Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o raspravi po amandmanu na član 25.? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gordana Čomić i Maja Videnović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gordana Čomić i Maja Videnović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić, Svetislava Bulajić, Radmila Gerov, Miljenko Dereta i Žarko Korać.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se postavlja koja je razlika između programa i mera. Programa koji predlaže LDP i to programa za prevenciju od osipanja učenika i mera za prevenciju osipanja učenika, koji predlaže Vlada u članu 25. ovog Predloga zakona.
Amandman LDP sa ovim programom koji tražimo je odbijen sa obrazloženjem zato što član 25. predviđa mere. Kada se samo razmisli šta to znači – program, onda možemo zaključiti da je program nešto što predviđa neku dugoročniju strategiju. To je neko gledanje u budućnost i to je rešavanje problema za neki duži vremenski period.
Kada pogledamo šta to znači – mera, jasno je da je to neko ad hok rešenje i da je to neko iznuđeno rešenje koje nema tu snagu da na neki duži vremenski rok zaista i onemogući to osipanje učenika.
Srbija ima jako puno nepismenih, ima jako puno funkcionalno nepismenih građana, ima jako malo onih sa VSS. Zar nije logičnije i pametnije da se napravi neka strategija koja će onemogućiti da se olako odustane od školovanja? Imamo previše marginalizovanih učenika, imamo previše siromašnih učenika, imamo previše siromašnih đaka i dece.
Oni su upravo taj deo populacije koji će možda da prestane da se školuje, koji će ostati do kraja svog života negde na marginama društva i dalje siromašni i nesposobni da sebe pomere sa te pozicije društvenih gubitnika.
Dakle, ako razgovaramo o osnovnom obrazovanju, onda moramo imati u vidu i tu činjenicu da bi trebalo daleko više napora da se uloži i u ovaj segment funkcionisanja osnovnog obrazovanja, a to je da se na svaki mogući način zadrže učenici u školama, pa makar oni bili i Romi i makar oni bili iz raznih marginalizovanih grupa, kao što su siromašna deca. Podsećam vas da mi danas imamo sigurno 200 hiljada dece negde na ivici gladi, dakle ekstremno siromašne dece.
Ironija je sudbine i zaista je apsurdno da mi danas ovde raspravljamo o osnovnom obrazovanju, o zakonu koji ima neki cilj pred sobom, a to je da unapredi to osnovno obrazovanje i uopšte da unapredi obrazovnu strukturu građana Srbije, a pri tom se u praksi u stvarnosti dešava nešto sasvim drugo, a to je da se lažiraju ispiti, da se dovodi u pitanje ta neka matura koja je u toku. Zaista smatram da je potrebno da se utvrdi svačija odgovornost, pa i odgovornost onih koji su na vrhu hijerarhije ovog lanca jednog osnovnog obrazovanja i edukovanja učenika, a na vrhu je upravo ministar, odnosno Ministarstvo obrazovanja.
To uopšte nije naivno. Vi gospodine ministre imate objektivnu odgovornost. Ovde se ne radi o tome da li ste vi znali ili niste znali. Vi ste prosto morali da predupredite sve ono što se dešava danas, a skandalozno je u vezi lažiranja te male mature.
Dakle, to je ona objektivna odgovornost. Nažalost, Srbija ima jako iskustvo sa utvrđivanjem pravih uzroka raznih skandala i afera, koje potresaju ovo društvo. Jedan od veoma ozbiljnih skandala i afera je afera indeks od pre nekoliko godina, 88 osoba je optuženo u toj aferi. Niko od tih 88 nije odgovaralo za različite oblike korupcije koja im se stavljala na teret.
Dakle, postoji mogućnost da čak i postupci zastare i štaviše neki od tih ljudi su napredovali, neki su postali dekani Pravnog fakulteta u Kragujevcu, neko je postao savetnik predsednika Republike i delilac odlikovanja i ordenja.
Dakle, da li se mi na ovaj način odnosimo prema svim skandalima koji predstavljaju samo neki vid javnog otpora prema svemu onome što ova vlast loše čini? Ako ti skandali postaju javni, javnost ima uvida u te skandale, ali javnost nema mogućnost da reaguje i da učini bilo šta da bi se dobio jedan epilog koji se podrazumeva ako se radi o ozbiljnim korupcionaškim aferama. I ovo je korupcionaška afera. Ne verujem da je neko iz altruizma uradio to što je uradio, lažirao te ispite.
Očekujem odgovornost. Kao što su mnogi poslanici danas izrazili to očekivanje, a ta odgovornost zaista mora biti jasno utvrđena i jasno pokazana i na jasan i pravičan način završena. Dakle, ne radi se samo o krivičnoj odgovornosti. Potrebno je da se utvrdi svaka odgovornost, jer dosta je bilo više da naši učenici, naša generacija koja će predstavljati one ljude koji će u budućnosti ovu Srbiju da razvijaju, da je vode itd, snose najveće posledice trenutne nesposobnosti ove vlasti.
Razmislite malo o tome. Nije sve jedno da li ćete neke mere propisati ili ćete neki program utvrditi, da napokon i to osnovno obrazovanje bude svima dostupno, a ne samo onima koji se mogu školovati, a ne pripadaju onima koji su najviše ugroženi u ovom društvu.

Iskorišćeno je pet minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Da se složim sa gospođom Juditom Popović. Što se mene tiče, prihvatio bih ovaj amandman. Dobar je amandman i treba ga prihvatiti iz više razloga koje je ona navela.
Usput, samo da kažem, treba tu i neke da hranimo i da ih potpomažemo, kao što je Milivojević, da bismo stranku stornirali do te mere, tako da smo u Futogu dobili glasove za mesnu zajednicu, nigde demokrata nema. Milivojeviću, dobro je što se tako ponašaš. Neće vas nigde biti. Hvala.

