Ne možete sada, pošto imam još prijavljenih pre vas.
Reč ima Janko Veselinović. Replika.

Predsedavajuća, molim vas da sledeći put opomenete ministra Dinkića da mi se ne obraća sa "čoveče". Ja sam za njega narodni poslanik, kao što je on za mene ministar, iako mi nije drago što je i dalje ministar, ali ga zbog toga ne vređam.
Još jednom da pokušam ministru Dinkiću da objasnim ono što danima ne čuje, odnosno čuje ali neće da prizna da je pogrešio zajedno sa ministrima SNS.
Dakle, uzeli ste lokalnim samoupravama, na taj način građanima Srbije porez na zarade koji je bio izvorni prihod, umanjili ste ga lokalnim samoupravama. On se koristio za obdaništa, škole, itd. Umesto toga, predložili ste u svojoj imperativnoj odredbi da umesto toga mogu da im oporezuju, moraju u stvari, da im oporezuju okućnice, pa sve ono što spada u te okućnice. Sada ste im, naravno, ukinuli i amortizaciju.
Sada ste omogućili lokalnim samoupravama da one oporezuju svoje građane, da nadoknade ozbiljnu rupu koja je nastala tako što ste im uzeli porez na zarade i sada vi kažete da vi ništa niste promenili kod poreza na imovinu. Kako niste? Kako će oni preživeti? Kako će građani u tim opštinama, lokalnim samoupravama, da izuzmemo Beograd, preživeti bez tog poreza na zarade, koje ste vi uzeli da bi zakrpili svoju budžetsku rupu koju ste vi napravili trošenjem para za namene koje, po svemu sudeći, niste u izbornom ciklusu obećavali? O tome se radi, gospodine Dinkiću.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Po amandmanu.
Ovaj amandman govori o tome da osnovicu poreza na imovinu za nepokretnost poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige, vrednost nepokretnosti je uređena u skladu sa ovim zakonom. Vrednost nepokretnosti, naravno, utvrđuje lokalna samouprava koja se stara za naplatu, kontrolu izvornih prihoda jedinice, znači izvršenje ovog.
Hoću da pitam – po članu 91. Ustava obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika, kako će se porez naplatiti, a da ne bude u suprotnosti sa ovom odredbom Ustava ukoliko neki poreski obveznik nije u situaciji, nije u ekonomskoj moći da to uradi? Kako će se procenjivati ekonomska moć nekog poljoprivrednog domaćinstva? Uzmimo da smo sada oslobodili plaćanja 10 ari zemlje, ali nismo seosko domaćinstvo oslobodili da se na trošne šupe i ostalo, bunare, plaća porez. Plaćaće se, naravno, porezi na šupe, bunare i sve ostalo, pošto amandmanom koji ste usvojili ne plaća se porez samo na 10 ari na zemljište, ali se na sve objekte, kako stambene tako i pomoćne objekte, plaća porez. To je ono što je ostalo. Gospođo Bisić, takav je amandman bio predlagača Dušana Petrovića, čiji ste usvojili. Kako će se plaćati porez na to ukoliko to neko seosko domaćinstvo, koje jedva sklapa karaj sa krajem, nije u mogućnosti da plati porez? Kako će se njemu porez naplatiti i da li će prinudna naplata poreza biti u suprotnosti sa članom 91. Ustava, gde se govori da se porez naplaćuje samo u skladu sa ekonomskom moći obveznika? Da li će se ići u prinudnu naplatu poreza preko suda? Znamo kako to izgleda. To je popis i prodaja pokretne i nepokretne imovine. Da li će se naplaćivati putem popisivanja i prodaje stoke koja se tu nalazi, poljoprivrednih mašina ili na koji drugi način? Ako možete, dajte mi to objašnjenje.

Ministar Dinkić. Izvolite.

