Replika je zbog toga što je spomenut Odbor za spoljne poslove i dužan sam da reagujem u ime Odbora za spoljne poslove.
Ne radi se ni o kakvom previdu, ne radi se ni o ishitrenosti, nego se radi o uverenju članova Odbora koji su dobili uverenje predstavnika ministarstva, koje je došlo na sam odbor, da taj amandman ne treba prihvatiti. Znate kako se na odboru raspravlja. Nemamo jedan odbor u Skupštini, imamo ih mnogo. Kada čujete određene argumente i zaista ne pogledate pažljivo šta ovde piše, dođete u situaciju da pomislite da je stav ministarstva ispravan.
Ja lično nisam tako postupio, ali hoću da pravdam kolege iz političkih stranaka koje to jesu. Šta je tu problem? Ne treba iz toga iscrpeti bilo kakav krucijalni argument u ovoj raspravi. Stvarno se divim multidisciplinarnosti članova Vlade koji su u stanju da pokriju sve oblasti, a jednako tako se divi i zaposlenima u Vladi koji pet godina pišu zakon sa 30 članova.
Valjda je manji greh na nama u Skupštini Srbije, koji dobijemo ovaj tekst jedno vrlo kratko vreme pre ozbiljne rasprave i raspravu od samo sat i po vremena na odboru, nego onih koji treba pet godina da kreiraju tekst od nepunih 12 stranica. Znači, ako je to neki problem, ne vidim da je to problem. Zaista vas molim nemojte na taj način da razgovaramo jedni sa drugima. Utvrđena je greška. Činjenica je da Beogradski fond za političku izuzetnost može da podnese inicijativu za zaključenje međunarodnog ugovora iz bilo koje oblasti, da može valjda i neko drugi, a moram da vam kažem, da vam skrenem pažnju na to da je moja politička stranka, DSS, ovde bila uvek borac protiv bilo kakvih centripetalnih tendencija. Tendencija odvajanja Srbije.
Ustavni sud je potvrdio gro naših predloga za ocenu ustavnosti Zakona o nadležnostima Vojvodine, a ovaj isti parlament je sa nekom drugom većinom…
(Predsedavajući: Vreme.)
… završavam, pre toga potvrdio Statut Vojvodine pre nego što je doneo Zakon o nadležnostima. To je ono protiv čega se mi borimo. Ali, nemojmo tražiti đavola tamo gde ga nema i tamo gde se ne radi o protivustavnosti, a da li lokalna samouprava nešto gubi, da. Pogledajte važeći zakon, uporedite prava društveno-političkih zajednica, to je u stvari prevedeno društveno-politička zajednica, automatski bi bio lokalna.

Reč ima Srđan Šajn, pa Srđan Miković. Izvolite.

Pokušao bih samo da dam skroman doprinos ovoj raspravi i da postavimo jedno pitanje koje možda može da nas približi svima zajedno odgovoru.
Osnovno pitanje demokratije jeste prohodnost demokratske ideje. Kada govorimo o prohodnosti demokratske ideje, onda govorimo o toj vrsti prohodnosti demokratske ideje koju imaju sami činioci te demokratije i načini na koji se oni udružuju i kome prenose određena ovlašćenja da oni mogu u njihovo ime za određenu stvar, pravnici to verovatno bolje znaju, da mora da se definiše nadležnost i mesna i stvarna i da na osnovu toga ta demokratska ideja ima određenu prohodnost do određenih instanci koje donose određena rešenja, odnosno određene odluke. Tu moramo da razlikujemo dve stvari. Jedna star jeste lokalne samouprave i njihove skupštinske izvršne organe kao nekoga ko ima određeni demokratski kapacitet i određenu demokratsku mogućnost za učešće u vršenju vlasti na osnovu Ustava i sistemskih zakona koji to definišu. Ni jedan od tih zakona ne definiše lokalnu samoupravu kao nekoga ko je dobio od građana u postupku izbora mogućnost da učestvuje u postupku donošenja međunarodnih ugovora. Kada su građani to odlučivali, kada su glasali za njih, kada su im davali ovlašćenja da učestvuju u sistemu vršenja glasanja nisu im davali ovlašćenja da učestvuju u tom pravcu.
To je razlika između udruženja i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, o kojima je govorio kolega iz jedne političke partije? Da li oni treba da imaju tu mogućnost i inicijativu ili ne.

