Gospođo predsedavajuća, smatram da su povređeni član 27. i 164. Poslovnika.
Meni ovde nije jasno ko brani čiji stav? Gospodin ministar brani svoj stav, koji je dijametralno suprotan stavu Vlade.
Ne mogu da verujem da je neko mogao da prevari premijera, prvog potpredsednika Vlade ili bilo koga u prezentiranju argumenata za i protiv kada su odlučivali o amandmanu gospodina Babića.
Vlada je odlučila da prihvati amandman gospodina Babića, a danas ministar ovde pledira za rešenje dijametralno suprotno mišljenju Vlade. Upravo zbog toga predlažem da se prekine sednica i da se o ovoj činjenici izvesti predsednik Vlade.
Ono što sam na početku ove tačke dnevnog reda rekao, očigledno je da neko zastupa svoje interese, a da neko treba da zastupa interese Vlade. U tom smislu smatram da je povređen Poslovnik, jer to ne sme da se dešava.
Do trenutka dok se Vlada nije izjasnila o amandmanu gospodina Babića, dotle sva prava gospodinu ministru da zastupa dotadašnji stav Vlade ili svoj stav kao predstavnika Vlade, a onog trenutka kad se Vlada izjasnila po pitanju ove konkretne materije, konkretno člana 23, dužnost ministra je bila, bez obzira da li se slaže on lično ili ne, da brani ono što su predsednik Vlade, prvi potpredsednik i većina članova Vlade prihvatili. Praktično dolazimo u situaciju da je ovog trenutka očigledno pala Vlada.

Gospodine Mikoviću, smatram da nije povređen navedeni član Poslovnika, s obzirom da ovo o čemu vi govorite…
Dakle, jasno sam pročitala da je Vlada odbila ovaj amandman.
Amandman o kome smo sada govorili Vlada je odbila, kako imam u podsetniku.
Dakle, ministar je govorio o ovom amandmanu.
Smatram da nije povređen Poslovniku. Ukoliko smatrate drugačije, možete tražiti da se u Danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika.
Dakle, govorimo o ovom amandmanu.
Da li još neko želi reč?
(Miloš Aligrudić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, povreda Poslovnika. Izvolite.

 Povređen je član 27. s vaše strane, gospođo predsedavajuća.
Najlepše vas molim, nemojte ulaziti u takve vrste mentalnih smicalica – o ovom amandmanu se Vlada izjasnila negativno; znate, o ovom amandmanu je reč.
Ovde je reč o rešenju i mi govorimo o sadržini stvari.
Nemojte pukim krutim formalizmom da se sprdate s narodnim poslanicima. To nije vaš zadatak, nego je da vodite sednicu.
Vlada je prihvatila stav da se vrati paušalno oporezivanje u Predlogu zakona za ove ljude. To je činjenica. Da li je to bilo formalno kroz ovaj član ili neki drugi, koji govor nešto slično, to je druga priča. Nemojte se time služiti, jer u tome su vrlo kratke noge.

Gospodine Aligrudiću, zaista se ne mogu složiti s vama. Držim se Poslovnika i govorim o tački dnevnog reda.
Ovaj amandman u ovom tekstu je drugačiji od onog amandmana koji je prihvatila Vlada. Vrlo jasno sam rekla.
Ne govorim o principu i o suštini, govorim o amandmanu.
Molim vas, jasno sam pročitala da je Vlada odbila ovaj amandman.
Dozvolite mi da se i ja držim Poslovnika. Proste je to ono o čemu možemo da razgovaramo.
(Miloš Aligrudić, s mesta: Tražim da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o tome.)
Hoćete da se u Danu za glasanje izjasnimo o tome, u redu.
Sada tražite repliku na izlaganje.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika. Izvolite.

