Peto vanredno zasedanje , 11.06.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

11.06.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:05 do 18:05

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2013)
  • Traženje obaveštenja i objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (11.6.2013)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Petog vanrednog zasedanja (2013)
  • Zajednički načelni pretres o tačkama 1. do 8. dnevnog reda (2013)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  otvaram sednicu Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 142 narodna poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 98 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, utorkom i četvrtkom nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja.
    Molim narodne poslanike koji to žele da ostvare da se prijave.
    Reč ima narodni poslanik Sanja Jefić Branković. Izvolite.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Sanja Jefić Branković

    Samostalni poslanici
    Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanica iz Niša u ime građana Niša moram da postavim pitanje koje je vezano za odluku ministra kulture i informisanja od pre nekoliko dana, da se ukinu sredstva koja su bila namenjena za održavanje "Nišvil" džez festivala u Nišu.
    Moram da kažem da je ovaj festival u dva navrata bio proglašavan brendom Srbije i kao takav on predstavlja jedan i te kako važan događaj za čitav ovaj deo Srbije, odnosno za jug Srbije, i ne samo to, nego on kao takav predstavlja i veoma važan događaj za ljude na Balkanu.
    Mislim da je jedna ovakva odluka da se ukinu sredstva za održavanje "Nišvil" džez festivala i te kako skandalozna i da tim pre mislim da postoji potreba da se preduzmu sve moguće mere da se ovom festivalu dodele sredstva koja su i bila planirana.
    Između ostalog, u protekle dve godine ta sredstva nisu iznosila mnogo, oko dva miliona dinara, ostalo je finansirao grad. Isto tako smatram da je ovakva jedna odluka zapravo ne samo diskriminacija Niša i juga Srbije, već kao takva, ona apsolutno predstavlja diskriminaciju kulture generalno, kako na jugu Srbije, tako i u ovom delu Balkana. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
    ...
    Srpski pokret obnove

