Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin.

Zahvaljujem na reči.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, svoje pitanje ili traženje objašnjenja upućujem ka ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Žarku Obradoviću. Ovo pitanje ne upućujem u smislu neke usiljene kritike, već kao pokušaj da iniciramo raspravu o jednoj temi koja je veoma bitna za državu Srbiju i za društvo u Srbiji.
Naime, želim da postavim pitanje o povezanosti nauke i politike u ovoj zemlji, odnosno, jednostavno, narodski rečeno, kako da upotrebimo svu pamet koju imamo u ovoj zemlji za državni interes? Ranije sam o tome pričao i dalje ću postavljati ovo pitanje kao neki refren, jer o čemu se zapravo radi? U državi Srbiji imamo čitav niz naučnih instituta, veoma kvalitetnih, na njima rade veoma kvalitetni naučnici, rade na naučnim projektima koje finansira upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ti naučnici dođu do određenih rezultata iz različitih oblasti, kao što su sociologija, ekonomija, političke nauke, prirodne nauke, fizika i ostale i dešava se da država ne koristi te rezultate.
Zapravo, moje pitanje je o tome, kako da država iskoristi ono što sama finansira? Veoma često, sve to što se radi na naučnim institutima ostaje u mraku neke biblioteke, štampaju se naučni zbornici koje retko ko i čita i težak je put između toga što su realni rezultati državnog interesa.
Dozvolite mi da ovo pitanje proširim konstatacijom da u našoj politici, u svim strankama, nemamo dovoljno pametnih ljudi. Danas nam je problem u Srbiji što pametni ljudi neće da ulaze u politiku, jer neće da se spuštaju u živo blato koje politika veoma često kod nas i jeste.
Jedan od osnovnih zadataka treba da nam bude da privučemo pametne ljude u politiku, da otklonimo negativnu selekciju koju veoma često imamo i da pokažemo da se uvažava mišljenje pametnih ljudi. Najbolje ćemo to postići ukoliko damo svim onim ljudima koji su naučnici, koji negde tamo istražuju, vredno i marljivo rade, da im damo važnost.
Srbija ne sme i ne može da se pretvori u "Velikog brata" i "Farmu". Sa takvim emisijama puštamo glupost u medije, ako hoćete da tako kažem. Puštamo one ljude koji su neobrazovani, puštamo one ljudi koji su cirkuzanti, umesto da u medije, pa čak i tu, molim vas za malo pažnje, mislim da ovo nije baš nebitno pitanje, svoje kolege. Molim da pokušamo da pametnim ljudima damo šansu. Mislim da se iz ove krize ne možemo izvući ako pametnim ljudima ne damo šansu, ako damo šansu kojekakvim "Farmama", "Velikim bratovima" i ostalim rijaliti šouima, i da će Srbija uskoro da se pretvori u jedan veliki rijaliti šou.
Svoje pitanje konkretno upućujem o tome, da li postoji mehanizam da sva istraživanja, koje rade naučnici na institutima, budu dostupna državi, parlamentu, za konkretne državne odluke? Da li ta istraživanja mogu da se iskoriste za formulisanje javnih politika? Da li mogu da se iskoriste za formulisanje državnih strategija?
Imamo odlične institute, recimo, Institut za međunarodnu privrednu politiku, imamo Institut za političke studije, imamo Institut evropskih integracija – da li ćemo da osvetlimo sve te ljude koji su obrazovaniji deo društva i naroda, ili ćemo i dalje da puštamo glupost u društvo, da kamere usmerimo ka "Velikom bratu", da kamere usmerimo ka raznoraznim "Farmama", i da od ove države pravimo cirkus, jer onda ćemo da imamo cirkuzantske rezultate?
