Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poslanička grupa Zajedno za Srbiju, podnela je amandman na ovaj član zakona, kao i uostalom gotovo sve poslaničke grupe.
Zbog javnosti moramo objasniti da ovaj član 23. ima različitih gledanja, ali se svi slažu da paušal treba da ostane i da ne treba praviti iznimke. Šta smo mi hteli svojim amandmanom. Mi smo hteli da kažemo da iznos od šest miliona dinara koji limitira mogućnost paušalnog vođenja knjiga, kao specifičnog načina knjiga odnosno najlakšeg načina knjiga treba da ostane kao jedino merilo.
Nismo hteli da ulazimo i da mi procenjujemo koje delatnosti mogu, koje ne mogu. Ako smo se odlučili za paušal, onda ga dajemo svima, a ako se ta granica od šest miliona u nekim prometima godišnjim pređe, onda se automatski prelazi na vođenje knjiga, a ako postoji sumnja da neko ko vodi knjige, tih šest miliona prikazuje na ovakav ili onakav način, pa da li to bili advokati, da li to bili stomatolozi, da li to bili revizori, postoji finansijska policija, koja prateći dnevne promete upravo tih delatnosti, može to da ustanovi.
Dakle, nemojmo da budemo mi neko ko će određene delatnosti i određene profesije unapred odrediti za nekoga ko ne pokazuje poslovanje na pravi i na zakonit način. Advokatske kancelarije, kao i ordinacije zubarske i bilo kojih zdravstvenih delatnosti mogu da bude veće i manje. U advokatskoj kancelariji može da rade po 10 advokata, može da radi i jedan, koji eventualno ima pripravnika i koji u nekom malom mestu nema toliko mnogo predmeta i toliko veliku naplatu i toliko visoku apanažu kao možda neko drugi. Dakle, naše stanovište je da ne diskvalifikujemo nikoga, da svakome omogućimo da vodi knjige paušalno ako ne prelazi šest miliona dinara.
Ono što još zameram ja i moja poslanička grupa ovom predlogu i članu 23. je što smo ponovo napravili diskriminaciju kod radnji i kod angažovanja porodice. Ranijih godina paušalci su mogli da budu i oni privrednici i preduzetnici koji su imali male radnje. Oni su po principu uvek bili paušalci, jer mala radnja znači i mali promet, a njena opremljenost je mnogo puta govorila upravo o njenom prometu.
Sada opremljenost radnje potpuno izuzimamo i hoćemo da kažemo da jedna trgovinska radnja, koja na primer ima četiri frižidera i u njima ima mleko, ima prerađevine, ima sladoled, može da zaradi jednako odnosno da bude poistovećena sa onom radnjom koja od opreme nema frižidere i koja može da prodaje hleb i keks. Dakle, vrlo je interesantna ta postavka da li te dve radnje mogu da imaju identične pazare i da li se one mogu poistovetiti.
Činjenica da u malim trgovinskim radnjama je uvek angažovana porodica, upravo govori o tom porodičnom biznisu. U porodici se često otvori trgovinska radnja, čiji je vlasnik sin, ćerka, dakle neko od članova porodice, a roditelji koji su već u godinama ili su u penziji, na izvestan način pokušavaju da im pomognu, da ne bi baš za sve poslove angažovali ljude koje treba da plate, jer promet tih radnji i profit koji oni ostvaruju u tim radnjama nije dovoljan da bi se angažovao neko više od porodice.
Mi smo konačno videli da naš predlog nije prošao, ali smo videli i zaključili da ste shvatili amandman na član 23. poslanika Babića i u principu smo zadovoljni. Ideja je prošla i zbog javnosti, paušalci će biti samo oni koji promet ostvaruju do šest miliona. Hvala lepo.