Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine .
Imajući u vidu da je danas utorak, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik SVM pre par nedelja pokrenuo sam pitanje u vezi problema registracije priključnih mašina u poljoprivredi.
Nažalost, ni dan danas ovo pitanje nije rešeno, bez obzira na to da se i skupštinski Odbor za poljoprivredu bavi ovom temo i ovaj materijal je upućen i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Zbog toga želim da uputim pitanje nadležnima u MUP, kao i direktoru policije, gospodinu Miloradu Veljoviću i načelniku Uprave saobraćajne policije, gospodinu Dragiši Simiću, zašto nisu odgovorili na zahtev Odbora za poljoprivredu u vezi problema sa registracijom priključnih mašina u poljoprivredi?
Zakonom o bezbednosti saobraćaja predviđeno je da svako priključno vozilo mora da se registruje. Sa tim nemamo nikakav problem. Naravno, nemaju problem ni poljoprivredni proizvođači, nemaju ništa protiv te registracije. Međutim, problem je da neke poljoprivredne i priključne mašine proizvođači i da žele ne mogu da registruju i zbog toga, nažalost, dobijaju i kazne.
Problem je u Pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila, gde se navodi da svako vozilo koje se registruje mora na tehnički pregled pre registracije. Tokom tehničkog pregleda moraju se navesti podaci o vozilu. Naravno, postoje uslovi koje priključno vozilo mora da ispuni. Problem je tu, naime, da neke priključne mašine u poljoprivredi ne ispunjavaju uslove koji su propisani i to fabrički ne ispunjavaju. Radi se o beračima kukuruza, o rasturačima stajnjaka, o rasturivačima đubriva, o tanjiračama koje imaju dva točka, o cisternama, o presama.
Najčešći problemi koje poljoprivredni proizvođači imaju jeste da nemaju prvi račun o kupovini te mašine. Ove mašine nemaju ni broj šasija, pa ni vazdušne kočnice, kao ni signalizaciju i zbog toga ne mogu da prođu tehnički pregled.
To zna i saobraćajna policija, ali bez obzira na sve kažnjava poljoprivredne proizvođače zbog neregistracije priključnih mašina. Na Odboru za poljoprivredu smo jednoglasno doneli odluku da pokušamo da rešimo ovo pitanje i kao Odbor uputili smo pismo nadležnom MUP. Poslali smo materijal sa kaznama, sa potpisima poljoprivrednih proizvođača protiv ove odredbe, kao i pozivno pismo na sednicu Odbora za poljoprivredu. Nažalost, odgovora ni dan danas nema, bez obzira na to što je to bilo pre mesec dana.
Smatram da svako ministarstvo treba da poštuje samu instituciju Narodne skupštine, kao i njene odbore. Ovom prilikom apelujem na direktora policije, na gospodina Milorada Veljovića i na načelnika Uprave saobraćajne policije, gospodina Dragišu Simića, da se privremeno zaustavi kažnjavanje poljoprivrednih proizvođača dok se ne reši ovaj problem. Kao narodni poslanik SVM smatram da ne treba dodatno da opterećujemo naše poljoprivredne proizvođače i očekujem odgovor na postavljeno pitanje što pre. Hvala.

Narodni poslanik Zaharije Trnavčević ima reč.

Želim da pitam da li će u četvrtak, poslednjeg četvrtka, 30. maja biti prilika da mi narodni poslanici Vladi i ministrima postavimo pitanja? Upozoravam da to nismo imali u aprilu mesecu.
Ta institucija poslaničkih pitanja je veoma važna ne samo za mene, nego i za sve narodne poslanike, kao prilika da javno Vladi i ministrima postavimo pitanja umesto da to činimo nekom prepiskom itd.
U članovima 27, 103. i 205. Poslovnika regulisana je ova materija. Molim predsednika i predsedništvo Narodne skupštine da vode računa tako da sednice u jednoj sednici, poslednjoj sednici bilo kog meseca, počinju tako da se ne dovodi u pitanje to da li će tog četvrtka biti ili ne održana sednica od 16,00 do 19,00 časova, sa mogućnošću da postavljamo pitanja Vladi. Za mene je to veoma važno, ne znam za druge, ali nadam se da govorim i u interesu drugih poslanika. Hvala.

Hvala.