Narodni poslaniče, član 27. me obavezuje…
(Vučeta Tošković, s mesta: Šta vas obavezuje?)
Prvo vas molim da ne dobacujete iz klupe. To me obavezuje da vam izreknem opomenu, zato što tako kaže Poslovnik Narodne skupštine. Zabranjeno je dobacivati iz klupe.
Član 27. me obavezuje na nešto sasvim drugo, da se starajući o dnevnom redu, istovremeno brinem i da svi poslanici znaju šta su im prava i obaveze, tako da vaš zahtev da se govori o dnevnom redu i da se na pristojan način govori o predstavnicima izvršne vlasti u državi, samo u legendama može da bude stavljen u pravilo quod licet lovi, non licet bovi, ovde – što je dozvoljeno Jupiteru, dozvoljeno je svima. Ne možete se istovremeno pozivati da neko drugi poštuje pravila za koja vi smatrate da možete da ih kršite.
Molim vas da to ne činite, kao što molim sve narodne poslanike da ako žele da govore o temi prijemnih ispita i o aktuelnoj temi koja dodiruje sve nas ovde i napolju, da traže dva minuta replike. Ministar će odgovoriti svakome, to vam garantujem. Nemojte da zloupotrebljavate Poslovnik. Stvarno vas molim da ne zloupotrebljavate Poslovnik i da me ne prisiljavate da obaveštenja ovakve vrste moram da delim češće nego što je to očigledno neophodno.
Da li neko od narodnih poslanika želi da govori o povredi Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Uvažena predsedavajuća, član 27. povredili ste vi. Zašto? Zato što član 27. obavezuje vas da se starate o primeni Poslovnika. Vi kršite ceo Poslovnik.
Molim vas da mi objasnite gde ste našli uporište u Poslovniku na vaše pitanje – ko želi da priča o aktuelnoj temi, neka se javi za repliku? Nađite mi uporište u Poslovniku. Otvarate jednu novu, potpuno van Poslovnika priču i vi u stvari doprinosite da ljudi pričaju van teme, a onda ih kao upozoravate da to ne rade. Ne poštujete Poslovnik. Znam dobro da ga znate napamet od početka do kraja, ali vas molim, i ja sam u svim dosadašnjim grupama radio na tom Poslovniku, pa i ja nešto od toga zapamtim, nađite mi uporište u Poslovniku na pitanje – ko želi repliku na aktuelnu temu.
Inače, da svaki Poslovnik odgovara aktuelnoj vlasti, to je potpuno normalno, to nije ništa što izaziva repliku bilo koga. Molim vas da povedete računa.

Član koji ste citirali je u drugom stavu osnov, ako ste bili u sali, a ako niste, možete u stenogramu videti da sam se pozvala na član 27. koji obavezuje na staranje o dnevnom redu.
Zašto sam spomenula repliku? Zbog toga što je davanje replike diskreciono pravo predsedavajućeg. Predsedavajući odlučuje da li će replika biti data ili ne, jer se tako stara o tome da svako ko treba, ko želi, i dobije reč, a da sednica ne izgubi kontinuitet i da svi imaju osećaj jednakog prava da kažu šta imaju.
Ova sednica teče tako što poslanici iz svih poslaničkih grupa deo svojih izlaganja posvete ili amandmanu, ili opštem stavu o zakonu, a deo onome što nas sve zanima, i nas u ovoj sali i nas ove sale.
Starajući se da ne bude uskraćeno ikome, rekla sam da se deo teme, koji nije vezan za dnevni red, odvija kroz replike, imajući saradnju. Na to, osnov za to je član 27. i član koji definiše pravo na davanje replika. To, znači, nije kršenje Poslovnika, ali ako to smatrate neprimerenim za staranje i, uvažavajući vaše iskustvo u Skupštini, od ovog trenutka imaćemo strogu primenu člana 106. i govoriće se isključivo o dnevnom redu.
To je staranje po članu 27. kojom sada obaveštavam Narodnu skupštinu, jer narodni poslanici ne žele da se čuje kroz replike, ili bilo kako, ijedna reč o temi koja, inače, zanima ljude.
Ovde služim redu na sednici. Molim vas da svi pogledamo član 106, jer narodni poslanik Milisav Petronijević ima potpuno pravo da traži striktno poštovanje Poslovnika Narodne skupštine.
Molim, bez dobacivanja.
Narodna poslanica Olgica Batić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Konačno ste mi dali reč posle pola sata, moram to da primetim. Upravo sam i ja htela da reklamiram povredu člana 106, da se konačno ova rasprava nastavi upravo o tačkama koje su danas na dnevnom redu, a to je rasprava o pojedinostima.
Moram se složiti sa onim što je gospodin Petronijević rekao. Ne može se ovde kroz replike govoriti o aktuelnim temama, a ako to želite zakažite posebnu sednicu …

Narodna poslanice, pravo da se dobije reč po povredi Poslovnika je ako je reč o novoj povredi Poslovnika, a ne o onoj koju je izneo Milisav Petronijević.
Da li se još neko od narodnih poslanika javlja za povredu Poslovnika? (Da)
Narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite

Povreda člana 109.
Opet ću da kažem da vi dva aršina imate prema narodnim poslanicima, bez obzira što ste dobar teoretičar i dobar poznavalac Poslovnika Narodne skupštine i mnogih drugih stvari, ali niste u pravu. Ovde se kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole…