Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pred sobom imamo nekoliko međunarodnih ugovora i obično rasprava o ratifikaciji međunarodnih ugovora prođe u ovoj skupštini prilično nezapaženo, bez mnogo debate, i u danu za glasanje one uglavnom prođu takođe bez mnogo osporavanja, čak i same strane opozicije.
Meni je danas ovde, zbog toga sam se javio za reč, za oko zapala jedna odredba u zakonu o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, koja u članu 2. kaže – strane će ostvarivati saradnju u sledećim oblastima, pa pod jedan kaže – biljnoj proizvodnji, industriji semena, biljnih ulja, žitarica, vinove loze, itd.
Rekao bih, nažalost, mi smo ovde pre tri meseca usvojili, odnosno vladajuća koalicija Ugovor o biljnim i genetičkim resursima u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, kojim je u suštini potvrđen ugovor koji je 2001. godine usvojen i stupio je na snagu kada ga je ratifikovalo 40 zemalja.
Srbija je tek početkom ove godine prihvatila ovaj sporazum i time sve obaveze iz njega. One su, moram reći, katastrofalne za našu poljoprivredu, pre svega za biljne resurse, pogubne su za naša dva instituta, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i za Institut za kukuruz iz Zemun Polja iz nekoliko razloga. Zbog toga su veoma slične odredbe ovog sporazuma koji potpisujemo sa Turskom i tog ugovora.
Čak se postavlja pitanje potrebe ove odredbe Ugovora sa Turskom, jer mislim da je Turska potpisnica ovog ugovora. O čemu se u stvari radi?
Radi se o činjenici da je potpisivanjem ovog ugovora o biljnim i genetskim resursima u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije Republika Srbija preuzela obavezu da sve svoje biljne resurse, sve svoje biljne potencijale koji su nastajali godinama i godinama rada, genetičara i drugih stručnjaka u ova dva renomirana instituta. Oni su među pet ili deset najrenomiranijih ustanova iz ove oblasti u svetu, a jedini su, kao državni instituti, među tih deset renomiranih kuća. Dakle, mi smo se obavezali da ćemo naše biljne i genetičke resurse staviti na raspolaganje drugim zemljama potpisnicama.
Šta je tu problem? Problem je što naši biljni i genetički resursi nisu zaštićeni kao intelektualna svojina, odnosno manje od 1% biljnih resursa je zaštićen, a preko 99% nije zaštićeno. To nije patentno pravo, to je neka vrsta intelektualne svojine, kao sui genereis koja se štiti posebnim institutom, zove se zaštita biljnih sorti. Dakle, naša biljne sorte nisu zaštićene.
Zbog čega je Srbija u specifičnom položaju? Zbog toga što su sve ozbiljne zemlje, kojima je poljoprivreda i stvaranje biljnih i genetičkih resursa jedno od nacionalnih interesa, zaštitili svoje biljne sorte, pa je tako u najrazvijenijim zemljama zapada stepen zaštite 99%, a kod nas je stepen zaštite 1%.
Iz ovog međunarodnog ugovora oni koji su zaštitili intelektualnom svojinom svoje biljne i genetičke resurse nemaju obavezu da te genetičke resurse stavi na raspolaganje drugima, to znači ni nama, a već sam rekao da mi imamo obavezu. Njima se preporučuje da oni to urade. Da oni to neće uraditi, u to sam siguran. To čak pokazuje i praksa iz ove oblasti, gde je recimo jedna od renomiranih svetskih kuća, da je sada ne pominjem, čak patentirala terminator kod za neke svoje biljne vrste. Šta to znači? To znači da ta biljna vrsta, kada se zasadi ove godine, ona nema seme za iduću godinu, ona ga praktično uništava i nema mogućnosti da poljoprivrednik, kako se to u međunarodnom pravu kaže, seje seme sa tavana. Dakle, nema tog semena, jer je biljka sama sebe uništila za sledeću generaciju, dakle, dokle je stigla ta zaštita intelektualne svojine u svetu.
Pitam vas ministre – zbog čega ste posle 12 godina, bez davanja dovoljno vremena institutima da zaštite svoje biljne sorte uz pomoć države, jer oni za to nemaju para, reč je o nekoliko hiljada novih biljnih sorti koje nisu zaštićene i to su stotine hiljade evra koje oni nemaju, zašto im niste ostavili vreme i dali pomoć države da oni te svoje biljne sorte štite? Vi ih sada dajete i Turcima i ne znam kome sve. One su već date ovim međunarodnim ugovorom, one su date svim zemljama koje su potpisnice ovog ugovora, od ovog ugovora koji je stupio na snagu ovih dana, pošto je rok stupanja na snagu 90 dana od polaganja depozita, odnosno potpisa o ratifikaciji, on je ovih dana stupio na snagu i sve naše biljne sorte će biti na raspolaganju multinacionalnim kompanijama iz oblasti semenarstva, koje će možda te naše sorte sutra zaštiti. Tu je naročito u opasnosti kukuruz, suncokret i neke druge biljne sorte koje se razmnožavaju na specifične načine, gde će moći bilo ko da zaštiti naše biljne sorte koje nismo uspeli da zaštitimo kao intelektualnu svojinu.
Naravno, koleginica Vojić Marković otvorila je mnogo pitanja koja se tiču veterine i drugih stvari koje se pominju ovim ugovorima. Veoma bih bio voljan kada biste vi nama danas odgovorili na neka pitanja koja se tiču veoma aktuelnih stvari, kao što je drastičan pad izvoza iz oblasti poljoprivrede, od kad je ova vlada došla na ovu poziciju na kojoj jeste, da nam kažete šta će biti sa obećanjem da ćete aflatoksin svesti na 0,05, to je obećao potpredsednik Vlade. Ništa od toga nema. Naš izvoz u oblasti mlekarske industrije je praktično nula. Naš kredibilitet je ugrožen u svetu.
Šta je sa isplatama subvencija? Šta je sa najavama da će budžet za poljoprivredu i da li je to tačno, biti ozbiljno ugrožen i da poljoprivrednicima neće moći biti isplaćene ni ovako niske subvencije koje su obezvređene inflacijom i rastom cene eura i rastom svih repromaterijala na tržištu? Mnoga druga pitanja bih vam postavio, ministre, ali ne bih da izlazim iz okvira zadate teme, ali bih voleo da čujem odgovore – da li uopšte znate kakve su posledice od ugovora koji je pre neki dan stupio na snagu, koji se tiče biljnih i genetičkih resursa i da li ste imali neke razgovore sa našim institutima, da bi se šteta smanjila. Hvala.
