i oni koji se bave decom i sama deca, mogli biti oprezniji.

Evo, to su neka pitanja i ideje koje sam imala vezano za ovaj zakon. Još jednom želim da naglasim da je on odličan korak u prevenciji izvršavanja ovakvih krivičnih dela i potpuno sam ubeđena da će ovo biti zakon koji će biti donesen glasovima 250 narodnih poslanika, jer ovo nije samo zakon koji dugujemo Mariji, ovo je zakon koji dugujemo svoj našoj deci i ovo je zakon koji nosi imena sve dece u Srbiji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice. Pred nama je predlog zakona i izmene i dopune zakona koje proističu iz promena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, ali i izmene i dopune zakona koje proističu iz tzv. Lanzarot konvencije, Konvencije SE o zaštiti dece, koje su zemlje koje su usvojile ovu konvenciju, u obavezi da zakonom urede.
Mislim da je Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima apsolutno bio neophodan, sa stanovišta što, na žalost, danas u modernom svetu broj krivičnih dela protiv polne slobode raste, a čije su žrtve deca, odnosno maloletna lica.
Htela bih da, u ovom trenutku, izdvojim pre svega član 185b ovog zakona, na koji moje kolege, u svojim diskusijama, nisu obratile pažnju ili nisu smatrali da ga je posebno potrebno apostrofirati, a ja smatram da je to veoma važno zbog toga što internet komunikacije, koliko god da donose pogodnosti, omogućavaju i velike zloupotrebe i vrlo je važno ovom zakonskom odredbom precizirati i inkriminisati osobe koje ugrožavaju polnu slobodu maloletnih lica, koristeći internet mreže.
Zbog toga smatram da treba posebno razmisliti o setu preventivnih mera, upravo za osobe koje po izlasku iz zatvora pokazuju da imaju, koristeći internet mreže, dobijaju poseban nagon ili želju da ponovo vrše ta krivična dela. Veliki broj građana, uzornih članova društvene zajednice se, u odnosu prema ljudima, ponaša potpuno normalno, ali kada koristi internet mrežu menja ponašanje i po izlasku iz zatvora, mislim da na takve osobe treba preventivno motriti nekim posebnim merama i da mi treba da razmislimo i o setu tih posebnih mera.
Što se tiče predloga ovih posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, mogu da kažem da se u potpunosti poslanička grupa Nove Srbije slaže sa njenim predlozima, jer smatramo da su odlična i dobra zakonska rešenja Marijinog zakona, koja se odnose na to da ne postoji mogućnost niti ublažavanja kazni, niti uslovnog otpusta za počinioce ovih dela. Takođe smatramo da je dobro zakonsko rešenje i zakonski predlog da ni posle 20 godina ove osobe ne mogu da konkurišu i za vaspitače i za učitelje i za bilo koji javni posao. Takođe smatram dobrim predlogom da se redovno javljaju policiji.
Ono što bih htela da dodam jeste da savetovališta koja imaju poseban nadzor nad ovim licima, smatram da treba da posebno vode evidenciju i da tromesečno obaveštavaju nadležne organe o tome.
Takođe, Nova Srbija je intervenisala jednim tehničkim amandmanom na član 13, koji definiše posebnu evidenciju o učiniocima navedenih krivičnih dela. Mi smatramo da treba da postoji ta jedinstvena centralizovana baza, uključujući i DNK profil, ali smo tehničkim amandmanom naglasili i dodatno precizirali ovu činjenicu, kako bi to trebalo da izgleda.