Da vam odmah odgovorim. Ukoliko budu ispunjeni uslovi predviđeni Poslovnikom, biće sednica poslednjeg četvrtka.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Imam dva pitanja za ministra Selakovića. Izjavama ministra Selakovića da će se na oglasima za izbor sudija i zamenika javnih tužilaca, koji se trenutno sprovode, zakonsku prednost imati polaznici Pravosudne akademije, budući da je ministar Selaković izjavio da je on i lično blizak sa polaznicima prve generacije Pravosudne akademije i da će nakon dopune mreže sudova biti raspisan novi konkurs za izbor sudija, na kome će moći da se prijave sudijski pomoćnici bez obzira na činjenicu što nisu diplomci Pravosudne akademije, čime je prekršen ustavni princip podele vlasti i izvršen pritisak na organe koji su Ustavom određeni kao garant samostalnosti i nezavisnosti sudstva, pre svega mislim na Vrhovni savet sudstva i na Državno veće tužilaca, čineći tako navedene konkurse unapred izvesnim.
Moje pitanje ministru Selakoviću jeste – zbog čega je uopšte davao takve izjave? Naime, VSS je Ustavom definisana kao nezavistan i samostalni organ koji obezbeđuje i koji garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, a Državno veće tužilaca isto tako jeste samostalni organ koji obezbeđuje i koji garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i to u skladu sa Ustavom i njihova je dužnost da Narodnoj skupštini predlože za izbor nosioca pravosudnih funkcija najbolje kandidate, ma ko ti kandidati bili, budući da je kadrovski jako i upravo zbog toga i nezavisno pravosuđe jedan opšti interes države.
Čini mi se da je time Ministarstvo, posebno ovakvim izjavama, izvršilo uticaj, pre svega mislim na gospodina ministra pravde, gospodina Selakovića, jer je on istovremeno i član Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, tako da svaka njegova izjava u javnosti ne može proći nezapaženo od strane drugih članova tih tela.
Naime, Ustav zabranjuje diskriminaciju članom 21, tako što predviđa građanima pravo da pod jednakim uslovima stupaju na javnu funkciju i to je regulisano članom 53. navedenog Ustava. Zakon o sudijama i Zakon o javnim tužilaštvima zabranjuju diskriminaciju prilikom izbora i prilikom predlaganja za izbor po bilo kom osnovu. Svi ovi navedeni članovi bili bi povređeni ako bi se iz oglasa isključili svi oni drugi kandidati, sem polaznika Pravosudne akademije, a takva ista situacija bi se ponovila i ukoliko bi na postojećim oglasima bili izabrani polaznici Akademije, i to na osnovu Zakona o Pravosudnoj akademiji, dok bi sudijski i tužilački pomoćnici i ostali kandidati na nekom budućem oglasu se birali po nekim drugim zakonima, tj. po Zakonu o sudijama i Zakonu o javnim tužilaštvima.
Čak i da se raspiše konkurs samo za sudijske i samo za tužilačke pomoćnike, to bi ponovo bila diskriminacija drugih kandidata. Naime, sudijski i tužilački pomoćnici, i svi ostali kandidati koji su ispunili zakonom i Ustavom propisane uslove, imaju prava da učestvuju na postojećem konkursu i da budu birani. Oni su svoja prava iskoristili podnoseći svoju dokumentaciju VSS i DVT, zbog čega je izjava ministra da će, citiraću – nakon dopune mreže sudova, raspisan je novi konkurs za izbor sudija, na kome će se moći prijaviti sudijski pomoćnici. Ovo zapravo predstavlja jedan jasan pokazatelj načina na koji će takav jedan konkurs biti sproveden.
Na sednici svih sudija Vrhovnog kasacionog suda, ogromnom većinom je donet zaključak da, prilikom sprovođenja postojećeg oglasa za izbor sudija, ne treba prednost davati polaznicima Pravosudne akademije, čime se navedeni sud osnovano, potpuno opravdano i otvoreno suprotstavio najavljenoj diskriminaciji kandidata koji nisu polaznici akademije.
Moje drugo pitanje, pošto vidim da sam limitirana sa vremenom, isto je upućeno ministru Selakoviću i glasi – zašto se danas zanemaruju pogubni efekti ove navedene institucije i zakon koji uređuje pravosuđe Republike Srbije? Kakva se to poruka šalje sudijskim pomoćnicima, koji su na svojim leđima izneli višegodišnji rad u uslovima povećanog obima poslova, pod izjavom koju je ministar dao, da se uslovi za polaganje pravosudnog ispita u sudovima stiče na taj način što se godinu i po dana sudijama nosi burek i jogurt, a zatim se ide na spremanje pravosudnog ispita?
