Naravno, vaše je pravo da se odredite ovim zakonima, ako već pominjete Fiskalni savet i sami ste rekli da je podržao ove zakone, a vi opet nećete da glasate za njih, prosto ukazujem da niste koegzistentni, ali je to vaše pravo, kao što je pravo svakog poslanika.
Ja sam bio vrlo otvoren, kao što znate. Rekao sam da je Fiskalni savet podržao ove zakone, znači logika bi trebala da bude da treba da se izglasaju, ali da je rekao da postoje drugi problemi o kojima treba da se razgovara i koji moraju da se adresiraju, što sam takođe rekao u izlaganju.
Dakle, sa nekim stvarima, odmah da vam kažem, u vašem izlaganju se ja slažem, a reći ću sa čime se ne slažem. Prvo, situacija jeste teška, nije laka, to znaju svi naši građani, ali apsolutno nije dramatična niti je katastrofalana, kao što pokušavate to da kažete. Zašto to govorim? Čuo sam da je vaš poslanik, gospodin Đurić, održao pres konferenciju gde je rekao, ako je to tačno, zaista nisam bio lično tu da to čujem, tako mi je preneto, da navodno neće biti u narednih mesec i po dana para da se isplate penzije i plate.
Ne znam da li je to tačno što ste rekli. Prosto, tako mi je rečeno da ste rekli na pres konferenciji.
To nije apsolutno tačno ako ste to rekli, jer sam rekao u uvodnom izlaganju, ako ste slušali, da imamo operativan višak likvidnosti u budžetu na današnji dan od 1.250.000.000 evra ili u dinarima 140 milijardi dinara.
Ako je deficit za prva četiri meseca, kao što sam rekao, bio 78 milijardi dinara na republičkom nivou, odnosno 60 milijardi na konsolidovanom nivou, lako je izračunati da 140 milijardi dinara je više nego dovoljno da se redovno isplaćuju plate i penzije u ovoj zemlji.
Činjenica je da bi bilo bolje da imamo više manevarskog prostora za druge stvari, jer plate i penzije su nešto što se podrazumeva. One nisu visoke i to je nešto što nije problem da se isplati. Problem je kako smanjiti deficit i kako omogućiti na dugi rok da imamo stabilnost.
Dakle, nikada, dok vodim javne finansije, neću dozvolite da razmišljam mesec za mesec. Uvek ćemo imati najmanje šest meseci unapred dovoljno novca i zanavljati ga, da bismo mogli da izvršavamo osnovne obaveze države, pre svega mislim na isplatu plate i penzija.
Slažem se sa svima koji kritikuju i koji kažu, uključujući i Fiskalni savet, da to nije dovoljno i da su potrebne promene.
Apsolutno se slažem da ministarstvo finansija, u ma kojoj državi, ne može samo da reši probleme.
S čime se ne slažem? Ovo što se nama dešava o javnim finansijama, prvo, nisu se raspale. Jesu u problemu, ali se nisu raspale. Zašto se nisu raspale? Zato što imamo odgovor na problem i zato što ćemo taj problem ublažiti. Da li ga možemo eliminisati u kratkom roku? Ne možemo. Nasleđeni deficit iz prošle godine je bio 7,75% bruto domaćeg proizvoda. Ako čitate analizu MMF, to jasno stoji u njoj.
Da li možemo da napravimo čudo? Pokušao sam, zaista. Napravili smo jedan plan. Nisam očekivao pad prihoda u toj meri. Bilo je grešaka u nekom planiranja, pre svega kod dobiti. Nismo očekivali da je toliko smanjena profitabilnost preduzeća, ali se desilo i dosta objektivnih okolnosti, a to je da 64% proizvoda mi izvozimo u evro zonu, a tamo su bukvalno gotovo sve zemlje u recesiji.
Drugo, i ovaj izvoz, kao što sam rekao, što je povećan, povećali smo povraćaj PDV. Sve to kada se akumulira, rast sive ekonomije, takođe govori u prilog ovome što je šef vaše poslaničke grupe rekao. A to je da je nemoguće da jedno ministarstvo to samo reši.
