Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 24.05.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

2. dan rada

24.05.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 22:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  otvaram Četvrtu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 72 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dušica Morčev, Radojko Obradović, Milorad Stošić, Olgica Batić i Branko Ružić.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 6. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz predloženog dnevnog reda po tačkama od 1. do 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno brojem narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Kako je na prethodnoj sednici narodni poslanik dr Janko Veselinović, na osnovu člana 97. Poslovnika, tražio da se vreme koje je predviđeno za raspravu udvostruči, stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika da vreme predviđeno za raspravu pod tačkama od 1. do 6. bude dvostruko duže od onog koji je predviđen prema Poslovniku.
Molim Narodnu skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 32, protiv – niko, uzdržanih – jedan, nije glasalo 86 od ukupno prisutnih 119 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Po Poslovniku, narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku član 85. Poslovnika  i nekoliko članova Ustava koji govore o samostalnosti Narodne skupštine.
Moj je predlog da Narodna skupština predloži, odnosno da Vlada povuče predložene zakone iz procedure, jer oni nisu pripremljeni u skladu sa članom 85. Poslovnika koji kaže da u predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine mogu da se uvrste samo predlozi akata koji su podneti u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim Poslovnikom.
Smatram da ovi zakoni nisu prošli ovu proceduru, da nisu prošli javnu raspravu, da nisu dobili mišljenja nadležnih skupštinskih tela i nadležnih nezavisnih institucija i da nije bilo dovoljno vremena da se o njima, pre svega, upozna javnost na koju se odnosi, na građane Srbije koji će ovim zakonima biti dodatno opterećeni, na lokalne samouprave koje će biti onemogućene da finansiraju neke osnovne nadležnosti.
Mislim da se ovim zakonom na pravi način nije upoznala ni vladajuća koalicija, odnosno poslanici vladajuće koalicije, pre svega mislim na SNS koji su, čini mi se, i u međuvremenu dali amandmane na ove zakone. Vrlo je bitno što su vodili računa o advokatima, lekarima, naročito o onima koji imaju dobre prinadležnosti.
Mislim da sa ovim zakonom nisu upoznati na pravi način ni predsednik Republike, ni prvi potpredsednik Vlade, koji danas kupuje avione u Sočiju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
 Vreme.
S obzirom da su, metodološki gledano, zakoni predati u skladu sa Ustavom i zakonom, oni imaju prava da se nađu na dnevnom redu. Naravno, vi uvek imate mogućnost sudske zaštite. Ako smatrate da bilo šta nije u skladu sa Ustavom i zakonom, tražite i zaštitu od Ustavnog suda Republike Srbije.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Snežana Stojanović-Plavšić

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovanje. Dobar dan.
Dame i gospodo, reklamiram član 107. Poslovnika, koji ukazuje na povredu dostojanstva Skupštine. Zaista mislim da ne treba dan da počnemo ovako, ali sam morala da se javim da bih reagovala na ovo.
Sada vidimo da DS danas želi da opstruira rad Skupštine, kako je to radila pre dva dana. Problem nije bio to što poslanici nisu imali dovoljno vremena da se pripreme, nego da je jednostavno na delu opstrukcija. Tada su tražili odlaganje i izađeno im je u susret. Imali su dovoljno vremena da se pripreme.
Pozivam Skupštinu i sve nas da danas radimo, da predstavimo građanima ove ozbiljne zakone, koji donose priliku da stabilizujemo budžet Republike Srbije.
Molim vas, predsedniče, da i danas, tokom čitavog dana, ovakve pokušaje opstruiranja rada u korenu sasečete.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
 Po Poslovniku, narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Borislav Stefanović

Demokratska stranka
Reklamiram Poslovnik, član 107.
Nije namera DS da opstruira sednicu. Naša namera je bila i pre neki dan i danas da zaštitimo građane Srbije i da im ukažemo na ono što radite.
Ako sada očekujete da će DS da se javlja po Poslovniku, neće. Mislim da ste suviše senzitivni prema onome što radi DS, zato što smo vas uhvatili sa rukama u pekmezu, gospodo, i do ramena, ako hoćete.
Sada vi kažete – vi opstruirate rad. Nemojte, molim vas, da ukažete na naše rekonzistentnosti i greške. Vi opstruirate rad Skupštine kada mi ukažemo na ono što radite. To radite vrlo nevešto.
Nemojte nas sada izazivati. Nemojte nas izazivati. Nije stvar u pripremi. Stvar je u tome što smo ukazali na ono što građani moraju da znaju, i to samo kroz izlaganje gospodina Veselinovića, mog zamenika. Odmah je bilo nervoze - evo, krenuli su. Ne bojte se. Nismo mi ko vi da blokiramo Srbiju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
 Da li ste se prijavili po Poslovniku, gospodine Mikoviću? (Ne.)
