Nadam da niko od narodnih poslanika neće na bilo koji način namerno kvalifikovati i to se ovde nije u parlamentu zaista nije radilo.
Ne želeći da budem bilo čiji advokat, ali gospodin Stefanović je samo, moram to da kažem, se jasno ogradio da nije mislio na sadržaj onoga što je rekao gospodin Jakšić. Zbog toga nisam smatrao da je on na bilo koji način želeo da diskvalifikuje sadržaj teksta, da kažem sadržaj govora gospodina Jakšića, što mislim da mu to svakako ne bih dozvolio. Mislim da smo ovde raspravljali više o tehničkoj stvari postavljanja, da li je čovek bio preblizu mikrofona ili nije.
Gospodin Jakšić nije ni na koji način namerno uradio. Znači, potpuno sam siguran da je ono što je rekao mislio da kaže i to je izrekao, jedino da je bio udaljen od mikrofona nekoliko santimetara možda bi to bilo za ljude u sali bolje. Televizija to reši, dakle, ljudi koji to prate u direktnom prenosu oni tu razliku ne osete. Možda bi za nas u sali bilo lakše da slušamo. Ali to nije bila zla namera i ne mislim da je gospodina Stefanović to rekao iz zle namere. Iskreno se nadam da to nije rekao iz zle namere.
Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, mislim da vi nema potrebe da budete advokat gospodina Stefanovića. Ako on misli da je tortura ono što sam ja kao poslanik ovde izgovorio, pričao, mislim da je to jedna strana medalje. Mislim, da bi Borko Stefanović sam trebao da kaže da li je njemu smetao sadržaj govora ili mu je smetala tehnika. Ako je u pitanju sadržaj govora, onda mogu da kažem još nešto drugo i još nešto više. Recimo meni kao čoveku koji živi dole na prostoru Kosmeta, recimo rad od četiri godine, pre svega same političke stranke, a i njega samog je tortura za način življenja pre svega nas koji dole živimo. Ako je gospodin Stefanović mislio da je u pitanju sama tehnika, mislim da bi on sam to trebao da kaže, a ne vi kao njegov advokat.

Dakle, kao što sam rekao nisam ni imao nameru, niti sam bilo čiji advokat, a gospodin Stefanović je to rekao, zato sam to ponovio, zato što sam dužan da vodim sednicu. Da to nije rekao, mogao sam da ga upozorim da termin tortura  ne iznosi na osnovu vašeg govora. Samo sam zbog toga sam intervenisao. On je jasno rekao da ne misli na bilo koji način na sadržaj onoga što ste vi rekli. Znači, moram zbog istine to da kažem.
Izvolite, imate pravo na repliku.

Da mi ne bi bio niko advokat u ovoj sali. Zaista potpuno besmislena rasprava o nečemu što je toliko tehničkog karaktera, najdobronamernija, a vidite u šta se pretvori. To pokazuje jedan vrlo nezreo odnos prema temi, prema kolegama. Znači, ponoviću rekao sam ne u smislu sadržaja. Dakle, ponavljam sedmi put, ne u smislu sadržaja. Sve što kaže poslanik Jakšić poštujem, slušam, mogu da se složim, ne moram, ali apsolutno ne u tom smislu, gospodo sedmi put ponavljam. Ukazao sam na potrebu ili da se tehnički nedostatak otkloni ako ga ima ili da poslanik prilagodi snagu svog verbalnog izražaja sali u kojoj se nalazimo, ali i temi, ako tako hoćete. Dvadeset minuta možemo svi da vičemo, možda ćemo tako postići bolje rezultate, ne govorim o sadržaju. To čija je kakva politika, o tome ću govoriti kada mi predsednik Skupštine da reč zašto pravimo ovaj anketni odbor. Ne znam zašto smo onda nervozni. Pričam samo oko toga, nemojte gutati mikrofon ako hoćete nešto da saopštite Skupštini ili naciji. Hvala.

Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku.

Reklamiram član 27. Mislim da ste ovu nedopustivu raspravu koja traje više od deset minuta, vi svojom intervencijom dopustili ili svojim komentarima, gospodine Stefanoviću.
Prvo, menjate pravila vođenja sednice od sednice do sednice. Hajde da ustanovimo pravilo koliko puta opominjete narodnog poslanika da se vrati na temu pre nego što preduzmete mere predviđene Poslovnikom. Da li je to jednom, dva puta. Tri puta ste opominjali gospodina Jakšića, onda ste davali pravo na repliku na povredu Poslovnika. Da li je to dozvoljeno u Skupštini ili nije dozvoljeno?
Samo tražim da važe ista pravila na svakoj sednici Narodne skupštine. Naravno da smo onda otišli predaleko. Na kraju stvarno pričamo o reglerima, miksetama i tome da li televizija može na jedan način da reši problem, da li neko treba da guta mikrofon ili da se udalji od mikrofona.
Ipak je ovo preozbiljna tema za tako nešto. U redu su jedna, dve povrede Poslovnika, ali ovo traje već duže od 10 minuta. Mislim da bismo sve te probleme izbegli kada bismo imali jasna pravila – jedna opomena, dve opomene, kada se vraća na temu. Vi ste sad ustanovili pravilo da dozvoljavate pet, šest minuta, jel tako? Ja sam tako shvatio. Dakle, od sada pet, šest minuta može da se priča mimo teme, ako se nakon toga vrati govornik, onda je sve u redu. Dok ta pravila ne ustanovite, imaćete stalno ovakve situacije. Atmosfera u Skupštini će zavisiti od našeg raspoloženja, od toga koliko je nervozan dan ili koliko su važne teme. Mislim da to nije dobro ni za koga.

Nisam rekao da dozvoljavam da neko priča bilo šta pet-šest minuta, rekao sam da u pet-šest minuta procenjujem da li se čovek udaljio od teme ili koristeći način na koji želi da predstavi temu je tako predstavlja. Kao što sam više puta upozoren i od nekih drugih poslanika, potrebno je jedno vreme da poslanik iskaže svoju misao. Ja ne mogu u 14. sekundi da znam na koji će način on da govori o temi o kojoj govori. Ja sam rekao pet-šest minuta okvirno, ali, ako vidim da se neko udaljio od teme, ja ga opomenem.
Pošto se gospodin Jakšić neprestano doticao teme, on nije izlazio iz okvira teme, ja sam mu dozvolio da priča. Da je pričao o nečemu potpuno drugom, ja bih ga prekinuo. Ali, upozoravao sam ga onda kad sam mislio da njegov izlazak iz okvira teme može da ga odvede u nekom drugom pravcu i onda bih morao da mu oduzmem reč.
Takođe se slažem da je ovo važna tema i ne mislim da treba da pričamo o tehničkim stvarima, ali sam želeo da nijedna tema ne ostane neodgovorena. Dakle, ne želim da bilo ko smatra da smo nešto preskočili.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite. Po Poslovniku.

Član 107, ukazujem na povredu koju ste počinili vi ne opominjući Borislava Stefanovića. Njegovo izlaganje, koliko god da je bilo mekim tonom rečeno, sadržalo je opasnu žaoku. Dakle, nemoguće je koristiti formu povrede Poslovnika da bi se dodatno vređali drugi narodni poslanici. Ja razumem da u žaru diskusije o temi, kada se javljamo po redosledu po kojem smo prijavljeni ili u replikama, možemo imati takve dosetke oko gutanja mikrofona, urlanja, dranja u mikrofon, neprilagođenog tona, da bi se postigao efekat. Ali, u prilikama u kojima se reaguje po povredi Poslovnika, to se shvata kao najdirektnija uvreda. Ja vas molim, trebalo je i tada da reagujete kada je gospodin Borislav Stefanović govorio.

Sada sve poslanike molim da se vratimo na temu i da razgovaramo o onome što je suština ovog predloga iz dnevnog reda.
Gospodine Jakšiću, po kom osnovu se javljate? Replika.

Mislim da se gospodin Stefanović obratio na jedan ružan način. Navodno, sa jednom pričom da sam progutao mikrofon. Što se tiče vređanja, mi svi tu možemo da kažemo puno stvari jedni o drugima, ali, mislim da ovaj parlament to ne zaslužuje. Gospodinu Stefanoviću ja mogu u hiljadu navrata da kažem da je izdajnik, da je ovo, da je ono, međutim, ja to ne želim, imajući u vidu da je ovo najviši dom srpskih predstavnika…
(Predsednik: Ovo što govorite je više nego neprimereno.)
… da ovde ne treba da se vređamo i zato pozivam gospodina Stefanovića da bude kulturan, civilizovan, učtiv i da nema potrebe da jedan drugog nazivamo i da vređamo na ovako neprikladan način.
Što se mene tiče, sami vidite, gospodine predsedniče, da ne želim da se koristim ružnim izrazima i zato očekujem i da će gospodin Stefanović da vodi dijalog na jedan civilizacijski način.