Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas je prvi dan od prestanka važnosti Zakona o lustraciji, zakona od kojeg se mnogo očekivalo posle demokratskih promena 5. oktobra, ali zakona koji ni jedan jedini put nije primenjen u svojoj praksi.
Poslanička grupa SPO – DHSS je predložila da Zakon o lustraciji ostane na pravnoj snazi. Međutim, Narodna skupština Republike Srbije nije podržala predlog naše poslaničke grupe i zbog toga su izostale mnoge očekivane lustracije i mnogi obračuni sa svima onima koji su bili simbol zla devedesetih godina.
Zbog toga pitam Ministarstvo pravde, premijera, da li će biti lustriran i da li će predložiti sad ponovo Narodnoj skupštini da taj zakon stupi na pravnu snagu i da li imaju politički stav da je potrebno da budu lustrirani svi oni koji su se teško ogrešili o kršenju ljudskih prava devedesetih?
Istovremeno, danas je 12 godina od ubistva novinara Milana Pantića. Neverovatno je, prosto, da država nema mehanizme da utvrdi naručioce i izvršioce ovog velikog zločina, pa pitam ministra unutrašnjih poslova, dokle se stiglo sa istragom oko ubistva Milana Pantića, a znamo da nisu završene ni istrage oko ubistva Slavka Ćuruvije i novinarke Dade Vujasinović?
Moje drugo pitanje je upućeno premijeru i predsedniku Republike Srbije. Premijer i predsednik Srbije prihvatili su u nekom delu programske ciljeve SPO – DHSS, priznali su istorijsku grešku srpskog naroda učinjenu prema dinastiji Karađorđevića. Poklonili su se mrtvim Karađorđevićima, vratili su mrtve kraljeve, kraljice i prinčeve u Srbiju i sada svi Karađorđevići počivaju u svojoj crkvi na Oplencu. Premijer i predsednik su naglasili da to rade u cilju zalečenja podela iz Drugog svetskog rata i nacionalnog pomirenja.
Međutim, da bismo iskreno, istinski zalečili sve rane iz prošlosti, sve naše podele, nije dovoljan samo ovaj potez premijera i predsednika. Potrebno je učiniti još dosta toga. Još uvek je prisutna sveopšta kampanja protiv Karađorđevića i kraljevine i još uvek se veliča diktator Josip Broz Tito.
Objektivne istorijske činjenice nam govore sledeće. Karađorđevići su stvorili modernu kraljevinu Srbiju. U Prvom i Drugom balkanskom ratu, oslobodili su i preostale delove Srbije od pet vekova duge Otomanske imperije. U Prvom svetskom ratu pobedili su Austrougarsku monarhiju i stvorili veliku Kraljevinu Jugoslaviju. Uvek su bili okrenuti naprednijem delu sveta i tradicionalnim srpskim saveznicima poput Francuske, Engleske i SAD.
U svim svetskim ratovima, sukobima i podelama, bili su na pravoj strani. Vodili su dobru ekonomsku politiku, zemlja je bila ekonomski stabilna, dinar je imao zlatnu podlogu. Kreditni rejting zemlje je bio odličan i zemlji nije pretio bankrot. Bez težih ekonomskih potresa vodili su tri rata u periodu od 1912. do 1918. godine, dva balkanska, jedan svetski rat i iz svih ratova izašli kao pobednici.
Za nekoliko godina su u kraljevini Jugoslaviji izvršili harmonizaciju različitih pravnih sistema u jedan jedinstveni pravni sistem. To je harmonizacija pravnih sistema Kraljevine Srbije, Kraljevine Crne Gore, Otomanske imperije i Austrougarske monarhije. Poštovali su demokratsko društvo, višepartijski sistem, demokratske institucije, slobodu štampe, ljudska i manjinska prava. U Drugom svetskom ratu Karađorđevići su bili na strani tradicionalnih srpskih saveznika, a sedište jugoslovenske vlade je bilo u Londonu.
Moje pitanje premijeru i predsedniku države: Da ne bismo bili licemeri i da nijedan posao ne bismo dovršili do kraja, da li će u cilju istinskog nacionalnog pomirenja i u cilju priznavanja zaista objektivnih zasluga koje su Karađorđevići uradili za Srbiju, da li će se Karađorđevićima konačno vratiti njihova nepravedno oduzeta imovina, jer znamo da su posle Drugog svetskog rata politički progonjeni, da im je oduzeta imovina i da su lišeni svih građanskih prava? Hvala.