Dozvolite mi još da iznesem jednu tezu. Država treba da počiva na prosveti i nauci. Neko će reći da sam nerealan. Neko će reći da imamo i većih problema, kao što je standard, nezaposlenost, i slažem se, ali ne možemo da izađemo iz ove krize ako državu ne postavimo da prosveta i nauka budu njen temelj. U svim uređenim državama, bez obzira da li je to zapad ili istok, da li je to Kina ili SAD, da li je to Nemačka ili Turska, u svim uređenim državama, prosveta i nauka su u centru državne politike.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam ovo pitanje sa konstatacijom da moramo da povežemo nauku sa politikom i damo šansu pametnim ljudima. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala vam, potpredsednice, koleginice i kolege, moje pitanje neće biti usiljena kritika, ali će biti konstruktivna kritika.
Danas je poslednji četvrtak i treba da propitujemo Vladu. Vlada je nametnula javnosti da će to biti o Kosovu, što znači šta? Da će u medijima sutra i večeras biti samo ono što je rekla Vlada? U redu.
Iskoristiću ovih pet minuta da postavim pitanje o Kosovu, jer poslepodne šanse za to neće biti. Nadam se da će doći premijer, pa njega ništa ovom prilikom neću pitati.
Približavaju se istorijski trenuci. Očekuje se sporazum u dijalogu sa Kosovom. Šta znamo o dosadašnjem toku razgovora? Nažalost, ništa.
Umesto sednice plenarne, o kojoj bi se razgovaralo o dosadašnjim razgovorima i rundama pregovora, mi imamo fingiranu priču o Kosovu danas posle podne. Svi ste svedoci različitih izjava i predsednika Vlade i predsednika države ovih dana i glasnog ćutanja prvog potpredsednika Vlade. Znate šta? Neko je ovih dana uporedio našeg pregovarača sa De Golom, sa Čerčilom, to je neozbiljno. Svakako da je neozbiljno. Imamo mi mnogo bližih primera, na primer Tuđmana i Mesića.
Kad pogledamo predsednika koji je za prvo tromesečje potrošio budžet koji mu je namenjen za odlikovanja, i verovatno očekuje rebalans koji je neizbežan ove godine, kada ide na ustoličenje pape, a kaže da ide na beatifikaciju, odnosno na proglašenje pape za sveca, ne kažem da papa Franja neće nekada u budućnosti biti svetac, ali sumnjam da će Nikolić taj trenutak dočekati na mestu predsednika, mi vidimo da je tu više ima Tuđmana, nego Mesića. Čini mi se da se od Srbije očekuje neki Mesić. Možda je Ivica Dačić bliži Mesiću, nego De Golu svakako, ali zato prvi potpredsednik Vlade Srbije ćuti i sumnjam da će danas posle podne biti ovde. Zato imam pitanje za njega.
Pre šest meseci je evropskim zvaničnicima obećao da će se videti sa prvim potpredsednikom Vlade Kosova Slobodanom Petrovićem i rekao je da će to biti u roku od nekoliko dana ili nedelja. Prošlo je šest meseci. Pa, pitam gospodina Vučića da ne nabrajam sve one funkcije, jer je vreme ograničeno - kad će se videti?
Ne znam da li znate da Slobodan Petrović je učestvovao u poslednjim rundama razgovora jer njega njegov premijer vodi na te razgovore. Da li će se Vučić videti sa Petrovićem na sledećoj rundi razgovora, ako ga Dačić povede? Vidim da se prilično opire prvi potpredsednik Vlade da u tome učestvuje. Izgleda da bih hteo da u budućnosti sprovede sledeću taktiku – ne bih ja ovo sprovodio nego to je prethodno Vlada dogovorila. Da li vam je to poznato? To slušamo sedam meseci. Ne bi mi ovo sprovodili, ali to je Borko dogovorio. Izgleda da se sprema mnogo učenika tog Borka. Svi su na kraju Borko, ali tako se ne menja Srbija. Ne menja se tako što se kaže – ovo moramo da sprovedemo jer su oni prethodni izdajnici to uradili. Mi to nikad ne bi, ali moramo da sprovedemo.
Srbija se menja tako što se kaže – to je dobro za građane Srbije, to je dobro za građane Kosova, pogotovo za Srbe sa Kosova. Tako se menja Srbija. Tako se menja raspoloženje u društvu. Tako se menjaju zablude ljudi koji su 20 godina trovani. Od koga? Od nas ne.
