Hvala.
Reč ima gospodin Miković, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Samo sam hteo da ukažem na čl. 27, 32. i 164. Poslovnika, u pogledu mogućnosti adekvatnog učešća svakog narodnog poslanika u raspravi. Sada, posle 40 minuta nakon zakazanog početka rada Skupštine u pretresu po amandmanima, smo dobili konačno izveštaj odbora u pogledu ovog prvog zakona - Predloga zakona o porezima na imovinu. Praktično smo do ovog trenutka bili hendikepirani, jer nismo znali kakav je stav odbora u odnosu na stav Vlade.
Po informacijama kojima raspolažem, očigledno je na samoj sednici odbora ministar zastupao u nekim stvarima, ne samo stav Vlade, nego i svoj lični stav, koji je bio dijametralno suprotan u odnosu na stav Vlade, po pitanju pojedinih amandmana. Upravo zbog toga sam sada srećan što sam konačno dobio izveštaj odbora, bar za ovaj prvi predlog zakona, koji se sada trenutno raspravlja, ali je činjenica da je u drugim predlozima zakona dolazilo do različitog stava predstavnika Vlade na odboru, u odnosu na ono što nam je Vlada predložila. Upravo sam zbog toga smatrao da je izuzetno potrebno da, pre nego što raspravljamo o ovom, imamo pred sobom i izveštaj o radu odbora. Hvala.

Hvala, gospodine Mikoviću. Moram priznati da vas baš nisam najbolje razumela u čemu sam to povredila Poslovnik, ali pretpostavljam da je to zato što ste kasno dobili izveštaje. Sada ih očigledno imate, tako da mislim da je sada sve u redu. Hvala.       
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Vezano za prethodno izlaganje poslanice, još jednom podsećam da je porez na imovinu stoprocentno porez gradova i opština. Dakle, teza da se on menja da bi se popravilo stanje u republičkom budžetu jednostavno nije tačno. Kompletan prihod od poreza na imovinu ide u budžete gradova i opština.
Druga stvar, lokalne samouprave, odnosno gradovi i opštine su samostalni u izboru parametara za naplatu poreza na imovinu, do određenih limita koji se daju u republičkom zakonu.
Treće, republički zakon sada ni u jednom parametru ne menja mogućnost za povećanje poreza koji se naplaćuje građanima po osnovu poreza na imovinu. Ni u jednom. Posle ovog amandmana Odbora, koji je na moj predlog danas usvojen, nema ni jedan jedini parametar koji se menja u ovom zakonu, a koji bi povećao oporezivanje građana. Šta je tačno? Tačno je, ali ne zbog poreza na imovinu, nego zbog drugih zakona, poreza na dohodak građana i stope doprinosa, da će lokalne samouprave morati da štede. To sam rekao otvoreno i iza toga stojim.
Što se tiče građana, ništa Republika nije menjala što bi se odnosilo na iznos poreza na imovinu za građane. Ovaj amandman odbora je bitan i zbog toga što daje samostalnost kod amortizacije, na šta ste vi uložili amandman, da sama opština i grad odredi kolika će biti stopa amortizacije i to može menjati tokom vremena, ali mora odrediti do kraja tekuće godine za narednu. Šta to znači? Imajući u vidu da stručnjaci procenjuju da gradovi i opštine trenutno naplaćuju možda svega 50% od potencijalnog poreza na imovinu, zbog toga što imaju manji obuhvat nekretnina nego što je stvarno, jednostavno nemaju registar svih mogućih nekretnina, pa se neki uopšte ne oporezuju, dok neki ljudi to plaćaju, imajući u vidu da neki snižavaju sistemski osnovice, prosto, odluka je da nema univerzalnog pravila. To se razlikuje od grada do grada, od opštine do opštine, i svaka opština treba da donese samostalno odluku, što jeste u duhu fiskalne decentralizacije, o tome kolika će biti stopa, kako će izgledati zone, kako će izgledati koeficijenti i, sada još jedna novina, kolika će biti amortizacija za stare stanove. Do sada je bila 0,8% godišnje, a mi smo dali mogućnost da ide i do 1% godišnje, da se još više snizi porez na imovinu za građane.
