Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 24.05.2013.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

2. dan rada

24.05.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 22:40

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ja to apsolutno cenim. Znajući da to uvek činite, molim vas da budete sada kao najbolji primer Narodne skupštine.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Ja sam ovde slušao razne priče o dahijama, o raznim likovima iz romana "Hajduci". Nema šta nisam slušao, a sada ću pričati malo o razlozima zbog čega se donose ovi poreski zakoni.
Pitanje je da li bi se ovi poreski zakoni donosili da smo, kada smo dolazili, stekli neku sređenu zemlju. Po količini zamerki koja je došla sa suprotne strane, neupućen čovek bi rekao da smo ovde došli u jednu sređenu državu, bez ikakvih problema, državu koja nije imala, a imala je, 36 milijardi spoljnog duga, državu u kojoj je nezaposlenost samo u poslednje četiri godine skočila za 350.000 ljudi. Sada tih 350.000 ljudi naravno ne uplaćuju doprinose i zato menjamo ovaj zakon. Tih 350.000 ljudi samo na zaradama bi imali milijardu, na doprinosima 700 miliona evra i ne bi bilo potrebno menjati ove zakone.
Ono što sam slušao od onih koji su pričali o privredi, o porezima, a koji u životu, to moram slobodno da kažem, nisu imali nikakve privredne rezultate, gotovo da gumicu na česmi nisu zavrnuli, mislili bi da mi kada smo došli na vlast da smo sve upropastili.
Ovi zakoni se ne bi donosili da nismo zatekli ogromne dugove, ogromne deficite, da nismo zatekli 370.000 novonezaposlenih ljudi, da je u Srbiji je samo 44% radno aktivnog stanovništva radilo, da je od 2000. godine u Srbiji nestalo 900.000 radnih mesta, da je bez penzija 320.000 ljudi starijih od 65 godina, da ima preko 500.000 penzionera čije su penzije 13.000 dinara, da 180.000 ljudi smo zatekli koji navodno rade, a ne primaju lične dohotke. Dakle, u sve to bih poverovao, u njihove zamerke da nismo zatekli opšte rasulo.
Mi smo čuli neku pesmu koja je ovde navedena. Ja mislim da bi njima najbolje pristajala pesma: "Mirno spavaj nano, sve je opljačkano". Što je oko videlo, leva ruka isplatila do desnog džepa.
Možda ne bi morali da menjamo ove zakone da bivši režim od javnih funkcija i javnih poslova nije napravio privatni biznis.
Ne znam koje su te dahije? Najverovatnije se misli na ove iz beogradske nahije, na gradonačelnika, na Gangulu. Možda se mislilo na Đilasa? Možda se mislilo na Ješića i na njegov stan u Beču od 116 kvadrata za koji su rekli da to nije istina? Možda mislite na onih 937 miliona evra koje je njihov predsednik stranke zaradio onog trenutka kada je došao na javnu funkciju u narednih pet godina? Baš bih voleo da čujem koji je on to proizvod imao kada je zaradio gotovo milijardi dolara.
Kada smo mi došli, nije se živelo od zarađenog, već od zaduženog. Prodata je gotovo sva društvena imovina. Neprestano peglamo njihove deficite. Govore oni da se ovim zakonima dere koža građana, zaboraveći da su oni tu kožu nekoliko puta već odrali.
Ovi zakoni koje sada donosimo su rezultat njihovog ekonomskog koncepta koji je zasnovan na stranim bankama, na stranim trgovinskim lancima, na prodaji strane robe, na obaranju carina. Njihova ekonomska politika je dovela do ovde, da su prodali gotovo sve fabrike koje su imale monopol, fabrike cigareta, cementare, pivare, preradu nafte. Prodali su telekomunikacije i sav taj novac su potrošili. Ostatak imovine prodali su svojim prijateljima tajkunima, a ono što nije valjalo, to je ostalo da osiromašeni građani kroz porez izdržavaju.
Danas nam oni zameraju na ovim zakonima, iako su neprestano, ne samo četiri godine, već u zadnjih 12 godina, devet godina uzimali od siromašnih i davali bogatima.