Gospodine Šajn, to je teoretsko pitanje o kome sada raspravljate. Ovo je konkretan amandman.

Govorim o konkretnom amandmanu, jer moramo da razlučimo stvari zašto je on prihvatljiv. Dozvolite mi još jednu rečenicu.
Sama činjenica da te organizacije u samoj svojoj strukturi i izboru govore o izbornim pravima građana koje imaju kao činioci demokratije daje mogućnost da ta njihova izvorna ideja može da dođe do određene instance koja ih artikuliše i na jedan određen način dolazi do realizacije te ideje. Govorim o različitim demokratskim kapacitetima različitih stvari i o različitim količinama prenetih demokratskih mogućnosti za odlučivanje, koje su im dali građani, i u tom smislu možemo da postavimo kao demagoško pitanje – lokalna samouprava mora da bude bitna, sigurno, i treba da bude bitna, ali, koja lokalna samouprava ima mesta u našem sistemu? Ona ima pozitiv u Ustavu i da bi zaista došli do rešenja prethodno moramo da nađemo uporište u tome.
Zato mislim da je ovaj amandman prihvatljiv i da u tom smislu je ovo predmet rasprave kada budemo govorili o nekom drugom zakonu. Hvala.

Hvala vam što ste završili.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Žao mi je što je Vlada verovatno bila u stisci sa vremenom pošto znamo kada je stiglo mišljenje na predložene amandmane i zbog toga je pomerena današnja sednica za sat vremena. Moguće da nisu stigli dobro da pročitaju amandman. Moguće ni član ni amandman, jer kada čitamo obrazloženje zašto se odbija amandman gospodina Stojčića i gospodina Milićevića - pročitaću prvu rečenicu – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se sporazumi o saradnji koje jedinice lokalne samouprave zaključuju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave stranih država shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi se ne smatraju međunarodnim ugovorom u smislu ovog zakona. Ovde se ne radi ni u tekstu zakona ni u amandmanu o sporazumima koje lokalna samouprava zaključuje sa bilo kim.
Ovde se radi da npr. lokalna samouprava koja je blizu rumunske granice predloži državi inicijativu – hajde potpišite ugovor sa rumunskom državom da se uredi vodotok da se zaštitimo od poplava. Oni su sagledali problem zato što je Žitište plivalo ili imaju neki takav problem i kažu državi da misle da to treba da reguliše, a onda nadležno ministarstvo kaže – ok, to je dobra inicijativa, prihvatamo i idemo prema Vladi pa da se pregovara ili kažu – totalno je neosnovano, nećete plivati, nemate šta da brinete i ne prihvati inicijativu.
Ukoliko se ne prihvati ovaj amandman mislim da to potvrđuje samo tvrdoglavost Vlade da ne prihvati argumente koji su dati i uz sam amandman i u ovoj dosadašnjoj raspravi. Ukoliko ne prihvatimo taj amandman, šta ostaje na raspolaganju lokalnoj samoupravi? Gospodin Stojčić je iz Vranja, država neće da prihvati da lokalna samouprava ima pravo. Lokalna samouprava u Vranju izglasa da je to dobro i zamoli firmicu sa svoje teritorije ili udruženje pčelara da idu kod države i da pokrenu tu inicijativu. Da li je to ludo? Moram da upotrebim taj izraz.
Dajte da omogućimo lokalnim samoupravama ista prava koja imaju i pet ljudi koji su osnovali udruženje na teritoriji te lokalne samouprave. Trojica mogu da naprave udruženje i imaju prava na inicijativu, ali legitimna lokalna samouprava nema prava. Ne radi se ovde o pravu AP. Ovde se radi o lokalnoj samoupravi. Ne plašite se.

Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za spoljne poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Pre nego što pređem na svoj amandman mislim da nismo dovoljno dugo diskutovali o amandmanu gospodina Stojčića, pa bih se vratila na taj amandman da pružim punu podršku tom amandmanu. Šalu na stranu…

Gospođo Banović, niste se valjda šalili?