Želim da kažem da i za mene, kao i za moje koleginice, ovaj zakon nije potpun ukoliko se ne ukine zastarevanje seksualnog delikta. To je predlog koji je Incest trauma centar predložio zvanično Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Ženska parlamentarna mreža i Odbor za prava deteta su prihvatili. To nema nikakve veze sa vama, ministre, ali smatram da mi treba da se dogovorimo da li ćemo predložiti amandman koleginice Radović ili ćemo o ovome naknadno raspravljati. Smatram da je ovaj predlog veoma važan zbog toga što je vreme značajan faktor za sva maloletna lica koja su žrtva seksualnog nasilja. To su osobe koje su i emotivno i ekonomski zavisne od silovatelja i tek posle osamnaeste godine mogu da se suoče ponovo sa traumama koje su prošli, da smognu snage da tuže silovatelja.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, želim da istaknem da je dobro što je ovaj zakon usvojen još 2008. godine. Ni malo ne želim da potcenjujem značajne efekte ovog zakona, koji je bio primenjivan u prethodne četiri godine, jer su iz njegove primene proistekle zaplene desetine miliona evra, i to se po meni nikako ne sme zanemariti, ali je takođe neophodno bilo promeniti ovaj zakon, s obzirom na izmene Krivičnog zakonika u periodu od 2009. do 2012. godine.
Slažem se sa svim što je u ovom predlogu zakona izneto, pre svega sa članom 2, kojim se dopunjuju krivična dela i predviđa se da ona obuhvate i delo otmice, prevare, iznude, prouzrokovanja lažnog stečaja, oštećenja poverilaca, ali i krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, kao i dogovaranje ishoda takmičenja. Mislim da je vrlo važan i član 3. ovog zakona, koji precizira imovinu vlasnika koja je u nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Takođe, smatram da je vrlo važno što novi zakonski predlog prepoznaje organizacionu jedinicu MUP i Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom. Upravo MUP i Direkciji za oduzetu imovinu daju široka ovlašćenja i omogućavaju joj da traži najrazličitije informacije od državnih organa. Član 16. vodi računa o dostojanstvu i časti vlasnika. Mislim da on sankcioniše bahato ophođenje prema ovim licima koje smo imali prilike da vidimo na malim ekranima.
Odredbama člana 17. do 22. uređena je finansijska istraga. Velika ovlašćenja se u ovoj fazi daju jedinici MUP, koja prikuplja sve moguće dokaze, kao i, naravno, javnom tužiocu. U članu 24. eliminiše se mogućnost da privremeno oduzimanje imovine na osnovu naredbe javnog tužioca potraje. Član 25. predloga ovog zakona precizira da se odlučuje u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, bez održavanja ročišta, što povećava efikasnost u postupku privremenog oduzimanja imovine.
Smatram da je vrlo bitna novina u ovom zakonu i činjenica, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad pravnim licem koje je obuhvaćeno rešenjem, a stvaralo je velike probleme u samoj Direkciji koja je nadležna za upravljanje privremeno oduzetom imovinom. Mislim da je vrlo važno što ceo ovaj postupak odiše hitnošću, što nema odugovlačenja, što drugostepeni sud mora doneti odluku i ne može je vratiti na odlučivanje prvostepenom sudu.
Član 38. ovog zakona vrlo jasno precizira da se trajno oduzimanje imovine vodi po okončanju postupka i ojačava se pretpostavkom nevinosti samog okrivljenog, ali se ni malo ne utiče na efikasnost postupka za oduzimanje imovine. Sačuvan je i aspekt humanosti i ovom zakonskom odredbom propisuje se ostavljanje dela imovine ako se proceni da je egzistencija lica, koji je dužan da izdržava, ugrožena.
Članom 50. Predloga zakona predviđeno je da Direkcija o oduzetoj imovini, koja joj je poverena na upravljanje, sačini i zapisnik i vodi posebnu evidenciju. Takođe, novost je da Direkcija neposredno sprovodi rešenje suda o privremenom oduzimanju.
Član 53. predstavlja značajnu novinu u odnosu na važeći zakon i novim rešenjem daje se ovlašćenje Direkciji da poslove upravljanja nad privremeno oduzetim pravnim licem može preneti i na drugo fizičko lice. Nova Srbija je upravo u ovom članu 53. Predloga zakona intervenisala amandmanom, jer smatramo da treba jasno precizirati na koja fizička lica se prenosi. Takođe smatramo da nema mesta nikakvoj vrsti diskrecionog odlučivanja.