Hvala lepo.
Nema ministra. Otišao je. Prosto je neverovatno, ali hajde da iskoristim ovo pravo, bez obzira što on čovek nije tu, a njegov je problem što ne može da odgovori posle.
Dakle, to je potpuno izvrtanje činjenica. Pa, naravno da je svako sposoban da vodi knjige. Nećemo valjda proglasiti čitave profesije nesposobnim ili umnonedostatnim da to mogu da urade.
Ovde je reč o nečemu drugom. Da li je nekome zgodno i shodno da vodi te knjige, s obzirom na okolnosti koje su u pitanju? Recimo, taksistima nije zgodno da vode knjige, a kada bi njima probao da uvede porez gospodin ministar, na ovaj način, oni bi blokirali sve veće gradove u Srbiji. Ovde nema ko da blokira bilo šta, ovde se radi samo o pitanju elementarne logike.
Dakle, nemoguće je tražiti uvođenje knjiga kao obaveznu formu oporezivanja za one kategorije poreskih obveznika koji u načelu i uglavnom to ne mogu da rade jer im je komplikovano iz finansijskih razloga i iz razloga načina vođenja svog posla, a to je ogromna većina zubara koji vode male stomatološke ordinacije, to je ogromna, pretežna većina advokata koji vode svoje male advokatske firme.
Procenjena zarada o tome vi pričate, o procenjenoj zaradi, pa upravo je ona procenjena zarada koju ste naveli, avaj, nažalost tačna za većinu advokata i većinu malih stomatologa, ako to niste znali. Upravo ta, a to što postoji 10, 15, 20 zdravih advokatskih kancelarija ili velikih stomatoloških ordinacija, koji zarade više, u redu. Zato i jeste vama komora predložila da napravite mogućnost izbora ili dvostruki sistem oporezivanja, da ljudi mogu da izaberu šta im je zgodno i shodno, a ne da radite ovako kao što ste uradili sada i da udarate preko panja. To je upravo način da se ljudi oteraju iz profesije. Gde je tu ćar za državni budžet? Manite se vi vaših skolastičkih primera.

Hvala.
Sledeća po redosledu je Sanja Čeković, predlagač amandmana. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poslanička grupa Zajedno za Srbiju, podnela je amandman na ovaj član zakona, kao i uostalom gotovo sve poslaničke grupe.
Zbog javnosti moramo objasniti da ovaj član 23. ima različitih gledanja, ali se svi slažu da paušal treba da ostane i da ne treba praviti iznimke. Šta smo mi hteli svojim amandmanom. Mi smo hteli da kažemo da iznos od šest miliona dinara koji limitira mogućnost paušalnog vođenja knjiga, kao specifičnog načina knjiga odnosno najlakšeg načina knjiga treba da ostane kao jedino merilo.
Nismo hteli da ulazimo i da mi procenjujemo koje delatnosti mogu, koje ne mogu. Ako smo se odlučili za paušal, onda ga dajemo svima, a ako se ta granica od šest miliona u nekim prometima godišnjim pređe, onda se automatski prelazi na vođenje knjiga, a ako postoji sumnja da neko ko vodi knjige, tih šest miliona prikazuje na ovakav ili onakav način, pa da li to bili advokati, da li to bili stomatolozi, da li to bili revizori, postoji finansijska policija, koja prateći dnevne promete upravo tih delatnosti, može to da ustanovi.
Dakle, nemojmo da budemo mi neko ko će određene delatnosti i određene profesije unapred odrediti za nekoga ko ne pokazuje poslovanje na pravi i na zakonit način. Advokatske kancelarije, kao i ordinacije zubarske i bilo kojih zdravstvenih delatnosti mogu da bude veće i manje. U advokatskoj kancelariji može da rade po 10 advokata, može da radi i jedan, koji eventualno ima pripravnika i koji u nekom malom mestu nema toliko mnogo predmeta i toliko veliku naplatu i toliko visoku apanažu kao možda neko drugi. Dakle, naše stanovište je da ne diskvalifikujemo nikoga, da svakome omogućimo da vodi knjige paušalno ako ne prelazi šest miliona dinara.
Ono što još zameram ja i moja poslanička grupa ovom predlogu i članu 23. je što smo ponovo napravili diskriminaciju kod radnji i kod angažovanja porodice. Ranijih godina paušalci su mogli da budu i oni privrednici i preduzetnici koji su imali male radnje. Oni su po principu uvek bili paušalci, jer mala radnja znači i mali promet, a njena opremljenost je mnogo puta govorila upravo o njenom prometu.
Sada opremljenost radnje potpuno izuzimamo i hoćemo da kažemo da jedna trgovinska radnja, koja na primer ima četiri frižidera i u njima ima mleko, ima prerađevine, ima sladoled, može da zaradi jednako odnosno da bude poistovećena sa onom radnjom koja od opreme nema frižidere i koja može da prodaje hleb i keks. Dakle, vrlo je interesantna ta postavka da li te dve radnje mogu da imaju identične pazare i da li se one mogu poistovetiti.
Činjenica da u malim trgovinskim radnjama je uvek angažovana porodica, upravo govori o tom porodičnom biznisu. U porodici se često otvori trgovinska radnja, čiji je vlasnik sin, ćerka, dakle neko od članova porodice, a roditelji koji su već u godinama ili su u penziji, na izvestan način pokušavaju da im pomognu, da ne bi baš za sve poslove angažovali ljude koje treba da plate, jer promet tih radnji i profit koji oni ostvaruju u tim radnjama nije dovoljan da bi se angažovao neko više od porodice.
Mi smo konačno videli da naš predlog nije prošao, ali smo videli i zaključili da ste shvatili amandman na član 23. poslanika Babića i u principu smo zadovoljni. Ideja je prošla i zbog javnosti, paušalci će biti samo oni koji promet ostvaruju do šest miliona. Hvala lepo.