Naime, aktuelni oglasi za pravosudne funkcije su raspisani na osnovu Zakona o sudijama i na osnovu Zakona o javnim tužilaštvima, u kojima se u postupku izbora kandidata insistira…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam.
Insistira se na utvrđivanju stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, i to predviđa Zakon o sudijama, član 43, Zakon o javnim tužilaštvima član 76. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala, potpredsednice.
Moje pitanje upućeno ministru poljoprivrede, gospodinu Kneževiću. Tiče se Pravilnika koje je donelo njegovo ministarstvo prošlog meseca, o korišćenju sredstava za podsticaj u organskom stočarstvu, odnosno u stočarstvu koje se bazira na organskoj proizvodnji.
Nažalost, tim pravilnikom su stotine malih stočara koji se bave organskom proizvodnjom isključeni iz mogućnosti da dobiju sredstva koja smo pripremili i u budžetu i donošenjem Zakona o podsticaju poljoprivredne proizvodnje.
U 2011. godini, ti mali stočari, koji se bave organskom proizvodnjom, dobijali su maksimalno po milion i 200 hiljada dinara. To nije veliki novac, ali za njih jeste. U 2012. godini su ostali bez sredstava. Sada ovim Pravilnikom u 2013. godini će takođe ostati.
Šta je sporno? Sporno je što je Pravilnikom, a nažalost i zakonom predviđeno da pravo na podsticaj u organskoj proizvodnji imaju samo oni koji imaju kvalitetna priplodna grla. To su, hajde da kažemo narodskim jezikom, grla sa pedigreom, gde se zna poreklo unazad dva kolena, odnosno dve generacije.
Većina stočara koji se bave organskom proizvodnjom nemaju takva grla. Na kraju krajeva, u Srbiji postoji milion goveda, a samo manje od 150.000 takvih kvalitetnih priplodnih grla.
Očigledno je da je ovaj zakon i Pravilnik pravljen za nekoga i kada se malo izanalizira tržište i oni koji se bave organskom proizvodnjom, dođe se do činjenice da u Vojvodini postoji jedna farma koja se bavi tzv. organskom, a u stvari industrijskom proizvodnjom, pošto ima hiljade hektara itd. Ta farma će uzeti skoro trećinu, a svakako preko četvrtine ukupnih sredstava koja su namenjena za podsticanje organskog stočarstva. Znači, skoro 55 miliona od nekih 200 miliona, koliko je za tu namenu predviđeno budžetom.
Gle čuda, generalni direktor i suvlasnik te farme je Saša Vitošević, savetnik za poljoprivredu gospodina Dinkića. On je bio koordinator pisanja zakona. I sada neko da me ubedi da u pisanju zakona nije bilo predviđeno i namešteno da jedna farma dobije trećinu svojih sredstava, a desetine i stotine, nisu u pitanju hiljade jer ih nema toliko, malih stočara, budu zakinuti.
Naprosto, pitam ministra poljoprivrede – šta će tim povodom preduzeti? Jer, velika industrijska proizvodnja je negacija organskoj proizvodnji. U suštini je organska proizvodnja pre filozofija i njom se bave mala porodična gazdinstva i ona će najviše biti oštećena, a tek smo u povoju kada je u pitanju ova grana poljoprivrede, iako svi pričamo kako Srbija ima veliku šansu, čistu zemlju, dobru vodu, ali ovako na početku razvoja te grane, u principu, jedan veliki igrač će da uzme većinu novca, a gle čuda, on je i koordinisao pisanju zakona? To je pitanje za ministra Kneževića.
Kao što vidite iz ovog primera, uvek ima nešto iza. Pitam – šta ima? Ovo je pitanje za gospodina Vučića, prvog potpredsednika Vlade i predsednika SNS. Ne izbiva njihov predsednik Izvršnog odbora, gospodin Nikolić, sin predsednika Nikolića, iz Dimitrovgrada ovih dana. Hajde što je nama uzeo odbornika. Kako da kažem, biće bolje SNS-u sa odbornikom ili odbornicom LDP, sigurno je kvalitetna čim su je uzeli, ali ono što je čudno, tamo se čudne stvari dešavaju, tamo se ruši vlast u kojoj je SNS.
Srpska napredna stranka ima dva odbornika i predsednik Izvršnog odbora ruši tu vlast. Zanimljivo, predsednik DS postane poverenik SNS. Je l' da da nije normalno? Znači, ima tu nešto iza, kao što je i oko ovog zakona bilo nešto.