Dakle, kada Dačić kaže da se lagalo, a još mi nije odgovorio ko je lagao, 10 godina da je Kosovo deo Srbije, on u stvari šta kaže? Kosovo nije u Srbiji. Da li to kaže? Kaže.
Elem, mislim da odgovornost za menjanje ljudi i mišljenja ljudi koji su 20 godina trovani pogrešnom politikom pripada valjda i potpredsedniku Vlade, a ne da sutra Dačić bude Borko. Ne branim ja Dačića, gospodo iz SPS. Želeo bih više da bude Mesić nego Tuđman, pošto ovaj predsednik više liči na Tuđmana sa tim odlikovanjima i stvarima koje radi.
Dakle, pitanje za Vučića – kada će se videti sa Petrovićem? Drugo pitanje, hoće li Ministarstvo spoljnih poslova reagovati na intervju ruskog ambasadora jer pričati u našoj zemlji o drugim zemljama zaista ne spada u dobru diplomatsku praksu?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, imam pitanje uslovno za Ministarstvo pravde. Postavio sam pitanje 1. marta 2013. godine u vezi sa rešavanjem spora oko ostvarivanja prava vojnih penzionera na povećanje od 11,06% od 2008. godine i danas sam dobio odgovor Ministarstva pravde u kome je meni jasno. Što se tiče Ministarstva pravde i njegove nadležnosti sam zadovoljan njegovim odgovorom, ali ne mogu da budem zadovoljan sa stavovima koji su izneti, a vezani su za odgovor Upravnog suda. Ustavni sud je obavezao Upravni sud da u roku od dva meseca postupi po odluci Upravnog suda. U odgovoru se kaže da ta odluka nije obavezujuća za Upravni sud već da je instruktivna. Mogu da prihvatim i tu varijantu, ali to vreme od avgusta do danas je osam meseci.
Pored toga, navodi se da je izrađen nacrt tzv. pilot presude radi ujednačavanja sudske prakse, a za koju će se Upravni sud izjasniti na sednici svih sudija koja je zakazana za 11.3.2013. godine. Danas je 28. mart 2013. godine. Ta pilot presuda nije poznata javnosti. Ne vidim razlog, ako je o njoj raspravljano, zašto ne bi bila poznata čime bi problem bio delimično razjašnjen i jasan.
Vezano za to pitam i molim preko Ministarstva pravde, mislim da mi je to jedini put, da mi Upravni sud da odgovor – kada će ta pilot presuda biti poznata u javnosti? Ne mogu da se složim sa odgovorom da predmeti na koje se odnose poslanička pitanja biće rešavani u razumnom roku. Da li vojni penzioneri imaju pravo na usklađivanje i da li će procenat usklađivanja iznositi 11,06 su činjenice o kojima će sud odlučivati po sprovedenom postupku. To mi tražimo. Ništa drugo. Vodeći računa o poštovanju prava stranaka i javnog interesa u skladu sa zakonom, ali sa sledećim citatom ne mogu da se složim, zbog čega se u javnosti ne treba vršiti pritisak i prejudicirati odluka Upravnog suda. Ne vidim da je moje poslaničko pitanje vrsta pritiska na Upravni sud. Moja je želja da se ovaj problem što pre reši i na taj način učini jasnim – da li vojni penzioneri imaju pravo na to ili ne? Time bi se izbegli veliki sudski troškovi. Dug koji iznosi oko osam milijardi će samo da raste i to će ići na teret svih poreskih obveznika.
Znači, u interesu je države da se ovo pitanje što pre učini jasnim i na taj način bar prekinu tužbe. Do sada je podneto oko 20.000 tužbi. Te takse nisu ni malo male. Ne vidim razlog zašto to ne bi bio jedan od prioriteta, da se bar zna u kom pravcu će to da ide. Zbog toga insistiram da na ovo pitanje dobijem odgovor što je moguće pre – kada će ova pilot presuda biti poznata javnosti, odnosno kroz nju ćemo znati u kom pravcu će se to kretati i kako da se ponašaju korisnici vojnih penzija. Ne bih želeo da sa ovim, uslovno rečeno, procesom ili tužbama prođemo kao što smo prošli sa dugom iz 2004. godine. Dug koji je bio 4,5 milijarde narastao je na 13 milijardi, a bojim se da će ovaj dug od osam milijardi narasti na preko 30 milijardi. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege poslanici, poslanička grupa Zajedno za Srbiju ima pitanje za ministarku za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, gospođu Vericu Kalanović, koja je istovremeno zadužena za izgradnju autoputa Pojate - Preljina.
