Hvala.
Već dugo smo pričali o ovim stvarima ovde i moram da pohvalim, to je dobro. Dobro je da se bivši zaštitnik, a sada savetnik za prava pacijenata izmesti iz zdravstvene ustanove. Činjenica je, u obrazloženju zakona je pisalo da to nije veliki broj prijava. Naši građani se u principu i po pravilu ne žale puno na lekare i ne žale se puno koliko mi svi imamo u životu realno zamerke na njihov rad. Stvarnih prijava nema toliko puno. Zato mislim da predlog kolege Milisavljevića iz tog razloga nije održiv. Nema toga puno.
Ako izmestimo savetnika iz zdravstvene ustanove, a to ovim zakonom činimo, mi ćemo zapravo verovatno povećati broj i to je dobra stvar, verovatno će se to desiti. Ali, imate jedan realan problem i to je ono o čemu sam pisao. Zbog toga ovaj moj amandman izgleda ovako. Želeo sam da u čitavu ovu priču saveta ili zaštite prava pacijenata uključimo i Republički fond, iz prostog razloga zato što Republički fond plaća sve ovo, u nekih 90% plaća i primarnu i sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.
Kada imate savetnika koji sedi u opštini, to je dobra stvar, realno. Na prvu loptu, bio sam zadovoljan ovim rešenjem, a posle sam razmišljao na način na koji razmišljaju ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi. Oni će prvo ovo doživeti kao jedan novi namet i to je činjenica i neće niko to osporiti. Onda će se postaviti sledeće pitanje – ko će to platiti? Vi ste rekli da ćete platiti obuku tih lica koja će to uraditi, koja će da se nauče kako da budu dobri savetnici i zato će trebati nekih šest meseci, ali sam zaista siguran da će proći mnogo više od tog vremena dok ovakva odredba ne zaživi. Zato sam napisao ovakav amandman.
Živim u uverenju da ste vi na neki način ovaj moj amandman i usvojili, jer ste stvorili preduslove da Republički fond zaista počne da radi te poslove. Na neki način, on to radi kroz izmenu ovog propisa i to je dobra stvar.
Druga stvar, usvojili ste i ono da taj savetnik treba da ima tri godine, a ne pet godina radnog iskustva i to je takođe dobro, jer ćete teško naći u lokalnim samoupravama ljude koji imaju pet i više godina radnog iskustva u ovim poslovima.
Postoji još jedna činjenica, a to je da će to jako teško ići kada krene taj sistem da funkcioniše, a to je zato što ljudi kažu – mi to ne plaćamo, kako mi to možemo da kontrolišemo? Hajde da kažemo da primarna zdravstvena zaštita može da bude na neki način pokrivena tim čovekom koji radi ili sedi u lokalnoj samoupravi i koji se zaista trudi da savesno i odgovorno obavlja svoj posao. Ali, šta ćete sa bolnicama? Neće to ići. Ići će jako teško, prvo, zato što uprava bolnica, direktore postavlja ministarstvo. Oni ne doživljavaju lokalnu samoupravu kao nekog kome treba da polažu račune. To je jako teško.
U Šapcu smo pre dve i po godine napravili ovo što se sad zove savet za zdravlje. Mi smo ga napravili u Šapcu pre dve i po godine i zvao se radna grupa. Tad su u njoj sedeli svi ovi koji su sad zakonom propisani da rade u savetu. Po prvi put su ljudi počeli da pričaju. To je suština jedne reforme uprave, da ljudi koji vode ili rade u različitim ustanovama počnu da pričaju, da rešavaju probleme građana, dakle, da počnu da pričaju o interesu građana.
Iz te radne grupe su izašli neki dobri projekti na lokalu i to je sve odlično. Ali, hoću da vam kažem, bilo je jako teško naterati ustanove koje ne finansira lokalna samouprava, makar i u malom procentu, da rade nešto i da podnose neku vrstu odgovornosti. Zato zaista podržavam ovu činjenicu što će postojati savet za zdravlje. To je odlična stvar. To funkcioniše kod nas, a verujem da će funkcionisa ti svuda.
Mislim da dok ne krene ovo da radi, odnosno u svom punom kapacitetu, treba razmisliti o tome da Republički fond zaista može odmah da počne da pruža usluge. Verujte mi, ako u sredu izglasamo ovaj zakon, a poslanička grupa ZZS, koja se zaista zalaže za neku vrstu istinske samouprave, možete već u četvrtak u Republičkom fondu da počnete da radite to. Dakle, jedan pravnik Republičkom fondu, koji sigurno radi tri ili više godina, čak i na određeno vreme, može da počne da daje savete pacijentima.
Uglavnom su to u isto vreme i osiguranici Republičkog fonda, i da jednom taj Republički fond postane kuća svojih osiguranika, jer ne vidim razlog da on to ne bude, da otvori svoja vrata i da onda vidi kako se ljudi leče, koji su im problemi, kako je teško kada morate da date, kao i kada majka mora da dâ 500 dinara da bi bila i ležala sa svojim detetom na odeljenju pedijatrije, iako beba ima samo godinu dana, zato što je tamo neki umišljeni menadžer ili direktor doneo odluku da je jako dobro da zaradi na tome što će izdavati krevet majci pratilji, iako je Republički fond dao pravo detetu do 15 godina da ima pratioca. On kaže – mi smo doneli odluku, mi ćemo to da naplatimo, baš nas briga. Moralo je da prođe vremena da se takva jedna odredba ukine i da se kazne ti ljudi koji tako rade.
U praksi ćete videti da se 75%, to sam merio i to smo radili u Šapcu, da se 75% svih tih primedbi zapravo odnosi na refundacije koje su građani platili, jer su im u državnim ustanovama nešto naplatili što nisu smeli – bilo da su to snimci, dodatne usluge, pregledi, snimanja, šta god, dijagnostika. To su uglavnom stvari na koje se žale. Za sve ostalo, imamo i Zaštitnika prava građana, gospodina Sašu Jankovića, tako da je i to institut koji postoji.
Mislim da ovo što sam predložio, mislim da su se sada stvorili uslovi. Videćemo kako će sada stvari funkcionisati, jer je ovo generalno dobra stvar. Mislim da će poslanička grupa ZZS, a dalje ću pričati o drugim amandmanima, zaista podržati, jer smo uspeli da popravimo stvari i uspeli smo da krenemo napred, što je dobra stvar i za ministarstvo i za pacijente, odnosno građane. Hvala.