Ono što želim da kažem, jeste da Zakon o porezu na imovinu uopšte ne dotiče promenu za obične građane, osim ako to neki grad ili opština drugačije ne odluči. Mi nismo niti povećali stope, niti smo sada sa ovim amandmanom odbora ukinuli bilo kakvo smanjenje osnovice, čak smo ga i povećali, išli smo u suprotnom pravcu. Jednostavno, nema više ni jedan jedini parametar koji bi sa aspekta Vlade nametao da se poveća porez na imovinu. Moja preporuka lokalnim samoupravama jeste da najpre stave u ravnopravan, jednak položaj sve građane, tj. da se oni objekti koji uopšte nisu upisani, uknjiženi, na koje se uopšte ne plaća porez, da se evidentiraju kako bi svako plaćao porez srazmerno svojoj snazi, u zavisnosti od veličine objekta. To je prva stvar.
Druga stvar, svaka lokalna samouprava će odmeravati prema vremenu u kojoj se donose zakoni. Sada je teško vreme i nema logike da se poveća porez na imovinu, ali za pet, deset godina, ovaj zakon neće važiti jednu godinu, zakon važi dok se ne promeni, važi duži niz godina, ako se poprave okolnosti, daje se mogućnost, manevarski prostor samim opštinama da samostalno određuju kako će ovo urediti.
Ponavljam na kraju još jednom – svaki dinar od poreza na imovinu ide u lokalne kase, u kase gradova i opština, a ne u republičku. Dakle, bilo kakva primedba interesa za centralizacijom, kada je Zakon o porezu na imovinu u pitanju, nema nikakvog smisla, nego jednostavno ovim zakonom dajemo manevarski prostor opštinama, neki mogu da naplate manje, neki mogu da naplate više, svako će meriti u zavisnosti od sopstvene situacije i to jeste suština. Sada je još veća decentralizacija, vezano za Zakon o porezu na imovinu, nego što je bila ovim zakonom, jer čak i stopa amortizacije može samostalno da se utvrđuje, ali maksimalno do 1% godišnje i ne više od 40% ukupno.

Hvala.
Gospodine Konstantinoviću, da li ste hteli po ovom amandmanu ili o vašem, koji je sledeći?
(Nenad Konstantinović, s mesta: Po ovom amandmanu.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, mislim da ste i vi ovim što ste prihvatali na odboru i ovim što ste rekli dokazali, pokazali da smo sve bili u pravu kad smo raspravljali o zakonu u načelu.
Prihvatili ste da nema oporezivanja okućnica do 10 ari iako ste pričali u petak kako to nije bila namera, vi to niste hteli, prihvatili ste amandman opozicionih poslanika da nema oporezivanja do 10 ari i to je svakako dobro rešenje.
Što se tiče ovog amandman koleginice Popović, moram da vam kažem da nije ovo rešenje kako je odbor formulisao amandman. Odbor je rekao da lokalna samouprava može da odredi stopu amortizacije koliko god hoće i mislim da se na taj način pravi ogromna nejednakost među građanima Srbije.
Kako je moguće da stopa amortizacije bude u jednom gradu određeni procenat, u nekom drugom gradu sasvim drugi procenat, dakle, mi ćemo imati nejednakost među građanima. Ta stopa amortizacije možda bude u Nišu 0,2%, a da bude u Novom Sadu 1%. Da li možemo da ostavljamo na volju negde odgovornima, negde neodgovornim lokalnim samoupravama kako će o tome odlučivati?
S druge strane, ovim zakonom mi utvrđujemo poreske olakšice. Mi te poreske olakšice nismo utvrdili. Nama je poreski kredit i dalje do 20.000 dinara. Dakle, nije tačno da mi dajemo lokalnoj samoupravi da odluči. Dajte onda da kažemo – lokalna samouprava određuje i način, i procenu, vrednosti i obračun i poreske olakšice za svoje građane pa će onda Poreska uprava lokalne samouprave da nađe neko rešenje koje je kvalitetno za te građane.
