Izvolite.       

U okviru IPA deset projekata već smo krenuli i radne grupe Ministarstva rada za socijalu i zdravstva upravo rade na implementaciji svih ovih segmenata u jedinicama lokalne samouprave, zajednički i svako sa svojih aspekata. Osobe koje su u stanju socijalne potrebe i osobe koje imaju mentalne smetnje su sigurno posebna briga. Mislim da ćemo relativno brzo, pošto to rade radne grupe i drugih ministarstva, ne mogu decidno reći kada, ali bih volela da to bude najviše u narednih šest meseci, izaći sa zajedničkim programima, pa i izmenama određenih zakonskih akata, kako bi u jedinicama lokalne samouprave socijalni radnici, psihijatri, defektolozi i drugi predstavnici institucija, u zavisnosti od sredine, dali svoj doprinos da ovo funkcioniše na kvalitetan način.

Hvala.
Na član 16. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.

Evo zašto sam uložio amandman na ovo. Teško će ovo ići u praksi. Koliko sam dobio informacija, šta će se zapravo tu desiti? Desiće se da će biti problem kontaktirati lice u koje osoba sa mentalnom smetnjom ima poverenja. Kako ćete vi doći? Ono hoće da tu bude prisutan neki komšija ili prijatelj, i šta ćete vi uraditi? Pozvaćete tog komšiju ili prijatelja i on će kao doći? Teško da će se to desiti u životu. Tako da, ne znam kako će ovo da funkcioniše u praksi. Mislim da to nije realno i mislim da nije ni ostvarivo.

Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Lice u koje osoba sa mentalnim problemima ima poverenja ne mora uvek biti najbliži srodnik, komšija, rođak, već može biti i neko sasvim drugi. Mislimo da je to lice zapravo širi pojam. Ne mislimo, nego je širi pojam lice u koje osoba sa mentalnim problemima ima poverenja, od svih ovih srodnika, poznanika koji se navode ovde, pa je to bio razlog što nismo prihvatili amandman.

Na član 17. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Sanda Rašković Ivić i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Sanda Raković Ivić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih da objasnim zašto sam podnela ovaj amandman.
Naime, tražila sam da se uvedu još tri svedoka kod prisilne hospitalizacije. Zašto sam to učinila, iako to izgleda malo komplikovano i jeste komplikovano? Mislim da je to neophodno zbog toga što je prisilna hospitalizacija jedna akcija koja predstavlja kršenje ljudskog prava na slobodu. Upravo zato što je to kršenje ljudskog prava na slobodu treba se maksimalno osigurati da ne dođe do zloupotrebe toga. To nije moja ideja koju sam ja smislila u glavi zajedno sa koleginicom Vojić Marković, nego smo pronašli da u Velikoj Britaniji to postoji kao modus operandi i zato smo to uveli. To bi predstavljalo jedan način u ovom interegnumu dok se ne dođe do toga da se ojača proces deinstitucionalizacije, odnosno da zatvaranje u duševne bolnice i oslanjanje na duševne bolnice ne bude glavni modus operandi, odnosno nešto na čemu se lečenje duševnih bolesnika sada bazira.
Moram da kažem da moja poslanička grupa i ja lično jako podržavamo deinstitucionalizaciju, jačanje mreže centara za mentalno zdravlje, jačanje psihijatrije u zajednici i mi ćemo kao poslanička grupa podržati sve ove amandmane koji jačaju psihijatriju u zajednici.

Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Pošto su prinudne hospitalizacije zaista više nego delikatne i one se odvijaju jedino u onim okolnostima kada iz bolesti pacijenta pacijent bude životno ugrožen ili može ugrozi živote lica iz okoline, iz okruženja. Dakle, jedino u tim okolnostima prisilne hospitalizacije se, nažalost, neretko događaju i noću i onda kada je gotovo nemoguće naći tri nepristrasna svedoka koja bi svedočila o tome kao građani da je ova hospitalizacija neophodna. Odluka je poverena ovim zakonom isključivo psihijatru. Dakle, više ne ni lekar opšte medicine, ni lekar službe hitne pomoći, najkompetentnije je stručno lice, a to je psihijatar koji sigurno poseduje i etiku i stručna znanja u vezi sa tim i već sutradan, odnosno prvi radni dan, nakon eventualne takve hospitalizacije, timski, odnosno konzilijarno se mora potvrditi odluka pojedinca lekara.
Čitav postupak je uređen tako da u roku od tri dana sud mora izreći meru obaveznog lečenja, jer pacijent verovatno u tom periodu još uvek u velikom broju slučajeva neće biti u stanju da dobrovoljno prihvati hospitalizaciju, a inače se prinudna hospitalizacija prekida onog momenta kada se stanje pacijenta tako popravi da on može samostalno odlučivati.
Dakle, iz razloga efikasnosti i iz poverenja prema psihijatrima, koji zaista raspolažu znanjem i veštinama, etikom koja nikako neće prinudno doneti odluku o hospitalizaciji ako to nije neophodno, i iz činjenice da već sutradan konzilijarno ova odluka sada od tri psihijatra mora biti potvrđena, mišljenja smo da bi tri nepristrasna svedoka usporila proceduru i da prosto ne bi bilo to primenjivo, jer, kao što znate i iz sopstvenog iskustva, često se događa da su prinudne hospitalizacije upravo noću, u onim vremenskim periodima kada nije uvek lako naći svedoka.