Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, ministri, poštovane kolege i koleginice poslanici, evo privodimo polako kraju današnju veoma iscrpnu raspravu o Izveštaju Vlade o pregovorima, odnosno o parafiranom sporazumu Republike Srbije i predstavnika vlasti iz Prištine.
Dakle, posle nekih začetaka burnih rasprava, emocija, političkih možda ishitrenih poteza i izjava, nekako svi idemo ka tom zaključku da slobodno možemo da kažemo da je ovaj sporazum zaista istorijski i da smo svedoci i učesnici kreiranja nove, pozitivnije politike i slike Srbije koju treba da pošaljemo večeras i građanima Srbije, koji nas slušaju pomno, nadam se, i ljudima u svetu.
Dakle, ova istorijska nota je zaista oličena u tom parafu koji su na taj sporazum stavili premijer naše Vlade i predstavnik Prištine. Ovaj sporazum bih nazvala ozbiljnom prekretnicom, jer pre ovoga su vekovne, da kažem, smanjimo to na period višestranačja, desetine godina negativnih konfliktnih odnosa i prvi put u ovoj državi imamo političare koji vode ove državu, vode ovu vladu, predstavljaju izvršnu vlast, a koji imaju zaista političku hrabrost i koji su svesni da je politika, bavljenje politikom, ne neko politikanstvo, nego jedan stalni proces odlučivanja, proces donošenja odluka u kome treba da imate stav u kome znate da kažete kada ste za nešto, kada ste protiv i da za sve to što predlažete Skupštini, što predlažete građanima Srbije, da prihvate, da preuzmete i da stanete iza tih odluka svojom odgovornošću.
Svedoci smo svi, jer ovde nema nikoga skoro u parlamentu ko jedno vreme nije vodio ovu državu ili je bio u parlamentu i donosio neke zakonodavne odluke, da većina političara to nikada nije želela i da je uvek bilo lepše i lagodnije u ovoj državi da nikada ne donosite nekakve ozbiljne odluke ili, ako već morate nešto da radite, da donosite neke beznačajne odluke. Imali smo premijera koji je u dva svoja mandata donosio odluke težine, nazvala bih to nazivom jednog filma "Uticaj gama zraka na sablast na nevene", jer je znao da je mnogo popularnije kad ne odlučuješ o bilo čemu i kada krupna pitanja, kao što je pitanje rešavanja Kosova i Metohije nešto što je bolje da ostane zauvek u nedefinisanom stanju i kako to njegovi poslanici vole da kažu u stalnom zamrznutom političkom konfliktu.
Srbiju je u poslednjih 20 godina od, recimo, 2000. godine obeležilo vladanje takvih političara. Zaista mi je zadovoljstvo što sam deo vladajuće većine i što ovu vladajuću većinu ne krasi takva osobina. Rekla sam da su kod nas i premijer, i vicepremijer, ljudi, političari koji imaju političku hrabrost i kažu da danas jesmo za to i predlažemo vam ovako parafiran sporazum i predlažemo da usvojite izveštaj koji smo vam predočili.
Naravno, kao i kolega Cvijan, pa da vidimo šta su oni to uradili od realnih šansi, koje su imali, i od uskih okvira, koje su im od 2000. godine, svaka vladajuća većina, smanjivali, smanjivali. Tako da, otprilike im je ostalo političkog prostora kao za fotografiju za ličnu kartu. Mislim da je ova vlada postigla maksimum u tom okviru, koji je uopšte imala, dozvoljen za zauzimanje nekakvih stavova u ovom političkom prostoru. Nadam se da je ovim vlada i vladajuća većina zauzela kurs, uopšte, posvećenosti rešavanju ovog pitanja, a u vidu nekog prihvatljivog rešenja.
To što je postignuto, definitivno, je postignuto sa aspekta državnih i nacionalnih interesa. To je maksimum koji Srbija uopšte može, moramo biti realni, da ostvari u ovom našem geopolitičkom položaju. Danas u Srbiji sa pozitivnog regionalnog aspekta, sa pozitivnog evropskog aspekta, koji danas podržava, mogu da kažem, velika većina u ovom parlamentu, bez obzira da li predstavljamo vladajuću većinu ili opoziciju.
