Gospođo Judita, stvarno vas molim da ne zloupotrebljavate Poslovnik. Prvi deo sam vas potpuno razumeo i delimično se slažem u tom smislu da poslanici treba da budu dostojanstveni i da ne ometaju učesnika u raspravi. Tu se slažem, bilo je, ali ne tako izraženo kao što zna da bude. Znači, to prihvatam i molim poslanike da u tom smislu poštuju dostojanstvo Skupštine i da ne dobacuju.

Što se tiče ostalog dela, ponovo ste zloupotrebili Poslovnik i molim vas da moje strpljenje ne dovodite u pitanje. Stvarno ne želim ovde nikoga da kažnjavam, nisam žandar, ali želim sa vama da sarađujem i da privedemo raspravu kraju po ovom zakonu. U tom smislu vas molim da budemo korektni jedni prema drugima.

Da li neko ima repliku? (Ne)

Pošto ovde ima više prijavljenih po amandmanu, moram ispoštovati redosled, tako da ću pročitati prijavljene: Miodrag Đidić, Jovan Palalić, Marijan Rističević, Neđo Jovanović i Vladimir Ilić.

Prvi reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, moram da kažem da advokatura, kao i druge navedene profesije, Zakonom o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, deli sudbinu društva. Dakle, danas se u Srbiji jako teško živi, ekonomija je u dosta teškoj poziciji i ne može advokatura da bude u nešto povlašćenom položaju.
Govoriću o advokaturi, a mislim da se to odnosi i na sve ostale profesije. Hoću da kažem da je advokatura danas u Srbiji u izuzetno teškoj poziciji, odnosno advokati koji rade nisu u poziciji od pre par godina, jer jednostavno novca više nema.
Vi sada ministre možete pogledati, izašao je spiska poreskih dužnika i nažalost videćete da na tom spisku ima dosta advokata. Nisu advokati na tom spisku zato što ne žele da plate. Advokatura je jedna časna profesija i siguran sam da prvo trče da izmire porez pa onda ostalo, ali jednostavno ljudi nemaju novca. To mora da se shvati.
S druge strane, država, ja znam do prošle godine, a ne verujem da se bilo šta tu promenilo je enormno dužna advokatima za službene odbrane. Radi se i čini mi se o milijardama dinara.
S jedne strane, država ne može da izmiri advokaturu, a sa druge strane traži poreze. Sad još dodatna obaveza da oni koji do šest miliona ostvaruju prihod, mora da vode knjige. Mislim da je to zaista bespotrebno i da to ne vodi ničemu.
Vi ste ovde rekli – nije problem platiti 30 evra knjigovođu i rešio je problem. Verujte mi, za mnoge advokate u Lebanu, Žitorađi i manjim mestima gde jednostavno nemate od koga da naplatite bilo šta i 30 evra za advokata je mnogo. Mnogo je. Nemojte da gledate samo u vrhunske advokate, njih naravno ima, ali oni nisu neki problem, oni su svi čini mi se u sistemu PDV-a. Dakle, oni koji dobro rade, dobro zarađuju oni vode knjige u sistemu su PDV-a i nemaju nikakvih problema. Mislite o onim malim advokatima koji žive u malim gradovima.
Garantujem vam ministre da dobar zanatlija u Beogradu bio frizer, obućar, vi ste se na obućara pozivali, zarađuje više od prosečnog advokata u manjim gradovima u Srbiji. To vam garantujem i to sam siguran, i zašto onda ne bi oni vodili knjige?
Ne, oni ne treba, a advokati treba da vode knjige. Dakle, nemojte im stvarati obavezu, nema potrebe za tim, čini mi se da Poreska uprava dobro procenjuje poresku snagu advokata i oni mogu da odrede to paušalno oporezivanje na pravi način.
Dakle, na ovaj način, čini mi se, da se na neki način advokatura suprotstavlja drugim profesijama što naravno nije cilj niti želja. Advokati su ljudi koji rade posao, koji rade posao od posebnog interesa i značaja za građane Srbije i kao takve ih treba tretirati. Ponavljam, oni koji dobro rade oni plaćaju porez na dodatnu vrednost, oni su u sistemu knjiga i nemaju nikakvih problema.
Mnogi advokati danas jedva sastavljaju kraj sa krajem, to sam već rekao, ali isto tako moram da kažem da danas nažalost mnogi pravnici koji nikada ne bi zašli u advokaturu su morali da odu u advokaturu jer su njihove firme propale, izgubili su posao i ljudi moraju od nečega da žive. Probaju sa advokaturom, stvara se velika konkurencija i nema dovoljno posla za sve. Nema dovoljno posla za sve i mnogi advokati kubure, jedva sastavljaju kraj sa krajem, o njima moramo da vodimo računa jer ipak oni su sišli sa leđa države i pokušavaju sami da zarade sebi za život. Poštujmo to što ljudi pokušavaju da opstanu u ovim teškim vremenima.
Mislim da treba ovaj amandman da se uvaži, da i dalje ostane paušalno oporezivanje, a onaj ko želi da vodi knjige i smatra da će na taj način manje ili više da plati poreza, pa dozvolimo mu to. Ali, nemojmo apriori sve da guramo u isti koš jer ne zaslužuju svi da budu u istom košu.