Po Poslovniku, gospodin Andrić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Ivan Andrić

Liberalno demokratska partija
Reklamiram član 107. Povređeno je dostojanstvo Skupštine. Prešli bismo preko ovoga, ali je očigledno je reč o jednoj zloupotrebi i manipulaciji. Mislimo da je dosta važno da se stvari razjasne.
Ono što sto se desilo u sredu, naravno, nije bila u pitanju ni opstrukcija rada parlamenta, ali nismo tražili vreme da bi se poslanici upoznali sa materijalima. Mislim da je jako važno to, što je bio i zaključak kolegijuma. Tražili smo vreme da se javnost upozna sa materijalima, da bi bila svesna svih pozitivnih i negativnih efekata koji ovakvi predlozi donose. Prosto, jedna normalna i demokratska procedura donošenja zakona podrazumeva i javnu raspravu.
Nismo bili zadovoljno odgovorom da se nešto nalazi na sajtu Ministarstva finansija, pošto se svašta nalazi na sajtu Ministarstva finansija, pa Skupština ne raspravlja o tome.
Prosto, postoji jedan normalan period i način kako se zakoni donose. Oni se puste u skupštinsku proceduru, zatim javnosti, a pre svega stručna javnost bude upoznata sa tim predlozima. Podsetiću vas da ni Fiskalni savet nije stigao do početka sednice da uputi svoje mišljenje, nego tek kada je Skupština prekinuta.
Zašto je to naročito povreda dostojanstva Skupštine. Zato što je odluku o prekidu, odnosno odlaganju sednice doneo Kolegijum Narodne skupštine, pa se ja pitam da li je moguće da Kolegijum Narodne skupštine opstruira rad Skupštine. Onda stvarno nema smisla ništa od ovoga što radimo. Znači, ja vas molim da ne dozvolite predsedniče, vama se obraćam, tu vrstu manipulacije. Dakle, ne radi se o još dva sata vremena da poslanici LDP ili neke druge stranke mogu da pročitaju zakon. To pustite nama, našu organizaciju. Radi se o vremenu potrebnom da se javnost upozna, da stručna javnost da svoje komentare i da zatim Narodna skupština može da radi onako kako treba da radi, a to je da svako ovde zna o čemu priča i ono što je mnogo važnije da je svako u ovoj sali svestan posledica koje će njegovo ili njeno glasanje imati na život svakog građanina Srbije.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede želi reč? Izvolite.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da Skupština jeste svakako najvažnije mesto gde se raspravlja o ukupnoj ekonomskoj politici, a posebno o ovako važnim zakonima kao što je paket poreskih zakona i biću ovde sa vama narednih skoro nedelju dana, s obzirom da će u četvrtak biti i posebna sednica gde će čitava Vlada biti da sa vama raspravlja o ekonomskoj politici. Biću ovde povodom ovih zakona, a onda ćemo svi zajedno iz Vlade pred vama biti u danu za koji je dogovoren da bude posebna rasprava.
Odmah da vam kažem da nemam ništa da krijem i da ću biti apsolutno otvoren kao i uvek prema vama i neću govoriti samo o ovom paketu fiskalnih zakona. Na ovaj paket fiskalnih zakona Fiskalni savet je dao pozitivno mišljenje. Međutim, Fiskalni savet je, kao što ste juče čuli, dao zabrinutost za ukupno stanje javnih finansija i zato neću da govorim samo o onome o čemu je dato pozitivno mišljenje, a to su fiskalni zakoni, koji jesu formalni predmet ove rasprave, nego hoću da vam kažem i kakva je situacija vezano za probleme, jer ne želim da bežim od problema, već želim da vam ukažem i pokažem da je ova vlada svesna problema, ali da je sposobna da ih reši.
Ono što je činjenica je da se ekonomska politika ne samo u Srbiji već u čitavoj Evropi danas vodi u jako teškim uslovima. Nijednom ministru finansija nije lako. Međutim, to nije nikakvo izgovaranje. To je posao i on mora da se radi najbolje moguće u interesu građana. U svakom slučaju, situacija je jako složena i kompleksna i pokušaću ukratko da vam kažem šta su to pozitivni trendovi a šta su to negativni trendovi koje treba da rešimo.
Šta je pozitivno u odnosu na prethodnu godinu? Prvi put imamo posle četiri uzastopna kvartala prošle godine blagi rast BDP. On je prema proceni Zavoda za statistiku bio 1,9%. To jeste skroman rast i apsolutno ne mislim da tome pridajem neku preteranu hvalu, ali je činjenica da je to prvi put da je trend preokrenut nakon čitave negativne prošle godine. Činjenica je da pozitivan rast u ovom trenutku u Evropi ima svega nekoliko zemalja. Bukvalno sve zemlje Evrope su u recesiji ili one koje imaju pozitivan rast, on je znatno niži od ovoga.
Ono što je takođe nepobitna činjenica je da sve ono što se pričalo godinama kako Srbija treba da se razvija, da se pređe na izvozno orjentisani model rasta, 2013. godina je prva godina kada će se to pokazati i u praksi i kada se to dešava. Zašto to govorim? Zato što je rast izvoza u prvom kvartalu bio 22%, a rast uvoza 0%. Dakle, imamo rast izvoza bez rasta uvoza i smanjeni deficit tekućeg računa platnog bilansa za jednu četvrtinu. Dobra je stvar je da se taj rast izvoza zasniva ne na izvozu sirovina i polu- proizvoda, nego na izvozu gotovih proizvoda. Automobilska industrija vuče jednu petinu rasta izvoza, ne samo proizvodnja "Fijata" već i fabrike autokomponenti.
Ono što je takođe dobro i različito u odnosu na prošlu godinu je da imamo stabilan dinar zahvaljujući politici NBS. Imamo trend usporavanja inflacije.
Ima još jedna stvar i time nažalost iscrpljujem spisak pozitivnih stvari i preći ću na one koje su negativne. Dobra stvar je da srpski budžet u ovom trenutku ima odličnu likvidnost. Srpski budžet trenutno ima na računima milijardu i 258 miliona evra. Ko god priča o nekom bankrotu sutra ili prekosutra treba da pogleda cifre, milijardu i 258 milijardi evra jeste stanje na računima budžeta Republike Srbije na današnji dan. Imamo 922 miliona dolara, 257 miliona evra i 32,3 milijarde dinara. To kada preračunate u evre to je stanje koje trenutno imamo, jer ne želimo da dozvolimo za razliku od prethodne Vlade da krpimo mesec za mesec, nego imamo uvek za makar šest meseci unapred za sigurnu isplatu penzija i plata. Što se tiče sigurnosti, ona postoji. Nije pitanje šest meseci i tu Fiskalni savet i MMF upozoravaju, pitanje je održati ovu situaciju na dugi rok. Tu imamo probleme i te probleme ne želim da poričem.
Šta je negativno u sadašnjoj situaciji? Puno je tih stvari. Najpre, ovaj blagi privredni oporavak je neravnomeran. Ima grana koje vuku ovaj oporavak, a to su pre svega grane lake industrije kao što su tekstil, obuća, nameštaj, automobilska industrija, deo hemijske industrije. Ali je čitav niz grana u velikom problemu, pre svega građevinarstvo. Takođe postoji značajan pad prometa u trgovini i to je jedan od najvećih uzroka manjih prihoda od očekivanih u ovom periodu, čak 16% u prvom kvartalu u odnosu na prvi kvartal prošle godine.
Najveći problem, koji je postojao i ranije, a koji još uvek nije rešen, je visoka nezaposlenost. U prošloj godini ta stopa je iznosila, znate ga statistika da meri dva puta godišnje stopu nezaposlenosti po anketi o radnoj snazi, u aprilu preko 25%, u oktobru je izmereno 22,5%. Međutim, taj podatak nisam želeo javno da objavim jer mislim da nije realan. Mislim da je uključio i broj anketara koji su radili popis stanovništva. Nikada se nismo time hvalili. Mislimo da je veća stopa nezaposlenosti od tog oktobarskog podatka. Videćemo sada, u junu se obično objavljuje podatak iz ankete o radnoj snazi koja je izvršena u prošlom mesecu. Sigurno da je to najveći problem trenutno Srbije.
Nizak je i standard stanovništva. To je nepobitno. Ono što nije dobro je da je porasla siva ekonomija imajući u vidu podatak o padu prometa u trgovini koji ne odgovara kretanjima u drugim sektorima. Dobro smo prognozirali da će rast BDP biti 2%. Inflacija jeste nešto niža od onoga što je prognozirano i to je dobro sa druge strane. Međutim, ova diskrepanca ukazuje da je veći pad u prometu u trgovini nego što je stanje u kretanjima zarada i penzija i to ukazuje na to da postoji rast sive ekonomije.
Zbog svega ovoga imali smo u prva četiri meseca znatno manje prihode od planiranih. Prvo, najviše je podbacio porez na dobit jer kada je planiran budžet nije se očekivalo da će profit u 2012. godini preduzeća biti za više od 15% manji nego u 2011. godini. Očekivali smo da će biti manji, ali on je znatno viši od 15% manji nego što smo mi procenili u 2012. godini. Znate da 2012. godina nije rezultat rada ove vlade.
Ostvareno je od poreza na dobit svega 60% od onoga što je planirano. Čak se i vraća deo akontacija iz prethodne godine zato što je faktički porez na dobit niži od onoga što je bio i u tom smislu prihodi od poreza na dobit su podbacili najviše od svih poreskih prihoda bez obzira što je povećana stopa sa 10 na 15%.
Što se tiče akciza, porastao je prihod od akciza za 14% u ova četiri meseca, ali je bilo planirano 30%.
