Hvala, poštovana predsedavajuća.
Uvaženi ministre, državni sekretari, pomoćnici, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku uvaženi ministar je rekao da je naše obrazovanje dobro. Nažalost, ne mogu se u potpunosti složiti s tim, jer mislim da tek treba da se ovakvim predloženim izmenama zakona stvori jedna perspektiva kako bi ono zaista i postalo dobro.
Drugo, rekli ste – nije sve tako crno. Pa, nije, ima nešto što je i tamno sivo. Nažalost, svedoci smo da je obrazovni sistem u našoj zemlji godinama unazad urušavan i to su neke činjenice koje se ne mogu osporiti. Na kraju krajeva, prerastao je dotle da je sam sebi postao negacija u određenom momentu. Potpuno je prisutno jedno odsustvo otvorenog sistema obrazovanja, koji je godinama unazad bio urušavan, koji je bio devalviran, koji je bio degradiran ili kako god želite i koji je zapravo bio potpuno odvojen od onih u čijoj službi je trebalo da bude i koji je, moram reći, godinama unazad, ako ne i decenijama, zatrovan interesima određenih grupacija koji su funkcionisali po principu – interes iznad svega.
Naravno, drago mi je što je resorno ministarstvo, dakle, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja je i objavljena u "Službenom glasniku", čini mi se u novembru mesecu prošle godine. Bila sam i prisutna na javnom slušanju upravo na temu – Strategija obrazovanja i svaki od narodnih poslanika je dobio literaturu, tako da se sa svim programima i ciljevima te strategije do današnjeg dana mogao podrobno upoznati. Ako ništa drugo, za početak, lepo je što je ta ista strategija obrazovanja onako detaljno napisana, čitka, zapravo, pitko štivo i lako za čitanje, ali budući da ovo nije ni vreme ni mesto da bih bila cinična, ja se nadam da će se njeni ciljevi, a to zaista i želim, ostvariti u našoj praksi.
Čitajući pažljivo set predloga zakona o kojima danas raspravljamo, prvo, moram da kažem sledeće. Pre svega, uz prihvatanje određenih sugestija i dobrih amandmana, a podnela sam ih nekoliko, kao i uvek, ali i amandmana poslanika iz određenih poslaničkih grupa, a ima i onih koji će biti i te kako dobri, poslanička grupa DHSS i SPO je spremna da prihvati i da podrži ove zakone, pre svega iz dva osnovna, meni se čini krucijalna razloga. Prvo je što u njima ima dosta novina, u ovoj svojoj raspravi u načelu ću se prvenstveno tim novinama i baviti, negde dobrih rešenja u pojedinim delovima i regulisanju pojedinih pitanja i pojedinih oblasti, ima zaista jako preciznih rešenja o pojedinim pitanjima upravo iz oblasti kojima se one uređuju, a to pre svega važi za sledeća dva zakona na kojima ću posebnu pažnju obratiti i na kojima ću se posebno zadržati.
Prvo, to je Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju i drugo, to je Zakon o obrazovanju odraslih, uz posebnu napomenu, doduše, ministar je to već istakao, da se prvi put u skupštinskoj proceduri nalazi jedan ovakav zakon, a to je Zakon o obrazovanju odraslih, budući da do sada u našoj zemlji, za razliku od zemalja iz našeg okruženja, a ko je radio uporednu pravnu praksu mogao je i to da primeti, tamo već postoji i tamo se takav zakon već primenjuje.
Naravno, na samom početku, uvaženi ministre, moram da budem lokal patriota, pa da kažem da pored sebe imate uvaženog dr Zorana Kostića, koji u našim krugovima, budući da mi je sugrađanin, važi za izuzetnog eksperta za nekog ko je stručan i za nekog ko je kompetentan za pitanje prosvete uopšte. Nadam se, ako je bar deo njegovog znanja ovde inkorporirano u ovakve zakonske predloge, a sa mogućnošću i da prepozna određene dobre amandmane, ukoliko ih isti bude i čitao, onda naravno da će to predstavljati jednu jako ohrabrujuću činjenicu i da će zakoni biti usvojeni ne samo u obliku, naravno, vladajuća većina uvek može da izdejstvuje izglasavanje i usvajanje bilo kog zakona, već da oni budu usvojeni u najboljem mogućem obliku, a pri tom da, što je najbitnije, njihova primena da jedan željeni rezultat i pozitivan efekat u praksi.
Naravno, vreme će kao i uvek o svakom usvojenom zakonu suditi i biti jedini merodavni sudija.
