Hvala.
Miodrag Đidić, replika.

Apsolutno sam ja razumeo šta ste vi rekli, ali i tačno je da ste vi predložili i da je sada to smanjeno, ali znate, postoji u narodu jedna izreka "Dabogda imao, pa nemao". E, to smo mi sada uradili sa lokalnim samoupravama. Podsećam, oni su ukalkulisali taj novac, imaće problema. Probajte da nadoknadite, znam da svi moraju da podnesu teret nemanja, ali nemojmo sve da prebacimo na lokalnu samoupravu, pogotovo što mislim da će lokalne samouprave koje su najsiromašnije, ponovo podneti najveći teret. Za njih je jedan dinar mnogo veći, nego za Beograd 100 dinara.
Pošto se vi, kao i mi, zalažete za decentralizaciju, razmišljajte o tome. Danas sam govorio i ponovo govorim, moramo ljudima u krajevima južnog i istočnog Beograda da pomognemo da prevaziđu krizu. Njih je kriza više pogodila nego bilo kog drugog. Ukoliko tako ne uradimo, imaćemo priliv stanovništva u Beogradu, isprazniće nam se Srbija i svi ćemo biti u velikom problemu.
Dakle, probajte barem one, ako ne možete, i to mogu da razumem da ne možete svima sada da pomognete, ali probajte da pomognete onima kojima je pomoć u ovom momentu najpotrebnija, a to su male lokalne samouprave na jugu i istoku Srbije.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Tu niste u pravu, jer zapravo transfere mi nećemo smanjivati, a te najmanje i nažalost najsiromašnije opštine, najviše zavise od transfera iz republičkog budžeta. Ovo će zapravo najviše pogoditi najveće gradove, to je činjenica.
Dakle, tu će biti najveći pad prihoda, a ne u ovim opštinama o kojima ste govorili, jer u tim opštinama udeo u prihodima od poreza na zarade je najmanji. Govorim o lokalnim samoupravama. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Đidić, replika. Izvolite.

Kratko.
Mislim da se mi nismo razumeli. Tačno je sve što ste rekli, samo me niste razumeli kad sam ja rekao da je jedan dinar za Trgovište mnogo više nego hiljadu dinara za neki veći grad, da ne pominjem koji.
Dakle, i jedan dinar kada uzmete onome ko nema, to je mnogo.

Hvala.
Na član 23. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik mr Nebojša Stefanović, zajedno Jovan Palalić, Dejan Mihajlov, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković, zajedno Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Milovan Marković, Boško Ristić i Nebojša Zelenović i zajedno Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Ministre, šta hoćete vi sa ovim, ozbiljno vas pitam?
Znači, ovde imate ideju da izuzmete iz paušalnog oporezivanja određene preduzetnike, među kojima lekare, stomatologe i advokate. Da li je to zbog finansijske discipline u državi ili je to zbog para za državni budžet? Zbog ovog prvog ne znam, ali za ovo drugo sigurno nije, jer vam se veoma lako može dokazati bez obzira što neko može i nedokazan biti, a može mu se dokazati, da ćete desetkovati, uništiti ove preduzetnike i ove profesije. Od koga ćete onda da naplatite porez? Kako mislite to da izvedete?
Evo, recimo, advokati doprinose negde sa oko 0,3% od ukupnog poreskog prihoda do sad. Možda 15 kancelarija u Srbiji, ljudi koji ih vode žive dobro, sjajno, imaju novac. Ostali obavljaju svoj posao zarađujući na nivou prosečnog službenika u državi i ti ljudi plaćaju porez. Znači, ovakvim propisom ćete vi njih oterati na biro rada, zavredećete mnogo manje od ovih 0,3% u državni budžet, a onda vas pitamo od kojih para ćete da im plaćate ono što je biro dužan da plaća ljudima koji nemaju posla, e to da vas pitam?
Da vas pitam još neke stvari, kako je moguće, vi ste sigurno videli neke druge kvalitetne predloge, premda nam niste dali priliku ni za kakvu javnu raspravu, jer ste sa ovim vrtoglavo išli, s ovim zakonom, kako je moguće da ne predvidite to da se poreski obveznik, ako se opredeli za vođenje poslovnih knjiga i ne plaća porez paušalno, a trebalo bi da date priliku da ljudi biraju, ako ništa drugo, to bi bilo u skladu i sa nekim standardima u Evropi, kako je moguće da onda nemamo jasne odredbe o tome da im se priznaju apsolutno svi troškovi u ovim profesijama?