Jedan deo prometa kod duvana otišao je na crno tržište, pre svega se radi o rezanom duvanu. Mi znamo da je situacija u Srbiji teška i da ljudi verovatno nemaju novca za skuplje cigarete i da su primorani, oni koji konzumiraju, da upotrebljavaju rezani duvan. Međutim, nije opravdano da se ne kupuje zvanični, legalni rezani duvan na koji se obračunava niža akciza. Zato smo pokrenuli aktivnosti zajedno sa policijom na pronalasku, ne onih koji prodaju na pijacama, nego oni koji faktički distribuiraju ovaj duvan i mislim da ćemo tu popraviti situaciju, ali ne možemo da otklonimo potpuno gubitak prihoda.
Dakle, ukupno je naplaćeno 87% od plana kod akciza, pre svega zbog pada kod cigareta. Kod akciza na derivate nafte naplaćeno je onoliko kolko je planirano.
Što se tiče PDV, porasli su prihodi od PDV u prva četiri meseca za 15%, ali je bilo planirano da oni porastu 24%, s obzirom da je povećana stopa PDV sa 18% na 20%. Šta se, međutim, desilo? Prvo, treba da znate da izvoz i poljoprivreda, koji su trenutno glavni generatori oporavka u Srbiji, koji jeste blag, ali postoji taj rast od 2%, nisu prihodno izdašni na kratak rok. Što je veći izvoz, to je veći povraćaj PDV. Što se više robe izvozi, više se i vraća privrednicima PDV i onda je efekat na naplatu manji nego da je manji izvoz. Dakle, jeste apsurdno, ali je tako. Što se tiče prihoda od PDV, oni su naplaćeni na nivou 92% od plana.
Bilo je neplaniranih rashoda. Neki zbog toga što je uveden novi sistem budžetskog knjigovodstva, a neki zato što su ostali kao zaostavština iz prethodnog perioda. Naime, od ove godine se prvi put projektni zajmovi evidentiraju odmah kao rashodi, a ne tek na kraju godine. Svakog meseca uknjižavamo ono što se realizovalo na realizaciji, npr. infrastrukturnih projekata koji se rade zajedno sa Vladom Azerbejdžana ili sa Vladom Republike Kine na izgradnji odgovarajućih infrastrukturnih projekata. To se ranije nije beležilo na mesečnom nivou, nego se tek na kraju godine evidentiralo i prikazivalo u završnim računima. Sada imamo takvo knjigovodstvo da se ti rashodi odmah prikazuju i to je takođe dodatno povećalo rashode.
Međutim, bilo je i nekih neplaniranih rashoda koji su posledica saniranja stanja zbog dubioza koji su nasleđeni od prethodne Vlade, da budem potpuno otvoren. Prvo, to su docnje, razno – razne, odnosno dugovi koji su isplaćivani, oko 11,5 milijardi dinara je plaćeno na izmirivanja dugova iz prošlosti putarima, zdravstvenim ustanovama, reciklerima, lokalnim samoupravama. Sve to zajedno je 11,5 milijardi rashoda koji nisu uobičajeni budžetski rashodi.
Takođe, imali smo i troškove da spasimo depozite propalih banaka, kao što su "Agrobanka" i "Razvojna banka Vojvodine". Ukupno je direktan budžetski trošak radi spasavanja depozita, da ljudi ne bi izgubili svoje uloge, iznosio 18,2 milijarde dinara samo za Republiku, bez pokrajine Vojvodine. Ukupna šteta finansijska od propasti ovih banaka je 620 miliona evra. Ovo je direktan budžetski trošak, jer je i Agencija za osiguranje depozita isplatila 280 miliona evra, a ovo je samo ono što je bio trošak servisiranja obveznica koje su date.
Dakle, kada sve ovo saberemo, kao posledica manjeg rasta prihoda od očekivanih, kao i nekih neplaniranih rashoda, mi imamo značajno veći deficit nego što smo planirali. Za četiri meseca konsolidovani deficit budžeta iznosio je 60 milijardi dinara, a republički 78, što znači da su pojedine institucije imale i suficit u prva četiri meseca, pre svega Fond zdravstva je imao suficit od oko devet milijardi dinara, zatim, lokalne samouprave su imale suficit od oko 8,3 milijarde dinara. Prvi put od kada pratimo javne finansije je konsolidovani deficit niži za prva četiri meseca nego što je republički.
Međutim, naravno da to nas ne zavarava, jer znamo da taj suficit koji je ostvaren u ovim institucijama je privremeni i da suštinski moraju da se preduzmu odgovarajuće mere na strani rashoda, pre svega, kako bi se situacija stavila pod kontrolu.
Mi smo predložili Vladi ovog meseca da nekih 32 milijarde dinara smanjimo na strani rashoda i to su mere koje Vlada treba da usvoji. Međutim, naš trezor je već krenuo da ih izvršava, tako što je smanjio kvote budžetskim korisnicima i izvršava prema novom planu, a ne prema originalnom planu, iz budžeta rashode, kako bi smanjili rashode već od ovog meseca.
Ono što takođe predstoji jeste rebalans budžeta. Juče ste čuli da Fiskalni savet predlaže da to bude što pre. Mi smo prvo vreme razmišljali da samo ovim merama interne štednje Vlade napravimo, pa da onda radimo rebalans početkom septembra. Međutim, nije isključeno da ćemo ga uraditi u narednih mesec i po dana, zato što smatramo da su ocene Fiskalnog saveta i stručne i iskrene i dobre i smatramo da ih treba poslušati.
Ono što takođe planiramo da uradimo, imajući u vidu rast sive ekonomije, preduzećemo ozbiljne mere da zaštitimo one koji redovno plaćaju porez državi. Pre svega ćemo iskoristiti mogućnosti i krenuti u ozbiljnu kontrolu neregistrovanih radnji, dakle, onih koji ne plaćaju nikakav porez, oni će biti prvi na udaru. Naravno da je važno da nam svi u tome pomognu, i vi koji sedite u Skupštini, ali i svi građani, da ne plaćaju račun ukoliko im se ne izda fiskalni račun. Zakon kaže – ako neko ne izda fiskalni račun, ne morate da platite robu, ne morate da platite piće u kafani.
Dakle, pozivam sve kojima se ne izda račun da ne plate robu koju uzmu ili piće koje popiju. Jer, ako se ne uzme fiskalni račun, pre ili kasnije se dolazi dotle da moraju da se režu neki rashodi koji su mnogo važniji i to na kraju dođe i do plata i penzija. Bitno je da se uzimaju računi. Zašto? Zato što treba u istu ravan staviti one koji redovno plaćaju porez i oni koji to ne čine. Mi ćemo krenuti da, osim toga što objavljujemo spisak neredovnih platiša poreza, počnemo da objavljujemo i spisak najredovnijih platiša poreza, jer treba ljudi da znaju ko su ljudi koji redovno izmiruju obaveze državi.
Takođe, izvršićemo odgovarajuće strukturne reforme koje će smanjiti određene rashode, a to je pre svega povlačenje države iz upravljanja određenim državnim preduzećima, samim tim i smanjivanje subvencija po tom osnovu.
Konačno, potrebno je da se uspostavi ozbiljna finansijska disciplina. Finansijska disciplina je počela da se narušava još od 2007. godine. Zašto? Zato što smo u razgovoru sa ljudima iz Poreske uprave shvatili da od svih fiskalnih kasa koje postoje na terenu, a nakon ukidanja zanatlije, ostalo ih je još skoro oko 200.000, da niko živi u Poreskoj upravi već šest godina, od 2007. godine, ne proverava uopšte izveštaje sa GPRS sistema, niti vrši analizu, niti vrši kontrolu nakon toga. Takva praksa će biti prekinuta i biće izricane najstrože kazne onima koji ne šalju izveštaje. Kako da ne raste siva ekonomija ako je niko ne kontroliše, i to se ne čini u poslednjih šest godina? To je sada nešto što je iza nas. Situacija je takva da prosto nema prostora da se bilo kome popušta i ne sme biti tolerancije na sivu ekonomiju.
Ono što je takođe jako važno, prvo ćemo uspostaviti, već smo krenuli sa uspostavljanjem discipline u samoj državi. Velika je finansijska disciplina. Evo, ova Skupština je krajem godine izglasala Zakon o redovnosti rokova plaćanja. Najveći deo državnih institucija se striktno pridržava zakona, da plaća preuzete obaveze u roku od 45 dana, međutim, ima i onih koji to ne čine. Blokirali smo ove nedelje izvršenje sredstava svim institucijama koje se toga ne pridržavaju.
Nije veliki iznos obaveza koji nije plaćen, to je možda 1% od ukupno preuzetih obaveza, ali bez strogih sankcija neće biti discipline. Nemojte da se iznenadite što danas neće biti izvršeni transferi onim opštinama koje nisu ili njihove institucije nisu izvršile neke obaveze. Bolje kažite da se te obaveze izvrše i odmah će biti transferi izvršeni, a isto tako i republičkim institucijama koje kasne. Dakle, kriterijum će biti jednak za sve, ma o kome da se radilo, jer jedino kroz uspostavljanje finansijske discipline, kroz jednake uslove poslovanja za sve može se uspostaviti ravnoteža. Ako neko pita – odakle da platim, ako nema para, ne sme da se preuzima obaveza. To je osnovno budžetsko pravilo. Dakle, ne treba preuzimati obaveze koje ne mogu da se plate.
Sada bih krenuo sa obrazloženjem konkretnih zakona. Ovi zakoni se rade nekoliko meseci u našem ministarstvu i prvobitna ideja je bila da se uradi reforma u ovoj oblasti, a onda kako je vreme prolazilo, postojala je potreba da se ovi zakoni iskoriste i kao jedna od mera fiskalne konsolidacije koju upravo preduzimamo. Zato su zakoni poslati po hitnom postupku. Dakle, oni jesu spremani još od nove godine. Vidite i sami da ovo nije moglo da se spremi na brzinu i za 15 dana, ali je činjenica da pojedini elementi zakona jesu urađeni pre mesec dana sa idejom da se izvrši fiskalna konsolidacija, kada se primetilo da će prihodi biti niži od plana i kada je potrebno deficit smanjiti.
Koji su ciljevi ovih zakona? Jedan od ciljeva koji je jako važan je da se dodatno rastereti privreda, a posebno oni koji su najslabiji, a to su preduzetnici i mala preduzeća. Kako se to čini? To se čini na nekoliko načina. Najpre, smanjuje se stopa poreza na plate sa 12 na 10%, a iznos neoporezovane plate se podiže sa 8.700 na 11.000 dinara. Na ovaj način se poresko opterećenje najnižih zarada smanjuje sa 8,6 na 6,4%. Od ovoga će najviše koristi imati tzv. radno intenzivne industrije, gde su nažalost plate i najniže, a s obzirom da se sada neće oporezivati plata do 11.000 dinara, onda će oni imati najveću korist.
Takođe, korist će imati i mali preduzetnici, tzv. paušalci. Podiže se cenzus za paušalno oporezivanje dohotka sa tri na šest miliona dinara. Ono što je još bitnije, predlaže se da preduzetnici sami izaberu da li će plaćati doprinose na ličnu zaradu ili na ostvarenu dobit. Do sada je zakon poznavao samo plaćanje na ostvarenu dobit, a sa ovim rešenjem da se uvede lična zarada preduzetnika, oni se izjednačavaju sa onima koji vode preduzeća i njima se efektivni poreski troškovi smanjuju za jednu trećinu. Dakle, efektivna stopa će im biti 30%, dok je sadašnje opterećenje 46%. U raspravi u načelu daću i primer kako se ovo obračunava i kako se dolazi do ovog efekta. U raspravi sa udruženjima privrednika svi preduzetnici su pozdravili ovaj predlog. To i jeste, da kažem, bila i njihova inicijativa koju smo mi ugradili u ovaj zakon.
Predlaže se i potpuno ukidanje poreza na katastarski prihod za poljoprivrednike. On se briše kao kategorija iz zakona. Ono što smo takođe predložili, a što je, vidim, izazvalo već i pre nego što je počela ova rasprava amandmane više poslaničkih grupa, jeste da se iz sistema paušalnog oporezivanja izuzmu advokati, privatne stomatološke ordinacije, privatna lekarska praksa, marketinške agencije, računovođe i revizori. Bez obzira kako će se Vlada i parlament izjasniti prema tim amandmanima, ja sam protiv i neću odustati od ovoga što sam predložio, odnosno što je moj tim predložio.
Ako vidite kakva je definicija ko je to paušalac – paušalac je obveznik koji ima promet manji od šest miliona dinara u novom zakonu ili po prethodnom manji od tri miliona i ko nije sposoban da vodi knjige, mislim da su advokati sposobni da vode knjige, kao i privatni stomatolozi takođe. Suština je da oni po ovom predlogu bi trebali da vode knjige, mogu da ih vode sami ako imaju mali promet, a ako imaju veliki, računovođa mesečno ne košta više od 30 evra, pa da onda iskažu koliki su im prihodi, koliki su im rashodi i da plate porez po stopi od 10% i doprinose isto kao preduzetnici koji vode knjige. Ako mogu da vode knjige oni koji prodaju novine na trafici, ne znam zašto ne bi mogli da vode advokati ili privatni stomatolozi ili privatna praksa. Ovo je pitanje elementarne pravednosti poreskog sistema. Ono što smo želeli da uradimo ovom reformom jeste uspostavljanje poreske pravde, odnosno tretmana poreskih obveznika srazmerno njihovoj snazi.
Moram da kažem da je jedan dobar deo advokata već sada u sistemu PDV i oni su već u sistemu vođenja knjiga. Ako oni mogu to da rade, ne vidim zašto to ne mogu da rade svi? Da ne govorim o stomatolozima i o privatnoj lekarskoj praksi, jer sigurno ne možemo izjednačiti njihov poreski status sa statusom obućara ili stolara. To apsolutno mislim da nije opravdano.
Ono što takođe predlažemo jeste da se u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji pojednostavi procedura, tako da umesto da se svi porezi i doprinosi plaćaju na 35 obrazaca, kao što je danas slučaj, od nove godine se plaćaju na samo jednom jedinom obrascu, a umesto sadašnjih maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bude plaćena samo na jedan a da se onda sistemom elektronske uprave ti prihodi raspodeljuju prema onima kojima pripadaju. Sve ovo o čemu sam govorio donosi rasterećenje privredi od četiri milijarde dinara na godišnjem nivou.