S jedne strane, mi zakonom onemogućavamo olakšice, a sa druge strane dajemo im mogućnost da oni sami odrede koliki će taj porez biti. Šta ste vi uradili suštinski? Dajte da to kažemo jasno i glasno. Uzeli ste lokalnim samoupravama prihod od poreza na zarade. Uzeli ste ogromne pare. Uzeli ste osam milijardi Beogradu, a onda ste dali lokalnoj samoupravi mogućnost kako da odere građane. Mi sada treba svi da čekamo sledeću godinu da vidimo da li će određena lokalna samouprava, određena opština, određeni grad, ako nema dovoljno para u budžetu da posegne za onim što im vi zakonom omogućavate, a to je da odere i opljačka građane.
Vi ste rekli stopa amortizacije može da bude do 1%. Ranije je bilo da je ona obavezna 0,8% i ovo što je koleginica Popović predložila to je da se vrati to rešenje da je ona obavezno 0,8%. Do 1%, znači, može da bude i više može i daleko manje. Može lokalna samouprava da kaže – nema amortizacije, da utvrdi neko, da utvrdi neodgovorna vlast nema para u budžetu i odere građane. Ko će da trpi te posledice? Posledice isključivo i samo trpe građani Srbije. Vi kažete ovaj zakon nema veze sa građanima. Ovaj zakon ima najviše veze sa građanima, jer je porez na imovinu građana Republike Srbije i njih gađa.
Dakle, poreske olakšice ništa neravnopravan položaj, a važenje zakona počinje zakon da važi 2014. godine, a važiće za nekoliko godina. Molim vas, mi smo svedoci da se svake godine taj zakon menja i nemojte te priče biće možda za pet godina. Promenićemo za pet godina, ako bude možda za pet godina. Ovo je sada za 2014. godinu kada dajete mogućnost da građani budu opljačkani.

Ministar Dinkić.

Ono što vi brkate jeste pravo i odgovornost, to su dve različite stvari. Ono što vi tražite je navodno na rečima decentralizacija, a onda u praksi kažete – e pa nemojte da odlučuje gradonačelnik o nečemu, neka odluči umesto nas Republička Vlada. Ne može jedno i drugo. Morate da se vi u okviru vaše poslaničke grupe odlučite za šta ste. Ima dva pristupa. Ili će gradonačelnik da odgovara za ono što je 100% lokalni prihod ili, ali naravno do nekih granica koje daje zakon i limit, ili onda prosto ne može gradonačelnik samo da kaže – ja hoću pravo, a neću odgovornost.
Dakle, nema ni jednog jedinog razloga da recimo, vaš gradonačelnik ili neki drugi odere građane kako ste se vi izrazili, ako to ne želi. I odraće ih suprotno ukoliko to želi. Ali, onda je to individualna odgovornost konkretnog gradonačelnika. Znači, gradonačelnik, predsednik opštine treba da napravi uslove, da napravi sistem koji će omogućiti da što više poreza prikupi tako što se više ljudi zapošljava, tako što se više investira, tako što se brže izdaju građevinske dozvole i tako što se u dinamici prometa ostvaruje veći prihod, za opštinu.
Činjenica je, da porez na imovinu jeste nedovoljno iskorišćen prihod pre svega zbog neažurnosti u evidentiranju odgovarajuće imovine koja je evidentirana i nju ima slučajeva da 40%, prema procenama stručnjaka, je neevidentirane imovine u katastru i na nju se nikakav porez na imovinu ne naplaćuje, iako je lako to da se uradi.
Fiskalnom centralizacijom omogućeno je da lokalne poreske uprave odu na teren i popišu te kuće. Nisu to šibice, to su objekti koji treba da se upišu i onda da se po istoj stopi koja važi za sve ostale naplati od onih koji ne plaćaju ništa. Isto tako sami gradovi, kao što znate, određuju progresivnost i mogu više da oporezuju bogatije, a da smanje oporezivanje onih koji nemaju.