Na kraju, možemo da se zapitamo, da li je ovaj potez Vlade popularan ili nije? Možemo o tome da raspravljamo još nekoliko dana. Kompliment je biti poslanik vladajuće većine, poslanik SNS i da vas u izvršnoj vlasti predstavlja neko ko je prvi put posle dužeg vremena umesto populizma izabrao nekakav državnički pristup rešavanju problema. Znamo da smo imali političare u bližoj i daljoj prošlosti koji su vodili politiku tako što su uzimali nedeljno rejtinge, ispitivanje javnog mnjenja, bilo im je važniji lični rejting, stranački rejting, a nacionalni interes, interesi države su bili na poslednjem mestu. Srećom, tako su prolazili i na izborima koji iza nas.
Ova vlada je definitivno orijentisana ka boljoj budućnosti i mislim da će nas ova odluka, kao državu, samo ojačati, ujediniti, što je najvažnije, oko veoma važnog pitanja i vlasti i većine u opoziciji. Ovo treba da bude neki početak kraja osiromašene, izolovane Srbije koja je već 20 ili više godina na marginama Evrope.
Uloga našeg parlamenta je očigledno, ne samo da držimo govore, nego da nekakvog političkom snagom, jedinstvom poslanika, koje ćemo pokazati na glasanju, kažem, i većine i opozicije, damo podršku Vladi Srbije za ovaj sporazum, za ovo parafiranje, u stvari za sporazum koji sledi. Naročito, ono što je još važnije, mnogo važnije, u implementaciju sprovođenja tog sporazuma sa Prištinom.
Naravno, oni koji su imali disonantne tonove, razumemo, to je njihova politika, borba za opšti opstanak na političkom miljeu Srbije. Ovde niko, što je najvažnije, nije rekao da je ovaj sporazum idealan. To niko ni ne tvrdi, ali mislim da je dovoljno dobar da Srbija ne stoji u mestu. U ovom trenutku, zaista, Vlada Srbije je postigla maksimum.
Za Kosovo i Metohiju nema jednostavnih rešenja, ali takođe, kolegama koji su iz opozicije govorili protiv, moramo da pošaljemo poruku da "status kvo" takođe ne proizvodi rešenje, niti za Kosovo i Metohiju, niti za srpski narod tamo i ne proizvodi rešenje ni za ostali deo Srbije.
Bilo je mnogo govora i o patriotizmu. Mislim da ovde mnogi ljudi shvataju patriotizam potpuno pogrešno. Postoji salonski patriotizam, vreme za to je prošlo. Postoji i ulični patriotizam, videli smo koliko ljudi je danas izašlo, naravno, s punim pravom, to je njihovo demokratsko pravo da viču, da čitaju pojedinačno imena svih nas poslanika koji ćemo glasati za dogovore, da smo izdajnici, ali patriotizam je nešto potpuno drugo.
U 2013. godini, posle svega što smo preživeli kao država i kao narod, treba da shvatimo da je patriotizam da ljudi ostanu ovde, da oni koji diplomiraju u inostranstvu se vrate ili da ih roditelji, koji kažu da su velike patriote, vrate u državu, da govore srpski jezik i da se ovde svi mi potrudimo da Srbija ne bude najsiromašnija zemlja u Evropi, nego da ti ljudi nađu posao. Traženje posla je danas veći patriotizam od čitanja imena izdajnika i pozdravljanja poslanika, takve grupe ljudi koji skandiraju – izdajnici, pred parlamentom Srbije.
Patriotizam je da nas, kao narod, počnu da cene, gde god se pojavimo i da više ne bude negativan lik u holivudskim filmovima označen kao Srbin ili neko ko je učestvovao u nekim dešavanjima ranije u našoj bliskoj istoriji.
Dakle, čeka nas primena ovog sporazuma i važno je da sve što radimo, da poruka odavde bude da to nije podređeno datumu za počinjanje pregovora o pristupanju EU. Naravno da je to izuzetno bitno, ali ovo što je uradila Vlada i što će danas parlament da velikom većinom podrži, to je važno da radimo zbog nas samih. Naravno da će poslanici SNS podržati ovaj predlog sporazuma koji imamo pred nama, odnosno Izveštaj Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.