U svim ovim zakonima ima i stvari koje treba mnogo bolje regulisati, koje treba precizirati, koje treba dodatno objasniti ili pojasniti. Poći ću nekim svojim redom, kojima sam razmatrala predloge zakona kada su oni stigli u poslaničku grupu Srpskog pokreta obnove i Demohrišćanske stranke Srbije. Već sam rekla da su mi najviše pažnje skrenuli Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju i Zakon o obrazovanju odraslih, tako da ću od ta dva zakona i krenuti.
Što se tiče Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, on je usaglašen sa strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, a povodom kojeg sam i rekla da je održano i javno slušanje. Naime, ovim zakonom se, lično smatram, unapređuje nastava i učenje. Novinu predstavlja program zaštite od nasilja, odnosno zlostavljanje i zanemarivanje učenika. Moramo primetiti da je kod nas danas to u obrazovnim i vaspitnim ustanovama uzelo maha i da predstavlja pošast našeg savremenog društva, kao što je uređeni program prevencije i drugih oblika rizičnog ponašanja i, naravno, to je jedna novina koja zaslužuje pohvalu a koja je regulisana članom 17. navedenog Predloga zakona.
Ovakvo rešenje jeste dobro jer, pored toga što su uključeni sa jedne strane i učenici, isto tako su uključeni i zaposleni, ali roditelji, odnosno staratelji. Sve je to u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, koja sama time dobija određene korake na značaju i ostvaruje se jedna kohezija između navedenih učesnika.
Novina u ovom predlogu zakona svakako jeste i nastava na daljinu, što je podrobno regulisano članom 27. zakona, i to za one učenike koji su bolesni, koji su invalidi, koji dolaze iz udaljenih sredina, pa su u nemogućnosti da redovno pohađaju nastavu, uopšte su onemogućeni da im se obezbedi da kao ostali učenici redovno i normalno dolaze do škole.
Na ovaj način se njima zapravo pruža isti tretman, kao i redovnim učenicima koji redovno pohađaju nastavu i iskorenjuje se do sada jedan prisutan model diskriminacije takvih učenika, koji su, pre svega, po dva navedena osnova, a to su bolest, prvenstveno mislim na bolesti i na invalidnost, bili marginalizovani i, nažalost, donekle kao takva kategorija učenika kod nas u društvu, reći ću možda i grub izraz, bili gotovo izopšteni.
Ovde na ovom mestu imam i jednu sugestiju za Ministarstvo, a to je da sve ovo zaista i bude u praksi regulisano pravilnikom, i to što pre, kako bi se onemogućio svaki mogući vid zloupotrebe, iako je načelno, iako u ovakvoj odredbi, a to je član 27. u poslednjem stavu i stoji da se pravilnikom tako nešto detaljnije uređuje.
Takođe ono što isto smatram dobrim u ovakvom Predlogu zakona, jeste što je njime regulisana zapravo i pripremna nastava, koja je regulisana članom 34. navedenog Predloga zakona, i to, pre svega, za one učenike koji idu na popravni, odnosno za one učenike koji idu na završni ispit.
Takođe smatram da je na zadovoljavajući način predviđena opšta stručna umetnička matura, kao i što je pomeren rok u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja do 2017. godine, a kako bi se zapravo izvršila, i to je i učinjeno s ciljem da se izvrše adekvatne pripreme i ovo je takođe nešto što predstavlja novinu u ovakvom predlogu zakona. U tom smislu je to pohvalno. Sve to je regulisano u nekih 20 članova. Da budem potpuno konkretna, regulisano je u 20 članova, od člana 48. pa do člana 68. Pretpostavljam da je ova novina posledica usaglašavanja sa već donetom i sa već pomenutom strategijom o razvoju obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.
Što se tiče Predloga zakona o obrazovanju odraslih, treba imati na umu, a to ću posebno pohvaliti, da je reč o potpuno novom zakonu, da se prvi put danas nalazi pred nama i da su narodni poslanici po prvi put u mogućnosti da raspravljaju o njemu. Ovaj zakon ima 13 glava. Ministre, vi ste pomenuli, ali niste za ovaj, ja ću da vas dopunim – ima 13 glava i 67 članova. On posebno budi pažnju, budući da se radi o novom zakonskom predlogu. Jako je jasno napisan i mišljenja sam da ovaj zakon o obrazovanju odraslih, kao i prvopomenuti zakon koji sam obrazlagala, to je Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju, čini mi se da su ovi zakoni najbolje i pripremljeni.