Očigledno je da se radi o 20 hektara građevinskog zemljišta Opštine Dimitrovgrad na samoj granici na kojoj je neko bacio oko. To je poslednja razvojna šansa te siromašne opštine, ali neko verovatno hoće tu u nekoj kombinaciji da dovede investitora, pa se dešavaju takve ludačke stvari, da SNS ruši sopstvenu vlast i na čelo svoje stranke dovodi nekoga iz DS, a inače je taj bivši predsednik opštine, očigledno da bi se neke kombinacije odradile.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Šta će Vučić tim povodom da uradi? Da li je on taj koji stoji iza kombinacije? Hvala.

Hvala.
Sledeća prijavljena je narodna poslanica Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana posmrtni ostaci kralja Petra II Karađorđevića, kraljice Aleksandre Marije i kraljevića Andreja su pohranjeni u porodičnoj grobnici na Oplencu, uz najviše državne počasti.
To je svakako jedan od vrlo značajnih istorijskih događaja za Srbiju danas. I u svakoj državi koja drži do svog ugleda, koja drži do svoje reputacije, do svoje istorije, do svoje tradicije, to bi u svim informativnim programima, možda ne na komercijalnim televizijama, ali na nacionalnim televizijama i javnim servisima, sigurno bila jedna od najznačajnijih i, takoreći, prva vest tog dana. Međutim, našim medijima to očigledno nije bilo toliko zanimljivo.
Zamislimo samo šta bi radio jedan BBC u situaciji kada bi se posmrtni ili zemni ostaci nekog davnog ili dalekog člana kraljevske porodice preneo u Veliku Britaniju. Tada bi u toj situaciji sigurno bilo organizovano toliko mnogo informativnih programa, dokumentarnih emisija, koje bi imale za cilj očuvanje nacionalnog identiteta i negovanje nacionalne istorije, odnosno tradicije.
Za naše medije je mnogo važnija bila pobeda koalicije okupljene oko DSS u Kosjeriću. To je informacija koja je u tom trenutku bila najznačajnija. Da budem potpuno jasna, da sam ja i da smo mi kojim slučajem stranka koja političke interese stavlja na prvo mesto i koja se isključivo rukovodi time, bili bi vrlo zadovoljni takvim načinom izveštavanja. Ali, ovde jedna vest lokalnog karaktera zamagljuje vest od nacionalnog interesa. To je nešto što apsolutno nije prihvatljivo.
Možda bi ovaj događaj i predstavljao prvu vest na javnom servisu, da kojim slučajem obraćanje predsednika Vlade i obraćanje predsednika Republike nije bilo propraćeno ogromnim zvižducima i uzvicima.
Svakako da na Oplencu nije bilo mesta za takvo negodovanje, ali svakako i takođe da Oplenac nije mesto gde će da se drže neumesni politički govori, gde će da dođe do veličanja ličnosti i to upravo onih koji su misleći da jednu istorijsku nepravdu i greh otklanjaju i da su otklonili čine upravo drugo.
Moje pitanje, pošto mi vreme ističe, će biti naravno povezano za ovim o čemu sam govorila, sa načinom na koji je ovaj događaj bio propraćen u medijima i odnosiće se na ono o čemu se u poslednje vreme mnogo pisalo. Pitanje je upućeno prvom potpredsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću i ministru finansija gospodinu Dinkiću, a pitanje se odnosi – na koji način će država ili Vlada rešiti problem finansiranja RTS? Ovo ne postavljam samo kao građanin, kao poslanik već postavljam i kao član Programskog odbora RTS. Vrlo sam zabrinuta zbog toga što u poslednje vreme dolaze poprečne informacije. Pre neki dan videli smo da ministar finansija govori da RTS neće moći da bude finansira iz budžetskih sredstava, jer iznos od 80 miliona evra je veliki udar za budžet. Sa druge strane, prvi potpredsednik Vlade je na svojim profilima na društvenim mrežama rekao da je konačno stvar presekao i da će televizijska pretplata biti ukinuta.
Mene jako zanima – da li će gospodin Vučić istrajati na onome što je rekao, posebno u kontekstu one informacije koja je obznanjena juče u dnevnom listu "Danas", a gde je rečeno da se EU jako protivi ukidanju televizijske pretplate? Da li će ovo upozorenje EU postati i obavezno uputstvo za ponašanje naših ministara i da li će ono otkloniti svaku eventualnu sumnju koja postoji u pogledu rešavanja ovog problema?
Mislim da javnost zaslužuje da dobije odgovor na pitanje i da mi kao članovi parlamenta znamo da li ćemo imati javni servis i dalje. Hvala.