Narodni poslanik Olena Papuga.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, htela bih da uputim poslaničko pitanje Ministarstvu zdravlja, a interesuje me prvenstveno Zakon o javnim nabavkama koji je juče počeo da se primenjuje, a odnosi se na državne apoteke.
Državne apoteke su još davno izrazile svoju sumnju kako će doći do primenjivanja Zakona o javnim nabavkama pošto su u neravnopravnom položaju u odnosu na apoteke koje su privatnom vlasništvu, odnosno hoću da pitam – da li će se za osam dana moći obaviti tender za državne apoteke, jer ako do toga ne dođe preti zatvaranje državnih apoteka posebno u seoskim sredinama. Ne postoji tenderski postupak koji se može uraditi za osam dana, posebno ne u državnim firmama gde znamo da treba pre toga da zaseda upravni odbor, a to će trajati dosta dugo?
Zato postavljam svoje poslaničko pitanje – kakva je namera države i tih javnih nabavki? Da li je to na neki način uništavanje državnih apoteka? Da li to vodi zatvaranju državnih apoteka i da li država ima neku strategiju prema tom odnosu javnih nabavki i državnih apoteka?

Narodni poslanik Vesna Stepić.

Hvala poštovani predsedniče.
Kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Goranu Kneževiću. Dolazim iz opštine Vladimirovci koja pripada Mačvanskom okrugu, čiji se stanovnici pretežno bave poljoprivredom, na šta ukazuje podatak da je na teritoriji opštine registrovano čak 3.707 poljoprivrednih gazdinstava.
Biću konkretna. Moje pitanje se tiče procedure kojom se pašnjak može privesti nekoj drugoj kulturi. Naime, u skladu sa članom 75. Zakona o poljoprivrednom zemljištu pašnjak se može privesti drugoj kulturi samo pod uslovom da se time postiže racionalnije i ekonomičnije korišćenje zemljišta. Prilikom preregistracije poljoprivrednih gazdinstava i ostvarivanja prava na subvencije poljoprivredni proizvođači su suočeni sa problemom da se veliki broj katastarskih parcela poljoprivrednog zemljišta vodi pod kulturom – pašnjak, iako je realno stanje drugačije, jer su poljoprivredni proizvođači u najvećem broju slučajeva razorali pašnjake i time ih priveli novoj kulturi.
Sa jedne strane, razlog zašto su to učinili jesu potrebe za većim površinama obradivog poljoprivrednog zemljišta. Međutim, sa druge strane, procedura privođenja novoj kulturi, prema važećem Pravilniku za katastarsko klasiranje i bonitiranje zemljišta je veoma složena i spora i iziskuje velika finansijska sredstva. Prema ovom pravilniku, zahtevi se podnose nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, a zatim se isti prosleđuje Republičkom geodetskom zavodu u Beogradu, nakon čega direktor Republičkog geodetskog zavoda rešenjem obrazuje komisiju za katastarsko klasiranje zemljišta na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju se vrši katastarsko klasiranje zemljišta. Nakon toga, komisija izlazi na teren, utvrđuje činjenice i donosi rešenje o privođenju zemljišta novoj kulturi.
Složićemo se da je procedura jasna i precizna, ali da iziskuje dodatno vreme i novac, koji su poljoprivrednicima najdragoceniji resurs. Zanima me da li Ministarstvo poljoprivrede može da pojednostavi i smanji troškove postupka privođenja pašnjaka novoj kulturi, odnosno da li može poljoprivrednim proizvođačima, koji su prilikom preregistracije prijavili da su na pašnjacima zasejali neku poljoprivrednu kulturu, omogući da ostvare pravo na subvencije? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedniče, imam nekoliko pitanja, ali pre toga da kažem da je poslanik iz NS brutalno zloupotrebio Poslovnik i tačku dnevnog reda zato što je izneo krajnje paušalne, neproverene ocene vezane za DS i njen odnos sa "Razvojnom bankom Vojvodine", tj. za uredno plaćanje na vreme svakog dinara legalno uzetog kredita, što je proverljivo samim tim što DS, za razliku od NS, ili što bi neko rekao – stranke za kraduckanje, stavlja svoje izveštaje na sajt.