Recimo, zašto se ne prizna zarada zaposlenih lica kod preduzetnika, troškovi zakupa poslovnog prostora, automobil koji je bio neophodan da advokat dođe od jednog mesta do drugog mesta, da bi otišao na sud, itd. Hajde to, ako sve to uradite, još jedna stvar, kako je moguće da država reaguje na ovaj način i pokušava da ubire porez na ovaj način, isključujući paušalno oporezivanje, kada ta ista država duguje milijarde advokatima za službene odbrane, kada u ovom sistemu kome mi živimo nemamo pravo, imamo proklamovano pravo, ali realno nemamo pravo na suđenje u razumnom roku, kada se upravo iz tih razloga i naplate troškova advokata ili naplate njihovih usluga odvijaju na takođe nerazuman period od pola godine, godinu, dve ili tri.
Neke svoje troškove, advokati, ili svoje zarade, nikada ne naplate. Kako mislite da na taj način funkcionišemo? Šta hoćete vi? Da uzmete od onih koji mnogo imaju, njih ima 3% i da ostale oterate na biro rada, da li to ide? Da li ste se vi bojali zubara kada ste bili mali? Možda ste se bojali, pa hoćete njih da uništite.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ako je neke odredbe bilo zakona teško braniti, ovo je makar lako braniti.
Zašto smo predložili da se advokati, poreski savetnici, marketinške agencije, privatna lekarska praksa i stomatolozi izuzmu iz sistema paušalnog oporezivanja? Najpre da još jednom i javnosti i svim narodnim poslanicima objasnim kakvi sve vidovi oporezivanja postoje.
Ona preduzeća koja imaju promet preko osam miliona dinara godišnje, moraju po zakonu biti u sistemu PDV. Dakle, bez obzira koja delatnost u pitanju. Ima dosta već i sada advokata i privatnih lekarskih ordinacija koje su u sistemu PDV.
Oni koji imaju promet do šest miliona dinara, postoje dve kategorije takvih obveznika. Jedni su oni koji su paušalci i njima se porez razrezuje na procenjenu ostvarenu zaradu tokom godine, a druga kategorija su tzv. "knjigaši", oni koji vode knjige i evidentiraju stvarne prihode, stvarne rashode i onda plaćaju porez na ostvarenu razliku.
Pri tome, želim gospodine da vam napomenem da sve ovo što ste rekli, zašto se advokatima ne bi priznali troškovi prevoza automobilom zaposlenih radnika, sve se to zakonom priznaje ukoliko su "knjigaši".
Kod paušalaca nije bitno koliki su prihodi i rashodi, procene su otprilike u svakom gradu šta je osnovica i na to se plaća paušalni porez. Kod "knjigaša" se uvodi tzv. realno sagledavanje prihoda i rashoda i onda svi ovi rashodi koje ste vi pomenuli se uknjižavaju u knjige i odbijaju od prihoda, a na razliku se samo plaća dohodak.
Koliko je ovaj sistem sadašnji, gde su sve ove profesije obuhvaćene paušalnim oporezivanjem, nepravedan, pokazaće podaci iz prakse koje ću vam sada izneti. Pre toga, da vam kažem da je paušalno oporezivanje oporezivanje predviđeno kao izuzetno pravo za one obveznike koji nisu sposobni da vode knjige i naravno ukoliko im je promet manji po prethodnom zakonu od tri miliona, po novom zakonu koji sad donosimo od šest miliona dinara.
Prema postojećem rešenju, nemaju pravo da budu paušalci trgovine na veliko i malo, hoteli, restorani, finansijsko posredovanje, agencije za nekretnine, a mi smo sada predložili da i marketinške agencije, revizori, računovođe, poreski savetnici, ali i advokati, privatna lekarska praksa i stomatolozi budu izuzeti iz sistema paušalnog oporezivanja i da vode knjige.
Šta znači vođenje knjiga? To znači da oni koji nemaju, ako kažete sastavljaju kraj sa krajem, ako nemaju prihoda, neće platiti porez. Samo moraju da vode evidenciju koliko su stvarno imali klijenata, koliko su naplatili i toliko koliko su naplatili, to im je prihod, i da odbiju sa druge strane koliko plaćaju struju, koliko plaćaju vodu, koliko plaćaju ako imaju nekoga u kancelariji zaposlenog radnika i na razliku im se onda obračunava 10% poreza i to je onda porez na stvarni prihod koji oni ostvaruju.
