Mislim da je na svakome od nas da odabere da li će da ustane ili će da sedi. Ne mislim da time izražavam bilo kakvo nepoštovanje, naprotiv. Volela bih da budem veoma precizna. Koristim papire da se i prisetim nekih stvari, jer ne mislim da sam najpametnija, za razliku od mnogih koji sede u ovoj Skupštini.
Dakle, s obzirom da ste već imali priliku da se upoznate sa Izveštajem o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti, koji je Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na osnovu člana 231. Poslovnika, Narodne skupštine utvrdio na sednici koja je održana 29. marta 2013. godine, sednica je održana tog dana iz razloga što, po Poslovniku, do 31. marta Odbor ima obavezu da podnese izveštaj Narodnoj skupštini i svim poslanicima o izvršenom nadzoru, tako da smo mi taj poslednji trenutak iskoristili da bi što više aktivnosti ušlo u ovaj predmetni izveštaj, samo ću se kratko na početku osvrnuti na najznačajnije aktivnosti Odbora i biti raspoložena da razgovaram sa svim drugim poslanicima o tome šta misle da bi trebalo unaprediti, možda i dodatno u radu Odbora.
Kao što je poznato, Odbor za kontrolu službi bezbednosti je specifičan odbor prvenstveno zbog svojih nadležnosti u kontroli i nadzoru nad radom službi bezbednosti. Sektor bezbednosti je, kao što je to opšte poznato, i svuda u svetu je tako, uvek obavijen nekim delimičnim velom tajni, što je proizašlo iz prirode poslova službi bezbednosti, ali upravo zbog toga članovi Odbora moraju da vrše svoju nadzornu i kontrolnu funkciju balansirajući između razumevanja za ono što službe bezbednosti kao svoj prioritetni zadatak zaštite nacionalnih i državnih interesa, bezbednosnih pre svega, države i građana moraju da rade i, s druge strane, one obaveze koje proističu iz svih civilizovanih tekovina i obaveza ne samo EU, već zaista pravnog društva, a to je civilna i demokratska kontrola izabranih vlasti pre svega.
Upravo iz ovog razloga, iako smo u dobroj meri ograničeni odredbama Poslovnika Narodne skupštine, Odbor je zaista preuzeo sve neophodne aktivnosti u prethodnom periodu od svog konstituisanja do danas kako bi na jedan i svrsishodan, ali i bezbedan način mogao da ostvaruje svoje zakonske i nadležnosti i obaveze.
S obzirom da je većina podataka kojima se rukovodimo u radu prilikom kontrole rada službi bezbednosti, članovi Odbora uglavnom dolaze u kontakt sa podacima koji su označeni i klasifikovani kao državna tajna, kao strogo poverljivo, potpadaju u onu kategoriju tajnih podataka, prva stvar koju je Odbor uradio, i to bih volela da naglasim, a što nije bila praksa iz meni potpuno nepoznatih razloga, nije bila praksa održavanja zatvorenih sednica, sednica zatvorenih za javnost. To je nešto što je praksa svuda u svetu. Ona podrazumeva uspostavljanje jedne vrste i poverenja i atmosfere i tehničkih i svih drugih uslova u kojima će agencije, u ovom slučaju VBA, VOA i BIA, imati priliku da ne krše ni svoje obaveze u pogledu čuvanja tajni i iznose riziku i mogućnosti da tajni podaci izađu iz zgrade ove skupštine i cirkulišu u javnosti, što predstavlja jedan od vidova ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Upravo zbog toga mi smo jednoglasno, tu su učestvovali svi članovi Odbora, uvek zahvaljujem na konstruktivnom radu svim članovima Odbora, posebno u pogledu ove odluke, doneli odluku da zatvorimo sednice za javnost i da Odbor izuzetno može da odluči da se sednica sazvana radi tajnih podataka otvori za javnost.
Istom odlukom predviđene su i odgovarajuće mere bezbednosti i zaštite tokom održavanja sednice odbora zatvorene za javnost i tu je sada veoma važno pomenuti tu priču koja se u javnosti dosta pominje o nekoj gluvoj sobi. To zapravo uopšte nije gluva soba, ali su sve protivprislušne i protivdiverzione mere preduzete u onom smislu u kojem se niti unose mobilni telefoni. Postoji tehničko obezbeđenje prostorije koja se nalazi u Kralja Milana i mi tamo održavamo sednice zatvorene za javnost. Dakle, to su sednice na kojima ne može da se izlazi, ne mogu da se unose nikakvi tehnički aparati, potpuno su obezbeđene i pokazale su se veoma efikasne.
Pokazalo se da na taj način možemo sa predstavnicima službi bezbednosti i direktorima, koji zaista dolaze, i to moram da pomenem, u brojnom sastavu, sa svim ljudima koji pokrivaju relevantne sektore u dotičnim agencijama. Dakle, zaista su konstruktivne sednice i možemo da kažemo da sve do sada održane, održane su četiri, u ovom izveštaju su tri, u međuvremenu smo još jednom razmotrili polugodišnji redovni izveštaj BIA 29. aprila 2013. godine, tako da smo do sada imali četiri, zapravo i pet, s obzirom da smo po prvi put i sa Generalnim inspektorom razmatrali izveštaj Generalnog inspektora o radu VBA i VOA.
Dakle, to je ono što nije ušlo u ovaj izveštaj, a nije ušla i još jedna važna stvar koja se u međuvremenu dogodila i zbog toga smatram obavezom da je predočim kolegama narodnim poslanicima, a to je da smo mi zbog postojanja jedne pravne praznine i nemogućnosti da se Poslovnikom reguliše način na koji bi Odbor za kontrolu službi bezbednosti vršio neposrednu kontrolu i neposredni nadzor nad radom službi bezbednosti, a pošto po Poslovniku mi ne možemo da donesemo nikakav pravilnik, formirali jednu radnu grupu u kojoj su bili uključeni predstavnici i pozicije i opozicije. Tom radnom grupom je rukovodio kolega Nenad Miliš iz LDP. Tu su bile i kolege Nenad Popović i Igor Bečić. Ta radna grupa je imala zadatak da, u dogovoru sa predstavnicima i direktorima službi bezbednosti, napravi jedan dokument, interni akt o tome na koji način zapravo Odbor može da vrši svoju neposrednu ulogu i da zapravo u punom kapacitetu stvari svoje nadležnosti iz kontrole službi bezbednosti.
Radna grupa je uradila deo svog posla. Naravno, mi smo na Odboru delimično taj rad i nacrt izmenili i dopunili i u jednoj dobroj atmosferi i debati doneli taj interni akt, internu odluku o tome na koji način će se vršiti direktan nadzor nad službama bezbednosti. Taj akt je dostupan poslanicima. Mogu da se upoznaju sa njim ukoliko su zainteresovani da i o tome steknu adekvatno saznanje.
Sednicama Odbora na kojima su razmatrani izveštaji su prisustvovali kao što sam rekla i direktori agencija i pripadnici službi bezbednosti i moram da kažem i zaista pohvaljujem jedan dobar i čini mi se u punom poverenju i u punoj dobroj nameri i veri, rad i direktora službi bezbednosti koji su po prvi put o sopstvenim rečima mogli da na sednicama Odbora otvoreno razgovaraju sa članovima Odbora i da odgovaraju na pitanja. Vidim da vlada veliko neinteresovanje od strane kolega iz skupštinskih klupa, kada je u pitanju rad Odbora. Meni je to zaista žao. Čujem često primedbe na rad toga, ne na rad Odbora nego uopšte službi bezbednosti. To se uvek postavlja kao neko mistifikovano pitanje, evo sad dobijate relativne odgovore, pa biste možda mogli nešto i da čujete, ali naravno, to je već na savesti svakog od poslanika. U skladu sa planom rada Odbora što bih takođe volela…