Dakle, ne može se siva ekonomija rešiti ako ministar finansija… On ima najveću odgovornost za to, naravno, ali mora da iza toga stane i čitav narod, a podrazumeva se i čitava vlada. Zašto čitav narod? Zato što kada budemo zatvorili neku našu ili kinesku ili ma koju nelegalnu prodavnicu, nemoj da mi kukaju sutra zašto je to urađeno, a ovamo se traži da imamo dovoljno novca za neke subvencije poljoprivredi, koje su važne, ili za kapitalne investicije. Dakle, ne može se ni iz čega finansirati nešto.
To što ćemo krenuti da uspostavimo finansijsku disciplinu i što će mnogi kukati zbog toga, treba biti fer i pošten i reći – bez te finansijske discipline, bez zaštite onih koji redovno plaćaju porez, naša država nema šansu da bude bolja. Moramo tu da uspostavimo red.
Nisu svi isti. One koji su dobri treba nagraditi, a oni koji krše zakon ili izbegavaju zakon, bez obzira na situaciju, prosto, moramo sankcionisati.
Nisam, tu priznajem deo svoje odgovornosti, želeo da krenem odmah oštro, kao što sam to činio od 2004. do 2006. godine, kada sam bio minisar finansija, misleći teška je situacija, hajde da pustimo ljude, teško se živi. Međutim, na kraju krajeva, onda se dolazi do toga da ako nema para da će onda stradati neke važne javne funkcije, da će onda biti manje novca za neke vitalne investicije. Definitivno sam presekao sada, pre mesec dana, krenućemo i tu nema nikakve dileme. Ne sme biti tolerancije ni na sivu ekonomiju, a posebno ne na one koji neregistrovano obavljaju delatnost.
Znam da oni koji, recimo, peku meso, a da ne plaćaju nikakve poreze nisu neki, bogataši, ali činjenica je da ima i onih koji plaćaju porez. Mora biti lojalna konkurencija. Ako mogu jedni, moraju da mogu i drugi.
Ovo će zvučati možda kao jeres, ali ne mogu svi da budu preduzetnici. Ima sposobnih ljudi koji to mogu i vi ste u pravu da moramo da podržimo sposobne i poštene preduzetnike. Tu klasu ne smemo da žigošemo, ali ima i oni koji misle da su preduzetnici, a to su zato što ne plaćaju doprinose za penzije svojim radnicima ili im plaćaju plate na crno. To nisu pravi preduzetnici. Oni nisu dovoljno sposobni da bi bili preduzetnici. Istina je nešto za šta se ja zalažem.
Druga stvar koju želim da vam kažem jeste da neću nikada dozvoliti dok vodim javne finansije u Srbiji, to sam pokazao i u prošlom mandatu, da se desi ono što ste vi nazvali da nesreća eksplodira u lice. Neće u Srbiji, dok ja vodim finansije, nesreća eksplodirati u lice zato što bi se to desilo da nisam predložio one zakone Skupštini, nego da sam se pravio lud i puštao da stvari teku i ukoliko ne bi, kao što hoću, predložio čitav niz mera Vladi kako da dodatno, osim ovoga što sada ovde radimo, smanjimo i troškove i budžetski deficit.
Kada ste spomenuli Smederevo i Železaru i pitali koliko će to koštati zemlju, prvo, vi morate u okviru vašeg kluba da se dogovorite šta je vaše mišljenje o tome, jer Ranka Savić je više puta postavljala pitanje – kada ćete nešto da uradite sa Železarom, 5.000 porodica je u pitanju. Nisam rekao da se niste eksplicitno izjasnili šta vi mislite o tome, ali vas molim da kažete šta bi vi radili da ste na našem mestu. Da li biste Železaru zatvorili i time smanjili troškove države ili biste je pokrenuli, kao što smo uradili i imali troškove koje plaćamo, ali smo zato dali šansu da kada se promeni privredni ciklus, a činjenica jeste, i to ste dobro rekli, da je trenutno industrija čelika u svetu na najnižoj mogućoj tački i u ogromnim problemima?