Član 58. ovog zakona predviđa da se privremeno oduzeta imovina, koja ne bude prodata, poklanja u humanitarne svrhe. Članovima 60. i 61. Predloga zakona uređen je postupak povraćaja imovine, odnosno načina obeštećenja vlasnika privremeno oduzete imovine.
Takođe, smatramo da odredbe članova 65. i 66. vrlo jasno preciziraju šta obuhvata međunarodna saradnja u ovoj važnoj oblasti, jer imamo kriminalne grupe koje su poprimile karakteristike multinacionalnih korporacija u svakom pogledu i koje predstavljaju ozbiljnu opasnost na međunarodnom planu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebnih teških krivičnih dela, smatramo da nadležno ministarstvo ovim zakonskim rešenjima propisuje da ona budu na vreme usaglašena, tako da njihova primena ne izazove problem u praksi sudova i drugih nadležnih organa. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona ukazala se potreba da se takođe izmenama ovog zakona nadležnost postupajućih državnih organa smatra nespornom.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, tu bih apostrofirala dve značajne novine - prva, po kojoj se ukida dosadašnje limitiranje prava na branioca koje se kosilo sa ustavnim pravom okrivljenog da izabere branioca po sopstvenom nahođenju i drugo, eliminiše se uočena pravna praznina u aktuelnom ZKP-u, dodavanjem novog člana 425a, koji uređuje pritvor nakon izricanja prvostepene presude, na način kako je to inače bilo i ranije rešeno u našem krivično-procesnom zakonodavstvu.
Na kraju, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije sve predloge zakona, izmene i dopune zakona u danu za glasanje podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, Srpska napredna stranka će u danu za glasanje, naravno, podržati svih pet pravosudnih zakona koji su danas ušli u raspravu. Sa velikim zadovoljstvom ćemo posebno podržati usvajanje Marijinog zakona, zakona koji će, sigurni smo, doprineti mnogo većoj bezbednosti građana, mnogo većoj bezbednosti dece, mnogo većoj generalnoj bezbednosti u Srbiji.
Marijin zakon, nazvan tako po pokojnoj Mariji Jovanović, čiji je otac Slobodan danas ovde prisutan, je zakon koji je naišao, vidimo danas, na jednu opštu podršku svih poslanika u ovom parlamentu, zakon koji je, istine radi, ušao u proceduru u vreme prethodne Vlade i u neizmenjenom obliku predložen danas od strane Ministarstva pravde i gospodina Selakovića, što smatramo i vrlo korektnim potezom.
Naravno, to je zakon koji može da bude popravljen i 44 amandmana su do sada ušla u proceduru, sigurno će mnogi od tih amandmana biti i usvojeni, svaki će, naravno, biti pažljivo proučen. Lično bih uvek podržao amandman koji predviđa zabranu zastarivanja dela silovanja i drugih dela protivpolnih sloboda, odnosno dela koja vrše seksualni predatori. Ima i drugih amandmana o kojima svakako treba razmisliti.
Ali, ono što je najvažnije je, da još jednom ponovimo i nama i građanima, šta zapravo ovaj zakon podrazumeva i koje će to dobrobiti Srbiji i njenim građanima i bezbednosti njenih građana doneti. Na prvom mestu, seksualni predatori, dakle, ljudi koji su izvršili krivična dela poput silovanja ili obljube nad maloletnim detetom, kada izađu iz zatvora, biće suočeni sa time da će biti pod jednim monitoringom koji može da traje i 20 godina, monitoringom koji podrazumeva da će morati redovno da se javljaju policiji, da se redovno javljaju savetovalištu psihološkom, da obavezno prijave svoju promenu prebivališta, odnosno radnog mesta, da neće moći da idu u inostranstvo dok se ne jave nadležnim organima, i čitav niz drugih mera, a možda i najvažnija među njima, to da seksualni predatori, po izlasku iz zatvora, neće moći da se približavaju školama, vrtićima, igralištima, parkovima gde se igraju deca ili drugim mestima gde dece ima.
Ovo je, dakle, odličan zakon koji će, posebno pohvaljujemo i to treba isto pomenuti, prvi put kod nas kreirati jednu bazu podataka o seksualnim predatorima. Ta baza podataka, pored imena, prezimena, slike i onih klasičnih podataka, sadržaće i DNK profil seksualnih predatora, što će omogućiti i saradnju Srbije sa međunarodnom zajednicom u ovoj oblasti.
Pored ovog zakona, Srpska napredna stranka će sa velikim zadovoljstvom podržati i usvajanje Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. U pitanju je zakon koji opet, istine radi, je donet u vreme pređašnjeg Ministarstva pravde, ali došlo je vreme da se neke stvari evolutivno promene, da se neke stvari pojasne, da se neke stvari poboljšaju.
Iskoristiću priliku da kažem da su se i na međunarodnim skupovima koje je Ministarstvo pravde održalo, a gde se raspravljalo o Nacrtu strategije reforme pravosuđa ili Nacrtu strategije za borbu protiv korupcije, i predstavnici iz inostranstva, ali i predstavnici domaće stručne javnosti vrlo pohvalno izjasnili o dosadašnjem radu Ministarstva, vrlo pohvalno izjasnili i o nacrtima zakona koji ulaze u proceduru, ali vidimo i da je Ministarstvo pravde imalo sluha da prihvati sugestije, kako stručne, tako i međunarodne javnosti, da se neke odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela pojasne, da se pojasne nadležnosti, da se pojasne procedure.
Da bi građanima objasnili šta taj zakon donosi, treba krenuti od toga da svako ko je pravosnažno osuđen da je vršio krivična dela, poput dela organizovanog kriminala, zloupotrebe službenog položaja, zloupotrebe odgovornog lica, krivičnog dela trgovine narkoticima, krivičnog dela trgovine pornografskim materijalom, a naročito ako taj materijal sadrži maloletnike, malopre pomenute, i još čitav niz drugih dela, da svi oni koji su se obogatili vršeći ovakva krivična dela, država će im oduzeti ono što su stekli na osnovu kriminala i to što je oduzeto biće dato za opštu upotrebu, odnosno novac će ići u budžet Republike Srbije, umetnička dela će biti besplatno data muzejima, a nekretnine će biti podeljene po određenim kriterijumima.
Posebno je važno da predloženi zakon utvrđuje veće nadležnosti Direkcije za upravljanje tom istom oduzetom imovinom. Dobro je da će biti predviđena transparentna procedura upravljanja tom imovinom. Dobro je da će se sada, recimo, imovina koja je oduzeta od kriminalaca obavezno prodavati, putem javnih oglasa će ljudi biti pozivani da takvu imovinu kupe. Dobro je da ćemo imati mogućnost da postavimo i pitanje zašto su neke nekretnine u vreme pređašnjeg Ministarstva pravde davane, recimo, Vladi AP Vojvodine, a ne znamo i za koje namene. Dobro je da će se vršiti redovan monitoring nad oduzetom imovinom, a ne da imamo situaciju da pojedinci uzmu oduzete automobile, voze po Beogradu, pa ih onda slupaju.
Jednom rečju, to je zakon koji će svakako pogoditi na najteži mogući način kriminalce, ali će svakako doprineti daljoj borbi protiv organizovanog kriminala, daljoj borbi protiv korupcije i jednom nivou nulte tolerancije koju je na prvom mestu SNS i njeni koalicioni partneri uvela u Srbiju.
