Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neko je ovde rekao da opozicija likuje zbog loše finansijske situacije u Srbije. Daleko je od toga da bilo ko likuje zbog ono kakvo je danas stanje u Srbiji, ali osnovi je zadatak parlamenta, on je zbog toga i nastao, da kontroliše Vladu kakve nove poreze nameće narodu i građanima. To je suštinski naš zadatak ovde i mi se time ovde bavimo svih ovih dana od kad su ovi zakoni ušli u proceduru.
Po našem mišljenju nedopustiva je procedura po kome su ovi zakoni ušli po hitnom postupku, bez javne rasprave i ova naša današnja rasprava u načelu dokazuje koliko smo u pravu kad tvrdimo da nije primenjen ni jedan parlamentarni standard, jedan evropski standard kada smo započeli raspravu o ovim zakonima, bez obzira što to možda jeste po Poslovniku, ali je suprotno svakom principu i praksi dobrog upravljanja. Mislim da će se tu složiti svi građani koji nas gledaju.
Naše suštinsko mišljenje je da Vlada nije dobro odmerila efekte ovih zakona. Ono što je rečeno ovde da je mesecima Vlada radila na pripremi ovih zakona, nama to ne deluje tako. Nama deluje da je ovo po priličnoj meri jedna improvizacija. Najbolji dokaz za to je ona mera koja je bila predložena pre dve nedelje u javnosti.
Pre podne je predstavnik ministarstva rekao da će se uvesti porez na imovinu na drugi stan, da bi tokom večeri predstavnik ministarstva to porekao. Ukoliko se na taj način mesecima radilo na pripremi zakona, nas zaista to dovodi u vrlo osnovanu sumnju da se nije ozbiljno radilo na pripremi ovih zakona i da efekti zakona nisu na dobar način izračunati.
Primera radi, ukida se taksa za korišćenje građevinskog zemljišta i ona se mora nadomestiti porezom na imovinu. O tome da nisu do kraja izračunati efekti ovog plana govori, na kraju krajeva, i Fiskalni savet, citiram: "Fiskalni savet predlaže da se do početka primene sprovedu detaljnija istraživanja o fiskalnim efektima, integrisanja naknade. Ukoliko se proceni da pojedine lokalne samouprave neće biti u mogućnosti da prihode od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta adekvatno nadomeste porezom na imovinu, moguće je razmotriti opciju da se stopa poreza na imovinu dodatno poveća."
O tome mi govorimo, kada govorimo o tome da efekti zakona koji su danas u proceduri, o kojima mi raspravljamo, nisu do kraja sagledani. Zbog toga smo govorili o ovim projekcijama poreza na imovinu.
To su radili ljudi koji nisu amateri. Radili su ljudi koji se nalaze u poreskim upravama. Oni su to radili, naravno, na brzinu, kao što su i ovi zakoni ušli u proceduru na brzinu. Mi bi voleli da vidimo projekcije koje je imalo Ministarstvo finansija, da ih uporedimo.
Zato bi bilo dobro da smo imali javnu raspravu. Zato bi bilo dobro da smo imali mogućnost da stručni krugovi o ovome razgovaraju, da se animiraju građani, da imamo priliku da mi kao narodni poslanici sa građanima u svojim sredinama o tome govorimo. Da možemo da prenesemo i njihove brige i njihove interese. Zato mi ovde služimo.
Nije Fiskalni savet nešto iza čega mi sada treba da se zaklonimo. Oni su stručni ljudi. Govore u okviru svoje nadležnosti. Takvi su njihovi izveštaji. Ali, kada bi Fiskalni savet se pitao da li treba neki zakon usvojiti, onda bi oni bili parlament. Ne, zakone usvajamo ovde. Suočićemo se, čitamo izveštaje fiskalnih saveta, ali pažljivo, kao što vidite.
Rečeno je ovde da se ovi zakoni ne tiču građana, nego da se tiču nekih alokacija budžetskih sredstava sa lokala na centralni nivo, itd. To je apsolutno netačno. Svi fiskalni zakoni se na ovaj ili onaj način, neposredno ili posredno tiču građana.
Kada govorimo o izmeni svakog poreskog sistema mi moramo da vodimo računa o nekim osnovnim pravilima i karakteristikama onoga što čini jedan normalni poreski sistem, a to je da on mora da bude, pre svega, predvidljiv i da mora da bude podnošljiv kao namet.
Mi ovde stalno imamo promene sistema takve, da kada građanin, investitor ili bilo ko u ovoj zemlji hoće nešto da kupi, da uloži novac, da negde investira, on ne zna sa kakvim će se realno fiskalnim sistemom, sa kakvim porezom na imovinu, sa kakvim porezom na dobit, suočiti za godinu ili dve.
