Reč ima ministarka Đukić Dejanović. Izvolite.

Kod rasprave u načelu smo govorili o ovom vrlo značajnom pitanju i podsetila bih na član 18, koji kaže – nad pacijentom koji je bez svesti ili iz drugih razloga nije u stanju da saopšti svoj pristanak, hitna medicinka mera se može preduzeti i bez njegovog pristanka, o čemu će se obavestiti članovi njegove uže porodice, uvek kada je to moguće.
Dakle, konzilijarni nalaz je, naravno, bitan. Tu odlučuje konzilijum. To je stav 2. člana 18, i dalje se elaborira sve ono. Tako da, mislim da je odgovor na pitanje sadržan u članu 18.

Predrag Mijatović, replika. Izvolite.

Nije odgovor sadržan u tome. To što ste vi pročitali, to nije. Pacijent je pre toga već potpisao da odbija. On je potpisao da odbija. U slučaju da je indikovano davanje litre ili dve krvi, ili bilo šta, ja to odbijam iz verskih razloga. To mora da se poštuje. Prema tome, niste mi sa članom 18. odgovorili.

Reč ima ministarka Đukić Dejanović. Izvolite.

Mislim da smo ovo i elaborirali, i, da kažem, čini mi se i zaključili kod rasprave u načelu. Svaka osoba koja je sposobna za rasuđivanje i raspolaže slobodnom voljom, ima prava da prihvati ili odbije meru koju predlažu stručnjaci. To je pravo svake osobe i to je jedno od najelementarnijih ljudskih prava.

Reč ima Predrag Mijatović. Izvolite.

Ako sam vas dobro razumeli, taj pacijent koji leži na operacionom stolu, u tom slučaju će egzistirati. Znači, vi dajete pravo da ja pustim da taj pacijent egzistira, nisam mu dao krv i pacijent može da umre, jer je potpisao da na to ima prava. Da li sam vas dobro razumeo?

Reč ima ministarka Đukić Dejanović. Izvolite.

Mislim da ste i u praksi imali te delikatne situacije koje su retke. Ali, kada kažete pacijentu da je vrlo verovatno da će ishod biti fatalan ako ne prihvati hiruršku intervenciju, a on kaže – ja to ne prihvatam. Ako je na operacionom stolu ili u ordinaciji, gde treba da mu se nekom merom spašava život, mi smo kao terapeuti u obavezi da mu kažemo da je veliki rizik da će biti smrtna posledica. On mora da odluči da li određenu proceduru prihvata, jer pravo na život i zdravlje je zapravo lično pravo svakog pojedinca.
Prosto, ovo nije nikakva nova odredba. Ovo je već preuzeto pravo iz postojećeg zakona. Dakle, ništa nismo ovim promenili. Ovo već postoji i ovo je već pravo koje koriste osobe za slučaj da ne žele da prihvate određene postupke, procedure, terapijske, dijagnostičke itd. Mi smo samo i zaista u obavezi da onda sve to notiramo kao stručnjaci. Ali, svako ko dobro rasuđuje i zaključuje ima prava da donese zaključak na predlog stručnjaka, u vezi sa procedurama koje će se nad njim sprovesti.