Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, biće tu i gospodin ministar, pa da ga sad ne pominjem, predstavnici Ministarstva odbrane, dve odluke koje se nalaze pred nama veoma su važne.
Najpre ću govoriti o Predlogu odluke o upućivanju pripadnika vojske Srbije u mirovnu operaciju EU u Maliju, dosta se o ovome govorilo. Naravno, da je upućivanje u multinacionalne operacije uvek jedna tema koja je podložna demagogiji i zloupotrebama. Najlakše je tu politiku napadati i mi smo, naravno u Srbiji bili svedoci u godinama iza nas, pre svega, kada je DS kroz tadašnjeg ministra odbrane gospodina Tadića i poslednjeg ministra odbrane gospodina Šutanovca vodila ovaj resor, da smo imali veoma malo razumevanja među većinom opozicionih stranaka za potrebu da se naši vojnici upućuju u ove misije i to je zaista bilo previše demagogije.
Međutim, ja sam o tome u nekoliko navrata u ovom domu govorio, uloga opozicije je, ne samo da kritikuje, kritikovaćemo uvek ono što nije dobro, ali što se tiče odluka koje simbolizuju državni kontinuitet, a pitanje upućivanja u mirovne operacije, to svakako jeste, mi ćemo te procese uvek podržati.
U obrazloženju ove odluke napisano je da je ova misija umereno rizična. Svakako da to jeste najrizičnija operacija u koju mi ulazimo. Međutim, imali smo iskustva, govorio je o tome i predstavnik URS-a, gospodin Marković, i Jugoslavija je učestvovala u veoma opasni operacijama decenijama iza nas i na to smo bili ponosni. Te u tom smislu, ja bih na ovu odluku gledao, pre svega, iz ugla koristi za naše građane i Srbiju, koliko to doprinosi jačanju našeg međunarodnog ugleda, koliko može da nam pomogne kada razgovaramo sa našim partnerima iz EU i kada im se obratimo za sopstvene probleme.
Koliko veći kredibilitet i uticaj imamo kod njih, kada sa njima delimo teret odgovornosti, pokazujemo solidarnost. Sa druge strane, naravno, to nije danas pomenuto ovde, ranije smo to podvlačili kao veoma važnu činjenicu i mislim da nije zgoreg da se to još jednom istakne. Vojnici u mirovne misije odlaze dobrovoljno. To su profesionalci. Ukoliko bilo ko u javnosti ima dilemu da li treba ili ne treba u ovim aktivnostima da učestvujemo neka pita pripadnike srpske vojske, možda gospodin ministar može da kaže precizno, ali koliko znam iz vremena kada je DS vodila ovaj resor višestruko više vojnika se prijavljivalo nego što je bilo mesta za ove operacije, po pet puta, deset puta i to dovoljno govori o njihovom interesovanju. To su ljudi koji sa ponosom nose barjak Srbije, promovišu našu zemlju.
Mi imamo kroz srpsku vojsku izvanredne kapacitete, sanitet, medicinare, specijalne jedinice, jedinice za zaštitu koji su zaista za uzor, za primer i kakve retko ko ima i to treba da pokažemo. Naravno, da može da dođe do problema, ali tada teret treba da preduzmemo svi i da ne budemo demagozi, jer je ovo jedno državno pitanje i ja se nadam da više nikada nećemo imati ozbiljne podele u parlamentu kada se radi o ovako važnim odlukama. Nama je po pitanju učešća u mirovnim operacijama, posebno EU, danas potreban konsenzus, 2007. godine kada smo mi preuzeli, kao DS ovaj resor bilo je svega desetak vojnika u multinacionalnim operacijama, danas ih imamo nekoliko stotina.
Ovo je, koliko znam, prva misija koju sada nova Vlada od početka pokreće, ove ostale misije su nastavak nečega što smo mi radili. Ali, i to je veoma dobro. Trinaest vojnika, neko će reći možda je simbolično i da je moglo više, ali mislim da je za početak veoma dobro i drago mi je da uprkos napisima u nekim medijima, gde se kritikovalo potencijalno učešće u ovoj operaciji da se ipak nije podleglo pritisku.
Postaviću jedno pitanje predstavnicima Vlade. Nama je trebalo šest meseci da pošaljemo ovaj medicinski tim i tim za njihovu zaštitu operaciju, mislim da je poziv od Ketrin Ešton došao pre nekih pet meseci, da su neformalni razgovori sa partnerima iz EU obavljeni pre nekih sedam meseci. Znači, dosta vremena nam je trebalo i u tom smislu me interesuje koji su razlozi, jer mislim, ukoliko imamo mogućnost da reagujemo brzo da to treba i da iskoristimo.
