Hvala.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Hvala.
Već dugo smo pričali o ovim stvarima ovde i moram da pohvalim, to je dobro. Dobro je da se bivši zaštitnik, a sada savetnik za prava pacijenata izmesti iz zdravstvene ustanove. Činjenica je, u obrazloženju zakona je pisalo da to nije veliki broj prijava. Naši građani se u principu i po pravilu ne žale puno na lekare i ne žale se puno koliko mi svi imamo u životu realno zamerke na njihov rad. Stvarnih prijava nema toliko puno. Zato mislim da predlog kolege Milisavljevića iz tog razloga nije održiv. Nema toga puno.
Ako izmestimo savetnika iz zdravstvene ustanove, a to ovim zakonom činimo, mi ćemo zapravo verovatno povećati broj i to je dobra stvar, verovatno će se to desiti. Ali, imate jedan realan problem i to je ono o čemu sam pisao. Zbog toga ovaj moj amandman izgleda ovako. Želeo sam da u čitavu ovu priču saveta ili zaštite prava pacijenata uključimo i Republički fond, iz prostog razloga zato što Republički fond plaća sve ovo, u nekih 90% plaća i primarnu i sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.
Kada imate savetnika koji sedi u opštini, to je dobra stvar, realno. Na prvu loptu, bio sam zadovoljan ovim rešenjem, a posle sam razmišljao na način na koji razmišljaju ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi. Oni će prvo ovo doživeti kao jedan novi namet i to je činjenica i neće niko to osporiti. Onda će se postaviti sledeće pitanje – ko će to platiti? Vi ste rekli da ćete platiti obuku tih lica koja će to uraditi, koja će da se nauče kako da budu dobri savetnici i zato će trebati nekih šest meseci, ali sam zaista siguran da će proći mnogo više od tog vremena dok ovakva odredba ne zaživi. Zato sam napisao ovakav amandman.
Živim u uverenju da ste vi na neki način ovaj moj amandman i usvojili, jer ste stvorili preduslove da Republički fond zaista počne da radi te poslove. Na neki način, on to radi kroz izmenu ovog propisa i to je dobra stvar.
Druga stvar, usvojili ste i ono da taj savetnik treba da ima tri godine, a ne pet godina radnog iskustva i to je takođe dobro, jer ćete teško naći u lokalnim samoupravama ljude koji imaju pet i više godina radnog iskustva u ovim poslovima.
Postoji još jedna činjenica, a to je da će to jako teško ići kada krene taj sistem da funkcioniše, a to je zato što ljudi kažu – mi to ne plaćamo, kako mi to možemo da kontrolišemo? Hajde da kažemo da primarna zdravstvena zaštita može da bude na neki način pokrivena tim čovekom koji radi ili sedi u lokalnoj samoupravi i koji se zaista trudi da savesno i odgovorno obavlja svoj posao. Ali, šta ćete sa bolnicama? Neće to ići. Ići će jako teško, prvo, zato što uprava bolnica, direktore postavlja ministarstvo. Oni ne doživljavaju lokalnu samoupravu kao nekog kome treba da polažu račune. To je jako teško.
U Šapcu smo pre dve i po godine napravili ovo što se sad zove savet za zdravlje. Mi smo ga napravili u Šapcu pre dve i po godine i zvao se radna grupa. Tad su u njoj sedeli svi ovi koji su sad zakonom propisani da rade u savetu. Po prvi put su ljudi počeli da pričaju. To je suština jedne reforme uprave, da ljudi koji vode ili rade u različitim ustanovama počnu da pričaju, da rešavaju probleme građana, dakle, da počnu da pričaju o interesu građana.
Iz te radne grupe su izašli neki dobri projekti na lokalu i to je sve odlično. Ali, hoću da vam kažem, bilo je jako teško naterati ustanove koje ne finansira lokalna samouprava, makar i u malom procentu, da rade nešto i da podnose neku vrstu odgovornosti. Zato zaista podržavam ovu činjenicu što će postojati savet za zdravlje. To je odlična stvar. To funkcioniše kod nas, a verujem da će funkcionisa ti svuda.
Mislim da dok ne krene ovo da radi, odnosno u svom punom kapacitetu, treba razmisliti o tome da Republički fond zaista može odmah da počne da pruža usluge. Verujte mi, ako u sredu izglasamo ovaj zakon, a poslanička grupa ZZS, koja se zaista zalaže za neku vrstu istinske samouprave, možete već u četvrtak u Republičkom fondu da počnete da radite to. Dakle, jedan pravnik Republičkom fondu, koji sigurno radi tri ili više godina, čak i na određeno vreme, može da počne da daje savete pacijentima.
Uglavnom su to u isto vreme i osiguranici Republičkog fonda, i da jednom taj Republički fond postane kuća svojih osiguranika, jer ne vidim razlog da on to ne bude, da otvori svoja vrata i da onda vidi kako se ljudi leče, koji su im problemi, kako je teško kada morate da date, kao i kada majka mora da dâ 500 dinara da bi bila i ležala sa svojim detetom na odeljenju pedijatrije, iako beba ima samo godinu dana, zato što je tamo neki umišljeni menadžer ili direktor doneo odluku da je jako dobro da zaradi na tome što će izdavati krevet majci pratilji, iako je Republički fond dao pravo detetu do 15 godina da ima pratioca. On kaže – mi smo doneli odluku, mi ćemo to da naplatimo, baš nas briga. Moralo je da prođe vremena da se takva jedna odredba ukine i da se kazne ti ljudi koji tako rade.
U praksi ćete videti da se 75%, to sam merio i to smo radili u Šapcu, da se 75% svih tih primedbi zapravo odnosi na refundacije koje su građani platili, jer su im u državnim ustanovama nešto naplatili što nisu smeli – bilo da su to snimci, dodatne usluge, pregledi, snimanja, šta god, dijagnostika. To su uglavnom stvari na koje se žale. Za sve ostalo, imamo i Zaštitnika prava građana, gospodina Sašu Jankovića, tako da je i to institut koji postoji.
Mislim da ovo što sam predložio, mislim da su se sada stvorili uslovi. Videćemo kako će sada stvari funkcionisati, jer je ovo generalno dobra stvar. Mislim da će poslanička grupa ZZS, a dalje ću pričati o drugim amandmanima, zaista podržati, jer smo uspeli da popravimo stvari i uspeli smo da krenemo napred, što je dobra stvar i za ministarstvo i za pacijente, odnosno građane. Hvala.

Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Želela bih da zahvalim na izuzetnoj konstruktivnosti i na razmišljanju gde se negde susrećemo. Mislimo da zaista Republički fond za zdravstveno osiguranje nije samo finansijska institucija, banka, nego mora štititi i prava svojih osiguranika.
Gde je problem? Ovo je Zakon o zaštiti prava pacijenata, dakle, ne samo osiguranika. Širi je pojam.
Slažem se da je ogroman broj građana koji koriste zdravstvene usluge u Srbiji, da su zapravo osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Republički fond za zdravstveno osiguranje već sada ima kontrolnu funkciju. Imaju nameru da instališu, da naprave instituciju nadzornika koji bi upravo radili sve ovo o čemu vi govorite. Raspolažu kapacitetima već sada i već sada mogu krenuti. Mislim da oni planiraju i da će oni vrlo brzo početi da rade.
Htela bih da kažem da ne smeta da, s jedne strane, prava osiguranika štiti Republički fond za zdravstveno osiguranje kroz nadzornike i da imamo te medijatore, savetnike u jedinici lokalne samouprave, koji, prosto, podučavaju pacijente njihovim pravima sve, ne samo osiguranike. S druge strane, prihvatili smo amandmane kolega iz SNS na član 38, o tome da, zapravo, kroz dva nova stava regulišemo da osiguravajuće kuće, ne mora to biti samo Republički fond za zdravstveno osiguranje, mislimo da treba ići na nove modalitete osiguranja, mogu praviti posebna akta vezana za regulisanja odnosa sopstvenih osiguranika i njih.
Na taj način slično razmišljamo, te mi se čini da ćemo kroz ove različite instrumente, zaista popraviti informisanost, znanje pacijenta i pomoći svima nama da nam zdravstvena kultura bude na višem nivou, ali i naša prava, na šta to mi sve imamo prava.

Reč ima Nebojša Zelenović, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Samo ću da se nadovežem. Dakle, nadzornici osiguranja i sada postoje u Republičkom fondu i oni, uglavnom, kontrolišu rad zdravstvenih ustanova. Ali, njima niko ni do sada nije branio da rade poslove o kojima sada govorimo. Ne vidim tu nijedan problem da to počne odmah da radi i da, recimo, izađu i da snime gužve. Recimo, ono što smo čuli danas, 150 metara reda na nekoj tamo klinici. Zašto ne bi nadzornici osiguranja videli u čemu je stvar, reagovali kod nadležne filijale, odnosno ustanove i onda videli da li postoje neka prava.
Svaku povredu prava možemo finansijski da izrazimo. Za svaku od tih povreda se može neko kazniti finansijski. Zato postoje pravila u odnosu ugovora između Fonda i zdravstvene ustanove.
Dakle, imate efikasan način kako da se stvari vrlo brzo dovedu u red. Zato je ovaj moj predlog bio ovakav. Ne mislim time da Fond treba stalno da kažnjava zdravstvenu ustanovu, a ne i obrnuto. Dakle, ne mislimo na to. Bitno mi je da postoji način na koji može brzo da se reaguje i da se otkloni problem. Hvala.

