Reč ima dr Predrag Mijatović.

Zahvaljujem.
To što je odbijen ovaj amandman mogu da prihvatim. Međutim, skrećem pažnju gospođi ministar, kasnije, kad se ovaj zakon bude čitao, da je malo ostalo nejasno i mislim da je trebalo obratiti pažnju. Kolega je malo pre pročitao, pa sam ja razmišljao da li da se javim. Pazite kako može da se tumači – u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, itd. O čijim se finansijskim mogućnostima radi? To ste trebali da napišete. Jer, možemo da shvatimo kao da se radi o finansijskim mogućnostima pacijenta, a ne finansijske mogućnosti zdravstvenog sistema.
S obzirom da je ovo zakon, mislim da je to moralo da bude preciznije, jer može da dovede do nedoumice o čijim finansijskim mogućnostima se radi. Shvatam ja iz ovoga da se radi o finansijskim mogućnostima zdravstvenog sistema, ali može da se razume kao da se radi o finansijskim mogućnostima obolelog ili pacijenta. Znači, trebalo je tu dodati zapetu i reći – finansijske mogućnosti zdravstvenog sistema ili okolnosti u kojima se pacijent nalazi. Hvala.

Narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić ima reč.

Zahvaljujem.
Kolega Mijatoviću, mislim da ste pogrešno protumačili ovaj drugi deo. Ove finansijske mogućnosti se zaista odnose na finansijske mogućnosti pacijenata, jer se govori o zabrani diskriminacije. Dakle, pacijenti ne smeju biti diskriminisani u odnosu na mesta stanovanja ili svoje finansijske mogućnosti da bi pristupili sistemu. A prvi stav ovog člana govori o finansijskim mogućnostima sistema. Ja mislim da je to sasvim u redu.
U protivnom, mi bismo zapali u jednu demagogiju. Znači, ukoliko bismo utvrdili da svaki pacijent ima pravo na pristup u svakom trenutku svakoj zdravstvenoj usluzi koja je njemu potrebna ili koju on želi, mislim da bi to bio jedna lista lepih želja, kao što je ministarka rekla, ili jedna demagoška propaganda.
Verujem da ovde mora da stoji da se moramo ponašati u okvirima finansijskih mogućnosti, jer je potpuno jasno da ne može svaki pacijent u svakom trenutku da ima pristup kliničkom centru ukoliko mu to nije potrebno ili to jednostavno nije moguće, ili, kao što je kolega već naglasio, ne može u svakom mestu da postoji kardiohirurgija ili ne može u svakom mestu da postoji magnet.
Znači, mislim da svi treba da budemo razumni kad pristupamo sistemu zdravstvene zaštite, da razumemo da izdvajanje u Srbiji za zdravstvo nije malo, ali je bruto nacionalni dohodak mali i to je razlog zbog čega je zdravstveni sistem siromašan. Dakle, u ovom trenutku, stanje zdravstvenog sistema je takvo.
U načelnoj raspravi se praktično ovaj član pretvorio u raspravu o kvalitetu zdravstvenog sistema. Ja mislim da za tim nema potrebe i mislim da je ovakvo ograničenje kako stoji potpuno zadovoljavajuće. Dakle, mi imamo jedan član, odnosno jedan stav toga člana koji govori o potpunom pravu pacijenata na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, uz poštovanje materijalnih ograničenja, ali imamo i drugi stav koji govori o tome da je svaka diskriminacija pacijenata zabranjena i da pacijenti i u Beogradu i u Crnoj Travi moraju imati jednaka prava da pristupe zdravstvenom sistemu u onim granicama koje su svima nama na raspolaganju. Mislim da je to veoma jasno definisano u ovom članu zakona.

Hvala.
Gospodine Mijatoviću, jel ste vi hteli repliku? Izvolite.

Mislim da gospođa Plavšić ili nije mene razumela ili nije razumela član. Pazite, u prvom stavu ovog člana se kaže – pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u granicama materijalnih mogućnosti. Sledeći član više ne govori o tome, nego se kaže – u postupku ostvarivanja, znači, nismo više pravo nego ostvarivanje, zdravstvene zaštite u odnosu na materijalne mogućnosti. To su dve različite stvari. Jedno je pravo a drugo je ostvarivanje.
Prema tome, tu je trebalo naglasiti da li se radi o finansijskim mogućnostima u odnosu na zdravstveni sistem ili o finansijskim mogućnostima pacijenta. Ja mislim da sam bolje razumeo ovaj član od vas i mislim da nije dovoljno jasan i da može da bude i zloupotrebljen. Hvala.

Hvala.
Gospođa Plavšić, replika. Izvolite.

Neka presude oni koji su dali Predlog zakona. Dakle, ja tvrdim da sam ipak razumela i vas i zakon i tvrdim da se ovaj drugi stav odnosi na finansijske mogućnosti pacijenta a da se prvi stav odnosi na materijalne mogućnosti sistema. Izvolite, neka ministarka kaže.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Moram da repliciram kolegi koji mi je preporučio da čitam reč po reč i rečenicu po rečenicu, da bih shvatila uopšte i da nisam razumela član. Ja obično tako i radim, čitam reč po reč pa dođem i do rečenice i nekako uspem da shvatim o čemu se radi. Mislim da sam ovde jako dobro razumela o čemu se radu, iako nisam bila prisutna kada je bila rasprava u načelu, jer sam u to vreme bila na jednom mnogo važnijem mestu nego što li je tada bila Skupština, ali to je već stvar kako ko o čemu razmišlja.
Vraćam se na ono o čemu sam govorila. Mislim da se neće mnogo toga promeniti u pravima pacijenata uopšte ako ostane ovakvo ograničenje. Dakle, mi smo apsolutno svedoci. Pre svega, neko ovde reče da naš sistem ne može da podnese. Ne može, zato što se u ovom sistemu jako dugo nedomaćinski posluje i troši se novac na neke stvari na koje ne bi smelo da se troši novac kada je u pitanju zdravstvena zaštita i zdravstveno osiguranje, ali, to je neka druga priča. Takođe, jasno mi je da ne može u svakom selu da bude niti kardiohirurg, niti skener, itd. Valjda je ovaj zakon tu da zaštiti prava i onih ljudi koji ne žive u gradovima gde postoje klinički centri, pa postoji neka procedura, postoji uput, itd. Valjda se radi o tome da zaštitimo prava svih onih koji žive van gradova.
Uostalom, u drugom članu se i kaže da ne sme da bude diskriminacije. Zato ja mislim da sam jako dobro razumela ovaj član i dalje stojim pri tome da ovaj amandman treba da se prihvati.