Bez obzira što ovo vaše pitanje nije u vezi sa članom i amandmanom o kome raspravljamo, svejedno, odgovoriću vam. Generalno, kod poreza na imovinu poreska snaga obveznika se ne utvrđuje po njegovim prihodima nego po vrednosti imovine koju poseduje i to je u svim zemljama tako, pa je tako i u Srbiji. Veća imovina, veći porez. Manja imovina, manji porez. Šta to znači? Bogatiji više plaća, a siromašniji manje.
Ovo drugo. Ponavljam još jednom ono što sam rekao i u petak. Objekti obveznika poreza na dohodak građana prihoda od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna delatnost koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ne plaća se nikakav porez na imovinu. Vezano za to, ukinut je porez na katastarski prihod. Sada je izuzeto i poljoprivredno zemljište do 10 ari, a ne samo gradsko građevinsko iz osnovice, a svi objekti koji nemaju veze sa poljoprivredom ako su veliki veći je porez, ako su neugledni, mali niža je stopa. Ništa drugačije od onoga što je do sada bilo.

Gospodin Dejan Mihajlov, replika.

Imamo registrovano poljoprivredno domaćinstvo u skladu sa zakonom koje funkcioniše tako. Govorio sam o poljoprivrednim domaćinstvima gde je neko zaposlen u nekoj firmi, privatnoj ili državnoj, potpuno nebitno, i gde se ostvaruje prihod i na osnovu toga. Kako će se smatrati šta je pretežno? Da li će to uticati na to da je to registrovano poljoprivredno domaćinstvo kako se radi u Zakonu o poljoprivredi i kako će se onda utvrđivati poreska osnovica i da li će oni u toj situaciji biti oslobođeni plaćanja poreza ili neće, jer imamo puno situacija u prigradskim naseljima gde ljude drže stoku, bave se poljoprivredom, ali istovremeno i rade? Na koji način će oni biti tretirani ako im to nije primarna delatnost, s obzirom da socijalno i penziono osiguranje nemaju kao poljoprivrednici već kao zaposleni? Na koji način će se tretirati pretežna ili primarna delatnost? To je jedno pitanje.
Drugo pitanje, ispod 10 ari ne naplaćujemo samo zemlju, ali govorimo o objektima na toj zemlji koji služe za poljoprivrednu proizvodnju, ne o stambenom objektu gde oni žive. Da li će bunar koji se tu nalazi biti predmet oporezivanja ili neće? To je moje pitanje. Hvala.

Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što sam rekao u svom prvom izlaganju, ovde sam se svega i svačega naslušao, pogotovo kada je u pitanju porez na imovinu i tzv. briga o građanima Srbije kod nekih stranaka bivšeg režima.
Prvo bih voleo da mi kolege pročitaju bilo koji budžet jedinice lokalne samouprave da se iz poreza na zarade građana finansiraju obdaništa i škole. Hajde neka mi neko makar jedan budžet lokalne samouprave donese i da me u to ubedi. Budžeti lokalnih samouprava isto se prave kao i budžet Republike Srbije. Ista metodologija je u pitanju. Zašto bez ikakve potrebe plašite građane? Mogu isto tako da kažem da bahati predsednici opština to troše na kupovine automobila i reprezentaciju, na angažovanje nekih umetnika koje niko nije video, a o mostovima ćemo kasnije. Imamo vremena.
Budžetska rupa nije napravljena za vreme ove vlade nego za vreme Vlade koju je vodio Mirko Cvetković. Napravljena je crna rupa među građanima Srbije ekonomijom, privredom i javnim finansijama, svemirska crna rupa. Tako da i taj argument svakako otpada.
Ono što me još takođe čudi jeste kako se nepoznavanje ili pravljenje da neko ne zna sistem finansiranja lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave predstavljaju gradonačelnici ili predstavnici opština, ali poresku politiku vodi jedinica skupštine lokalne samouprave u kojoj sede odbornici te lokalne samouprave i koji će u zavisnosti kako će svoju poresku lokalnu politiku voditi izaći na izbore i takav srazmeran rezultat ostvariti.
Takođe, ta velika briga oko umanjenja poreza na zarade građana koje pripada lokalnim samoupravama, prihod, često je bez razloga, zato što siromašne jedinice lokalnih samouprava, nerazvijene, nemaju ni veliki broj zaposlenih i uglavnom se finansiraju iz sredstava koje im daje Republika, takozvana transferna sredstva.
Gde problem nastaje? Problem nastaje kod bogatih opština i gradova. Čini mi se da cela ova priča koja se svodi, svodi se na takve opštine i gradove, koji imaju dosta para u svojim budžetima, koji vode velike infrastrukturne projekte. Zapitao sam se – zašto, na primer, "Gazela" pretprošle godine nije puštena onda kada je završena, a to je bilo desetak dana pre nego što je otvoren most na Adi? Zato što, da su je pustili kada je stvarno završena, pre otvaranja mosta na Adi, ni na toj "Gazeli" ne bi bilo gužve. Onda dolazimo do toga da je grad Beograd bacio 450 miliona evra na projekat koji mu infrastrukturno nije bio potreban.
Sada dolazimo do onog drugog dela, ovo je bio samo uvod. Kako će te opštine i gradovi koji su do sada imali ogromna sredstva na raspolaganju da nadoknade taj manjak? Mogu na jedan način, da povećaju poreze na imovinu građana, samo tada snose političku odgovornost prema tim građanima koji će na sledećim izborima da ih biraju, ili će da počnu racionalno da se ponašaju sa sredstvima koja su im takođe poverena od tih građana i od Republike Srbije. Da se neko racionalno ponašao, taj most ne bi koštao 450 miliona evra. Ne bi jedan kvadratni metar asfalta koštao 25 evra, kada on košta 10 do 12 evra. Ne bi se skidao asfalt sa ulica gde nije potrebno i nabacivao novi, da bi se nešto ućarilo u sistemu javnih nabavki koji je bio šupalj i prazan, pa je mogao da uzima novac kako god ko hoće.
Dame i gospodo narodni poslanici, imate vi lokalnih samouprava koje imaju veliku površinu, veliku teritoriju, skromne budžete i često imaju daleko, daleko bolji rezultat nego opština koja je teritorijalno manja sa dva ili tri puta većim budžetom. Evo, na primer, takva je opština Kučevo. Tamo smo, baš zbog takvog domaćinskog i racionalnog ponašanja u proteklih osam godina, 2012. godine pod vašim medijima, pod vašom antikampanjom, sami osvojili vlast, dok vama onako kako ste vladali u Beogradu trebaju koalicioni partneri. Toliko o tome kada se čovek ponaša racionalno i domaćinski, a toliko o tome kada se ponaša bahato.
Nemate potrebe da plačete na grobovima koji ne postoje, jedino možda što će neko morati da pokriva dugove koji su nastali u toku prethodnih godina, ali to nije problem ove skupštine, nego onoga ko je pravio te dugove. Jedino ako hoćete da plačete na sudbinama bahatih, nesposobnih gradonačelnika i predsednika opštine koji su bili uspešni samo zato što su imali novca koliko god su hteli. Mogli su da uzimaju koliko god su hteli i da rade šta god su hteli. Ili ćete da plačemo nad sudbinama penzionera kojima je sve teže, pa se zbog njih ovakav jedan zakon i donosi. Hajde da razlučimo šta je važnije u ovoj skupštini, sudbina pet, šest, sedam, deset možda predsednika opština i gradonačelnika, pa makar to bio i jedan predsednik stranke, ili sudbina miliona građana?
Zakoni koji su donošeni u ovoj skupštini u proteklom periodu, za vreme ove vlade omogućili su lokalnim samoupravama da daleko, bez ikakvog pritiska smanje svoje troškove. Pametni gradonačelnici i predsednici opština to će da iskoriste. Oni koji nisu takvi neka odgovaraju građanima na sledećim izborima. Imaju pravo da ih kazne zato što su bili nesposobni, a posle ovog parlamenta, nije da nekima da povlastice, da nekima omogući da rade šta god hoće, nego za sve nivoe vlasti i za svakog građanina omogući ravnopravnost, što dosad nije bio slučaj.