Do pre par meseci, u žiži javnosti je bilo da počinje izgradnja autoputa Pojate – Preljina. O tome sa na veliko govorilo i bilo je rečeno da će izgradnja tog autoputa početi marta ove godine. Danas je kraj marta, a od početka izgradnje autoputa nema ničega, čak se prestalo o tome i govoriti. Autoput Pojate - Preljina trebalo bi da poveže Koridore 10 i 11, odnosno da prođe pored nekada velikih industrijskih centara, kao što su Kruševac, Kraljevo i Čačak. Od velikog značaja bi bilo da taj put što pre bude završen, jer se ovi gradovi, kao i uostalom drugi gradovi u Srbiji, nalaze u velikim problemima.
Najveći problem ovih gradova, jeste ogromna nezaposlenost i odlazak mladih ljudi iz tih gradova. Izgradnjom autoputa bi se pokušalo da se privuku novi investitori, jer bez toga teško da će se iko usuditi od ozbiljnih investitora da dođe u ova tri grada.
Nije samo pitanje ovog autoputa, Pojate – Preljina. Mislimo i smatramo da država Srbija treba što pre da počne, ne da razmišlja, nego da počne da gradi i druge autoputeve kroz Srbiju. Pre svega, mislim na put Paraćin - Zaječar, odnosno povezivanje Zaječara i Bora sa Koridorom 10. Zatim, na put Niš – Prokuplje - Kuršumlija, koji je od izuzetnog značaja. Dakle povezivanje Kuršumlije i Prokuplja sa Koridorom 10, kao izgradnja autoputa Koridor 10 - Šabac, jer je taj put u jako lošem stanju i izgradnja autoputa Ruma - Šabac.
Dakle, izgradnja ovih puteva je od vitalnog interesa za građane Srbije, jer bojim se da će, ukoliko to ne bude brzo bilo u izgradnji, ovi gradovi zapasti u još veće teškoće, nego u kojima se sada nalaze. Mislim i smatram da je izgradnja infrastrukture samo jedan od preduslova za regionalni razvoj Srbije, a pre svega mora da se krene sa ravnomernim regionalnim razvojem, koji zaista u ovom momentu ne postoji u Srbiji i sa suštinskom decentralizacijom. Bez toga Srbiji bolje biti neće. Sa tim u vezi bih postavio nekoliko pitanja ministarki Kalanović.
Prvo – kada će biti potpisan ugovor za izgradnju autoputa Pojate - Preljina i kada će konačno početi izgradnja tih puteva?
Drugo pitanje – da li Vlada razmišlja, i kada namerava da krene sa projektom izgradnje i onih drugih puteva o kojima sam govorio, a pre svega mislim na put Niš – Prokuplje - Kuršumlija, jer je to od vitalnog značaja, ponavljam za zemlju Srbiju, jer se ljudi iseljavaju sa tog prostora i moramo sve učiniti da ih tamo zadržimo?
Sledeće pitanje – kada će se početi sa ravnomernim regionalnim razvojem, jer jug jako zaostaje u odnosu na sever Republike? Mislim da je krajnje vreme da neko time počne ozbiljno da se bavi.
