Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 68. amandmane u istovetnom tekstu zajedno su podneli narodni poslanici prof. dr Miodrag Stojković, prof. dr Janko Veselinović i Jovana Mehandžić, zajedno narodni poslanici Gordana Čomić i Maja Videnović i narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 68. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Vučković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Jovana Mehandžić. Izvolite.

Dobar dan.
Poštovani ministre, kolege iz ministarstva, poštovana predsedavajuća, nisam se javila za reč po osnovu amandmana koji smo podneli zajedno profesor Stojković, profesor Janko Veselinović i ja, ali zato moja koleginica Nataša Vučković, koja je podnela amandman u malo izmenjenom tekstu, pokušaću da obrazložim tu intenciju, s obzirom da smo čuli obrazloženje za ne prihvatanje prethodnih amandmana.
Dakle, koleginica Nataša Vučković predložila je da se učenici prva četiri razreda u osnovnoj školi prevoze o trošku države, koji stanuju na udaljenosti manjoj od dva kilometra. Dakle, da pokušam da vas ubedim da barem za decu koja idu u prava četiri razreda osnovne škole prihvatite ovaj amandman i da pokažete dobru volju da izađete u susret, da makar napravite neku, da kažem, prelaznu odredbu do sledećeg trenutka, kada u budžetu Republike Srbije bude više sredstava za naše najmlađe.
Dakle, apelujem još jednom na vas da barem razmotrite još jednom prihvatanje amandmana u izmenjenom tekstu, odnosno amandmana koji je predložila narodna poslanica Nataša Vučković, a to je da za decu koja idu u prava četiri razreda osnovne škole prihvatite da država snosi troškove prevoza za njih koji stanuju na udaljenosti manjoj od dva kilometra. S obzirom da u dva navrata ni 2009. godine ni sada 20`3. godine nismo imali dovoljno snage ili niste imali dovoljno snage da obezbedite u budžetu novac za svu decu koja stanuju na udaljenosti manjoj odnosno većoj od dva kilometra.
Dakle, tu odredbu iz 1929. godine, smanjimo za 50%, sa četiri kilometra na dva kilometra, da barem sada nađete snage, pošto verujem da volju imate, ali da vam nedostaje snage da ubedite ministra finansija da u budžetu i u rebalansu koji, kako smo čuli, biće u ovom domu najverovatnije 1. jula, obezbedite sredstva za decu, ponavljam od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, koja stanuju na udaljenosti većoj od dva kilometra. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Želim kao repliku povodom…

Nemate pravo na repliku, možete da koristite vreme poslaničke grupe.

U redu, od vremena poslaničke grupe.
Mislim da je krajnje nekorektno diskutovati bez elementarnog poznavanja načina finansiranja vaspitno-obrazovnog sistema, ni od kakve volje Vlade Republike Srbije, a najmanje ministra finansija u Vladi Republike Srbije, pa i u poslovima rebalansa, ne zavisi finansijsko pokrivanje ovih troškova, jer je to u vaspitno-obrazovnom sistemu Republike Srbije obaveza lokalne samouprave. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Marko Atlagić. Izvolite.

Kratko. Kao čovek koji je dugo godina radio i u osnovnoj i u srednjoj školi, u sredinama ravničarskim i brdskim, itd, dozvolite da najpre kažem da me čudi što prethodni govornik spominje neke patriotske stranke.
Odmah da kažem, mislim da u ovom parlamentu nema deljenja na patriotske i nepatriotske, da smo svi patriotske stranke. Ovo je patriotski parlament, kao što je i u Mađarskoj patriotski parlament. Molim vas, nemojte nas deliti na patriotske i nepatriotske stranke.
E sad, povodom ovog člana, mislim da ima logike. Prethodna koleginica poslanik što je predložila za decu u prava četiri razreda osnovne škole dva kilometra, znači više od dva kilometra da se prevoze. Zamislite decu u brdskim krajevima, kroz šumu. Tu roditelji svakodnevno moraju da vode decu. Jednostavno se slažem, ono što kolega poslanik, prethodni govornik pre mene rekao, da se možda obaveže zakonom lokalna samouprava, da omogući takvoj deci besplatan prevoz.
Zaista je u prvom razredu osnovne škole, zapravo, teško je uopšte govoriti da se neko ne prevozi na udaljenost od tri kilometra i četiri. Molim vas, ko je taj koji će u brdsko- planinskim predelima kroz šumu pustiti svoje dete, gde su deca izložena raznim vrstama divljači tamo, tako da preti bezbednost dece. Dakle, možda bi dobro bilo da se preporuči, ako ne obaveže lokalna zajednica da osigura deci u prav četiri razreda osnovne škole i ova koleginica koja je pre govorila, mislim da ima smisla i da je to na neki način i briga lokalne zajednice i države u celini o našoj deci u bezbednosnom smislu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Jovana Mehandžić, replika. Izvolite.

Hvala.
Imala sam samo kratko nešto da dopunim što se tiče finansiranja nekih od nadležnosti koje su prebačene na lokalnu samoupravu sa nivoa republike. Nalazimo se u trenutku kada je lokalnim samoupravama ukupno do sada uskraćeno više od 200 miliona evra prihoda i zbog toga ne mogu da prihvatim da citiram "elementarno nepoznavanje sistema funkcionisanja" koje mi je prebačeno.
Dakle, i te kako dobro znam kako se donosi budžet Republike Srbije, koje nadležnosti prebačene sa republike na lokalnu samoupravu i šta se tačno finansira iz budžeta, odnosno iz državne kase na jednom, odnosno drugom nivou.
Prema tome, ne bi bilo loše da dva resorna ministarstva sednu i dogovore se šta je najbitnije barem za decu od prvog do četvrtog razreda, vezano za prevoz. Verujem da to može da bude jedan od prioriteta ove države. Dakle, brinite o deci koja imaju sedam, osam, devet i deset godina na adekvatan način, ne možda u sredinama obavezno koje su gradske, nego obratite pažnju na ruralne sredine i na, kao što je ovde neko rekao, decu koja putuju kilometrima peške kroz šume zimi, noću, danju, itd. Živite ljudi u realnosti u kojoj živimo i mi. Hvala.