Što se tiče osnovnih zakona, treba reći da izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku će, s jedne strane, omogućiti da pravnici, advokati, na podjednak način učestvuju u odbrani. Do sada su postojale određene diskriminatorske odredbe. Dobro je naglasiti i verujem da će posebno Udruženje mladih pravnika biti veoma zadovoljno u Srbiji činjenicom da će sada svi advokati moći ravnopravno da učestvuju u sudskim postupcima, što je u krajnjoj liniji i ustavna kategorija.
Što se tiče Međunarodnog sporazuma sa Bugarskom, treba naglasiti da, što se tiče razmene podataka, vidimo da Zakon o tajnosti podataka je naišao na jedno opšte odobravanje, na jedno opšte priznanje i od strane naših mnogobrojnih međunarodnih partnera. Dobro je da se pojedinačni sporazumi, kao što je nedavno i sa Slovačkom zaključen, jer će upravo takvi zakoni i takvi sporazumi omogućiti da se brže, bolje razmenjuju i tajni podaci koji su, u krajnjoj liniji, vrlo često od posebnog značaja za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U tom smislu, i Zakon o oduzimanju imovine proistekao iz krivičnog dela ima posebno poglavlje o međunarodnoj saradnji, jer smo iz prakse svesni da su kriminalci vrlo često, nadajući se da će pobeći od ruke pravde, sakrivali svoju imovinu u inostranstvu, kupovali nekretnine u inostranstvu ili stavljali na račune u inostranim bankama, odnosno stavljali stvari velike vrednosti u sefove u tim istim bankama u inostranstvu. Tome će, zahvaljujući zakonu koje je predložilo Ministarstvo pravde, biti kraj. Biće moguće lepo sarađivati i sa drugim državama, ne bi li se tačno, precizno utvrdilo gde se nalazi imovina kriminalaca i kako ta imovina da bude prebačena u Srbiju, da bude upotrebljena za potrebe budžeta, da bude upotrebljena za narod od koga su ti isti kriminalci, budimo otvoreni, i krali.
Naravno, kada govorimo o Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, treba posebno pohvaliti i napore Ministarstva pravde da se finansijske istrage stave u što jaču i što veću nadležnost samog tužioca koji će sada rukovoditi posebnom jedinicom MUP-a koja se bavi finansijskim istragama. To je velika pomoć našim tužiocima, koji su i do sada vrlo kvalitetno uglavnom radili posao u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Tužioci su, naravno, pravnici i uvek je dobro da imaju pomoć i podršku ljudi koji su stručni, posebno obučeni, najčešće ekonomisti, koji znaju da, recimo, prouče bilanse stanja, koji znaju da prouče kartice poslovanja i sve drugo što je od značaja za vođenje finansijske istrage.
Posebno mi je drago što vidim jednu realnu mogućnost i mislim da će to i građani prepoznati, da će možda čak i svi zakoni koje je predložilo Ministarstvo pravde biti usvojeni jednoglasno ovde u Narodnoj skupštini, što je samo dokaz kvaliteta rada Ministarstva pravde i kvaliteta rada na samoj zakonodavnoj aktivnosti. Verovatno je to pomoglo organizovanje čitavog niza međunarodnih skupova, čitavog niza javnih rasprava. Ministarstvo pravde je konačno vratilo staru dobru praksu da se nacrti redovno objavljuju na sajtu ministarstva, da se redovno apdejtuju. Naravno, siguran sam i da će tom nekom, nadam se, jednoglasnom usvajanju, a naročito jednoglasnom usvajanju Marijinog zakona, pomoći i pažljivo proučavanje svih amandmana koji su predloženi.
Dozvolite mi na kraju, nije vezano za ovu temu, ali osećam potrebu, da iskoristim priliku da u svoje ime i u ime poslaničkog kluba SNS svim Jevrejima u svetu čestitam praznik Pesah, a naročito pripadnicima Jevrejske verske zajednice u Srbiji i da ih pozdravim rečima – "Hag pesah sameah". Hvala vam svima.