Reč ima Dušan Milisavljević, po amandmanu. Izvolite.

Javljam se povodom amandmana kolege Zelenovića.
Ne slažem se sa njegovim predlogom i omogućavanjem Republičkom fondu da još veću moć agregira u sebe. Mislim da je bolje da imamo u narednom periodu – jedno je zaštita prava pacijenata, a zaštita prava osiguranika može da bude sasvim nešto drugo.
Moć Republičkog fonda je jako velika i nisam video njegovu moć na delu, da zaštiti prava svojih osiguranika. Više sam video moć tog Fonda da ubire taj novac i da bude još jači u toj nekoj finansijskoj snazi.
Moram da vam kažem da Republički fond u nekim godinama, ne sada, ali puno nekih stvari koje su baš kršila prava pacijenata, dolazila su iz Fonda. U mandatu g-đe Slavice i nas u parlamentu, ušli smo u rešavanje jednog problema koji je za mene nezamisliv i koji se upravo desio u Fondu. To je da stručna komisija Republičkog fonda propiše lek za lečenje dece koja boluju od hronične mileocitne leukemije, i te dece ima u Srbiji nekih 30. Ta deca devet godina primaju lek glivek i da im neka tenderska komisija promeni lek zato što je taj lek valjda malo jeftiniji, nemam pojma, i ubaci im drugi lek.
Toga nema nigde u svetu. Toga nemate ni u Tunguziji, da neko vam tenderski menja nešto što su vam lekari rekli, što je lek delovao. Gospođa ministarka se isto na odboru začudila kada je dobila tu informaciju. Ljudi, neko se drznuo da deci koja boluju od leukemije, menjaju lek, samo zbog finansijske koristi te kuće. Sva sreća što nijedno dete nije izgubilo život. Sva sreća što nijedno dete nije izgubilo život. Neko je u toj organizaciji, menadžeri i veliki, video neki lek jeftiniji, hajde taj lek da ubacimo i deci koja devet godina primaju lek, koja su živa zahvaljujući tom leku, ubacuje neki drugi lek. Sva sreća što je ministarka više nego normalna osoba i što smo vrlo brzo reagovali. Mislim da smo i taj problem rešili.
Dati još veću moć Fondu, da odlučuje o našim sudbinama, nisam za to. Za to sam da imamo još dva do tri fonda koji bi se borili za svog osiguranika, koji bi se borili da mu pruže kvalitetnu zdravstvenu uslugu i određene zdravstvene ustanove, da mu pruže i da ga osiguraju kod nekog dobrog profesora, kod nekog dobrog primarijusa, da se uvede više vrsta osiguranja, da se uvede jasan zdravstveni paket zdravstvenih usluga i šta građani Srbije imaju od svog osiguranja. To su neke stvari koje moramo da znamo. Za te stvari se zalažem.
Svakako se ne zalažem da nekome damo neprikosnovenu moć da sve pare iz zdravstva on pokupi i da nam on određuje sa čime ćemo se lečiti, kako ćemo se lečiti. Sada stvarno ne vidim snagu Ministarstva zdravlja prema Republičkom fondu. Republički fond pušta kišu. Ovi jadni ljudi ovde nešto kao pričaju, donose neke zakone, a u suštini je prava moć tamo gde je novac. Hvala.

Reč ima Nebojša Zelenović, replika. Izvolite.

Hvala.
Mislim da me kolega nije najbolje shvatio. Vi morate da otvorite vrata i da budete obavezni ili da budete na usluzi svojim osiguranicima, odnosno sa onima koji vas plaćaju, to nije moć, to je obaveza. Obaveza i odgovornost. Kada rešavate njihove probleme, to je takođe odgovornost, nije moć.
Ideja je bila da se Republički fond kao jedan spor birokratizovani aparat otvori. Zašto sam to predložio? Zato što predstavljam politiku poslaničke grupe ZZS, koja se zalaže za istinsku samoupravu. Ako otvorimo vrata fonda i otvorimo vrata filijala, otvorimo vrata novcu kojim se finansira zdravstvena zaštita u 90% slučajeva, odnosno u 90% u Srbiji, šta time radimo? Time približimo taj novac, odnosno ta prava i nadležnosti građanima.
To je ono što sam ja hteo. Hteo sam da se politika, odlučivanje i problemi građana približe onima koji odlučuju, a u isto vreme nadležnosti spuste građanima, da im budu bliže. To sam hteo da postignem. Mislim da sam to i postigao. Hvala vam na tome.