Hvala. Samo da vam kažem da ste vi kao vaša poslanička grupa utrošili vreme.

Pre nego što dam reč moram da kažem da DSS kao poslanička grupa minut i 30 sekundi, toliko imate na raspolaganju.

Reč ima Jovan Palalić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, kada posmatramo advokaturu, nju ne možemo posmatrati odvojeno od države. Sve što država čini direktno se tiče rada advokature. Moram da kažem u prethodnom periodu upravo delovanjem države advokatura je došla u vrlo tešku situaciju, a pogotovo advokatura u malim mestima. To je jako važno reći jer se ovo tiče tih advokata.
Država je reformom pravosuđa ukinula osnovne sudove u velikom broju opština. Država je reformom pravosuđa u tim malim mestima veliki broj nadležnih tih sudova prenela na više ili apelacione sudove. Država je reforma pravosuđa, sada se uvode notari koji će uzeti veliki deo poslova advokatima kada se tiče zaključivanja ugovora i svega drugog. Država duguje velika sredstva advokatima za službene odbrane, da ne govorim koliko privreda duguje.
Sada kada pričamo o pravdi moramo govoriti u kojoj meri ponašanjem države je advokatura dovedena u ovu situaciju. S druge strane ako hoćemo potpunu pravdu onda ukinimo paušal za sve. To je poštena pravda. To je onda apsolutno pošteno. Ovaj kriterijum da li neko zna ili da li neko ne zna da vodi knjige je toliko rastegljiv da ne rešava ništa. Nije ovde stvar da neko želi ili ne želi da utaji porez nego da li on može ili ne može da radi i koliko se u prethodnom periodu upravo u tim malim mestima ostvarivao prihod i promet od strane advokata i koliko su oni plaćeni.
Znači, država mora kada se odlučuje na ovakav poduhvat da potpuno sagleda stvar i da onda pristupi ovakvim odlukama.

Hvala.

Reč ima ministar Dinkić.