Što se tiče pojedinačnih zakona, u ovim zakonima ima još novina. Kod Zakona o porezu na dohodak građana predlaže se da se smanje dodatno administrativni troškovi tako što bi se uvelo samooporezivanje za preduzetnike koji vode poslovne knjige na kapitalne dobitke, na prihode koje isplaćuje platilac koji nije pravno lice, kao i u svim slučajevima u kojima isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna porez po dobitku.
Što se tiče Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, predlaže se povećanje penzionog doprinosa na teret zaposlenog sa 11 na 13%, dok na teret poslodavca ostaje 11%. Ukupno se stopa povećava sa 22 na 24%, što omogućuje veće prihode penzionom fondu za 15,4 milijarde dinara do kraja ove godine, odnosno za 25,3 milijardi na godišnjem nivou. Smatramo da je jako važno da se obezbedi stabilnost u funkcionisanju penzionog fonda i na dugi rok, odnosno da imamo sigurnost za penzionere.
Koji su efekti ovih zakona na budžete Republike i lokalnih samouprava? Dakle, do kraja ove godine efekti su sledeći: Republika bi izgubila 3,4 milijarde dinara od poreza na zarade, lokal bi imao smanjenje od 12,3, Vojvodina 0,7, dok bi privreda dobila milijardu i 700 miliona, a smanjili bi se rashodi za penziono osiguranje za 15,4 milijardi, odnosno transfer iz budžeta ka penzionom fondu, zato što bi na ovaj način bili istovremeno i veći prihodi penzionog fonda.
Zašto mislimo da je ovo pravedno rešenje? Iz razloga, kao što sam na početku napomenuo, što u ovom trenutku postoji suficit na računima lokalnih samouprava od 8,3 milijarde dinara, a imamo problem na republičkom nivou. Sa druge strane, u situaciji smo da ne možemo i ne treba da povećavamo opterećenje privredi, već je ideja da se smanji. Pošto će republička vlada biti primorana zbog ove situacije da štedi, već sam rekao da ćemo 32 milijarde dinara smanjiti naše rashode, a mislim da i lokalne samouprave trebaju da daju svoj adekvatan doprinos.
Ono što takođe želim da naglasim da se proporcija u raspodeli od poreza na zarade ne menja. Gradovima i opštinama ostaje 80%, 20% ide samo Republici. To znači da kada je kriza ovo pogađa i Republiku i pokrajinu i lokal. Mi treba svi zajedno da se potrudimo da pomognemo da se u što više gradova pokrene proizvodnja, obezbede nove investicije i da dođemo do višeg rasta od ovih 2% jer onda će u takvom scenariju opet 80% od poreza na zarade ostajati lokalu. Do sada smo videli, nažalost, situaciju da veći prihodi koji su obezbeđeni upravo ovim zakonom, nažalost, nisu u svim opštinama, čast izuzecima, korišćeni za produktivne svrhe nego je bilo novog zapošljavanja u administraciji, bilo je većih troškova za reprezentaciju, bilo je povećanje subvencija za neke stvari koje možda i nisu nužne i bilo je daleko većih davanja nevladinim organizacijama. Kada pogledate analizu po opštinama više su dobile nevladine organizacije nego poljoprivrednici iz lokalnih budžeta nakon ovog povećanja.
Zato smatram da kada se štedi, svi moramo da štedimo i da svako vodi računa o svakom dinaru gde će se davati. Ono što takođe predlažemo jeste izmena Zakona o porezu na imovinu. Napominjem još jednom da je porez na imovinu 100% lokalni prihod. Činjenica je da mnogi predsednici opština i njihova administracija se libe od toga da naplate porez na imovinu već očekuju da kompletne prihode dobijaju na lakši način. Zato što porez na imovinu ne daje ni 50% prihoda od onoga koliki je potencijal i kolika je praksa u drugim zemljama.
Za to sam da svaka opština, znam da svi već imaju odgovarajuće zone, treba još jednom da se razmotri da li je progresivnost u porezu na imovinu dobro napravljeno? Da li, naprimer u Beogradu, oni koji stanuju na Dedinju dovoljno plaćaju ili mogu da plate i više? Naravno, pošto lokalna samouprava određuje i poresku stopu, ona je od nula do 0,04%, mislim da niko nije odredio maksimalnu stopu i ne kažem da treba da odredi, ali ta stopa može da varira i kroz zoniranje može da se podešava da različiti opterećenja budu u različitim delovima grada zavisno od socijalne strukture stanovništva.
Ono što je novost i što će dati veće prihode lokalnim samoupravama od sledeće godine to je da se uvodi drugačiji način obračuna poreza na imovinu za pravna lica. Do sada je to vršeno na knjigovodstvenu vrednost preduzeća, što nije bilo objektivno, često knjigovodstvena vrednost nema nikakve veze sa stvarnom tržišnom vrednošću. Sada je uvedeno da se kod onih obveznika koji vode poslovne knjige osnovica za porez na imovinu bude fer, odnosno tržišna vrednost. Sve lokalne samouprave će biti dužne po ovom zakonu da do 30. novembra objave prosečne cene u prometu nepokretnosti i zemljišta po zonama i stope poreza kako ne bi bilo arbitrarnosti u naplati ovog poreza u narednom periodu.