Zatvaraju se čeličane po svetu upravo zbog toga, ne zato što je ta industrija sama po sebi nepotrebna, nego kada postoji recesija u evrozoni, kada nema građevinarstva, prvo strada građevinarstvo. To je potpuno jasno i onda svakako da železare imaju najveći problem.
Da li će to trajati večito, jednu deceniju, dve decenije? Pa, ako bismo tako razmišljali, onda bi trebali sve da pozatvaramo.
Nismo oduševljeni što vodimo Železaru kao država. Nije to posao države i tu se mogu složiti s vama, ali otišao je strateški partner, sam, niko ga nije oterao, jer je imao gubitke. Mi sada imamo situaciju ili da prihvatimo deo tih gubitaka na državu i da čekamo oporavak ciklusa, da onda pronađemo strateškog partnera.
Što se tiče tehnološke sposobnosti, ona je u odličnom stanju tehnološki. "US steel" jeste investirao tamo i to je istina. Nije problem tehnološke sposobnosti. Nije problem ni prodaje sa jednom visokom peći. Problem bi bilo prodati dve visoke peći. Zato dugo nismo ni palili. Sa 80.000 tona mesečne proizvodnje to je sve prodate i na domaćem i na stranom tržištu. To će se pokazati već u indeksima industrijske proizvodnje i BDP u maju i junu mesecu, a i u izvozu.
Smatramo da ovo nije rešenje koje je trajno. Razmišljamo o tome i radimo aktivno na tome da pronađemo partnere.
Ne bih imao ništa protiv da mi vi pronađete partnera za Železaru ako možete. To je sada najveći izazov.
Ono što je pitanje odgovornosti je individualna stvar. Ne može se generalizovati. Dakle, "US steel" je bio dobar partner za Železaru, a da li je bilo tu prekršaja zakona od strane nekih individua, to je pitanje suda i pitanje činjenica. U to neću da ulazim.
Ono što takođe želim da kažem jeste da ste potpuno u pravu kada tražiti restrukturiranje javnih preduzeća i u potpuno ste u pravu kada kažete da treba okončati proces restrukturiranja tzv. bivših državnih firmi. Mi ćemo to da uradimo, ali onda morate biti konzistentni i da podelite odgovornost makar delimično, iako je to nesrazmerno, priznajem, pa da kažete – nije to tako jednostavno uraditi. Ako kažete u finansijama ne možete sami, tačno je, ali evo i vi, npr. vaši kadrovi su ostavili veliki dug u "Beograd putu", a ovde opominjete građevinare, 500 miliona dinara.
Ne kažem da ste vi lično odgovorni, ali govorim vam da je problem mnogo složeniji nego što izgleda. Rupa i problema ima u svim porama, a ne može niti jedan čovek kao što ste vi niti kao ja, niti neko treći sam to da reši. Slažem se apsolutno da je ovo pitanje za celo društvo. Ali, šta to znači? To onda znači da kada budemo zatvorili neko preduzeće koje pravi gubitke, isplatili otpremnine radnicima, onda ne želim da se liju krokodilske suze nad tim, jer je pitanje koliko se štete time pravi, a koliko koristi time što mogu da se otvore neka produktivna radna mesta. Ako me u tome podržite, biće mi lakše. Ako me ne podržite, ja ću svejedno to uraditi, zato što je to dobro za Srbiju.
Ono što je takođe važno, niko neće da potcenjuje tešku situaciju što se tiče zapošljavanja. Nemamo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, ali ona je izuzetno visoka. Španija i Grčka imaju veću stopu nezaposlenosti od Srbije, ali to nije nama na čast, jer naša nije mnogo niža od njihove. Šta hoću da kažem? Ne morate da preterujete kada govorite o negativnim stvarima, jer su one dovoljno loše da ne mora i da se preteruje.