Znači, poreski sistem mora da apsolutno bude stabilniji ukoliko mi želimo da imamo bilo kakav progres u ovom društvu. Ukoliko na bilo koji način mi ovo dovodimo u pitanje, mi suštinski ugrožavamo i pravnu i imovinsku sigurnost građana, onda se ulazi u sivu zonu, onda se ulazi u zapošljavanje na crno, onda se utaji porez itd.
Mi ljude godinama podstičemo stambenim kreditima i na druge načine da ulažu u nekretnine, a sada im uvodimo znatno veće poresko opterećenje. Možda su u pravu oni, žalim duboko ukoliko su u pravu, kada kažu da se ovde u ovoj zemlji ne vredi ni ulagati i bilo šta graditi, nego je bolje čuvati novac u nekoj slamarici. To je poražavajuće za jedno društvo ukoliko dođemo do takvog zaključka. Želim da verujem da mi kao društvo i kao država ne želimo da takvu poruku pošaljemo.
U modernim državama, kojima mi želimo da se pridružimo, građani se upravo podstiču da ulažu i u stanogradnju, time oni povećavaju, naravno, i doprinose rastu građevinske industrije, plaćaju porez na dodatu vrednost i sve. Znači, doprinose da njihova ušteđevina, da ono što je nasleđeno bude ukrupnjeno, da se investira i da se na taj način doprinosi zajednici.
Mi na ovaj način, uvođenjem mnogo oštrijih i težih poreskih opterećenja za građane dovodimo čak u pitanje i onu poruku koju smo poslali donošenjem Zakona o restituciji. Mnogi su sada povratili svoja porodična imanja i vlasništvo, pa je poruka koju im sata šaljemo sa ovim velikim poreskim opterećenjima na imovinu.
Dakle, nije tačno da se ovim izmenama poreza na imovinu ne stvara dodatno poresko opterećenje. Ono se stvara time što se ukida ograničenje da se 10 ari okućnice ili dvorišta neće oporezovati. Povećava se opterećenje time što se ukida amortizacija, a i dalje se ne vodi računa o jednoj vrlo važnoj socijalnoj komponenti stanovanja, a to je da je sasvim različita situacija kada vi imate u jednoj nekretnini gde živi sam vlasnik, a sasvim drugačije ukoliko on živi sa članovima svoje porodice, dvoje, troje, četvoro, itd. Nije u redu da na jednak način budu poreski opterećeni. Mi smo podneli neke amandmane koji u tom smislu predlažu veću pravičnost.
Mislim da je, takođe, vrlo važno da se naglasi i ovde u ovoj raspravi i u medijima rečeno je da je maksimalna poreska stopa 0,4%. To nije tačno. Član 11. koji se ne menja ovim Predlogom zakona o porezu na imovinu ne menja član 11. Mi nismo na taj član mogli da podnosimo amandmane, ali suštinski je da nepravda ostaje, a to je da je stopa poreza na imovinu za lica koja vode poslovne knjige, znači, za privrednike ostala do 0,4%, dok je za fizička ona od 0,4%, odnosno sve do 2%.
Ukoliko neko zaista želi da oporezuje bogataše, onda mislim da bi bilo pravedno da se i stopa poreza na imovinu za ljude koji vode poslovne knjige, a vlasnici su nekretnina, usaglasila sa poreskim stopama koje plaćaju fizička lica, zbog toga što nije redak slučaj, da upravo na firme bogati ljudi kupuju i kuće i vile i svu drugu imovinu koja predstavlja luksuz, a ne plaćaju porez na imovinu po progresivnim poreskim stopama.
U ovako ozbiljnoj ekonomskoj krizi u kojoj smo mi, u ovako rastućoj nezaposlenosti, svaki novi vid oporezivanja građana predstavlja neprijateljstvo prema građanima, u najmanju ruku.
Rečene su ovde i teže reči, ali ja mislim da je vrlo važno imati u vidu da će po našem najdubljem uverenju svaka lokalna samouprava imati ne veliki problem da se snađe kako da ovaj zakon ne primeni.
Mi smo podneli amandmane, mislim da su oni u najboljem duhu saradnje i konstruktivne opozicije podneti i ja molim Vladu da na njih obrati pažnju, jer mi ćemo, naravno, glasati protiv ovih zakona, ukoliko ni jedan od naših amandmana, odnosno, suštinski ne budu usvojeni, a u narednim danima sa građanima ćemo vrlo intenzivno razgovarati o efektima ovih zakona. Hvala.