Takođe, uvodi se i mogućnost da obveznik koji vodi poslovne knjige vrši samo oporezivanje porezom na imovinu. U svim ovim zakonima sve više prelazimo na samo oporezivanje sa idejom da se smanje troškovi administriranja, a da se u naknadnim kontrolama onaj ko nije prijavio tačne iznose kazni.
Menja se i Zakon o akcizama zato što je u međuvremenu utvrđena jedna pojava da postoji veliki uvoz biogoriva i biotečnosti na koji se ne plaćaju nikakve dažbine, odnosno ne plaća se akciza. Ovim zakonom uvodi se akciza na biogoriva i biotečnosti u iznosima, jednakim iznosima akciza na gasna ulja u koja se ona namešavaju. Takođe, daje se mogućnost za refakciju u zavisnosti od krajnje potrošnje kao i za dizel gorivo, odnosno gasna ulja.
Ono što je takođe predviđeno je da po primeni propisa kojim se uvodi obavezna mešavanja biogoriva u gasna ulja, celokupan iznos plaćanja akciza će se vraćati za sve upotrebe do količine koja je propisana odgovarajućim tehničkim standardom.
Konačno, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima dosta izmena, ali najvažnija je da umesto dosadašnje prekršajne prijave za one koji ne prijave imovinu radi unakrsne provere prihoda imovine određuju se stroge kazne. Kazna je novčana i iznosi 3% od vrednosti neprijavljene imovine.
Dakle, činjenica je na poziv koji je dala poreska uprava se javilo mnogo manje obveznika čija je imovina preko 350.000 evra nego što ih u stvarnosti ima. Zašto? Zato što je nažalost, postojala rupa u zakonu. Kazne za neprijavljivanje, su bile zanemarljive, to su bile prekršajne kazne. Sad smo uveli obavezu da se ovo prijavljivanje izvrši do 30. juna, dakle, u narednih mesec dana. Ko ne izvrši prijavu imovine koja je veća od 350.000 evra platiće kaznu unapred, čim se to utvrdi da nije prijavio, u vrednosti od 3% od vrednosti imovine, plus ukoliko se u unakrsnoj proveri prihoda imovine pronađe razlika plaća se porez kao što inače ovaj zakon predviđa.
Ovo su predlozi zakona i odmah da vam kažem da ovo jeste početak novog talasa fiskalne konsolidacije koja je očito nužna u Srbiji. Lično smatram da ovo neće biti dovoljno. To smatra i Fiskalni savet, to smatra i MMF. Ocena Fiskalnog saveta je veoma objektivna. Zato želim da ovde imamo danas otvorenu raspravu, jer ova situacija se tiče svih nas. I vas koji ste u opoziciji, nas koji smo u Vladi, a još više građana Srbije.
Molim vas da slobodno kritikujete sve ono što objektivno treba kritikovati, ali da ne idete sa demagogijom tipa – smanjujete lokalu, ali zato porez na imovinu koji vam daje mogućnost da naplatite više i da nam nadomestite te prihode sad treba umanjiti za ovo ili za ono.
Što se nas tiče u republičkoj Vladi ako želite da kompletno mogućnost proširenja osnovice za porez na imovinu stornirate, izvolite, to možemo da prihvatimo, ali nemojte onda sutra da se žalite što lokalne samouprave neće imati dovoljno novca. Ovde mora da se rasporedi teret, ne mogu samo ja da budem babaroga, da jurim ljude u sivoj ekonomiji, da uspostavljam finansijsku disciplinu, a da neki gradonačelnici sede opušteno i da daju pare nevladinim organizacijama i da troše na reprezentaciju. Prosto, ovde mora da se uspostavi i balans odgovornosti i balans o budućem radu.
Odmah da kažem, postoje ovde sigurno poslaničke grupe koje će imati pravo na kritiku, to su oni koji nisu učestvovali u prethodnoj Vladi. Na tu kritiku, ili ću je prihvatati, ako je dobronamerna i objektivna, ili ću odgovarati ukoliko smatram da nije dobra. Međutim, činjenica je da u ovoj situaciji ne bi bili da nismo zatekli sve ove dubioze u neplaćenim računima razno raznih institucija, pri čemu odmah kažem, da nisu čak svi ni plaćeni i posebno da nismo imali preko 600 miliona troškova u bankrotu, u "Razvojnoj banci Vojvodine" i "Agrobanci". To je nasleđe koje se nije moglo izbrisati i to plaća cela država, plaćaju svi građani. To je istina.
Hvala vam, nadam se da ćete podržati zakone. Zakoni jesu reformski i omogućiće da se spusti deficit, ali je činjenica da to neće biti dovoljno. Hvala puno.