Jako je inspirativno kada predstavnik SNS, zamenik šefa priča o pozorištu, ljudi koji su usvojili kontinuirani libreto – koliko volim svoga lidera. To na stranu.
Ono što je sigurno, ministre Dinkiću, je da sam zaista iznenađen malo i grubošću vaših reči, malo možda u nekim delovima povećanim emocijama, ne znam zbog čega, ali više od toga me zapanjuje činjenica da ne poznajete vaš rođeni budžet, za koji ste rekli da je čedo ovde pred nama, i da apsolutno prvi put dignute glave stojite iza njega. Sada vidim da ne znate da na razdelu vašeg ministarstva stoji 1,1 milijarda za brodogradnju. Kako nema? Onda ne znate ili svoj budžet ne znate. Daćemo vam fotokopiju.
Mislim da je činjenica da ste se samo vi, ova vlast u ovoj godini zadužila 1,5 milijardi evra. Činjenica je da ste se ukupno preko četiri milijarde zadužili. Činjenica je da je u prošloj godini porastao dug za tri milijarde, ali od toga dve milijarde od kada ste vi ministar finansija. Jeste za sedam milijardi evra porastao javni dug za četiri godine prethodne vlade. Ova Vlada za osam meseci, građani Srbije, četiri milijarde, pa sada vi računajte, i oni nama pričaju o pozorištu.
Ono što je činjenica je da nije zgodno da pričate o lojalnosti, gospodine Dinkiću, jer ste vi u Vladi sa ljudima koji su vam nosili robijašku uniformu i nije zgodno da pričate o parafiskalnim nametima koji su ukinuti jer ste ih vi uveli. Gospodine Dinkiću, vaši pekari i frizeri sa spota vas jure po gradu zbog toga. Hvala.

Ministar Dinkić.

Govorite tačne cifre, devet milijardi je porastao dug za vreme mandata Vlade Mirka Cvetkovića, dok je ministar finansija bio isti Mirko Cvetković. Ako sam rekao dolara, pogrešio sam. Tačna cifra je devet milijardi evra. Porastao je za milijardi i 400 miliona evra javni dug od kraja prošle godine do sada. Ono što je činjenica je da ne možete računati da ako je Vlada stupila na snagu u avgustu i morala da plati u avgustu i septembru dugovanja, a ostavili ste praznu kasu da je to teret javnog duga ove Vlade. To je besmisleno. Da ste ostavili punu kasu pa da kažete – zadužili ste se toliko i toliko. Nije bilo novca 20 dana unapred. Bio je bankrot države i naravno da smo to izbegli.
Situacija nije sada laka, to sam govorio, ali je samo molba da se govori istina. Činjenice su dovoljno teške da bi imalo potrebe da se preteruje. Ako hoćete da budete ozbiljni, govorite istinu. Teška je situacija. Za razliku od prethodnog perioda, nama bi dobro došao konsenzus da napravimo dogovor o tome kakve reforme da napravimo. Mi ćemo u reforme krenuti sa konsenzusom ili bez njega, ali smo duboko svesni da samo uz opšti konsenzus te reforme mogu da budu delotvorne i uspešne. Moramo da to napravimo zato što nećemo da dozvolimo da deficit ode na nivoe do kojih će stići ukoliko se ne režu rashodi.
Ponavljam još jednom, moraju svi da štede. Mora da štedi i grad Beograd. Mora da štedi i Republika. Mora da štedi i pokrajina Vojvodina. Ne sme da se dižu porezi privredi. Ako privreda ne raste, niko iz države nema šanse. Moramo da damo prioritet privatnom sektoru u odnosu na javni. Moramo da skrešemo troškove u javnom sektoru. To je potpuno jasno. Sve što bi išlo tipa – hajde sada da cela personifikacija ovoga budu vaspitačice i obdaništa je demagogija. Mislim da smo ozbiljni ljudi i hajde da ozbiljno razgovaramo o svemu.

Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Apsolutno svi podaci, poštovani građani, drage kolege narodni poslanici, izneti ovde od strane DS i mene kao šefa poslaničke grupe pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdim da su apsolutno 100% tačni. Šta ćemo sada? Vi kažete da nisu tačni. Građani će nažalost biti sudije toga kada vide koliko će im biti lošije posle ovih mera. To je problem. Možete da kažete sto puta da nije tačno, kada jeste.
To je ono što nam se čini, da i pored toga što mi ukazujemo, sa jedne strane, na presek katastrofalnog stanja u ekonomiji i javnim finansijama, sa druge strane, dalje upropašćavanje građana Srbije predlogom zakona koji tražimo da povučete iz procedure, to je sa dve strane, i sa treće strane, vi nama sada govorite – to nije tačno, mi idemo u reforme. Reforme su, da prevedem građanima Srbije ono što ste rekli, pošto moram da im prevedem – nemamo para, zadužili smo se, više nam niko ne da ništa, moram da uzmem od vas da bi vam vratio posle te pare u penzije i plate. To je ekonomija vaše vlasti. To je ekonomija SNS. Vi ste stali iza toga.
Ne pitajte nas vi za obdaništa. Samo u Beogradu, pod svim mogućim pritiscima i opstrukcijama, preko 40 obdaništa je napravljeno, da ne pričam o Vojvodini. To su ljudi koji su napravili višak u svojim budžetima, a vi sada hoćete sve to da im oduzmete. Obećali ste, gospodo, sve suprotno od onoga što radite. To je nezabeleženo u političkoj istoriji. Rekli ste decentralizacija, regionalizacija, pare na lokalu. Nema više para. Dragi građani, glasali ste za ORS – osiromašeni regioni Srbije. Uzeli su vam sve pare sa lokala, a rekli su suprotno. Dragi građani, srpska nestručna stranka …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… obećala je napredak, reforme, milijarde, nema ništa od toga. Naša je dužnost da to kažemo, a bez toga, tek kad utvrdimo, gradimo kuću. Vi dok utvrdite, gospodo, oduvaće nas vetar sve. Hvala.

Ministar Dinkić ima reč.

Samo vas molim da podelite svim poslanicima Narodne skupštine i celoj javnosti tu vašu računicu, gde će stan u Starom gradu, da porez na imovinu poraste 622%. Zašto?
Prvo, ako se to desi u Starom gradu, a ne desi se u Novom Sadu, ne desi se u Nišu, ne desi se u bilo kom drugom gradu Srbije, da li znate šta to znači? To znači da Đilas to radi, prosto i jednostavno. Ovo nije zakon za bilo koji grad ili opštinu pojedinačno. Porez na imovinu se određuje odlukama gradske skupštine. Ako Đilas odluči da napravi takvu preparcelizaciju u gradu, da digne koeficijente, da naplati u Starom gradu 600% porez, a to se ne desi u istoj oblasti u Nišu ili Kragujevcu, šta je to? To je onda zaklanjanje, ono što vi najbolje znate. Zaklonite se iza nekoga drugoga za vašu nesposobnost, a derete kožu građanima. Hajde to uradite, samo izvolite, ali kako ćete dokazati da je to objektivno i da to proističe iz ovog zakona, ako se nigde u drugom gradu ne desi. Nikakvu stopu nismo menjali, a u Starom gradu, je li ima okućnica, ako već pričate o okućnicama? Nema ih.
Vi to možete da uradite jedino diskrecionom odlukom Dragana Đilasa. Ako to uradite, nazovite to pravim imenom, a ja sam protiv toga, odmah da vam kažem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Počeću isto kao što je moj kolega malo pre – pod punom krivičnom, materijalnom i bilo kakvom drugom odgovornošću, reći ću sledeću stvar. Grad Beograd 2008. godine je bio dužan 50 miliona evra. Za grad ove veličine, mislim da je to nešto što je normalno, što je prirodno i po broju stanovnika i po svemu ostalom. Grad Beograd, u ovom trenutku, 2013. godine, pod kontinuiranom vlašću tih stručnih demokrata, bez ikakvih opterećenja, bez igde ičega, u ovom trenutku je dužan grad direktno 450 miliona evra, javna preduzeća kojima je osnivač grad Beograd, 451 milion evra. Koja struka napravi 18 puta veći dug za mostove koji služe samo da bi svrake sletale na njega i da se kači neka rasveta? Ko prolazi tim mostom? Šta je rasterećeno? Šta je napravljeno? Gde su te škole? Gde su ti vrtići? Gde je tu potrošen ovaj novac? Za pet godina 18 puta. Koja je to stručna DS napravila takav dug? Hajde da pričamo o tome. Hajde da pričamo o detaljima. Javna preduzeća, 451 milion evra. Da li ste videli neki novi kamion? Da li ste videli nešto inovirano, nešto bolje? Kako žive Beograđani? Sve gore i gore. Osamnaest puta ste zadužili ovaj grad, 18 puta za ovih pet godina. Nemojte to više da radite. Nemojte da spočitavate neke stvari koje nisu istinite.

Bojan Đurić, povreda Poslovnika.