U potpunosti izražavam nerazumevanje za vašu logiku. Ako država duguje advokatima, što ne osporavam, duguje iz prethodnog perioda. To znači da advokati kojima se duguje nemaju prihod, ako nemaju prihod ne plaćaju nikakv porez. Govorim vam sve vreme, ne znam da li govorimo istim jezikom, znači, kao da ne želite da čujete. Onaj koji je u teškoj poziciji da li advokat, da li zubar, koja god da je profesija ako vodi knjige prikazivaće stvarne prihode. Ako potražuje nešto od države iz prethodnog perioda ili od ma koga i to važi za bilo koga ne samo za advokate, on nema prihod i on ne može da plati porez jer nema.
Ovim zakonom se ne traži od onih koji nemaju da plate. Traži se da plate porez oni koji imaju. Pravi se jasna selekcija i razlika između advokata iz Žitorađe za koga pretpostavljam ja da ima mnogo manje promet, ali nemojte da mi govorite – dobra je procena Poreske uprave da je prosečna neto plata u proseku svih advokata u Srbiji 20.000 dinara mesečno ili za ove najiskusnije do 35.000 dinara. Da više zarađuju advokati u Novom Sadu nego u Beogradu, to je potpuno jasno da je to čisto arbitrarno. Procena znači arbitrarnost, ne stvarnost.
Mi tražimo zbog pravde da bude stvarno. Onaj ko nema da ne plati, onaj ko ima da plati. Pridružujem se onome što je rekao predsedavajući sednice, ovde će svako zadržati svoje mišljenje, ali nemojmo ovde na neki način, neću da koristim teške reči, ali ovde je pitanje elementarne pravde, elementarne logike i prosto ovde, niko nikoga ne može da ubedi.
Meni je jedino žao za ovaj amandman uglavnom govore, ne kažem da ste to vi jer ne znam, baš oni koji jesu advokati, baš oni koji jesu na neki način u toj mreži advokatskog lobija. Da vam kažem, za lobiranje ne smatram nužno da je to nešto ružno, ali nemojte da idete protiv, prosto nemojte da preterujete sa lobiranjem.

Replika, Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine ministre, opet se ne razumemo, znači ovde se uopšte ne radi o lobiranju. Prvo, želim da vas podsetim da je Vlada Republike Srbije donela odluku da advokate izuzme od paušala. Da li mi ovde pričamo istim jezikom? Vlada Republike Srbije je prihvatila amandman gospodina Zorana Babića zamenika predsednika poslaničke grupe SNS.
Znači, vladajuća većina je stala iza ovoga o čemu mi danas ovde govorimo. Mi samo pokušavamo da u realnosti raspravimo u čemu je problem. Vladajuća većina očigledno misli da nema problema i očigledno vi kao ministar ne slažete se sa stavom vladajuće većine. Naravno, to je vaše pravo.
Prosto želim da ukažem na još jednu stvar. Znači, treba govoriti o pravdi. Mi smo ovih dana mnogo diskutovali o ovom setu zakona. Želim da postavim još jedno pitanje – da li je pravedno da se ovim rešenjem zakona ako govorimo o pravdi sada oporezuju izbeglice? To nije pravedno. Da se oporezuju socijalni slučajevi. Nije ni to pravilno. Moramo jednostavno sagledati situaciju u kojoj se društvo nalazi. Razumem da država ima problem sa budžetom ali ne možemo sa jedne strane oporezivati izbeglice, oporezivati socijalne slučajeve, a sa druge strane rešavati ovaj problem koji se tiče advokata.
Još jednom podsećam ovo je amandman koji je podneo i predsednik Narodne skupštine gospodin Nebojša Stefanović, ovo je i njegov amandman i gospodin Zoran Babić i Vlada je to prihvatila. O čemu se sada ovde vodi spor? Neki aplaudiraju neki ne aplaudiraju. Hvala.

Ima reč ministar Dinkić.

Dali ste mi povoda da odgovorim, iako je to juče bilo na raspravi, jer tada se nisam javljao. Ne menja se ovim zakonima uopšte poreski tretman, niti izbeglica, niti socijalnih slučajeva, samo je terminologija promenjena, pa je eksplicitno stavljeno u zakon nešto što i sada stoji u pravilnicima. To je bitno da bi se znalo. Ni na koji način se nije promenio, niti će se promeniti poreski tretman ovih ugroženih kategorija u našem društvu.
Što se tiče amandmana, vi to mnogo bolje znate, nego ja, jer ste dugo godina poslanik, da ako Odbor za privredu i finansije ne usvoji tekst amandmana koji predlaže poslanik ili Vlada, on ne može biti sastavni deo teksta i da se onda daje mogućnost narodnim poslanicima da u Danu za glasanje odluče o sudbini amandmana. Mislim da je to demokratsko pravo.
Ja kao ministar finansija ću poštovati vašu volju, a vi ćete odlučiti onako kako smatrate da je pravedno i ja verujem da svako od vas ima sopstveno mišljenje o ovome, pravo na to mišljenje, a slažem se da sada treba argumentima pokazati, da li treba ili ne treba glasati za amandman. Smatram da ne treba.