Gospodine predsedniče, gospodine premijeru, uvaženi članovi i članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, LSV će glasati za izveštaj o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje EU, uključujući proces implementacije postignutih dogovora koje nam je Vlada danas podnela.
Naime, LSV, kao što smo u više navrata i javno o tome govorili, je uvek spremna da podrži Vladu Republike Srbije kada ona ide putem evropskih integracija, iako postoje velike političke razlike između nas ligaša i velike većine ljudi koji sede u Vladi Republike Srbije. Ali, moramo da vodimo računa o interesu Republike Srbije i onome što je veoma važno za sve nas, pa ćemo mi tako glasati za ovaj izveštaj. Mi smo o tome govorili javno i u prethodnom periodu i govorili smo o tome i kada smo razgovarali sa predsednikom Vlade, kada je imao konsultacije sa predstavnicima poslaničkih grupa i šefova parlamentarnih stranaka.
Naime, mi smo saveznici za ovo pitanje i uvek ćemo biti saveznici kada su evropske integracije u pitanju, ali moram da kažem još jedno. Mi ćemo biti saveznici i kada Vlada Republike Srbije bude radila na poboljšanju odnosa u regionu na prevazilaženju problema iz prošlosti, na pravljenju dobrosusedskih i građenju dobrosusedskih odnosa u regionu i kada se bude radilo o integracijama u regionu. Mislim da su to veoma važne teme i da su to teme od kojih ne trebamo da odustajemo i zato podržavamo ovaj kurs koji Vlada Republike Srbije sada ima.
Mi ligaši smo uvek govorili istinu i kada smo bili na vlasti i kada smo bili u opoziciji. Zbog toga su nas mnogi nazivali kojekakvim pogrdnim imenima, gospodine premijeru, i mi smo izdajnici, ali dobro, nije to tako loše. To dosta često znači da ste u pravu. Bili smo i separatisti, bili smo svašta, ali nikada nismo odustajali od ciljeva za koje se zalažemo već 23 godine i nikada nismo odustajali da podržavamo odgovornu politiku, onu politiku koja će našim građankama i građanima omogućiti bolji i kvalitetniji život.
Za 23 godine našeg političkog rada mi nismo odustali od naših ciljeva i ne samo da nam je drago što možemo da podržimo nastojanja naših, do skoro političkih neistomišljenika, nego mi imamo i obavezu da vam u tome pomognemo, jer vi ste došli na one pozicije i na one stavove za koje se mi zalažemo oduvek. Zato imate od nas podršku i zato ćemo mi glasati za ovaj predlog.
Podsetiću vas da je LSV nastala kao antiratni pokret, da smo se borili protiv ratova 90-ih, da smo organizovali demonstracije protiv mobilizacije i u Novom Sadu, i u Senti, i u Adi, i u Staroj Moravici, i u drugim krajevima Vojvodine, da smo se borili protiv nasilnog iseljavanja naših komšija, da smo se usprotivili onima koji su u nastupu nacionalističkog ludila i slepila nudili sendviče našim komšijama da bi ih proterali i time izigravali humanost.
Nama iz LSV nije problem i nije bio problem da odemo ni u Srebrenicu, ni u Vukovar, ni u Sarajevo. Nama nije bio problem da uspostavimo institucionalne veze između Skupštine AP Vojvodine i Skupštine Republike Srpske i da Skupštini Republike Srpske pomognemo kada je ulazila u Skupštinu evropskih regija da može da funkcioniše i da može da radi.
Takođe, mi smo 1999. godine ponudili jedan program decentralizacije i regionalizacije Srbije, koji da je pre Rambujea prihvaćen, danas bi Srbija bila moderna evropska država, decentralizovana i regionalizovana, bila bi složena, ali bi funkcionisala i danas ne bi imala granicu na Kosovu.
Sa našim kolegama iz LDP smo se usprotivili donošenju Ustava Republike Srbije, između ostalog što smo znali da pročitamo da je taj Ustav besmislen, sa potpisanim Kumanovskim sporazumom. Mi ćemo imati, dame i gospodo, u budućnosti i tu potrebu i taj zadatak da menjamo Ustav Republike Srbije, jer je on i neevropski i neodrživ i za to ćete, gospodo iz Vlade, imati punu podršku LSV.
Rekli smo bezbroj puta i ponovićemo, vreme je da se Srbija suoči sa sobom, da se suoči sa svojim problemima. Vreme je da ih rešava, umesto da beži od problema i da ih gura pod tepih.
Ovaj postignuti sporazum sa Prištinom je korak u tom pravcu i zato mi dajemo punu podršku za ovaj potez Vladi Republike Srbije, jer stvarno nema smisla kriti se ispod tepiha i praviti se da problemi ne postoje.
Istovremeno, ne mogu da ne kažem, pošto sam ligaš, da paralelno sa stalnom diskusijom, stalnim pitanjem i rešavanjem problema Kosova, mi imamo situaciju da Vojvodina iz koraka u korak, iz dokumenta u dokument, gubi svoje nadležnosti, da je Vojvodina danas u velikom problemu. Vojvođanske institucije se kriminalizuju i unižavaju. Vojvođanska imovina se rasprodaje, istorija prekraja, a njene specifičnosti postaju smetnja. To nije dobro, gospodine premijeru i mislim da treba da uradite nešto i po tom pitanju.
Kosovo i Metohija su često proglašavane najskupljom srpskom rečju, reči, a u stvari bile su najjeftiniji režimski izgovor mnogim režimima i taj režimski izgovor je služio tome da se sklanja pažnja sa problema života ljudi, da se sklanja pažnja sa konstantnog propadanja Srbije na to da neke mitske teme, na Cara Lazara, Cara Dušana i na ostale velikane iz istorije. Ne trebamo više to da radimo, ne treba KiM da budu izgovor. Kosovo i Metohija su problem koji treba da rešimo onako kako možemo i onako kako umemo.