    Mirko Čikiriz

    SPO-DHSS
    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas je prvi dan od prestanka važnosti Zakona o lustraciji, zakona od kojeg se mnogo očekivalo posle demokratskih promena 5. oktobra, ali zakona koji ni jedan jedini put nije primenjen u svojoj praksi.
    Poslanička grupa SPO – DHSS je predložila da Zakon o lustraciji ostane na pravnoj snazi. Međutim, Narodna skupština Republike Srbije nije podržala predlog naše poslaničke grupe i zbog toga su izostale mnoge očekivane lustracije i mnogi obračuni sa svima onima koji su bili simbol zla devedesetih godina.
    Zbog toga pitam Ministarstvo pravde, premijera, da li će biti lustriran i da li će predložiti sad ponovo Narodnoj skupštini da taj zakon stupi na pravnu snagu i da li imaju politički stav da je potrebno da budu lustrirani svi oni koji su se teško ogrešili o kršenju ljudskih prava devedesetih?
    Istovremeno, danas je 12 godina od ubistva novinara Milana Pantića. Neverovatno je, prosto, da država nema mehanizme da utvrdi naručioce i izvršioce ovog velikog zločina, pa pitam ministra unutrašnjih poslova, dokle se stiglo sa istragom oko ubistva Milana Pantića, a znamo da nisu završene ni istrage oko ubistva Slavka Ćuruvije i novinarke Dade Vujasinović?
    Moje drugo pitanje je upućeno premijeru i predsedniku Republike Srbije. Premijer i predsednik Srbije prihvatili su u nekom delu programske ciljeve SPO – DHSS, priznali su istorijsku grešku srpskog naroda učinjenu prema dinastiji Karađorđevića. Poklonili su se mrtvim Karađorđevićima, vratili su mrtve kraljeve, kraljice i prinčeve u Srbiju i sada svi Karađorđevići počivaju u svojoj crkvi na Oplencu. Premijer i predsednik su naglasili da to rade u cilju zalečenja podela iz Drugog svetskog rata i nacionalnog pomirenja.
    Međutim, da bismo iskreno, istinski zalečili sve rane iz prošlosti, sve naše podele, nije dovoljan samo ovaj potez premijera i predsednika. Potrebno je učiniti još dosta toga. Još uvek je prisutna sveopšta kampanja protiv Karađorđevića i kraljevine i još uvek se veliča diktator Josip Broz Tito.
    Objektivne istorijske činjenice nam govore sledeće. Karađorđevići su stvorili modernu kraljevinu Srbiju. U Prvom i Drugom balkanskom ratu, oslobodili su i preostale delove Srbije od pet vekova duge Otomanske imperije. U Prvom svetskom ratu pobedili su Austrougarsku monarhiju i stvorili veliku Kraljevinu Jugoslaviju. Uvek su bili okrenuti naprednijem delu sveta i tradicionalnim srpskim saveznicima poput Francuske, Engleske i SAD.
    U svim svetskim ratovima, sukobima i podelama, bili su na pravoj strani. Vodili su dobru ekonomsku politiku, zemlja je bila ekonomski stabilna, dinar je imao zlatnu podlogu. Kreditni rejting zemlje je bio odličan i zemlji nije pretio bankrot. Bez težih ekonomskih potresa vodili su tri rata u periodu od 1912. do 1918. godine, dva balkanska, jedan svetski rat i iz svih ratova izašli kao pobednici.
    Za nekoliko godina su u kraljevini Jugoslaviji izvršili harmonizaciju različitih pravnih sistema u jedan jedinstveni pravni sistem. To je harmonizacija pravnih sistema Kraljevine Srbije, Kraljevine Crne Gore, Otomanske imperije i Austrougarske monarhije. Poštovali su demokratsko društvo, višepartijski sistem, demokratske institucije, slobodu štampe, ljudska i manjinska prava. U Drugom svetskom ratu Karađorđevići su bili na strani tradicionalnih srpskih saveznika, a sedište jugoslovenske vlade je bilo u Londonu.
    Moje pitanje premijeru i predsedniku države: Da ne bismo bili licemeri i da nijedan posao ne bismo dovršili do kraja, da li će u cilju istinskog nacionalnog pomirenja i u cilju priznavanja zaista objektivnih zasluga koje su Karađorđevići uradili za Srbiju, da li će se Karađorđevićima konačno vratiti njihova nepravedno oduzeta imovina, jer znamo da su posle Drugog svetskog rata politički progonjeni, da im je oduzeta imovina i da su lišeni svih građanskih prava? Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Narodni poslanik Olena Papuga ima reč.
    ...
    Liga socijaldemokrata Vojvodine

    Olena Papuga

    Liga socijaldemokrata Vojvodine
    Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, ovih dana u medijima možemo da pročitamo tekstove o tome da se po našim selima zatvaraju filijale banaka, da je to sada postala jako masovna pojava i da građani imaju velike probleme, zbog toga što 30-40 km imaju prvu i najbližu banku.
    Pitala bih ministra finansija – kako misli da regionalno razvija sva mesta u Srbiji ako se selo do te mere osiromašuje, da jednostavno ne vidi da ljudi sa sela imaju svojih potreba za jednom običnom bankom. Mogu da kažem da iz svog sela, odakle dolazim, iz Ruskog Krstura, da je Ruski Krstur imao banku koja je radila do pre nekoliko dana. Filijala je zatvorena i 5.000 građana moraju da odlaze u Vrbas, oko 30 km dalje, da bi sredili svoje račune, mada je ta banka u selu jako dobro poslovala, imala je 2.000 računa...
    (Predsednik: Molim kolege za malo pažnje.)
    Banka je imala 2.000 računa, što znači da je bila potrebna selu kao što je Ruski Krstur koji ima 5.000 stanovnika. Naravno, banka je po nekoj politici, pošto je bila privatna, zatvorena i jednostavno ljudi imaju jako velikih problema što moraju da odlaze u druga sela da bi podigli penzije, a to su uglavnom bolesni ljudi, odlaze taksijem pošto ne funkcioniše ni autobuska veza.
    Pitam ministra finansija kako stvarno misli da razvija Srbiju i da li misli da ljudi u manjim selima nemaju potrebu za jednom običnom bankom? Znamo da su za 15 godina uglavnom sve banke u Srbiji privatizovane. Ja razumem i strane banke da možda nemaju interesa da otvaraju filijale po selima, ali bi možda trebalo da se razmisli da možda Poštanska štedionica ili Komercijalna banka u manjim selima otvore barem šaltere, da bi pomogli ljudima da normalno funkcionišu i u selima.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Narodni poslanik Milorad Stošić ima reč. Izvolite.
    ...
    Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

    Milorad Stošić

    Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imam tri pitanja za tri ministra – Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva za saobraćaj i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
    Mi smo na Drugom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije razmatrali i usvojili Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je Vlada podnela. Svi smo se tada složili da poljoprivreda i ruralna područja imaju važnu ulogu u proizvodnom razvoju Srbije, posebno u procesu sprovođenja reformi i tranzicije, kao i to da će ova privredna oblast u narednom periodu bitno uticati na privredna kretanja zemlje.
    Donošenjem ovog zakona stvoreni su preduslovi za uspostavljanje funkcionalnog podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja za dugoročni period, da seoska područja postanu sve više privlačna za mlado i školovano stanovništvo, te da se pored poljoprivredne proizvodnje mogu baviti i drugim poslovima koji imaju perspektivu u ruralnom ambijentu.
    Samo donošenje zakona ne podrazumeva i rešavanje svih problema koje zakon reguliše. Mislim da je dobro čuti, s obzirom da se radi o poljoprivredi i razvoju ruralnog područja i zamolio bih predsedavajućeg da malo utiša parlament.
    Poslednjih meseci sam obilazio teritoriju jugoistočne Srbije, pre svega devastirana područja i slobodu mogu reći da se prethodni zakon ne može sprovoditi bez sveobuhvatne podrške ostalih ministarstava i državnih institucija. Istaći ću samo jedan primer koji oslikava situaciju u jugoistočnoj Srbiji, a verujem i u velikom delu Srbije.
    Dana, 3. maja sam sa državnim sekretarom Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike gospodinom Vidojevićem, obilazio opštinu Babušnica, a u sklopu tog obilaska obišli smo i jedno selo koje se zove Crvena Jabuka, koje je nekad imalo preko 1.000 stanovnika i bilo nosilac razvoja cele Lužničke doline. Imali su svojevremeno narodnog poslanika i veliki broj akademski obrazovanih ljudi. Imali su četiri doktora nauka. Selo ima izuzetno povoljne uslove za povrtarstvo, stočarstvo i vinogradarstvo. Sada u selu živi jedva pedesetak žitelja, bez puta, vode, struje, telefona i sijaset drugih stvari kojima se obezbeđuju najosnovniji uslovi života. U selo se vratio jedan broj mlađih ljudi sa željom da tu žive, ali treba pomenuti da tu svoju perspektive vide i da ostanu da žive i da rade. U razgovoru sa meštanima čuli smo sijaset problema, ali istaći ću samo tri, a odnosi se upravo na ova tri ministarstva koje sam na početku rekao.
    Elektrifikacija kuća povratnika u selu, zapravo za priključenje na elektro-mrežu potrebno je izdvojiti 70.000 dinara. Sva ta domaćinstva su nekad bila priključena i svojevremeno platili priključak. Sada, u tim domaćinstvima koriste petrolejske lampe za osvetljenje.
    Pitanje za ministra Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine je: da li je moguće da se ta domaćinstva priključe na elektro-mrežu bez ponovnog plaćanja priključaka ili nekog simboličnog iznosa, a svakako će to u narednom periodu oni kroz plaćanje računa za struju to i nadoknaditi?
    Do najbližeg asfalta je udaljenost preko 12 kilometara. Put je uglavnom neprohodan za vozila, osim terenska. Nemaju nikakv prevoz do najbližeg urbanog mesta. Danas, između ostalog, ćemo raspravljati i o Zakonu o obrazovanju, gde se predviđa da se treba obezbediti prevoz za svakog đaka preko dva kilometara. Pitam se da li će to moći. Meštani pitaju da li je moguće da im se obezbedi prevoz do najbližeg urbano naseljenog mesta, bar jednom do dva puta u toku sedmice?
    Treće pitanje tiče se Ministarstva za telekomunikacije. Ovo selo je još 1945. godine imalo telefonske veze. Oni nemaju nikakvu komunikaciju sa svetom. S obzirom da postoji grupa pri Ministarstvu za planiranje i razvoj, gde je posebno istaknuta briga o ruralnom području, pitam ministra da li je moguće da se tim ljudima obezbedi bar neka komunikacija sa svetom? Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Slavica Savić. Izvolite.
    ...