Kolika je beda i siromaštvo u Srbiji, gotovo da je izlično govoriti. Srbija koju smo zatekli je bila potpuno zapuštena zemlja u kojoj su se dimila dva fabrička odžaka, zemlja bez proizvodnje, zemlja u kojoj se proizvodila laž, prevara, obmana, itd. Pokušaj da sa stranim investicijama nadomesti izgubljena radna mesta je samo nastavak pogubne ekonomske politike koju je vodio bivši režim. Te strane investicije dolaze zbog toga što smo jeftina radna snaga i onda siromašni građani treba da plaćaju subvencije firmama da bi bili radna snaga stranim investitorima. Hiljadu zaposlenih na jednog zaposlenog koji radi kod stranih investitora gubili smo 9,5 zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. To je bila njihova ekonomska politika, to je bila ekonomska politika propalović.
Već kad smo kod romana "Hajduci" tamo postoji još jedan lik koji se zove "Trta-Mrta", koji je vozio gondolu, pravi pljeskavice i bio poprilično mastan. Mislim da oni koji su od naše privrede napravili suvu drenovinu i nama zameraju što iz nje ne može više ništa da se iscedi, oni koji su u javnom sektoru ostavili 550 hiljada ljudi, a u proizvodnji broj radnika se vodi na 300 hiljada ljudi, danas nama zameraju na svojim greškama.
Kada smo kod zakona na dobit ja moram reći da za taj zakon ne mogu glasati. Iz prostog razloga što se poljoprivredno zemljište uvrstava kao imovina, kao osnovica za porez na imovinu i sada neko ko ima 15 hektara treba da plati gotovo 600 evra poreza na imovinu, na poljoprivredno zemljište to zemljoradnici u ovom trenutku posle sušne godine i posle propasti koju smo imali ne mogu da izdrže iz toga ukoliko se amandmanom ne ispravi Zakon o porezu na dobit i poljoprivredno zemljište ne bude izuzeto iz poreza na dobit, ja za takav zakon ne mogu glasati.
Mislim da moramo prekinuti sa pogubnom ekonomskom politikom koju nam je ostavila vlada bivšeg režima, da jednostavno uložimo novac u poljoprivredu i prehrambenu industriju i da bivši režim umesto što je napravio dubioze od 600 miliona evra u "Agrobanci" i Razvojnoj banci Vojvodine i da je napravio jedan funkcionalan most za 50 miliona evra, a ne onaj od 450 miliona evra da su tih milijardu uložili u poljoprivredu, da su nabavili stočni fond, da su kupili 500 hiljada krava, danas bi od mesa, mleka i prerade mesa i mleka imali gotovo svake godine milijardu društvenog proizvoda i na takav način povratili čast i dostojanstvo, ne samo srpskom seljaku već i srpskom radniku. Umesto da su to uradili oni neće da nam oproste ni svoje greške. Toliko. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodin Bojanić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Srpska napredna stranka
Hvala gospodine predsedniče. Poštovane koleginice i kolege, gospodine ministre, čini mi se da je danas na dnevnom redu bio set poreskih zakona, a s druge strane kao da je na dnevnom redu bilo pitanje – kuda plovi ovaj brod. Brod koji je dugo godina šiban sa svih strana burama i olujama koji nije imao ni kormilo, ni kormilara, brod koji se zove – Srbija. Na moju radost i na radost građana Srbije taj brod sad ima i kormilara i plovi u mirnoj luci.
Vratio bih se na temu, kao nastavak započetih reformi poreskog sistema Srbije koji je okosnica i najznačajniji deo u nesmetanom i normalnom funkcionisanju države i njenih organa a sve u cilju stvaranja funkcionalne, efikasne, a pre svega štedljive države, u skladu sa utvrđenom fiskalnom strategijom, predloženi set izmena poreskih zakona ima za cilj povećanje procenta naplate, ravnomernije i pravičnije opterećenje poreskih obaveznika, rasterećivanje preduzetnika i malih preduzeća, objedinjavanje plaćanja obaveza po osnovu poreza, stabilno finansiranje PIO fonda.
Ceo set predloženih izmena i dopuna poreskih zakona možemo najbolje sagledati kroz sledeće predložene mere, smanjivanje poreza na zarade sa 12% na 10% , povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 8.766 dinara na 11.000 dinara, cenu za paušalno oporezivanje sa tri miliona na šest miliona dinara, povećani doprinosi za PIO sa 22% na 24% i jedan umesto 35 uplatnih računa.