(Predsednik: Molim vas da to ne činite i da nastavimo sa pitanjima.)
Dakle, zamolio bih da stave na sajt samo jedan svoj finansijski izveštaj.
Moje pitanje je za ministra Dinkića – šta će konkretno uraditi, s obzirom na stanje javnog duga koji je od 14,8 milijardi evra, 31. 12. 2011. godine, došao 28. 2. 2013. godine na 19 milijardi evra? Nova Vlada se od preuzimanja vlasti do kraja kalendarske 2012. godine zadužila za oko 2,2 milijarde evra, a za prva dva meseca ove godine za još 1,3 milijarde evra. To znači da se ova vlada, odnosno ova vlast zadužila za sedam meseci za oko 3,5 milijarde evra. Ako vrate dug od 400 miliona dolara, i dalje je njihovo zaduživanje ogromno i iznosi preko tri milijarde evra.
Prema tome, voleo bih da čujem šta će ministar Dinkić konkretno da uradi po ovom pitanju i da nam kaže kojim merama će ovu stvar da reguliše, da je smanji, da postavi adekvatnu proporciju, da smanji zabeležen rast inflacije, rast cena i poreza na 20%.
Moje sledeće pitanje je za predsednika Vlade, gospodina Dačića, gde je kancelarija za brze odgovore? Mislim da građani to zaslužuju, jer su glasali za tu famoznu kancelariju, nismo mogli da dišemo od toga, a sada je nigde ne vidimo.
Sledeće pitanje je za "Sartid" i za ministra Dinkića. Molio bih da se utvrdi ko je napravio dug od 1,7 milijardi evra pre 2001. godine, s obzirom da je tada "Sartid", dok su neka gospoda iz vlasti bila na vlasti, pravio pečurke, pa me zanima ko je napravio dug od 1,7 milijardi evra? Koliko stimulacija, ministre Dinkiću, je potrošeno iz budžeta za radna mesta u stranim, a koliko u domaćim malim i srednjim preduzećima ?
Zašto, na primer, proizvođači pesticida plaćaju na sirovine porez od 20% PDV, a uvoznici na gotov proizvod 8%? To pitanje je bilo za ministra Kneževića. Zašto je vd direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Miroslav Malešević, iz SPS, podneo ostavku, citiram – zbog toga što nije mogao da izdrži pritisak za zapošljavanje partijskih kadrova, preko 50 članova SPS?
Sledeće pitanje je za ministra Kneževića – da li je tačno da nam je u prva dva meseca 2013. godine pao izvoz, tj. spoljnotrgovinska razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 57%, tako da sada iznosi samo 52,6 miliona dolara? To je podatak Privredne komore Srbije. Stručnjak za poljoprivredu iz Privredne komore Srbije izneo je vrlo jasne i egzaktne podatke, kolega Babiću, koji to potvrđuju. Smanjen je izvor. Samo u januaru i februaru izvor poljoprivrednih proizvoda i hrane za 2%, dok je uvoz povećan za 32%. Dok se ne otkloni problem sa aflatoksinom i ne vrati dozvoljeni nivo na 0,05 po kilogramu, Srbija neće moći da izvozi mleko u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. U 2012. godini je samo ovih proizvoda izvezeno u iznosu od 90 miliona dolara. Smanjen je izvoz kukuruza iz Srbije u prva dva meseca ove godine zbog zaraženosti aflatoksinom, tako da je kukuruz sa 8,7 miliona dolara pao na šesto mesto liste poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Imam jasno pitanje, a vezano za dešavanja u Šidu i šta će ministarka Kalanović, ministar Dačić, šta će premijer Dačić da učini, s obzirom da je zamenik predsednika opštine Šid, juče, javno, na svom profilu izvređao građane Srbije katoličke veroispovesti na njihov Uskrs, uz najvulgarnije moguće reči i da je to zabeleženo u sredstvima javnog informisanja? Nekoliko stranaka je iznelo svoj protest. Inače, gospodin se zove Srđan Malešević iz DSS. Dakle, mene zanima da li će tužilaštvo, da li će "nesalomivi", "nepotkupljivi", u ovoj situaciji bilo šta da urade? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovo dan za poslanička pitanja, za razliku od mog prethodnika, postaviću jedno jedino pitanje. Neću kao on ulaziti u snimak opšte političke situacije u Srbiji, od finansija pa do svega, držaću se onoga što u Poslovniku piše.