Isto to važi kada se priča i o javnom dugu. Neće biti krize javnog duga sve dok Srbija redovno isplaćuje svoje obaveze, ko god da priča. Ali, da li postoji opasnost da se to desi, ako ne preduzmemo mere za smanjivanje deficita? Da. Ta opasnost postoji, ali prvo ta opasnost niti je blizu, niti će se desiti. Opasnost bi bila da sam sada rekao – ništa nećemo uraditi. Baš nas briga za upozorenja Fiskalnog saveta i MMF. Rekli smo sasvim suprotno. Fiskalni savet je dao stručnu i objektivnu analizu.
Mi ćemo ovde izaći pred vas, ne samo ja, već čitava Vlada. Biće ovde i premijer Dačić i prvi potpredsednik Vlade Vučić i ja i svi ministri u Vladi. Nemamo razloga da se od bilo koga krijemo. Kao što nije lako Italijanima da izađu iz najgore moguće situacije u kojoj se njihova zemlja nalazi, Francuzima koji su u recesiji, pa nije lako ni nama. Ali, hoćemo pošteno da vam kažemo šta možemo da uradimo i da prihvatimo sve predloge i stručne javnosti, kao što je Fiskalni savet i vas iz opozicije i ljudi iz vladajuće koalicije da pomognemo.
U tom smislu shvatam kao dobronamerne predloge SDPS. Ne kažu mi – nađi pare, da ne oporezujemo minimalnu platu, nego daj rešenje kako to da uradimo. To su konstruktivni predlozi, a ne da se samo kaže – ovo treba, a onda odakle pare da se nema rešenja.
Nemojte pogrešno da me shvatite. Mislim da puno stvari koje ste rekli jesu tačne. Nema razloga da se unosi panika. Jedino vas to molim jer, prvo, imamo likvidnost budžeta, imamo novca da redovno izmirujemo naše obaveze, ali moramo da štedimo, da smanjimo rashode. Rashodi moraju da se smanje na svim nivoima i finansijska disciplina da se uvede i u Republici, i u pokrajine i u lokalu.
Ovde je bespredmetno pitanje da li će neko biti oštećen. Svi moramo da smanjimo naše rashode, ali da napravimo situaciju koja je održiva na dugi rok i situaciju gde ćemo minimizirati probleme od kojih ne možemo da pobegnemo. Kada neko pita kada u Srbiji može da bude bolje, neću da kažem da može da nam bude bolje dok u evrozoni vlada recesija. Ne može. Nemoguće, ne postoji taj čarobni štapić, jer političke odluke možete doneti za jedan dan, možete rešiti neki problem političkim dogovorima, a ovo ne zavisi od dogovora. Ovo zavisi od onoga što ćemo svi zajedno uraditi, od konsenzusa u društvu, ali i od spoljnih okolnosti. Ekonomija nije stvar koja može da se promeni preko noći.
Nema trenutno odgovor Evropa na krizu. Ako neko kaže da su našli odgovor, nisu ga našli. Kada će ga naći, ne znam. Mi, kao mala zemlja, ne preostaje nam ništa, nego da se prilagodimo takvoj negativnoj situaciji, da prilagodimo naš budžet realnim mogućnostima za trošenje, da vidimo šta je ono što nije najneophodnije da se toga država odrekne, ali da štitimo one kojima je najteže. To su siromašni, to su ljudi koji imaju penzije. Moramo da vodimo politiku koja je odgovorna i, naravno, da eliminišemo sve loše stvari u upravljanju.
Vi ste u pravu. Upravljanje državom može da bude sto puta bolje, ali na svim nivoima, ne samo u Republici, nego i u pokrajini i na lokalu. Činjenica je da imamo problema sa upravljanjem, posebno kada su u pitanju građevinske dozvole. Nije slučajno što je građevinarstvo u krizi. Činjenica je da je ovaj prethodni Zakon o planiranju i izgradnji samo još dodatno zakomplikovao inače veliku birokratiju u toj oblasti, ali činjenica je da niko ne može da amnestira našu Vladu ako taj zakon ne promeni i ne uvede skraćivanje tih rokova.
Zaista sam otvoren za svaku dobronamernu kritiku, za sve dobre predloge, ali samo molba, nemojte da preterujete, jer je situacija inače dosta teška i nema potrebe da se zarcnjuje više nego što jeste. Hvala.