Predložene izmene omogućavaju unapređenje poreske pravičnosti, smanjenje administrativnih troškova, primene poreza na dohodak kao i smanjenje pokušaja utaje poreza. Izmenama zakona poreza na imovinu znatno se unapređuje poreska pravičnost s obzirom da se poreski tretman imovine u vlasništvu fizičkih lica proširuje i na pravna lica. Uvođenjem elektronskog poslovanja i modernizacijom u okviru zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u mnogome će olakšati i pojeftiniti postupak predaje, kontrole i naplate poreza.
Poreski zakoni moraju da budu transparentni i da se utaja poreza svede na najmanju moguću meru, jer ukoliko od poreskih obveznika, građana očekujemo da sa svojim penzijama i platama onakvim kakve jesu redovno ispunjavaju svoje obaveze, onda se sa druge strane ne sme dozvoliti da se pojedinci bogate utajom ili iznošenjem novca u poreske rajeve.
Procenjuje se da ovim setom poreskih zakona ostvaruje ušteda oko 1,7 milijardi na nivou kompletne primene, kod paušalaca godišnja ušteda povećanja oporezivog iznosa sa tri na šest miliona dinara, to je oko 200 hiljada dinara po preduzetniku godišnje.
Veliki broj ekonomista i ekonomskih analitičara smatra da ove mere neće bitno uticati na povećanje tražnje za radnom snagom, te smatraju da bi prave efekte dalo smanjenje zarade sa 65 na 50%, ali to istovremeno iziskuje i povećanje poreza na dodatnu vrednost. Smanjenje poreza na zarade od 2% i povećanje neoporezivog iznosa plata na 11 hiljada dinara će smanjiti prihode lokalnih samouprava na godišnjem nivou. To je istina.
Fiskalni savet pozitivno ocenjuje izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje. I tim izmenama će se ponovo uspostaviti fiskalna ravnoteža između Republike i lokalnih nivoa vlasti. Takođe se smatra da ove izmene mogu produbiti neravnoteži između samih lokalnih samouprava.
Na kraju ono što bih istakao, s obzirom da smo odmakli sa vremenom uputio sam dva amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, sve u cilju pravičnije i transparentnije naplate poreza, tj. principa poreske pravičnosti. Smatram da u Predlogu izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, u članu koji govori u kojim slučajevima se ne plaća porez na dohodak građana mora da stoji i novi stav – novčane pomoći fizičkim licima koje služe za lečenje u zemlji i inostranstvu u visini stvarnih troškova lečenja, dokumentovano računima zdravstvene ustanove koja je izvršila lečenje.
Ovo navodim iz razloga što je iz važećeg zakona koju je poreski obveznik dobio za svoje ili lečenje člana uže porodice, tretiran kao prihod i pozitivnim zakonskim propisima oporezovani su građani, posebno bolesni i teško bolesni, prinuđeni pre svega da se leče u inostranstvu. Da imaju novac za lečenje, inače ne bi ni tražili pomoć od drugih, tako da dolazimo u apsolutno situaciju da je preduzeće,
na primer supruge, obezbedilo novac za lečenje supruga, lečenje je izvršeno, porezi i doprinosi na lična primanja plaćeni, savestan građanin prijavio prihode, dostavio račune o izvršenim zdravstvenim ustanovama i izvode bankovnih računa i dobio rešenje da plati porez na dohodak. Rekao bih da je jedini njegov dohodak bio to što je ostao živ, a da plati porez morao je kreditno da se zaduži i izmiri nastalu obavezu.
Smatram da ovakvi slučajevi moraju da se izjednače sa stavovima iz zakona, gde su organizovane socijalne i humanitarne pomoći oslobođene obaveze plaćanja poreza na dohodak građana. Ono što me je navelo da ukažem na ovaj problem je to što sam imao čast da se nakon transplatacije koštane srži upozna sa članovima 9. i 85. važećeg zakona o porezu na dohodak građana i da moja supruga plati porez na dohodak po odbitku za 2012. fiskalnu godinu, kao da smo kupili stan na Dedinju, a ne novac utrošili na lečenje. Da drugi ne bi prošli kao ja, ovim putem sam želeo ovo da ispravim. Hvala.