    Slavica Savić

    Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, moje
    pitanje je upućeno ministarstvu, odnosno ministarki zdravlja i ministru obrazovanja.
    Obraćam se u ime Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije u nameri da predstavim deo nagomilane problematike koja opterećuje profesiju medicinskih sestara i tehničara u zdravstvu, sa nadom da će im se pomoći i napraviti pomak u rešavanju problema.
    Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije je strukovna organizacija koja štiti profesionalne interese svog članstva medicinskih sestara i tehničara Srbije. U zdravstvenim ustanovama Srbije zaposleno je preko 60 hiljada medicinskih sestara, i procentualno predstavljaju 55% od ukupno zaposlenih u zdravstvu. Ova masovna profesija zaposlenih prisutna je mnoštvom nerešenih statusnih pitanja i problemima koji direktno opterećuju proces rada, pri čemu se godinama ne nalazi ni minimum dobre volje da se pristupi rešavanju i rasterećenju medicinskih sestara koje su zajedno sa lekarima nosioci posla u zdravstvu.
    Godinama su suočene sa nedostatkom medicinskih sestara u hospitalnim ustanovama, posebno na teškim radnim mestima, kao što je intenzivna nega, kardiologija, onkologija, urgentne službe, gerijatrija.
    Nedostatak medicinskih sestara uzrokovao je opterećenje medicinskih sestara koje su bile raspoređene na teškim odeljenjima. Po jedna sestra na 30 pacijenata u smeni. Posledica koja je iz ovog proistekla je oboljevanje medicinskih sestara, sticanje invalidnosti u toku neuslovljenog i teškog rada. Ukidanje i nepostojanje pomoćnih medicinskih radnika, bolničara, dodatno je ih je uputilo na obavljanje fizičkih i paramedicinskih poslova.
    Istraživanja su pokazala da medicinske sestre tokom rada oboljevaju u najvećem procentu od bolesti lokomotornog sistema. Niske i neadekvatne zarade koje ne prate rast životnih troškova dodatno utiču na egzistenciju i status medicinskih sestara. Alarmantan je podatak da je sve veći procenat samo izdržavalaca porodice među medicinskim sestrama.
    U ispitanom uzorku od 5100 medicinskih sestara i tehničara, 22,4% je u statusu samohranih izdržavaoca porodice. Uz sve ovo medicinske sestre su oštećene i diskriminisane u pogledu prepoznavanja i vrednovanja njihovog visokog obrazovanja. U proteklim godinama obraćale su se Ministarstvu zdravstva Republike Srbije i drugim institucijama. Neverovatno je da ova masovna profesija ostaje ignorisana i neprepoznata u svojoj problematici od strane društva, sistema i zakona.
    Ako postoji nada da nadležna ministarstva pokušaju da razreše probleme, bar deo problema, sindikat medicinskih sestara će biti veoma zahvalan. Neka medicinske sestre ne budu naše blago samo onda kada smo u bolnicama mi ili nama bliski. Hvala.