Sporazum koji je Srbija potpisala sa Prištinom za zajednicu srpskih opština, daleko više nudi nego što danas ima Vojvodina kao AP u okviru Republike Srbije, što mene raduje, jer pokazuje da Vlada Republike Srbije zna, kada hoće, da se izbori za pravu evropsku autonomiju i nadam se da će Vlada Republike Srbije, kada je već krenula tim putem, nastaviti i da će i Vojvodina konačno doći u priliku da razgovara o autonomiji.
Zajednica srpskih opština, za razliku od Vojvodine, ima predsednika i potpredsednika. Mi to nemamo. Za razliku od Vojvodine ima puni nadzor, znači ima izvorna ovlašćenja u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja. Ni to Vojvodina nema. Ova zajednica srpskih opština ima mogućnost da dobije još neke prenesene nadležnosti, što je dobro. Oni će imati predstavničku ulogu pri centralnoj vlasti i ta predstavnička uloga će imati, takođe, i savetodavnu svrhu, kako bi se navedeno sprovelo i kako bi se uvela funkcija monitoringa.
Ono što mene posebno raduje, gospodine Dačiću i sada vam se obraćam i kao ministru unutrašnjih poslova, jeste činjenica da ste uspeli da se izborite da četiri opštine na severu Kosova - Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, sami biraju svoje komandire, komandante policije. To je odličan posao. Samo mi nije jasno kako u Kosovskoj Mitrovici građani mogu da biraju komandanta policije, a u Sremskoj Mitrovici ne mogu? Zašto ne mogu Kragujevčani, recimo, da biraju svog načelnika policijske uprave, jer čujem da je tamo bilo problema? Zašto to ne može da se uradi u Leskovcu i u Nišu? Odlično je što to mogu da urade u ovim opštinama koje sam pomenuo, ali mislim da tu praksu treba da prenesemo na celu Republiku Srbiju.
Takođe, te četiri opštine će imati regionalnog komandanta policije, što mi daje nadu da ćemo imati mogućnost da formiramo i vojvođansku upravu policije i da ćemo mi u Vojvodini imati svog regionalnog komandanta policije.
Apelacioni sud u Prištini će u Sporazumu formirati panel sudija, koji će, većinu sudija, činiti kosovski Srbi. Oni će biti nadležni za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom, odeljenja apelacionog suda, uključujući sudije i osoblje, imaće sedište u severnoj Mitrovici. Svaki panel ovog odeljenja biće sastavljen većinski od sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode predmeta, sudiće nadležne sudije. Odlično. To je dobro urađeno. Ali, to je sudska vlast i ljudi trebaju tamo da imaju sudski vlast. Ne znam zašto se Vojvodini ne veruje da i Vojvodina ima sudsku vlast.
Kada bi mi, gospodine premijeru i drage koleginice i kolege, u Vojvodini imali ovakve nadležnosti, koje se predviđaju za zajednicu srpskih opština, mi bi bili više nego zadovoljni. Ne razumem zašto uvek postoji nekoliko aršina u ovoj našoj državi, jedan za Kosovo, drugi za Beograd, treći za ostatak Srbije, a četvrti, onaj najgori, za nas u Vojvodini.
Ali da se vratim Sporazumu. Nije mi jasno, kako sebi neko može da da za pravo da jedna grupa ljudi, da predstavnici četiri opštine na severu Kosova, usporavaju, zadržavaju i sprečavaju razvoj ostatka cele države i razvoj svoga naroda. Gde je tu logika? Gde je logika da zbog jednog manjeg broja ljudi, koji svakako imaju prava i za koje se Vlada Republike Srbije bori na najbolji mogući način, gde je najbolje, gde je to logika da sada svi treba da propadnemo, svi treba da siromašimo, svi treba da živimo u izolaciji i svi treba da se samospalimo, samo zato što ne možemo da dobijemo ono što jedna grupa ljudi traži?
Ovaj visoki dom i Vlada Republike Srbije i svi ostali državni organi treba da urade sve što je u njihovoj moći, da se tim ljudima omogući da žive što bolje i što kvalitetnije. Ali ne smemo da ponavljamo greške koje su ovde pravljene već. Odbijen je predlog Z-4, pa šta se desilo sa Republikom Srpskom Krajinom? Šta se desilo? Da li treba da ponavljamo takve priče? Da li treba da narednih 30 godina da sedimo u izolaciji i da siromašimo, da bi se možda nekada nekome negde pojavila mogućnost da ono što smo u najboljim snovima izmaštali, da se desi. Nažalost, neće se desiti. Da se poštovala i slušala politika Lige socijaldemokrata Vojvodine od početka, ne bismo ni došli u ovu priliku.
Ponoviću, jako mi je drago zbog toga što se današnja Vlada približila našim stavovima, bar po ovom pitanju. Mi nemamo više vremena da čekamo, nemamo više vremena da odustajemo, nemamo više vremena da tavorimo, nemamo više vremena da siromašimo, nemamo više vremena da bude prokuženi, izolovani i da budemo najgori u celom svetu. Ova država i ovi građani zaslužuju da budu lideri ovog regiona i svaki put kada budemo ili kada budete, bilo koja vlada, vodila ovakvu politiku, imaće podršku Lige socijaldemokrata Vojvodine, zato što je to jedini pravi put kojim Srbija može da ide. Hvala.