Naravno, imam razumevanje, ukoliko je bilo potrebno više vremena za pripreme, ali u svakom slučaju, moramo da imamo u vidu da iako se u obrazloženju kaže da izazovi koji prete u Maliju su, recimo, secesija, što ne možemo da kažemo da je direktno nešto što se tiče Republike Srbije.
Problemi su međutim i izazovi terorizma, organizovanog kriminala. Dodao bih i ilegalnih migracija. Afrički kontinent i dešavanja na njemu veoma utiču na bezbednost Evrope. Premda Srbija u ovom momentu nije možda najatraktivnija destinacija za izvoz ovakvih pretnji, sa povećanjem životnog standarda koji svi priželjkujemo u našoj zemlji, svakako da moramo da računamo sa time da ćemo i mi pripadati razvijenijim državama koje mogu da budu atraktivne za izvoz ovih problema.
U tom smislu mislim da treba na vreme da se pripremimo. Sa jedne strane, kao što sam rekao pokažemo solidarnost sa državama sa kojima želimo da živimo u EU od koje očekujemo kao građani mnogo. I sa druge strane, da damo svoj doprinos u odbrani zajedničkih interesa u svakom trenutku, a ne samo onda kada nama odgovara.
Koliko je važno učešće u ovim operacijama EU govori i činjenica da uživamo značajnu podršku, recimo, Francuske u procesu EU integracija koja je jedna od zemalja koje su i te kako uključene u rešavanje krize u Maliju. Želim da podvučem jednu činjenicu koja je veoma ohrabrujuća, a to je da se po prvi put general srpske vojske 2012. godine našao na sastanku vojnog Komiteta EU. U tom smislu smo predstavljeni zaista u najvažnijem forumu koji EU ima. Nadam se da ćemo uzeti značajnije učešće. Prvo, učešće Vojske Srbije u misijama EU dogodilo se kada je prethodna Vlada donela odluku da uđemo u misiju vezanu za Somaliju. Ovo je sada nastavak te priče. Zaista se nadam da je to samo jedan dobar početak.
Što se tiče Izveštaja za kontrolu službi bezbednosti, posebno mi je drago da danas imamo priliku da o njemu raspravljamo. Mi smo u mandatu koji je iza nas raspravljali u DS naravno kada smo imali većinu, na koji način možemo da učinimo kontrolu nad službama bezbednosti efikasnijom. Naravno, da je nasleđe u Srbiji veoma teško službi bezbednosti kao u većini bivših komunističkih igrale su jednu ulogu koja je specifična. Mnogi od nas se nisu baš slagali sa time što su oni radili u prošlosti. Međutim, posle petooktobarskih promena stupila je na snagu ozbiljna reforma i ovog sektora i uopšte čitavog bezbednosnog sektora. Reformu odbrane sistema smo završili veoma uspešno. Ovo što se sada dešava svakako je kontinuirana reforma ostatka sektora bezbednosti, i u tom smislu razmišljali smo kako možemo da učinimo nadzor efikasnijim. Tako da sam u tom smislu i lično učestvovao u pisanju izmena Poslovnika koje su omogućile da se oformi jedan zaseban odbor sa posebnim ovlašćenjima koji neće da bude samo ikebana već telo sa realnim nadležnostima.
Naravno da ne možemo da očekujemo da ćemo danas da imamo odmah izvanredne rezultate, ali je važno da iz ovog procesa svi mi stanemo, i u tom smislu naša dva predstavnika iz DS koji su članovi ovog odbora aktivno učestvuju. Koliko ja znam glasaju za većinu ovih odluka, i mislim da je veoma važno da oko ovoga imamo takođe konsenzus.
Građani naravno moraju da znaju da li službe za novac kojim ih plaćaju, za novac koji se obezbeđuje od građana za budžet, da li ih te službe čine bezbednijim. U tom smislu ovaj izveštaj ne sme da bude izolovan primer, već moramo da imamo jedan kontinuirani napor Odbora i Narodne skupštine da izveštavamo građane o tome, na koji način službe bezbednosti obavljaju svoj posao i da se izbegnu zloupotrebe kojih ima u javnosti i mistifikacija službi. Mislim da to nije ni malo korisno.
U razvijenim državama sveta kada vidite teroristički napad, ne daj bože nikome to, prvo se postavi pitanje ko će da razreši ovaj slučaj i u ozbiljnim državama odmah se zna odgovor. To je jedna od tih službi bezbednosti.
Nadam se da će to biti slučaj i kod nas i mislim da smo mi blizu toga i treba da budemo ponosni na činjenicu da je BIA godinama iza nas, posebno kada se radi o borbi protiv organizovanog kriminala, suzbijanju trgovine narkoticima od strane najuticajnijih svetskih službi bezbednosti, i označavana kao jedan pouzdan partner i mi treba da im pomognemo u tome, da nastave sa dobrim namerama, radom, a ne da im odmažemo.
Imam nekoliko pitanja za predstavnike Odbora, možemo odmah, možemo i na nekoj od sledećih sednica.
Prvo me zanima kako nameravate da kontrolišete zakonitost trošenja budžetskih sredstava, a posebno u svetlu onog što ste sami naveli u Izveštaju da je malo nezgodno da se budžet službi bezbednosti predstavlja detaljno, po aproprijacijama, već da je mnogo adekvatnije da se predstavi u ukupnom iznosu, pošto se u velikoj meri radi o tajnim podacima i nije baš zgodno da ih štampamo ovde u Skupštini, pa i u tom smislu kada kontrolišete zakonitost trošenja ovih sredstava, pretpostavljam da treba da imamo u vidu iste kriterijume.
Interesuje me da li je bilo nekih nezakonitosti i nepravilnosti koje ste uočili u radu službi, kao i kako ocenjujete Izveštaj Generalnog inspektora VBA i VOA, važnog organa koji je uveden u vreme mandata prošle vlade i mislim da je bitno da funkcioniše i da se omogući da radi kako treba.
Postoji jedno značajno pitanje o kome nismo često diskutovali u Narodnoj skupštini, a koje je prisutno u brojnim državama članica EU, a to je pitanje bezbednosnih provera za narodne poslanike koji kontrolišu rad službi bezbednosti.
Lično mislim da je izostanak ovih bezbednosnih provera jedan od kočnica, zbog kojih ne možemo efikasno da vršimo kontrolu, ne kažem da se sada ne radi dobro, ali mislim da bi moglo mnogo bolje, jer mi smo imali slučajeve u vreme mandata, prošle vlade, da su predstavnici nekih opozicionih stranaka bez problema izlazili sa zatvorenih sednica za javnost, nekoliko smo ih imali, slažem se, nisu sve bile koje su trebale, o tome ću kasnije, ali bilo je tih zatvorenih sednica.
Imali smo ljude koji bez problema izađu i pričaju sve u novinama, bez problema i mislim da je to jedan veliki problem. Imali smo slučajeve da dnevni listovi objave poverljive izveštaje iz Ministarstva odbrane, takođe, prošle godine.
Na stranu to što mislim da nije niko procesuiran po ovom pitanju što mislim da je veoma loše, a sada ovim putem postavljam i pitanje da li je neko procesuiran po tom pitanju, a ako nije, zašto nije, i zašto prelazimo preko toga olako?
Da se vratim na te bezbednosne provere, mislim da bi trebalo razmisliti u budućnosti da organizujemo neke susrete sa predstavnicima službi bezbednosti, sa predstavnicima međunarodnih organizacija koje imaju iskustva sa ovom problematikom i da vidim ona koji način bi Republika Srbija mogla da reši ovo pitanje.
Postoji jedan zanimljiv slučaj u Mađarskoj i mislim da je dobar primer, jer ovde se postavlja jedno veoma važno pitanje.
Vi, sa jedne strane kontrolišete službe bezbednosti kao narodni poslanici, a indirektno vi postavljate direktore tih službi birajući Vladu, koja ih kasnije postavlja za direktore.
Sa druge strane, ukoliko bi bile potrebne bezbednosne provere za posalnike, to bi zančilo da te službe nas kontrolišu. To jeste malo kontradiktorno, ali mislim da jeste neophodno, a postoje mehanizmi kako bi mogle da se spreče zloupotrebe od eventualno, od strane tih službi.
Na primer, u Mađarskoj ukoliko bi nekom poslaniku bilo uskraćeno pravo da vrši nadzor, ukoliko ne dobije taj sertifikat kroz bezbednosnu proveru, pa se posumnja da je u pitanju zloupotreba, ovaj problem ide na sastanak Odbora za kontrolu službi koji onda dvotrećinskom većinom može da ipak preinači ovu odluku i omougći tom poslaniku da vrši kontrolu. Dakle, dvotrećinska većina podrazumeva da se ovde ne radi samo o strankama vlasti, već i da postoji nešto što je relativno blizu konsenzusa, da tu i opozicija podržava neka i to bi značilo da imamo neki ozbiljan problem i naravno da zakonodavno telo treba da preuzme stvari u svoje ruke. Postoje načini kako da se to reši i mislim da bi trebalo da posvetimo ozbiljnu pažnju ovom pitanju u budućnosti, jer bi to pomoglo i nama kao poslanicima i službama bezbednosti, povećalo bi međusobno poverenje, a i građan ibi zanali da su to ljudi koji zaista imaju kredibilitet da obavljaju taj posao. Ako ga ne obavljaju kako treba, zna se kako se ti političari kažnjavaju na izborima.
Pomenuli ste da ste pokušali da predstavnicima Ministarstva finansija ukažete na potrebu da se budžet ne iskazuje po aproprijacijama, već u ukupnom iznosu zbog osetljivosti podataka i da niste naišli na njihovo razumevanje.
Lično mislim da to nije prihvatljivo sa strane Ministarstva i nadam se da je u međuvremenu taj problem rešen, a ukoliko nije, molim ljude koji rukovode Narodnom skupštinom da razmisle o eventualnom orgnaizovanju nekih obuka za ljude iz ministarstva finansija koji su nadležn i za ovu oblast, da im se približi malo ova problematika i da razumeju da budžet za službe bezbednosti nije bucdžet za Ministarstvo kulture, uz poštovanje, jer to je različita vrsta posla.
Kako je gospodin Kovačević, penzionisani general rekao, ovo jeste zaista najdelikatnija oblast u našem društvu i mi moramo da budemo posebno osetljivi kada radimo ovaj posao.
Jedan od zahteva Evropske komisije i sada stavljam čitavu ovu priču u kontekst približavanja Srbije EU, jeste da se posveti posebna pažnja kontroli službi bezbednosti i jedan od zahteva Evropske komisije jeste jačanje tog parlamentarnog nadzora.
U tom smislu, mislim da imamo još jednu dodatnu obavezu da ovo pitanje rešavamo, pa i zbog toga da razmislimo o bezbednosnim proverama koje sam pominjao. Održavanje zatvorenih sednica je veoma važna stvar.
Mi smo imali problem kada smo bili većina u ovoj skupštini, sa nedostatkom političke volje u opoziciji, da omoguće održavanje ovih sednica. Imali smo i predsednika odbora iz opozicije koji je zloupotrebljavao svoju funkciju, sednice koje su morale da budu zatvorene, otvarao je za javnost sa jednom demagogijom da građani imaju pravo da znaju, sakrivajući pri tom od građana istinu da jedini način da mi obavimo posao u njihovom interesu je da na zatvorenoj sednici dobijemo prave informacije, a ne nekakve priče koje jednostavno ne mogu da budu ozbiljne kada se govori pred 20 kamera.
Drago mi je da su predstavnici službi istakli da po prvi put mogu otvoreno da razgovaraju, to mi je drago, a da moram da podvučem da smo mi u nekoliko navrata i u prošlom sazivu posetili službe bezbednosti i imali veoma dobre razgovore sa njima, dobili uvid u zatvorene slučajeve gde smo prošli kroz zakonitost postupanja i utvrdili da li je bilo nekih nepravilnosti, nezakonitosti, posebno kada se radi o merama za prikupljanje podataka kao što je prisluškivanje, presretanje, elektronskih komunikacija itd, tako da imamo određena iskustva ali ovo verovatno, kao rezultat jednog kontinuiteta predstavlja iskorak.
Kolega Đurić je pominjao pitanje telekomunikacionih operatora koji izbegavaju obaveze i zakone o elektronskim komunikacijama, a koje se tiču obezbeđivanja uslova za zakonito presretanje elektronskih komunikacija, mislim da tome mora da se stane na put.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vrlo brzo završavam. Mislim da tome mora da se stane na put. Razumem da su određene firme bile možda zatečene usvajanjem novog zakona, da im se treba dati malo vremena, ali ukoliko i se i dalje nastavi sa praksom da se oglušuju o ove zahteve, treba primeniti određene sankcije, s obzirom da je ovo jedno veoma osetljivo pitanje.
Na kraju, želim da dam jednu sugestiju predstavnicima vladajuće koalicije.
(Predsedavajući: Molim vas gospodine.)
Ovo je poslednja rečenica, mislim da je veoma važna, da u duhu najbolje prakse koja postoji u EU i uprkos tome što smo imali različite slučajeve u prošlosti u našoj zemlji, pa sada kada bismo se vraćali u prošlost dovoljno daleko, ko je kriv, ne bismo stigli nigde, da ipak uvedemo jednu praksu u budućnosti da predsednik jednog od dva odbora koja se bave bezbednošću bude iz opozicije, jer na taj način ćemo imati efikasniju kontrolu, jer malo je neobično da partije koje postavljaju svoje rukovodioce direktno kontrolišu u tom smislu. Nadam se da će ovaj moj predlog biti u danu za glasanje.