To su pitanja za ministarku od koje očekujem konkretne odgovore, ali ne samo odgovore, nego da se krene sa realizacijom ovih projekata koji su dugo najavljivani u javnosti, ali za sada od toga nema ništa. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Postaviću jedno pitanje na koje sam ukazivao ranije, a kao jednu velika opasnost za gašenje preostalih medija u Srbiji. Naime, mediji u Srbiji su privatizovani po opštem Zakonu o privatizaciji i bukvalno su kupovani kao krompiri na pijaci. Uglavnom su kupovani od ljudi koji nisu imali nikakvo iskustvo u medijima, niti ikakvu ideju šta bi sa kupljenim medijima mogli da rade. Kao posledicu toga imamo gašenje niza štampanih, elektronskih, televizijskih i radio stanica. Više nemamo kragujevačku "Svetlost" koja je postojala više od 70 godina, nemamo Televiziju Čačak, nemamo Televiziju Kraljevo. Nemamo mnogo lokalnih i regionalnih televizijskih i radio stanica. Nemamo više Ibarske novosti, nemamo Televiziju Vranje. Zahvaljujući takvoj lošoj medijskoj slici u Srbiji, Ministarstvo kulture je 2011. godine donelo Strategiju da celu teritoriju Srbije pokrije sa regionalnim javnim servisima, koji bi se finansirali sa 1% opštinskih budžeta čiju teritoriju pokrivaju regionalni javni servisi.
Međutim, svi smo bili svedoci da se iz beogradskih medijskih interesnih lobija vrši snažan pritisak na Ministarstvo kulture da se medijska strategija ne poštuje, a saglasnost na medijsku strategiju je dala i Evropska komisija.
Dobili smo Nacrt zakona o javnom informisanju. U njemu se vidi da medijski beogradski interesni lobiji imaju preimućstvo u odnosu na usvojenu strategiju Ministarstva kulture, a na koju je saglasnost dala Evropska komisija.
Reakcije javnosti su zaista žestoke. Niko ne može da veruje da su mnogi mediji preživeli Miloševićevu diktaturu, a da neće preživeti tzv. demokratiju i evropski put.
Oglasio se i beogradski "Studio B". Poznata radio-televizijska stanica, koja ima dugu tradiciju i koja svakodnevno informiše dva miliona građana Beograda o specifičnim temama, a koji su od interesa za grad Beograd. Oni smatraju da je predložen Nacrt zakona o javnom informisanju suprotan Ustavu, što je i moje mišljenje, da ukida pravo i ovlašćenje gradu Beogradu i lokalnim samoupravama da budu osnivači javnih glasila, da se ukida sloboda i osnovno ljudsko pravo da u skladu sa zakonom lokalne samouprave osnivaju novine, medijske kuće i ostala javna glasila. T
Takođe, oglasio se i Savez vojvođanskih Mađara, smatrajući da se dostignuti nivo ljudskih prava nacionalnih manjina predloženim Nacrtom zakona dovodi u veliku opasnost i verovatno snižava.
U Kragujevcu je 26. marta održana debata po ovoj temi, a na kojoj su učestvovali predstavnici Televizije Kragujevac, Televizije Pančevo, Televizije Niš i mnoge ugledne i javne ličnosti. Jednodušna je ocena da ne možemo više zarad interesa, finansijskih, beogradskih lobija… Ne zaboravite da sve televizije, pre svega televizije sa nacionalnom frekvencijom, posluju u Beogradu, da je Srbija u velikoj opasnosti da uđe u medijski mrak, jer ekonomsko stanje u Srbiji je takvo da sve privatizovane, pre svega ako pričamo o televizijama, televizijske stanice moraju da budu finansirane iz nekih drugih izvora, jer na tržištu ne mogu same da opstanu.
Moje pitanja Vladi i Ministarstvu kulture su sledeća. Zašto se posle katastrofalne privatizacije medija ide putem gašenja preostalih medija u Srbiji? Zašto se ne poštuje Ustav? Zašto se vrši beogradizacija medijskog prostora cele Srbije? Zašto se ne poštuju dogovorene medijske strategije? Zašto je Ministarstvo kulture prekršilo više puta meni dostavljen pismeni odgovor da će se u predloženom setu medijskih zakona naći najbolja rešenja kako bi se građani sa teritorije cele Srbije pravovremeno, objektivno i svakodnevno informisali o informacijama specifičnim za njihovu životnu i radnu sredinu?