Narodni poslanik Olena Papuga, izvolite.

Poštovani predsedniče, predstavnici Vlade, kolege poslanici, svoje poslaničko pitanje postavila bih ministarki zdravlja, Slavici Đukić Dejanović i ministru prosvete, Žarku Obradoviću.
Moje pitanje se odnosi na studente, odnosno na visoko obrazovane medicinske sestre i tehničare, koji su stekli diplome organizatora zdravstvene nege na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu.
Godine 2003. su, na Medicinskom fakultetu, pored studija medicine, stomatologije i farmacije, otvoreni studijski smerovi za osnovne akademske studije zdravstvene nege i za strukovnu medicinsku sestru. Iz budžeta Republike Srbije se, od školske 2006. godine, svake školske godine izdvajaju sredstva za školovanje 70 studenata, budućih organizatora zdravstvene nege, znači, četiri godine studiranja, a na strukovnim studijama upisuje se i 30 samofinansirajući studenata, budućih strukovnih medicinskih sestara, tri godine studiranja.
Iz toga proizilazi da od školske 2008/2009. godine je upisana i prva generacija diplomskih akademskih studija zdravstvene nege, odnosno master studija. Zahvaljujući osnovnim akademskim studijama zdravstvene nege, kao i master studijama zdravstvene nege, na katedri za zdravstvenu negu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, od školske 2009/2010. godine, sedam master diplomiranih organizatora zdravstvene nege učestvuju u nastavi i predaju na Medicinskom fakultetu. Takođe, značajan broj organizatora zdravstvene nege zaposlilo se i u državnoj Medicinskoj školi u Novom Sadu, znači, predaju predmete u oblasti zdravstvene nege.
U obrazovnom sistemu pronađeno je rešenje za visoko obrazovane medicinske sestre, gde one u skladu sa stepenom obrazovanja imaju definisani koeficijent i, shodno tome, odgovarajuću materijalnu nadoknadu. Problem postoji u tome što medicinskim sestrama koje završe fakultete, u kliničko-bolničkoj praksi nije definisan njihov položaj.
Tamo gde su one najpotrebnije, unutar svih nivoa zdravstvene zaštite, visoko obrazovane medicinske sestre i po završetku studija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, obavljaju poslove predviđene za medicinske sestre sa srednjom školom, bez mogućnosti da učestvuju u podizanju nege pacijenata na viši nivo, za šta su i školovane.
Pozivajući se na usvojena dokumenta, kada je reč o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji, kao što su strategija za pridruživanje EU, kao i evropska direktiva EU u obrazovanju medicinskih sestara, postavila bih poslaničko pitanje – zašto se ne priznaju u praksi diplome studenata, tj. visoko obrazovanih medicinskih sestara, koje su stekle obrazovanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a priznaju se diplome strukovnih medicinskih sestara stečene na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu?
(Predsednik: Vreme gospođo Papuga.)
Dobro.

Ministar Slavica Đukić Dejanović.

U skladu sa statutom pojedinih ustanova, popunjava se kadar koji takođe mora biti usklađen sa Republičkim kadrovskim planom, koji donosi Ministarstvo svake godine, i mi smo ove godine upravo završili, pre nekoliko dana, popunjavanje kadra u zdravstvenim ustanovama za 2013. godinu.

Statuti ustanova predviđaju koji profil i u kom broju je potreban svakoj ustanovi, u skladu sa zdravstvenom delatnošću koju obavlja, i pitanje je statuta ustanove da li će uposliti osobe sa visokim ili višim obrazovanjem, a što je obično limitirano finansijskim sredstvima koja pripadaju toj ustanovi.

Kada je u pitanju kadar u Vojvodini, Sekretarijat za zdravlje Vojvodine i te kako ima mogućnost da predloži Ministarstvu zdravlja određene promene o kojima se možemo dogovarati i uskladiti ih sa zakonom.

Gospođa Papuga.

Interesuje me – zašto? Sredstva se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije. Znači, država se odriče određenih sredstava iz budžeta da bi se školovali ti studenti, na primer, 70 studenata svake godine studiraju iz budžeta republike Srbije.  Znači da oni, kada završe tu visoku školu, neće imati posla. Koji je onda interes države da iz budžeta izdvaja ta sredstva? Na kraju krajeva, to su sve medicinske sestre, kadar koji možda i radi, pa vanredno studira, posle noćnih smena idu na predavanja. Nije mi jasno - zašto nije usklađeno to da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja nekako ne funkcionišu zajedno?

Vi ste potpuno u pravu, da postoji neusklađenost upisne politike i realnih mogućnosti u državnim institucijama, zapošljavanja i drugih profila. Taj problem imamo, na primer, sa medicinarima, lekarima koji završe medicinske fakultete u skladu sa upisnom politikom, ali koja nije usklađena sa realnim mogućnostima upošljavanja. U tom smislu Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete imaju dogovor, da na zajednici npr. medicinskih fakulteta se prosto planiraju potrebe i upisna politika svede na one nivoe koji će značiti veći broj upodobljenih upisnih kvota, nego što su bile do sada. Ali, to će praktično značiti da će se manji broj medicinara školovati i obrazovati na najvišem nivou.

Procena, ali zaista, ministar obrazovanja bi bio kompetentniji u tom delu, je da oni koji žele da se obrazuju u skladu sa potrebom svakog čoveka da se obrazuje, da im to ne treba uskraćivati, a koliki će kapaciteti za zapošljavanje biti, zaista zavisi, pre svega, od ekonomskog potencijala zemlje, jer sasvim je jasno da bismo mogli otvoriti mnogo veći broj zdravstvenih ustanova nego što ih imamo, kada bi to mogla da izdrži Srbija.

Olena Papuga.

Razumela sam da vi preporučujete tim studentima koji studiraju, tim medicinskim sestrama koje studiraju, da to studiraju po svom nahođenju, pa kao, obrazuju se za svoju potrebu, zato što su tako u životu odlučili, da se doobrazuju, ali da im to u životu ništa ne čini. Ne razumem šta preporučujete takvim studentima na dalje da rade, ili koji će upisati te strukovne studije.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz.