Narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege, formiranje anketnog odbora ima jedan jedini cilj, da utvrdi da li je bilo nenamenskog trošenja budžetskih sredstava koja su izdvajana da bi se omogućio opstanak i razvoj srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Ako budu utvrđene činjenice da je bilo nenamenskog i nezakonitog trošenja, te činjenice će nas dovesti do pojedinaca koji su to radili, da bi se upravo izbegao pokušaj kriminalizacije celokupnog srpskog naroda, posebno onog koji je na severu Kosova branio svoje pravo, da živi u onoj državi u kojoj je rođen, u državi Srbiji.
Srpska napredna stranka je, kao jedan od svojih strateških prioriteta, promovisala i realizuje borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, sa ciljem da izađemo iz okvira najkorumpiranijih država. U okviru toga želimo da utvrdimo kako su trošena sredstva na Kosovo i Metohiju u minulom periodu. Nema skrivenih namera. Nema nečasne pozadine. Nema upiranja prsta u neke pojedince unapred. Samo želimo istinu.
Kao predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju bio sam veoma zadovoljan kada smo ogromnom većinom glasova članova odbora usvojili odluku da se formira anketni odbor, jer smo time pokazali spremnost da zajedno, kao vlast i opozicija, radimo na kontrolisanju trošenja budžetskih sredstava. Apsolutno sam uveren da je anketni odbor izuzetno snažan demokratski mehanizam za utvrđivanje da li je bilo nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava i da anketni odbor može u značajnoj meri da podigne ugled Narodne skupštine Republike Srbije i da odgovori na brojne zahteve, rekao bih čak i određene vapaje Srba na KiM koji svakodnevno traže i od mene, kao predsednika Odbora za KiM, verovatno i od mnogih drugih kolega poslanika, da sprečimo nezakonitosti u trošenju tih sredstava. Niko ovde ne namerava da građanima Srbije ogadi Kosovo i Metohiju time što ćemo utvrditi da li je bilo nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Naprotiv, time ćemo srpečiti da oni koji su, eventualno, nenamenski trošili budžetska sredstva, ogade građanima koji žive u centralnoj Srbiji borbu države Srbije za odbranu teritorijalnog integriteta.
S obzirom da će u anketnom odboru sve poslaničke grupe moći da delegiraju po jednog svog predstavnika, mislim da nema boljeg mehanizma da se pokaže jedinstvo u Narodnoj skupštini i da se zaista utvrde činjenice. Mislim da je anketni odbor mnogo bolji forum i od institucija poput policije, tužilaštva, sudstva, i da smo mi, kao Narodna skupština i poslanici, i te kako dužni da kontrolišemo rad izvršne vlasti, da kontrolišemo način na koji se troše budžetska sredstva, da smo zato izabrani, između ostalog. Da li smo na visini zadatka, mislim da će pokazati ovaj anketni odbor.
Zaista verujem da ćemo sada imati jednu potpuno drugačiju situaciju, da će ovaj anketni odbor pokazati kako zaista treba da radi anketni odbor Narodne skupštine, da će imati potrebnu ozbiljnost, težinu, potrebne rezultate i ja ću, kao predsednik Odbora i kao poslanik koji je dobio jedan broj materijala i dokumenata od građana sa KiM, staviti to na raspolaganje anketnom odboru, sve zarad utvrđivanja istine. Utvrđivanje istine o tome da li je bilo nenamenskog trošenja sredstava koja smo izdvajali iz budžeta na KiM, samo može da doprinese našoj borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta.
U tom smislu maksimalno podržavamo, kao SNS i ja kao poslanik koji je podneo formalan predlog, koji je bio nephodan da se uđe u proceduru formiranja anketnog odbora, formiranje ovog odbora i njegov rad. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov, kao prva prijavljena na listi govornika. Izvolite.

Hvala vam, predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, danas, kada u parlamentu razmatramo Odluku o formiranju anketnog odbora, koji treba da utvrdi na koji način se trošio novac u prethodnih 12 godina na prostoru Kosova i Metohije, to radimo iz jednog razloga. Iz razloga što možda zvanični državni organi nisu posvetili dovoljno pažnje i utvrdili da li je tamo bilo ili nije bilo zloupotrebe državnih para, a to je, složićete se, novac svih građana ove zemlje.
Ako znamo da ova država i svi njeni građani svake godine izdvajaju oko 500 miliona evra kao pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, složićemo se, i drago mi je da se svi oko toga slažemo, da moramo da utvrdimo da li se taj novac trošio namenski ili nije. Jer, za ovih 12 godina iz budžeta Republike Srbije potrošeno je šest milijardi evra kao pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji. Zadatak odbora nije nimalo lak, jer po ovom predlogu odbor ima rok od četiri meseca da ovom parlamentu podnese izveštaj na koji način su potrošena ta sredstva i da li je bilo ili nije bilo određenih zloupotreba sa tim državnim parama.
Osim ove činjenice da danas formiramo takav anketni odbor, mi moramo kao LDP da ukažemo još na jednu činjenicu. Mi smo uvek za to da je bolje sprečiti, nego lečiti. Zato smo prošle godine, kada je ovaj parlament razmatrao Zakon o budžetu Republike za 2013. godinu, podneli amandman kojim je trebalo da se obaveže Državna revizorska institucija da svake godine i u 2013. godini utvrdi na koji način se troše pare građana na ovom prostoru. Ovaj anketni odbor, nažalost, neće utvrđivati na koji način se danas tamo troše novci i sigurno je da ćemo u nekom narednom periodu ponovo možda biti u prilici da zbog istih razloga formiramo novi anketni odbor. Zato nam je žao što vladajuća većina u ovom parlamentu nije shvatila taj naš amandman kao dobar predlog i što nije podržala da Državna revizorska institucija ima obavezu da ovom parlamentu, uz završni izveštaj budžeta za 2013. godinu, dostavi izveštaj o trošenju para na Kosovu i Metohiji u ovoj godini.
Druga vrlo važna stvar i vrlo važna tačka koju danas raspravljamo je Predlog kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. U skladu sa Zakonom o Agenciji, dobili smo od ovlašćenih predlagača predloge za članove odbora. Od svih na vreme, izuzev Socijalno-ekonomskog saveta. Za nas u LDP je zaista čudno da Socijalno-ekonomski savet nije na vreme dao svoj predlog. To govorim iz razloga jer su članovi Saveta predstavnici Vlade, a između ostalog i ministri ove vlade.
Potpuno je neshvatljiv dopis koji smo dobili 18. marta od Socijalno-ekonomskog saveta, a dobili ste ga i vi, predsedniče Skupštine, koji kaže da je poslednja sednica tog saveta održana 3. decembra prošle godine, da u januaru i februaru Socijalno-ekonomski savet nije planirao da ima svoju sednicu, a da je 1. marta zakazana sednica koja nije imala kvorum, iz razloga što niko od predstavnika Vlade, izuzev jednog državnog sekretara, nije došao na sednicu, a sednici su prisustvovali ostali socijalni partneri.
Nije zadatak Socijalno-ekonomskog saveta samo da nam da predlog kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Mi veoma dobro znamo da Socijalno-ekonomski savet u ovoj zemlji ima i drugu ili bi bar trebao da ima drugu značajnu ulogu, a to je da povede računa i da predloge kako da se reši socijalna i ekonomska kriza u ovoj zemlji. Zato je za nas zaista neprihvatljivo da četiri meseca u Srbiji, u kojoj imamo milion nezaposlenih lica, u kojoj dnevno oko 200 građana gubi posao, Socijalno-ekonomski savet ne zaseda. Da li ministre, koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta, ne zanima stanje u ovoj zemlji? Veoma dobro znamo da je nezaposlenost prvi i najveći problem naše države. Da li ih ne zanima to što svakoga dana imamo činjenicu da se pojedina preduzeća ili privatni preduzetnici gase? Na koji način ćemo povećati broj zaposlenih u ovoj zemlji i na koji način ćemo bar sprečiti to da građani u ovoj zemlji dalje ne gube posao?
Zaista je neodgovorno da četiri meseca Socijalno-ekonomski savet nema svoju sednicu. Mi zaista ne vidimo svrhu postojanja Socijalno-ekonomskog saveta, koji se samo zove Socijalno-ekonomski savet, a da pri tom kao parlament nemamo nikakav izveštaj o njihovom radu, da danas, kada razmatramo izbor članova Odbora za Agenciju za borbu protiv korupcije, tek možemo da vidimo da taj savet nije zasedao četiri meseca. Potpuno je jasno da ministri iz ovog saveta ili treba da uzmu učešće u radu saveta ili treba da podnesu ostavku, jer Srbija nije zemlja koja je ekonomski stabilna, u Srbiji se jako teško živi…
(Predsednik: Slažem se, ali o tome ćemo govoriti kada bude tema Socijalno ekonomski savet, sada je ipak mnogo važnija tema – Savet za borbu protiv korupcije.)
Apsolutno se slažem, ali mi smo jedino od Socijalno ekonomskog saveta, i vi to vrlo dobro znate, dobili predlog tek pre dva dana, nakon isteka svih rokova, sa zakašnjenjem. Logično bi bilo da ovaj parlament dobije predlog prvo od Socijalno ekonomskog saveta, koji bi trebao bar jednom mesečno, ako ne dva puta, da zaseda u Srbiji koja je u krizi. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, mislim da je večeras pred nama jedna vrlo bitna tema i mislim da, pre svega, građani na prostoru Kosova i Metohije pomno prate sve ovo što se večeras dešava u Skupštini, upravo iz razloga i želje da saznaju šta se dešavalo unazad 12-13 godina oko trošenja novca, tj. transfera novca na prostore Kosova i Metohije, da li je Narodna skupština spremna da prihvati inicijativu da se formira anketni odbor i da se napokon stavi tačka ili, bolje reći, percepcija koja postoji u javnosti oko nezakonitog trošenja novca na prostore Kosova i Metohije.
Lično sam jako zainteresova da se ovaj anketni odbor formira. Iz tog razloga je i DS na skupštinskom Odboru za Kosovo i Metohiju izašla sa ovim predlogom i, na svu sreću, većinom glasova smo uspeli da taj predlog proguramo i da dođe ovde na dnevni red Skupštine Republike Srbije.
No, imajući sve ovo i vidu i slušajući prethodne sagovornike, ne mogu da se ne odam utisku da se, nažalost, i ovako bitna tema, koja svakako interesuje javnost u Srbiji, i večeras ne politizuje i ne koristi u neke dnevno političke svrhe. Mislim da ne postoji poslanik u ovoj skupštini, mislim da ne postoji nijedan građanin u Srbiji koji nije zainteresovan, ne samo za trošenje novca na prostoru Kosova i Metohije, nego i za trošenje novca iz budžeta u čitavoj Srbiji.
Iz tog razloga, želim, poštovani poslanici, da vas podsetim, pošto sam četiri godine bio ministar za Kosovo i Metohiju i imao tu sreću da za četiri godine svog mandata dve godine imam reviziju u svom ministarstvu, imali ste prilike sigurno, a i javnost je obaveštena kako je sve to prošlo, ne bih želeo o tome da govorim, da smo svaki skupštinski odbor u prethodne četiri godine izveštavali vrlo revnosno o trošenju novca na prostoru Kosova i Metohije.
Takođe, moram da podsetim na jednu činjenicu da je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, tj. njegov budžet, samo 8% sredstava koja država Srbija plasira na prostore Kosova i Metohije. To je isti slučaj bio i sa ranijim Saveznim komitetom, sa Koordinacionim centrom, to je slučaj sada i sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju. Zato je vrlo bitno da anketni odbor ima to u vidu, da i ostala ministarstva budu predmet kontrole, da i ostala trošenja, tj. transferi sredstava na prostoru Kosova i Metohije budu preispitani.
Mislim, da su neki ovde poslanici izrazili bojaznost da li će to moći da se sprovode. Mislim da može. Mislim, da postoje vrlo jasni principi i to se zna. Da li sredstva koja se obezbeđuju za infrastrukturu, da li je ta infrastruktura urađena, po kojoj ceni je urađeno, da li je bila javna nabavka i da li su bili aneksi ugovora? To su četiri stvari koji se tiču objekata gde anketni odbor, to će biti moja sugestija, našem članu koji bude u anketnom odboru, da prvo to proveri.
Što se drugih stvari tiče, mislim da moramo vrlo obratiti pažnju, tj. anketni odbor da obrati pažnju i za primljene novčane nadoknade. Tu je Nacionalna služba za zapošljavanje, koja takođe mora neke stvari ispitati, jer postoji komisija postoje neke uredbe, da vidimo da li je to na adekvatan način ispoštovano. Mislim da to građani, pre svega, na Kosovu koji žive u izuzetnim uslovima očekuju i ne treba niko da se iznenadi takvim pristupom, pre svega ove Skupštine, samim tim i DS, ponavljam, koja je jako zainteresovana da se pokaže ili dokaže ako je bilo, eventualno nepravilnosti ili zloupotrebe tih sredstava.
Prosto, mi moramo imati u vidu činjenicu da ne možemo deliti samo sever i stalno pominjati sever. Ravnomerna su išla sredstva i na sever i na jug. Ne bi se složio sa bilo kim koji razmišlja da na severu postoji nekakav kriminal, da je tu bilo zloupotreba ili ne znam čega drugog. Međutim, upravo iz tog razloga i tu akcenat mora da stavi anketni odbor, da obuhvati sve segmente finansiranja na prostoru Kosova i Metohije.
Molim vas, poštovani poslanici koji će te govoriti o svemu ovome, da na bilo koji način ne politizujemo, da budemo konkretni, da pomognemo svojim idejama, svojim sugestijama, na koji način će i kako će raditi anketni odbor. Naravno, stojim na raspolaganju, tu sam, bio sam inicijator formiranja ovoga anketnog odbora, jer ponavljam napokon moramo da stavimo tačku da se na Kosovu i Metohiji radilo unazad 12, 13 godina svašta.
Ne znam, da li su se takve stvari odigravale, ali tu postoje, pre svega državni organi, tu postoji, na svu sreću i ovaj anketni odbor, koji će imati odrešene ruke, da će moći da poziva svakog onog koji na bilo koji način spoznaje šta se dešavalo na prostoru Kosova i Metohije. Iz prostog razloga, biću kratak, i neću više o tome pričati, jer sam i sam, kažem bio ministar za Kosovo i Metohiju. Jako sam zainteresovan za te stvari, bilo šta drugo da kažem možda bi bilo suvišno, možda bi bilo neko pravdanje, ili ne znam šta. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svesni činjenice da se ovaj anketni odbor formirao u vreme kada je u javnost plasirana jedna veoma štetna teza, da se na prostoru Kosova i Metohije odigrao veliki kriminal i zloupotreba sredstava iz budžeta koja su izdvajana, dakle, za potrebe naših građana koji žive na prostorima Kosova i Metohije.
Kao što znate, svaki parlament formira anketni odbor i anketni odbori se formiraju onda kada u društvu postoje neke pojave, neke situacije koje zahtevaju posebnu pažnju i koje, bez obzira na to što se vrši kontrola i rad pravosuđa i istražnih organa, zahtevaju posebnu pažnju parlamenata i onih koji se u tim parlamentima praktično bave tim negativnim pojavama u društvu, koje zahtevaju posebnu pažnju.
Moje lično mišljenje, sa kojim većina može da se složi, a možda i da se ne složi, jeste da u ovoj državi postoje mnogo važniji i mnogo krupniji problemi koji bi možda zahtevali formiranje anketnih odbora po pitanjima kako su prodavana preduzeća koja su stvaran generacijama pedesetak godina unazad u Srbiji, za tri evra. Kako su se pare iz privatizacije slivale od naknadne prodaje tih lokala koji su kupovani u privatne džepove. Možda smo mogli da formiramo anketni odbor kako su se pare trošile na obezbeđenje onih koji su svojih dvadesetak ili tridesetak godina kupovali džipove i imali obezbeđenja u desetočlanom ili petnaestočlanom sastavu.
Ali, nakon veoma velike medijske kampanje koju su predvodili pojedini mediji finansirani iz zapadnih struktura u Srbiji se stekao utisak da je nužno da se formira ili da se ispita negativna pojava, pod znacima navoda, trošenja nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta na teritoriji Kosova i Metohije. To je rezultiralo predlogom koji su formulisali pojedinci iz partija koje, moram da kažem i da sa žaljenjem konstatujem da u ovom parlamentu ima i onih partija koje se ne slažu sa potrebom očuvanja teritorijalne celovitosti i jedinstva naše zemlje, već su saglasni u tome ili bi prećutno prihvatile da se možda Srbija i treba odreći nekog dela svoje teritorije zarad nekih važnih ciljeva.
Međutim, bez želje da zalazim u tu tematiku, možda bi pripadnici tih partija bili svesni da se ukoliko recimo u SAD i vozači taksija drznu da se zalažu za otcepljenje jednog dela teritorije SAD, prošli bi kao bosi po trnju. Ovde u Srbiji to nije slučaj i eto dešava se da postoje i takvi ljudi. Dešava se i to da se teza 500 miliona evra trošilo na kriminalan način za finansiranje, kako su rekli predstavnici predlagača ili pojedine kolege poslanici, na žalost takvih poslanika ima među nama u ovom parlamentu, za funkcionisanje ostataka države Srbije na prostorima Kosova i Metohije.
Njima na čast i njima na teret to što su rekli. Kada je već stvorena takva fama u javnosti i kada je već formalno stavljen na dnevni red Odbora za Kosovo i Metohiju predlog da se formira jedan anketni odbor radi utvrđivanja činjenica o načinu trošenja sredstava budžeta Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Lično nisam u tom periodu bio član tog odbora ali ne verujem da bih se složio sa potrebom formiranja kada je već formiran. Tu smo da stanemo na kraj tim negativnim pričama i negativnim konotacijama koje su pokušavane ili koje pokušavaju da se stave na teret ljudima koji danas žive na Kosovu i Metohiji i koji rade i u državnim organima i u lokalnim samoupravama.
Moram da primetim i da se ne složim sa konstatacijama da pojedinci kao da do juče nisu bili ministri, pa kao da ne znaju šta se radilo ili državni sekretari, kao da ne znaju šta se radilo do juče. Mi danas kao nova vlast ili kao vlast koja funkcioniše od nedavno nemamo ništa protiv da se ispita rad ili način trošenja državnih sredstava u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Zaista nemamo nikakvu poteškoću, niti ikakav problem sa tim. Međutim, ne smemo mi kao narodni poslanici da dozvolimo da se u javnosti prihvati teza apriori da je bilo zloupotreba u trošenju budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji. Onda kada se kaže – znate potrošeno je za 12 godina šest milijardi evra za Kosovo i Metohiju. Koliko je potrošeno na putne troškove pojedinih funkcionera Srbije koji su leteli ko zna gde po svetu za ovih 12 godina. Da stavimo to na papir pa da formiramo anketni odbor.
Rogobatno zvuči građanima Srbije koji čuju takve podatke, a još rogobatnije zvuči građanima Srbije koji žive na prostorima KiM kada se u javnosti preko državnih medija protka takva tvrdnja koja baca ljagu na sve one koji danas, uprkos svim poteškoćama, ostaju i opstaju na KiM. I ovo što radimo, ne smemo da radimo u interesu bilo čije ili bilo koje partije. Sve što mi ovde u parlamentu radimo mora da bude u interesu onih koji i dan danas žive i opstaju, i severno od Ibra i južno od Ibra.
Kada pričamo o eventualnim zloupotrebama trošenja budžetskih sredstava, moramo da imamo na umu činjenicu da oni ljudi koji danas u Srbiji slušaju ovo o čemu pričamo moraju da se zapitaju da li bi se lepo osećali i da li bi bili mirni da svoje dete moraju da pošalju ili da odvezu ličnim kolima 10-ak kilometara, u opštine Novo Brdo ili Kosovska Kamenica, u sela Jasenovik, Čuljkovce, Kormiljane, Rajanovce, moraju da voze do autobusa svoju decu, da ih odvezu tim autobusima dalje do škole. To su sve vrlo teški uslovi života i molim i javnost Srbije i sve drage koleginice i kolege poslanike da vodimo računa kada danas, ili bilo kada, pričamo o temi KiM, da vodimo računa o interesima tih ljudi koji danas, ne strahujući za svoj život, opstaju na svojim vekovnim ognjištima. Mi ne smemo da dozvolimo da se nad njima svima nadnese nekakav mač da svi globalno i generalno budu nazvani kriminalcima ili onima koji su zloupotrebljavali sredstva iz budžeta. Kako to gordo zvuči kad se kaže – šest milijardi evra, a u Srbiji ima skoro milion nezaposlenih i vrlo teško se živi.
Odluku o obrazovanju anketnog odbora je predložio Odbor za KiM i u tom odboru postoji nekoliko rešenja koja će imati utemeljenje samo za utvrđivanje istine o načinu trošenja sredstava na prostorima KiM. Možda je taj period od 12 godina u kome je na vlasti bila neka druga stranka vrlo interesantan, možda će nakon toga moći mnogo toga da se kaže o prethodnoj vlasti, ali to zaista nije prioritet u formiranju ovog anketnog odbora. Pristajemo na formiranje ovog anketnog odbora samo zbog toga što želimo da speremo ljagu sa poštenih ljudi koji opstaju uprkos svim nedaćama, uprkos bezbednosnim poteškoćama, uprkos tome što im je možda i život ugrožen. Oni ostaju da žive na KiM. I nećemo dozvoliti da niko o Srbima na KiM govori kao da su to kriminalci, kao da su to ljudi koji žive na teret ili na grbači Srba iz centralne Srbije ili iz bilo kog drugog kraja Srbije. Nećemo dozvoliti da se nad njima nadvija nikakva ljaga.
Zbog toga ćemo ipak prihvatiti i glasati za formiranje ovog anketnog odbora, iako se oni koji su se do juče zalagali možda za to da se direktoru Kancelarije za KiM kao državnom funkcioneru zabrani ulazak na teritoriju KiM zbog toga što, budi bog s nama, on izaziva netolerantnim stavovima nekakve revolucionarne teze ili nekakvo ponašanje Srba na Kosmetu. Znači, mi ćemo ipak podržati formiranje ovog anketnog odbora koji će imati za zadatak da u roku od 120 dana od konstituisanja podnese izveštaj na sednici Narodne skupštine o tome da li su sredstva iz republičkog budžeta trošena na neki nezakonit način u periodu od 2000-2012. godine, a posebno da li su pod jednakim uslovima bila dostupna svim korisnicima, da li su upotrebljena prema utvrđenim planovima i prihvaćenim projektima, da li je postupak javnih nabavki i izvođenja radova sprovođen u skladu sa zakonom, itd. Kad to kažem, moram da napomenem da je DRI podnela na stotine krivičnih prijava za zloupotrebu u lokalnim samoupravama širom Srbije pa se o tome ne formira anketni odbor, ali, neka. Da li je državna imovina otuđivana nezakonito, koliko je sredstava izdvojeno za svaku budžetsku godinu, za koje namene i na čiji predlog su ta sredstva trošena i kome su dodeljivana, kao i da li je vršena revizija odnosno kontrola trošenja tih sredstava, sve neka se proveri.
Još jednom, na kraju mog izlaganja, kao čovek koji na KiM nemam nikakvu imovinu a koji sam stalno, ne zbog toga što imam neku profesionalnu obavezu nego zbog toga što kao Srbin osećam potrebu da budem sa svojim narodom onde gde mu je teško, zbog toga što želim da onim ljudima koji i dan-danas žive na prostorima KiM dam podršku, imao sam ideju i tu ideju ću javno sada reći, zbog razumevanja načina na koji ljudi žive na KiM, hteo sam da predložim da svi mi poslanici u toku jednog kvartala provedemo obavezno makar nedelju dana na teritoriji KiM sa Srbima u lokalnoj samoupravi, možda na severu Kosova, u Zubinom Potoku, u Mitrovici, u Osojanu, u Gračanici, da bismo mi koji odlučujemo o ovakvim stvarima ipak malo bolje razumeli te ljude. Možda neki ne bi smeli da odu dole, možda se plaše, ali, verujte, kada se Srbi koji žive na teritoriji KiM ne plaše, zašto bismo se plašili mi, koji smo narodni poslanici, mi koji trebamo svojim ličnim primerom da pokažemo kako treba braniti Srbiju i kako se treba zalagati i biti patriota? I ne treba stigmatizovati Srbe sa KiM kao kvazi-patriote koji se bave punjenjem svojih džepova.
Zbog svega toga, glasaću kao predstavnik Pokreta socijalista na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vulin za formiranje ovog anketnog odbora i nadam se da ćemo uspeti da realizujemo ciljeve zbog kojih ćemo i formirati ovaj anketni odbor. Hvala lepo.

Hvala.
Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ovako jake reči ne prati i ovako veliki broj narodnih poslanika vladajuće većine u sali, da bi na delu pokazali svoju zainteresovanost za KiM.
Na početku, citiraću član Poslovnika, ne zato što želim da reklamiram povredu Poslovnika već zato što bih želeo da sa građanima Srbije podelim nadležnosti anketnog odbora. Po članu 68. Poslovnika o radu Narodne skupštine, kaže se da Narodna skupština obrazuje anketni odbor, odnosno komisiju radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Dalje se kaže da "odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora, kao i rok za njegovo izvršenje". Zatim se kaže da se anketni odbor obrazuje iz reda narodnih poslanika. I ono što je posebno važno i što bih zaista želeo da citiram i da dopre do svih građana Srbije: "Anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje, ali anketni odbor, odnosno komisija, ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzme izjave od pojedinaca koje su mu potrebne". Na kraju se kaže da anketni odbor na kraju svoga rada o rezultatima svog rada obaveštava Narodnu skupštinu, daje izveštaj o radu i predlaže određene mere koje treba da se preduzmu u određenoj oblasti.
Sve ovo je veoma važno da bismo znali šta su nadležnosti anketnog odbora. Međutim, kada govorimo o anketnom odboru, valjalo bi malo, kad već citiramo Poslovnik, da citiramo i član Ustava. Ustav Republike Srbije, član 184. kaže da autonomne pokrajine imaju izvorne prihode kojima finansiraju svoje nadležnosti. Sad ja moram da pitam – kako smo mi došli u situaciju da AP KiM ne može da se finansira preko svog parlamenta, svoje vlade, svog budžeta, nego moramo da imamo ovakav vid finansiranja?
To je zato što je u ovoj državi postojala godina 1999. Te 1999. godine isti ljudi koji danas nariču nad sudbinom Kosova i Metohije, vodili su ovu zemlju i omogućili su da NATO pakt maršira na Kosovu i Metohiji. Ti isti ljudi portu Visokih Dečana pretvorili su u parking za NATO tenkove. Ti isti ljudi koji danas pokušavaju da vade kestenje iz vatre…
(Narodni poslanik SNS, s mesta: Tema.)
Zašto vam smeta tema? Naravno da je tema, jer treba napraviti retrospektivu kako smo došli do ovoga.
