Na osnovu člana 103. reklamiram povredu člana 107. dostojanstvo narodne skupštine. Bojim se, uvažena gospođo potpredsednice, da moje prethodne diskusije niste ozbiljno shvatili, jer nije reč o dnevno-političkim preganjanjima, nego o civilizacijski relevantnim temama kojih smo se dotakli. Tako je i prošlo da se u Domu Narodne skupštine Republike Srbije Aristotel kvalifikuje kao jedan od utemeljivača fašizma, što je zastrašujuće.
Samo da ne bi u Domu Narodne skupštine Republike Srbije to ostalo bez… (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče ili dovedite u vezu kako to mišljenje o Aristotelu ugrožava ugled Narodne skupštine ili ćete me prisiliti da primenim sve stavove člana 103.
Dakle, obrazloženje ne može da bude korišćeno umesto replike. Ako želite repliku, tražite repliku i biće vam data reč, ali zloupotreba Poslovnika je nedopustiva, tako da vas molim da obrazložite u čemu se sastoji narušavanje ugleda Narodne skupštine, jer teško da to možemo sa Aristotelom.
Prijavite se ponovo. Izvolite, imate reč.

Zahvaljujem vam se na iskrenosti kada priznajete da vam je teško shvatiti zašto je stavljanje Aristotela učite…

Narodni poslaniče, nije vam dopušteno da govorite šta vi smatrate o tome šta se dešava drugim ljudima.
Upozoravam vas da, ukoliko nastavite da zloupotrebljavate prava koja su vam data po Poslovniku, a to je da zloupotrebljavate stav 1. člana 103, da govorite kada niste dobili reč i da se oglušite o propis koji vas tokom člana 103. kroz sve stavove jasno upućuje na koji način treba da obrazložite povredu Poslovnika, ću biti prinuđena da vam, na osnovu člana 3, izreknem i meru opomene.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se u vezi ovog amandmana složim sa nekom diskriminacijom za koju se navodno zalažu određeni poslanici određene poslaničke grupe, pa i ja sam.
Diskriminacija može biti raznorazna. Imao sam želju da upišem školu fudbala u "Partizanu" i "Zvezdi". Međutim, moje tadašnje sposobnosti i sposobnosti mnogih nisu bile takve da smo psihički i fizički mogli da dostignemo taj nivo razvoja u tom trenutku da upišemo školu fudbala u "Crvenoj zvezdi" i "Partizanu". Vremenom neki moji drugovi koji su ostali u takozvanim nižerazrednim ligama su uspeli, zahvaljujući posebnoj pažnji trenera, da dostignu… (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, uz puno uvažavanje za sportsku istoriju ja vas molim da govorimo o temi dnevnog reda, a tema dnevnog reda je amandman na član 18. i zakon koji se ne bavi sportskim aktivnostima. Pa vas molim o temi dnevnog reda.

Ja pokušavam na specifičan način to da obrazložim. Očigledno da vi imate dva Poslovnika. Jedan važi za vašu poslaničku grupu, a jedan važi za poslaničku grupu kojoj pripadam.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ima jedan jedini Poslovnik u kome jasno piše da govorite o dnevnom redu. Sportske aktivnosti nisu na dnevnom redu.)
Ako govorim o inkluziji ja govorim da su neki moji drugari kasnije zahvaljujući posebnoj pažnji učitelja, nastavnika uspeli da se priključe onima kojima u tom trenutku nisu mogli, u trenutku kad nisu bili dovoljno sposobni, nisu uspeli da se kvalifikuju i nisu uspeli zajedno da startuju, na određeni način su bili diskriminisani.
Znači, diskriminacija može da bude pozitivna. Možete nekog da izdvojite, da mu posvetite punu pažnju da u toku svog školovanja dostigne određeni nivo znanja i da se zahvaljujući tom dostignuću i posebnim školama, specijalnim školama uspe da se kvalifikuje i da sa na takav način priključi nekoj deci sa kojom u određenom trenutku nije imao šanse da to uradi. Ukoliko ga pre vremena priključite nekoj grupi, ukoliko ne može sa njima dovoljno da se nosi to može da bude pogubno i za to dete o kome se radi. Dakle, u tom stepenu školovanja ukoliko prerarno uđe u neko takmičenje, a i škola je neka vrsta takmičenja onda to nije dobro ni za samo dete koje se prerano priključi drugoj deci koja su u tom trenutku u nekoj vrsti intelektualne prednosti nad njim.
Ne radi se ni o kakvoj diskriminaciji, ni o kakvom fašizmu, a u prilog tome govori šta biva sa tom decom kad dođe do testiranja? Zar i testiranje nije neka vrsta diskriminacije? Znači, ne mogu ni sva deca koja završe osnovu školu da upišu bilo koju srednju školu koju žele, već moraju na osnovu svojih intelektualnih sposobnosti da se posle testiranja, dakle, odgovarajuće provere opredele za škole koje mu u tom trenutku njihovo učenje, njihovo intelektualne sposobnosti dozvoljavaju na osnovu neke provere.
Dakle, u potpunosti se slažem sa ovom stranom koja je zastupala taj stav da tu nema nikakve vrste diskriminacije, a posebno nema fašizma, a ja sam posebno uvređen, jer je moj narod i previše puta bio žrtva fašizma da bih morao to da podnesem na način na koji to prezentiram u ovoj Skupštini. Hvala.

Tri minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za raspravu?
Narodna poslanica Nada Kolundžija. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da vaše obrazloženje nije dovoljno da biste opravdali činjenicu da niste spremni da prihvatite ovaj amandman.
Dakle, i citat iz člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja decidirano kaže – da može da se upiše. Ono što je suština ovog amandmana jeste, da mi u procesu inkluzije očekujemo iskorak u smislu da omogućimo pravo svakom detetu da se školuje u redovnim školama, a da izuzetno mogu da pohađaju škole za decu sa posebnim potrebama uz određeno mišljenje i saglasnosti itd.
Radi se o tome da ukoliko zakonom kažemo da svako dete ima pravo da se školuje u redovnim školama, a da izuzetno može, mi ćemo napraviti iskorak u inkluziji. Ovako ako ostane, ovako kako je sada predloženo mi smo na istom nivou. Dakle, mi pre svega decu upućujemo ovakvom formulacijom na škole za obrazovanje dece sa posebnim potrebama, a samo izuzetno u škole za obrazovanje dece.

Jedan minut i 25 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Milica Vojić Marković, ima reč. Izvolite.