Zakon o obrazovanju odraslih, pored toga što se prvi put nalazi pred nama i što smatram da svi poslanici treba da podrže donošenje ovakvog jednog zakona, regulisaće oblast u našem zakonodavstvu koja do sada nije bila regulisana ni jednim posebnim zakonom.
Treba posebno napomenuti, budući da sam vršila i određenu uporednu pravnu analizu, da ovakav zakon kod naših suseda već postoji. U Crnoj Gori postoji još od 2011. godine, u Republici Srpskoj ovakav zakon postoji od 2009. godine, dok ga Hrvatska najduže primenjuje. Ovakav zakon u primeni je od 2007. godine. Ovo je svakako oblast kojoj treba posvetiti posebnu pažnju, kao što je i navedeno u razlozima za njegovo donošenje.
Prema propisima iz 2002. godine, 21,9% stanovništva starije od 15 godina nije završilo osnovnu školu, a 23,9% stanovništva starijeg od 15 godina ima završeno samo osnovno obrazovanje i svakako da takvim ljudima treba dati tzv. drugu šansu.
Dokaz da postoji veliko interesovanje za nastavak školovanja je i nedavno sproveden projekat za funkcionalno obrazovanje odraslih, koje upravo nosi naziv – druga šansa. Taj projekat je finansirala EU. To su neki egzaktni podaci. U njemu je učestvovalo 70 škola i 700 polaznika koji su iz različitih razloga prekinuli svoje osnovno školovanje, a naravno, uglavnom je reč o razlozima opravdane prirode. Krajnji je rezultat da će nekih 10% polaznika upisati redovne srednje škole, neki će steći osnovne veštine iz pojedinih zanata, kako bi jednostavno mogli da se uključe u ono u šta treba da budu uključeni, a to je da budu učesnici na tržištu rada, naravno, nakon uspešno sprovedenog projekta.
Šef delegacije EU u Srbiji, Dežer je konstatovao kako je neophodno da se u Srbiji zapravo donese jedan zakon, odnosno zakon o obrazovanju odraslih, kako bi ovaj program i postao deo obrazovnog sistema naše zemlje.
Neću dalje dužiti i neću se sada pozivati na svaki član i posebno ga obrazlagati, budući da svako ima zakon pred sobom i jednostavno može da ga pročita. Mislim da ovaj predlog zakona razumem kao jednu strategiju razvoja, zapravo, kao jednu od zadataka strategije obrazovanja, jer se njime, u prvom redu, na jedan sveobuhvatan način izgrađuje jedan sistem neformalnog obrazovanja i zapravo se vrši priznavanje kompetencija i onih kvalifikacija ljudi koji su ih stekli nekim neformalni programima, što će, ukoliko doživi svoju praktičnu primenu, a ja sam optimista i nadam se da će je doživeti, to zapravo značiti u praktičnoj primeni regrutovanje određenog procenta populacije u obrazovne tokove, što tako i treba da bude.
Sveobuhvatno je objašnjeno i razjašnjeno i pitanje formalnog i neformalnog obrazovanja odraslih, a sve u skladu sa onim principima obrazovanja odraslih koji su taksativno navedeni i koji su podrobno regulisani članom 3. ovog predloga zakona.
Takođe je dobro što su iskorišćene i pojedine institucije, kao što su zavodi i kao što su škole i pozamašna sredstva koja su prethodnih godina bila ulagana u kadrove i opremu, jer se na ovaj način sada obezbeđuje da se konačno svet obrazovanja i svet rada povežu, kao što je to svuda u svim civilizovanim državama i društvima.
U članu 16. ovog predloga zakona su nabrojani svi oni koji su organizatori aktivnosti i obrazovanja odraslih, dok se u članu 19. koji je u direktnoj vezi sa već pomenutim članom 16. upravo predviđa oduzimanje odobrenja onim organizatorima iz pomenutog člana 16, ukoliko ne budu radili u skladu sa zakonom.
Što se tiče kaznenih odredbi, bez obzira što ovaj zakon predstavlja novinu i bez obzira što ja imam razumevanja za svaki novi zakon koji se prvi put nalazi u skupštinskoj proceduri, mislim da je naša blaga kaznena politika, ne samo u sferi prosvete već u svim segmentima društva nas je puno puta koštala i mislim da treba ići u pravcu menjanja, odnosno u pravcu pooštravanja kaznene politike, pa makar se radilo o novčanim kaznama koje su predviđene članom 64. navedenog Predloga zakon. U tom cilju sam podnela amandman, a o njemu ću podrobnije govoriti kada na dnevni red dođe rasprava o pojedinostima.
Što se tiče Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovaj zakon donet je 2009. godine, a izmene je imao 2011. godine i danas se opet vrše izmene i dopune, a to je sa ciljem da se pojedini članovi tog zakona potpuno usklade sa pomenutom Strategijom obrazovanja i isto tako da se pojedini članovi ovog zakona usklade sa članovima nekih drugih zakona. U prvom redu mislim na Zakon o radu. Razumem donekle njihove ponovne izmene i dopune, što sam već pomenula.
Ovde ću ukazati na jedno dobro i jedno loše rešenje. Ne mislim loše kao loše jer neće opozicija govoriti iz mene bez obzira što sam opozicioni poslanik i nisam tu samo zarad kritike nego i da dam neke predloge, jer kritika bez predloga ne znači apsolutno ništa. Kada kažem loše, mislim na rešenje koje morate precizirati i rešenja koja morate doraditi. U tom preciziranju rešenja morate biti krajnje obazrivi. Dobro je što se članom 34, a u odnosu na član 144. gde se dodaje stav 2. koji glasi – nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i 15 godina staža osiguranja i time se ovako rešenje čini dobrim i prihvatljivim zato što će na ova mesta doći oni profesori koji su zbog racionalizacije izgubili deo norme, a nalaze se sada na nekim listama tehnoloških viškova i time mogu dopuniti svu normu časova. Istina je da Zakon o radu kada govorimo o ovom pitanju na nešto drugačiji, a biću potpuno iskrena, način uređuje ovo pitanje. Mislim da se ovakvim rešenjem u ovom predlogu zakona postižu određeni rezultati i to oni koji mogu dati jako dobar efekat u praksi. Prvo, jeste da profesor ne odlazi u penziju usred školske godine, nego završava započetu školsku godinu i onda ode u penziju. Drugo jeste što se ovakvim jednim rešenjem Predlogom zakona doprinosi potpunom ukrupnjavanju sistema i isključuje se mogućnost da se na jedno mesto prime tri profesora od kojih svako ponaosob ima 30% fonda časova. Mislim da ovakva rešenja proizilaze iz ovakvog nauma predlagača i u tom smislu svakako ih podržavam.
Ono što zaslužuje kritiku, o čemu smo mogli donekle čitamo i slušamo u medijima, jeste član 10. i famozna agencija za obrazovanje i vaspitanje koje se ovim predlogom zakona uvodi. Prvo, moram da kažem kao običan građanin da sama pomisao na uvođenje još jedne agencije u moru postojećih, ustvari okeanu postojećih agencija, stvara više nego revolt i bunt. Sada osnivanje agencije za obrazovanje i vaspitanje, koja je regulisana članom 10. ovog predloga zakona, razumem kao potrebu i Strategije, zapravo usklađivanja sa Strategijom obrazovanja ili zahtevom za ispunjavanjem nekih standarda koji već postoje u razvijenim zemljama EU. Ukoliko ova agencija zna, ukoliko se zakonski taksativno navedu nadležnosti agencije, ukoliko se odredi njen sastav, ukoliko se bude znalo čime će se agencija baviti i šta će raditi, u tom smislu ona može opstati u ovakvom obliku. Morali bi biti prihvaćeni amandmani koji su u tom cilju podneti da bi ostala u tom obliku. Naravno da za nju ne mogu, niti bilo ko ima iole pameti ne može imati razumevanja za ovakvo jednu agenciju ukoliko se ona uvodi, a u smislu je uvođenja novog zakonskog člana, a zapravo predstavlja posledicu volje ministra za osnivanjem još jedne agencije, a što u zemlji Srbiji znači zapošljavati svoje partijske drugare.
Na ovaj član 10, kao što sam već napomenula, podnela sam amandman kojim se vrši preciziranje, zapravo da budem precizna, donekle vrši preciziranje. Mislim da se bilo kakvim amandmanima na ovakav član potpuno preciziranje ne može izvršiti, a bez koga ukoliko ostane u ovakvom obliku…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… duplirano?
… bez koga ostaje puki član zakona kojim osnivate neku agenciju, a stvari ostaju da lebde u vazduhu.
Što se tiče preostala dva zakona, to su Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu, vidim to kao neko puko usklađivanje osnovnog i srednjem obrazovanja, tako da ih danas neću nešto posebno komentarisati. Budući da me predsedavajuća već opominje o njima ću govoriti u raspravi u pojedinostima.
Budući da je duplirano vreme, mogu da nastavim?