Nemojte da vas boli. Prošlost zna da boli, ali trebate taj bol dostojanstveno da podnesete, bez upadica. Podsetio bih vas na hronologiju. Zašto pričamo samo o 12 godina nenamenskog trošenja para na Kosovu i Metohiji? Zar nije 1998. godine formirano privremeno Izvršno veće za Kosovo i Metohiju na čijem čelu je bio naš sadašnji kolega gospodini Zoran Anđelković, pa je onda 1999. godine NATO umarširao na Kosovo, a vi koji sad dobacujete, bili ste u vlasti, pa je onda 2000. godine počeo sa radom Savezni komitet za Kosovo i Metohiju, kojim je rukovodio Momčilo Trajković i od tog trenutka kreće prava pojačana investiciona aktivnost kada je reč o Kosovu i Metohiji? Zatim je od 2001. do 2005. godine formirano Koordinaciono telo, odnosno Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju kojim je rukovodio Nebojša Čović. Tek 2005. do 2007. godine tim koordinacionim centrom rukovodila je gospođa Sanda Rašković Ivić, takođe naša današnja koleginica, pa je tek 2007. godine formirano Ministarstvo za Kosovo i Metohiju kojim je rukovodio naš uvaženi kolega Samardžić. Nakon toga je formirano Ministarstvo kojim je rukovodio gospodin Goran Bogdanović i danas imamo Kancelariju za Kosovo i Metohiju, a ne Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, jer taj problem je splasnuo i od politike "i Kosovo i Evropa" došli ste do politike "ni Kosovo, ni Evropa". Naravno da je onda neko jednog trenutka rešio da podvuče crtu i da kaže hajde da vidimo malo kako se taj novac trošio.
Neću da podsećam ni javnost Srbije, a ni svoje kolege da je Kosovo najskuplja srpska reč, jer neki su zaista uspeli da to što žive na Kosovu i Metohiji i što su Srbi sa Kosova i Metohije im ne bude obeležje pripadnosti jednom narodu, već zanimanje.
S druge strane, neću kazati ni da je Kosovo očno dno našeg duhovnog vida, jer nekima je Kosovo i Metohija bila dno novčanika, ali ću vas podsetiti da problem Kosova i Metohije koji ste vi napravili 1999. godine i koji je kulminirao, da su pre vas u ovoj sali, u ovom domu sedeli neki drugi poslanici, u nekim drugim domovima su sedeli neki drugi poslanici, koji su se domaćinski odnosili prema državi Srbiji. Bili su neki srpski pukovi koji su krvarili za to Kosovo i Metohiju, bio je neki pop Minić iz Kruševca narodni poslanik… Ovo je tema, da vidite kako su nekada narodni poslanici govorili kada je reč o Kosovu i Metohiji. Pazite šta kaže pop Minić: "Svaki Srbin", a govori 1908. godine narodnim poslanicima, "ako ima tri dinara u novčaniku, dva da da se oslobodi Kosovo i Metohija. Svaki Srbin ako ima tri sina, dva da pošalje da se oslobodi Kosovo i Metohija". Otišao je onda sa srpskim pukovima i umarširao je na Kosovo i Metohiju 1912. godine. Znate, tog popa Minića, te heroje koji su ušli na Kosovo i Metohiju i okitili se medaljama - osvećeno Kosovo, neki su izneverili, prodali 1999. godine.
Kada govorimo o brizi za narod, naravno da brinem za narod koji živi na Kosovu i Metohiji, za građane Kosova i Metohije. Bio sam mnogo puta. Ne treba ta demagoška isprazna priča, da će njima biti bolje ako mi tamo više provodimo vremena.
Imali smo mi i sednice Odbora za Kosovo i Metohiju na Kosovu i Metohiji. Evo, tu je moj kolega Dejan Radenković iz SPS. Setite se koliko smo puta bili i u Štrpcu i u Mitrovici i držali sednice Odbora na Kosovu i Metohiji.
Kada govorimo o tome da li je neko ostavio narod na milost i ne milost i da pogledamo kako ti ljudi voze svoju decu u školu, da se podsetimo kako smo te ljude ostavili 1999. godine. Kada su krenuli da se povlače, sačekala ih jedinica za specijalne operacije kod Rudnice i vratila nazad na Kosovu i Metohiju. Zbog čega? Da ih što više pobiju?
Ne zameram ja tim ljudima ništa tamo na Kosovu i Metohiji. Ne zameram tim ljudima, niti ih optužujem za bilo šta. Znam kakva je njihova sudbina. Idite u Kosovsku Vitinu, recimo, da vidite kako je živeti kao Srbin sa komšijom koji je komandant UČK terorističke organizacije. Idite sada da vidite na šta liče košare. Izađu ponekad monasi iz Dečana do gore.