Hvala.
Sad ću vam samo pročitati redosled kojim su se javili narodni poslanici, da biste znali: prvi je Neđo Jovanović, Milisav Petronijević, Saša Milenić, Vladimir Marinković, Snežana Stojanović Plavšić, Judita Popović, Miodrag Đidić i Jovan Palalić.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
(Neđo Jovanović, s mesta: Odustajem.)
Sledeći Milisav Petronijević. Izvolite.

Svoje izlaganje ću da pretvorim u pitanje.        Želim da podsetim da kada smo u petak razgovarali o ovim zakonima u načelu, da sam tada podržao predlog Vlade kada su u pitanju izmene Zakona o porezu na dohodak građana, u delu koji se odnosi na oporezivanje samostalnih preduzetnika i posebno istakao veoma važnu činjenicu da se kada je u pitanju dohodak samostalnih preduzetnika deli na dohodak od rada, dohodak od kapitala. Posebno sam istakao značaj da se poveća paušalni limit sa tri miliona na šest miliona imajući u vidu moguće uštede u administriranju i posebno podržao predlog Vlade da se iz sistema paušalnog oporezivanju izuzmu delatnosti o kojima je danas bilo reči. To su pravne, knjigovodstvene, revizorske, zdravstvene, da ne nabrajam dalje delatnosti, smatrajući da su to visoko kvalifikovane profesije koje mogu i treba da plaćaju porez na stvarni prihod. I dalje mislim da te profesije trebaju da plaćaju porez na stvarni prihod.
Moje prvo pitanje je – ako neko ne plaća porez na stvarni prihod bez obzira da li je ovoliki, ili ovoliki, potpuno je nebitno, na šta onda plaća? Od oka? Razumeo sam da ne plaća porez na prihod koji je duplo veći nego što je stvarni, nego na stvarni. Ako je to razlika između prihoda i svih priznatih troškova, toliko je, zar to nije pošteno. Ako je mali prihod, mali će biti porez. Ako ga nema neće biti ni poreza. Ako je veliki, veliki je i porez. To je poruka i mojoj Vladi, da je to pravedno i da tako treba.
Neću, ako je to Vlada prihvatila, a vidim i šest poslaničkih grupa, svi zajedno se udružili da odbrane te amandmane koji se odnose na to i to interesantno, najviše izuzimanja advokata i zdravstvenih radnika, ne svih ima, ih i koji traže za sve one ostale i neka mi ne zamere kolege, veoma cenim tu profesiju, mnogo advokata, normalno je da brane svoju poziciju i svoju profesiju. Ali, gospodine ministre, normalno je i da ja kao laik u tom delu mogu da postavim pitanje kao narodni poslanik – šta je onda cilj izmene ovog zakona u ovom delu, ako istovremeno i povećamo limit sa tri na šest miliona i vratimo sve te preduzetnike u paušal?
Gospodine ministre, kakvi su fiskalni efekti toga? Vidim da ima dosta obrazloženja da će to da oteža položaj. Koliko će da oteža položaj, da to neće imati finansijski efekat? Ja vas pitam, vi ste odgovorni da kažete da li hoće ili neće imati. Zašto menjamo to?
I dalje smatram da nije dobro da se istovremeno poveća limit sa tri na šest miliona i da se zadrže svi oni paušali, uz dužno poštovanju svih profesija. Nije pravedno, nije pravično, nepravično je kada neko ne plaća porez na stvarne prihode. Na šta to treba da plaća, ako ne na stvarne prihode?
Imajući u vidu da smatram da će veoma teško biti održivo i jedno i drugo ili odgovorite što se to onda menja, kakvi su finansijski i fiskalni efekti, mislim da treba da date odgovor ne samo meni, nego i javnosti zbog čega je to tako i ako se već ne plaća porez na stvarni prihod, na koji to prihod treba da se plaća. Hvala.

Reč ima ministar.