Pre nego što postavim pitanje, napomenuo bih da lično nisam zadovoljan, u ovoj skupštini sam postavio dva pitanja, a oba se tiču privatizacije velikih niških preduzeća od 2000. godine pa do danas. Prvo pitanje je bilo oko privatizacije preduzeća "Nisal" iz Niša, koje je bilo vodeće u metalskom kompleksu u trenutku privatizacije. Ni manjinski akcionari, a ni ja lično nismo zadovoljni odgovorom ministra privrede i finansija, jer je ono jako površno, bez konkretnih odgovora na postavljena pitanja, a u vezi navedene sporne privatizacije.
Drugo pitanje se odnosilo na privatizaciju građevinske firme "Građevinar" i na to pitanje sam dobio odgovor od istog ministarstva, ali u jednom malom pasusu. Mislim da bi služba Skupštine morala da preduzme neke mere da ministarstva na poslanička pitanja daju konkretne odgovore na postavljena pitanja.
Moje današnje pitanje se tiče takođe privatizacije jedne od najvećih banaka u jugoistočnoj Srbiji, a to je privatizacija "Niške banke". Dame i gospodo, to je bila banka koja je finansirala razvoj celokupnog juga Srbije. Kao što vam je poznato, ta banka je 2006. godine prodata za 14,2 miliona evra Mađarskoj "OTP banci". Napominjem da je jedan od direktora "OTP banke" brat od tadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije, gospodina Jelašića. Čudno je kako je prodajna cena banke određena u iznosu od 14,2 miliona evra kada je poznato da je banka imala višak sredstava na svom računu od 7 miliona evra, a takođe po osnovu potraživanja imala je oko 25 miliona evra potraživanja, što prostom računicom iznosi da je banka u trenutku privatizacije vredela 32 miliona evra.
Privatizacijom "Niške banke" prodato je oko 30 hiljada metara kvadratnih stambenog prostora, gotovo u svim gradovima jugoistočne Srbije. Privatizacijom navedene banke prevareni su i bivši radnici banke, jer je kupac "OTP banka" iz Mađarske u saradnji sa Agencijom za osiguranje depozita u Beogradu, ne poštujući ugovor o kupovini "Niške banke" i socijalni program koji je bio sastavni deo ugovora, krijući njegovo postojanje i ne informišući zaposlene o njihovim pravima, po članu 151. Zakona o radu, dovela zaposlene u zabludu i na prevaru, uz mobing, preko nezakonite ponude o odlasku iz banke, maja 2006. godine, oštetila radnike, njih preko 100, za oko milion dinara.
Nakon samo dve godine od prodaje, zatvorena je centrala banke u Nišu i u većini organizacionih delova u jugoistočnoj Srbiji. Poslovni prostor banke stalno se prodaje, pa i imovina koja nije bila u vlasništvu banke.
Moje pitanje za ministra privrede i privatizacije je – kada će se pristupiti preispitivanju nezakonite privatizacije Niške banke i utvrditi nepravilnosti u postupku privatizacije? Ko je odredio prodajnu cenu Niške banke za 14,2 miliona evra i na osnovu čega? Treće, zbog čega je Agencija za osiguranje depozita u Beogradu, tj. njen direktor Milorad Džambić, krio socijalni program od radnika Niške banke, iako je po zakonu dužan da kontroliše sprovođenje ugovora o prodaji banke, čiji je sastavni deo i socijalni program? Hvala.