Danas je napravljen takav sistem koji je, po mom mišljenju i mišljenju svih iz Ministarstva finansija, duboko nepravedan. Zbog čega? Daću primer više kategorija advokata. Pretpostavlja se kod paušalnog oporezivanja, koje danas važi za advokate, da je prosečna mesečna neto zarada advokata početnika u Beogradu 21.680 dinara, u Novom Sadu 16.800 dinara, a u Nišu 16.260 dinara, dok za ove iskusnije advokate sa preko 20 godina staža pretpostavlja se da oni mesečno zarađuju u Beogradu 35.230 dinara, u Novom Sadu 39.000 dinara, iz nekog razloga više zarađuju advokati u Novom Sadu, po ovome, nego u Beogradu, i u Nišu 33.279 dinara.
Ne želim da govorim samo o advokatima. Pretpostavlja se da danas stomatolog u Beogradu prosečno zarađuje platu sebi od 28.455 dinara neto.
Molim vas, prosečna plata u Srbiji je trenutno 45.000 dinara? Ako me neko ubedi da stomatolog ima platu od 28.000 dinara mesečno, na osnovu čega plaća porez? Da je to pravda, ja ću mu, što kažu, skinuti kapu.
Za stomatologe je takođe jedan čudan slučaj. Iz nekog razloga veći je porez za stomatologe u Nišu. Tamo se pretpostavlja da, za razliku od ovih 28.000 dinara, koliko, navodno, zarađuju u Beogradu, tamo zarađuju u Nišu 29. 756 dinara, pa im je to osnovica za paušalni porez.
S druge strane, ima advokata i danas, to ne bi bilo ništa novo, koji su knjigaši, koji su odabrali da vode knjige, a ne da plaćaju paušalni porez. Ima i onih koji plaćaju nula dinara godišnje zato što su knjigaši, zato što nemaju klijenata, a ima i onih kojima je ova zarada implicitno 588.000 dinara.
Sada, kako vi, ko god da je, ne mislim vi lično, da ubedite nas u Ministarstvu finansija i kako ceo narod da ubedite da je pravedno da, ne znam, osnovica bude na pretpostavci da advokat zarađuje, onaj najiskusniji, najstručniji, 35.000 dinara neto plate mesečno, a imate slučaj ovde da knjigaši advokati, koji nisu u PDV sistemu, kažu da zarađuju 588.000 dinara? Mnogo velika razlika.
Šta je suština? Kada se vode knjige, onaj ko nema klijenata, onaj ko nema prometa, plaćaće manje, ali onaj ko ima klijenata, moraće ili da krivotvori, što je veliki problem za advokatsku profesiju, što nije lako da krivotvore zato što se zna u sudovima kolko ima predmeta i može se vrlo lako indirektno kontrolisati. Pa, ko ima više klijenata, treba valjda da plati više?
Prosto, neverovatno je da zadržimo sistem koji podrazumeva da su neto primanja ovih uglednih profesija mnogo niža od prosečnih plata u Srbiji, da ne kažem od radničkih plata. To je, prosto, neodrživo kao pravedno rešenje.
Zbog toga je naše ministarstvo predložilo da ove profesije vode knjige i da plaćaju porez srazmerno stvarnoj ekonomskoj snazi. Oni koji više zarađuju, platiće više, a oni koji malo zarađuju, platiće manje. Nema zatvaranja radnji i svi troškovi se obračunavaju na rashodnoj strani. Svi troškovi - i kod zubara materijal, ono što nije jeftino, odmah da se razumemo, ali to je rashodna i bitna stavka. Ne plaća se na prihod porez, nego na razliku između prihoda i rashoda.
Zato, imajući u vidu da Odbor za privredu i finansije nije imao dovoljan broj glasova da ovaj amandman usvoji, već je on ostao vama, narodnim poslanicima, na izjašnjavanje u danu za glasanje, molim sve da svako glasa po svojoj savesti o ovom amandmanu. Ovde se ne radi o politici Vlade ili o politici ne znam koga. Ovde se radi o elementarnoj poreskoj pravdi.
Naravno, ovo je demokratija, i kako većina odluči, tako će biti, voleo bih da se svi ovi amandmani odbiju.
Znam da je tzv. advokatski lobi u Srbiji jako veliki i jako jak, ali mislim da nije pravedno da kada je očigledno da advokati jesu ili sposobni da vode knjige isto
kao što su sposobni trgovci, isto kao što su sposobni oni koji imaju restorane, hotele, ne vidim razliku, a ako je mala advokatska kancelarija, platite računovođu. Neće vam iz oka vam ispati, jer računovođa jedan ne košta za male klijente više od 20, 30 evra mesečno, pa ako ne može toliko da se zaradi, da se plati računovođa ili nije toliko sposoban da sam vodi, pa ne treba da se bavi tim poslom.