Ovo pitanje ste podelili u dva dela. Prvo je vezano za model privrednog rasta i jeste bila u svoje vreme prava debata o tome u poslednjim godinama, kakav model rasta je potreban Srbiji.
Ono što je sigurno je da je jedini dugoročno održiv model privrednog rasta model rasta baziran na izvozu, jer je Srbija mala zemlja i bilo koji drugi model rasta je prosto neprimeren. Činjenica je da je najveći problem Srbije ne u visini uvoza, nego u malom izvozu.
Ovo će biti prva godina gde će promena modela privrednog rasta dati neki osetan rezultat, mada ne dovoljan. U kom smislu? Ovo će biti prva godina gde će izvoz zapravo ući u privredni rast, jer rast izvoza čekamo, evo sutra, čini mi se, izlaze podaci za četiri meseca. Za sada imamo samo za prvi kvartal. Bio je 22% u prvom kvartalu u odnosu na prvi kvartal prošle godine. To je čak na neki način indirektno smanjilo prihode od PDV; jer mi više vraćamo PDV ukoliko imamo veći izvoz. Da smo manje izvozili, to je paradoks, imali bi bolje prihode u budžetu, jer bismo manje vraćali PDV. Zato taj podatak nas ne plaši, jer mi hoćemo da imamo veći iznos čak i po cenu manjih prihoda od PDV, odnosno po cenu većih povraćaja izvoznicima.
Pošto, na kraju, krajnje mesto potrošnje tih dobara je inostranstvo, a ne Srbija i onda se njima vraća PDV, što je u svim zemljama u Evropi slučaj.
Ono što jeste važno je tempo rasta bruto domaćeg proizvoda. Meni se čini da će on ove godine biti nešto veći do 2% koliko smo planirali. Planirali smo da će privredni rast biti 2%. Prvi kvartal potvrđuje našu procenu. Našu procenu potvrđuju i Izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj i druge međunarodne finansijskih institucija, uključujući i MMF.
Meni se čini, na osnovu nekih indikatora za april i nekih predznaka za ovaj mesec, da će drugi kvartal biti bolji od prvog i da mi možemo da očekujemo, ako i poljoprivreda bude uspešna, a realno biće zato što je prošla godina bila jedna od najgorih u istoriji Srbije, zbog velike suše, verujem da će naš bruto domaći proizvod biti viši, ali, potpuno realno govorim, nedovoljan u odnosu na potrebe.
Bez rasta bruto domaćih proizvoda 4%, 5% godišnje, vi ste potpuno u pravu, teško da mi možemo da imamo situaciju gde se to oseća. Posebno je problem što je rast bruto domaćeg proizvoda neravnomerno raspoređen, jer ima grana koje su u jako teškoj situaciji, ima grana koje napreduju.
Ono što je bio drugi deo pitanja je vezano za finansijski sektor. Potpuno su jednaki uslovi za i domaće i za strane banke. To potvrđuje i činjenica da među prve dve najveće banke u Srbiji, jedna je strana, jedna je domaća. Banka "Inteza" kao strana, "Komercijalna banka" kao većinski domaća. Država je većinski vlasnik "Komercijalne banke".
U tom smislu tržište kapitala danas nigde u svetu nije osnovni generator rasta zbog svetske finansijske krize, pa samim tim i ne očekujemo ni da može da da neki ključni doprinos i u Srbiji u ovom trenutku, što ne znači da u budućnosti ne treba obratiti pažnju na tržište kapitala, jer, kada prođe finansijska kriza u međunarodnim razmera, onda će tržište kapitala ponovo početi da dobija na značaju.
Ono što je jeste važno i što mi radimo, da u razgovoru sa privrednicima, sa ekonomskim stručnjacima dođemo do modela reindustrijalizacije Srbije, koji je neophodan. Mi smo već dali naš predlog, kao Ministarstvo finansija i privrede, ali ne želimo da mi budemo jedini koji predlažemo. Želimo da čujemo predloge i od vas poslanika, od privrednika, od ljudi iz ekonomske struke i da onda, tokom juna meseca, donesemo najbolji mogući model za reindustrijalizaciju Srbije.
Naša ideja je da četiri sektora treba posebno stimulisati, da četiri sektora, kada govorimo samo o industriji, treba da vuku rast, a to su automobilska industrija, koja se već sada pokazala da doprinosi rastu izvoza sa 20% i govorim ne samo o "Fijatu" nego i proizvođačima autokomponenti. Govorim i o tome da moramo da uključimo sve, da dovedemo još nekog proizvođača automobila u Srbiju. Činimo i radimo i pokušavamo i mislim da ćemo dobiti neke rezultate u narednom periodu.
Druga stvar su informacione tehnologije, gde je baza u nauci, gde moramo mnogo više da uradimo jer imamo talenat, ali država treba taj talenat da podstakne da bi on došao do punog izražaja. Treća stvar je prehrambena industrija jer imamo poljoprivredu i četvrta stvar je odbrambena industrija. Odbrambena industrija je jedna od retkih industrija koja je izdržala nasleđe prošlosti, raspad bivše Jugoslavije, ona je bila jaka u bivšoj Jugoslaviji, to je trenutno jedna od vitalnijih grana u Srbiji.
(Predsednik: Vreme.)
Govorim samo o industriji, a naravno da su energetika, poljoprivreda, kao druge privredne grane, i te kako važne, takođe i telekomunikacija za ukupan privredni rast.