Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
Na odboru nisam pričao o ovome zato što je u nekom trenutku rasprava otišla u drugom pravcu, pa nismo dovoljno pričali o ovim stvarima, ali mi je jako bitno. Ja sam pravnik po struci, nisam psihijatar, niti neko ko se ovim bavi, tako da sve ovo što sam do sada govorio su zapravo saveti ljudi koji su iz struke, sa teritorije odakle ja dolazim. Imali smo i konsultaciju dr Paola Sere, koji je uvaženi psihijatar i koji je dosta pomogao da ovi amandmani koje imam zapravo budu, u suštini, a vidim i iz rezultata, dobri. Ono što smo mi sugerisali je individualni plan lečenja, da je on sastavni deo dokumentacije i da se ažurira jednom nedeljno i to je jako bitno. Mislim da je dobro da uvedemo takvu praksu u našu medicinsku dokumentaciju i uopšte način postupanja.
Dalje ću se kroz raspravu interesovati kako stvari stoje u vezi sa tom socijalnom inkluzijom, ali mislim da idemo dobrim putem i da je ostalo da vidimo šta će uraditi druga ministarstva koja ste vi pozvali kada smo pričali o raspravi u načelu, šta će uraditi povodom toga, odnosno da li će se Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike uključiti, sa kojim sredstvima i da li će se uopšte uključiti. Interesuje me da li postoji neka vrsta komunikacije koju ste već napravili, da li je taj poziv više onako deklarativan ili zaista postoji interesovanje i kod druge, treće strane, da ovo zaista zaživi i da probamo da deinstitucionalizacija bude pravilo u Srbiji, da vidimo koje su to usluge koje se mogu pružati na lokalnom nivou, a verujte, u Šapcu smo jako zainteresovani da uključimo ove usluge i da probamo da napravimo jedan iskorak, da pokažemo da možemo te evropske vrednosti da uvodimo, ako možemo u svaku od lokalnih samouprava i ne vidim prepreku za to. Želeo bih da čujem te informacije, ako ih imate. Hvala.