Šta je jako važno? Suština amandmana vaše poslaničke grupe, sad se vama obraćam pošto ste vi govorili poslednji, je bila u tome da gradonačelnik ili gradonačelnici koje zastupate po svaku cenu izbegnu svaku odgovornost. Gde imaju marketing pozitivno, a kad treba odgovornost, da se odluči nešto, da se to prebaci na neku zlu vladu, zlog ministra ili zlu republiku. To nije fer i ovaj zakon je upravo tako napravljen da svaki grad, svaki gradonačelnik, svaki predsednik opštine ima mogućnost da odgovara građanima tako što će voditi politiku kakvu on misli da je najbolja i koja treba, i koja može da bude različita od slučaja do slučaja.
Jednostavno decentralizacija ne znači aboliranje od odgovornosti. Dobro je, po meni, što je odbor prihvatio predlog amandmana da se i kod stope amortizacije uvede mogućnost samostalnog odlučivanja gradova da li će ona biti 0,1% ili 1% , a ne da bude obaveza 0,8% jer imate gradova gde prosto postoji mogućnost da se primeni i viša stopa od ove koja je dosadašnja u zakonu, a ima i onih gradova koji mogu utvrditi da je ta stopa prevelika i mogu ići na nižu stopu. Činjenica da je amortizacija i dalje u zakonu.
Ovaj poreski kredit, odnosno odbitak se nije menjao u odnosu na postojeći zakon i ponavljam još jednom ni jedan jedini parametar za obične građane u zakonu se ne menja, a od odluke konkretnih gradonačelnika će zavisiti kolika će biti konkretna osnovica. Ne vidim čemu bi bilo, bilo kakvog strahovanja, jer citiraću vam na primer odluku Grada Beograda iz decembra ove godine koja kaže – porez na imovinu za 2013. godinu za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige za odgovarajuću površinu liste nepokretnosti ne može biti utvrđen u većem iznosu od pripadajuće poreske obaveze tog obveznika za 2012. godinu.
Ako je mogao jedan grad u ovom slučaju Beograd da to odredi ove godine nemojte da sutra prebacite odgovornost da je povećano zbog neke republike, a vidi se da može grad ako hoće sam da donese takvu odluku. Samo hoću da kažem da vam argumentacija nije ispravna.

Hvala.
Saša Milenić, povreda Poslovnika. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, na osnovu prvog stava 103. člana Poslovnika reklamiram povredu člana 107. Poslovnika vezanog za dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
U diskusiji po predmetnom amandmanu je na osnovu ocena o predloženim izmenama Zakona o porezu na imovinu upotrebljen čitav niz neprimerenih kvalifikacija tobože u odbrani prava lokalnih samouprava na svoju autonomiju u izrazima kao što je "dranje građana" od strane lokalnih samouprava i još besprimernije "pljačkanje građana" od strane lokalnih samouprava.
Cinizam prezira prava građana na lokalne samouprave, kititi argumentacijom odbrane tog prava, neka bude pod onom klasifikacijom od kmeta i beseda i svi mi ostavljamo tragove o sopstvenoj poziciji kritikujući druge. Ali, je besprimereno korišćenje pravima nazivati dranjem ili pljačkanjem građana, reč je o elementarnom civilizacijskom dostignuću. Podržavajući predlog Ministarstva i Vlade, takođe nezadovoljni zbog činjenice što se zaista hoće lokalnim samoupravama umanjiti jedan deo prihoda na osnovu poreza na zarade građana, nesumnjivo je da Vlada snabdeva lokalne samouprave dodatnim instrumentima za konsolidaciju sopstvenih budžeta i upotreba tih sredstava u granicama zakona, ni po što ne može biti ni pljačka, niti dranje građana, već sposobnost lokalnih samouprava da funkcionišu kao poluga razvoja u lokalnoj sredini. Dakle, molim da se ovakve kvalifikacije ne tolerišu.