Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno podržavam svoje kolege iz DSS. Ustavna načela regulišu između ostalog i pravo na štrajk. Pravo na štrajk je neprikosnoveno i Ustavom zagarantovano pravo. Znam da mi možda nemamo Zakon o radu i zakon o štrajku i koristimo savezne zakone ne postojeće države, ali nije dobro, s obzirom da znamo da ovu profesiju, prosvetnu profesiju, često potresaju štrajkovi, da postoji nekoliko sindikata unutar prosvetnih radnika koji pokušavaju svakog septembra da ukažu na težak materijalni položaj. Postoji, svakako, i određena politizacija tih štrajkova. To uopšte ne sporim. Imali smo prilike da vidimo da kad god je potrebno poljuljati Vladu da se određeni štrajkovi, određenih profesija, koriste u političke svrhe.
Nije dobro da jednim krovnim zakonom, kakav je Zakon o obrazovanju, pokušavamo, bez obzira na tu potrebu, da ta ustavna načela i principe primenimo kada je reč o ovom zakonu, ipak zadiremo u nešto što bi bilo pravo radnika na štrajk.
Mislim da pravo radnika na štrajk, garantovano Ustavom, mora da bude zajamčeno pravo u koje niko ne može ulazi, ni ministar, ni ljudi iz ministarstva. Apsolutno podržavam amandmane koje su podnele moje koleginice iz DSS.
Na kraju, ako hoćete, štrajkovaće u ovoj zemlji i ubuduće i prosvetni radnici, ali će protestvovati i roditelji zbog onoga što se pre par dana dešavalo, zbog skandala oko prijemnih ispita. Tu je, i te kako, ugrožena prosvetna profesija. Tu su ugroženi interesi naše dece. Nemojmo da u zakon stavljamo ovu odredbu o štrajku. Hajde da svi zajedno napravimo Zakon o radu i zakon o štrajku, pa da ga stavimo na dnevni red Skupštine, pa kada njega donesemo, onda da uradimo izmenu Zakona o osnovnom obrazovanju i da u skladu sa zakonom o štrajku regulišemo ova prava. Ako ovako pokušavamo, to nije dobro.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ne razumem zašto ove odredbe ne bi ulazile u Zakon o osnovnom obrazovanju. To bi bilo isto kao kada bi rekli da na nivou države postoji opšti kolektivni ugovor, a da zbog postojanja opšteg kolektivnog ugovora ne bi trebalo da postoje posebni kolektivni ugovori za određene privredne grane. Ako postoji bilo kakva mogućnost da zaposleni u sistemu osnovnog obrazovanja ili u bilo kojoj drugoj društvenoj delatnosti ili grani, na taj način, dobiju veća prava, da se ta njihova prava još bolje i kvalitetnije izdefinišu, to treba dopustiti. Sasvim je normalno. U svim razvijenim zemljama ta regulativa, koja se definiše u posebnim privrednim delatnostima, je dominantnija, nego ona koja je krovna.
Zakon o radu i zakon o štrajku, koji će biti donesen, ne zna niko kada, jer radne grupe rade svoj posao, predstavljaju samo okvir, a posebni kolektivni ugovori i sve ono što predstavlja posebna odnos između poslodavca, u ovom slučaju države, i predstavnika zaposlenih u obrazovnom sistemu treba da definiše njihovu borbu da ostvare veća prava, nego što to definiše krovni zakon, a to je u ovom slučaju Zakon o radu. To je praksa svih razvijenih zemalja gde, naravno, pored zakonske regulative radni odnosi i svi odnosi koji se tiču socijalno-ekonomskih prava zaposlenih idu i u delokrug autonomne regulative, a i posebnih kolektivnih ugovora i posebnih situacija i stavki koje se definišu ovakvim posebnim zakonima. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, zalažem se da ostane član 78. ovakav kakav jeste, ali možda bi bilo dobro reći zbog čega.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, mi smo na članu 77. Amandman na član 77, a ne na član 78, koji ste vi pomenuli.)
Izvinite. Zalažem se da štrajk ostaje kao oblik, ali uz obavezni minimum procesa rada. Verujem da svi koliko nas ima ovde u Skupštini, bez obzira na političke stranke, barem smo se juče tako dogovorili, stavili smo u centar vaspitno-obrazovanog sistema učenika. Ako se slažemo u tome, onda nikakv štrajk ne može zaustaviti taj proces rada.
Kada bi me pitali, kao čovek koji radi od osnovne škole do univerziteta, kada bi onda trebao biti štrajk? Biću otvoren samo pod dva uslova. Da se zaustavi proces rada, a to je prvi uslov kada profesori, nastavnici, učitelji nisu plaćeni po uslovno kvalifikovanom radniku, kao i u zdravstvu, upravi, policiji i vojsci, onda on ima smisla. Kada direktori i uprava škole uzurpiraju prava nastavnika. U nijednom drugom smislu ne vidim svrhu, jer je budžet takav kakav jeste, a plaćamo se po uslovno kvalifikovanom radniku. Bojim se da, u protivnom, ne bi išao u političke svrhe. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Jedna vrlo važna napomena, dame i gospodo narodni poslanici, Ustavni sud je 2. novembra 2012. godine doneo obavezujuću odluku koja kaže – pravo na štrajk imaju svi zaposleni. Bilo je reči, ne o državnim službenicima, već o pripadnicima policije, posebna jedna služba u Republici Srbiji, ali odnosi se i na državne službenike i na pripadnike policije i na državne nameštenike. Ta preporuka kaže da svi imaju pravo na štrajk od 2. novembra 2012. godine.
Ne bi bilo dobro da se onda neko sada obrati Ustavnom sudu i da nam određene odredbe zakona pred Ustavnim sudom padaju. To onda govori da nismo dobri zakonodavci i da pravimo propuste koji mogu biti predmet kasnijih sporenja. U tom kontekstu smatram da treba razmatrati i tu mogućnost i da ne treba apriori odbaciti kritike koje dolaze od strane opozicije. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik dr Vladimir Marinković.

Odustajem.