Hvala.
Da li još neko želi reč?
Doktor Marko Atlagić. Izvolite.

Evo da se priključim. Mislim da je zakonodavac ovaj stav 6, 7. i 8. zaista korektno stavio. Predstavnici stranaka koji smatraju da ovo treba brisati. Postavlja se onda pitanje, ko to treba urediti, a radi se o stručnoj pomoći? Stručnu pomoć inkluzivnom obrazovanju mogu dati samo stručne osobe. Ministar sa svojim timom u okviru ministarstva, jedino on zna ko su to. Defektolozi posebne vrste, da ne nabrajam, psiholozi itd. Ne može valjda neko drugi. Ovo je univerzalna stvar, ne radi se o ovom ministru koji je danas pred nama, nego ovo što je kolega rekao pre mene, to je jedna procedura. Hvala lepo.

Hvala.
Narodna poslanica Ljiljana Lučić.

Hvala gospođa predsedavajuća.
Pratim ovu raspravu oko ovog člana i vidim da je jedno veliko nerazumevanje zbog čega poslanički klub DS kritikuje rešenja u članu 63. gde se kaže da liste lica i škola iz stava 5. ovog člana utvrđuje ministar. Dakle, onih lica, onih škola koji mogu pružiti stručnu podršku u procesu inkluzije.
Mi to kritikujemo pre svega zbog toga što treba isključiti iz sistema svaki voluntarizam i svaku preteranu odgovornost koja je personalno vezana za ministra, bilo kog ministra, u bilo kom sistemu. Pravo rešenje je, i to je ono što je možda trebalo uraditi ovde. Treba akreditovati programe i licencirati ljude. Nikakve liste stručnjaka škola. Verujte mi na taj način, pre svega se preuzima jedna odgovornost koju niko objektivno ne može da nosi.
Kako čovek može da zna da na toj listi, od ne znam 100 ljudi se radi o kompetentnim ljudima, ako programi te podrške, ljudi koji obavljaju tu podršku nisu akreditovani, odnosno licencirani. Dakle, u nekim sektorima, pre svega mislim u socijalnom sektoru, mi smo se svi isto suočili sa tim problemom kao sistem i rešili smo to kroz sistem akreditacije i licenciranja.
Sugestija da se drugačije formuliše mogućnost podrške u inkluzivnom procesu ide za tim i ide u tom pravcu da objektiviziramo stvari, da bez potrebe ne povećavamo odgovornost ministra ili bilo kog u ministarstvu, nego da postoje određene institucije koje se bave akreditacijom i licenciranjem i onda u nekim procesima koji su standardizovani izbegnemo grešku koliko god je to moguće. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

 Dame i gospodo, samo ću da kažem iz iskustva zašto je dobro ovo rešenje koje je predloženo u zakonu. Jedno od društvenih grupa sa kojima jeste sprovođeno inkluzivno obrazovanje jesu upravo Romi. Mi imamo zaista određena iskustva unazad nekoliko godina. Moram da prenesem da je juče u Zagrebu upravo istaknuta Srbija kao zemlja čiji primer dobre prakse treba da preuzmu i druge zemlje u  procesu sprovođenja dekade.
Zašto baš ovo bitna stvar? Mi zaista imamo toliko problema na lokalnom nivou, u opštinama i na drugim nivoima vlasti da jednostavno nemamo na lokalnom nivou i na drugim nivoima vlasti kapacitete da na odgovarajući način stvaramo jednake uslove u svim obrazovnim ustanovama, da oni koji vrše tu nastavu na jednak način, u isto vreme, u istom kvalitetu budu osposobljeni da zaista to vrše, da imaju određen treninge, da imaju jedna proces osposobljavanja jer moramo da priznamo da i mi iako se ističemo u regionu po tome kao dobri, da i mi moramo određena iskustva sumiramo, da pratimo. To jedino može na taj način da se uradi. Ako neko ko je kao ministar bude centar sakupljanja svih tih iskustava, bude centar koji će svim tim ljudima da omogući da stiču nova znanja i na osnovu toga da da zaključak da zaista smo ostvarili jednake uslove za sve ostale.
Ne mogu da razumem da jedna nerazvijena opština u Srbiji isto kao i Beograd mogu isto kvalitetno da podignu kapacitet tih ljudi i da kažu – jeste oni su sposobni to da rade. Na ovaj način mislim da ministar ide u susret socijalno ugroženim, ruralnim sredinama. To vidim kao odgovornost ministra, ne kao pravo da izabira, već kao odgovornost da podiže kapacitete svih tih ljudi i da zaista u Srbiji obezbedimo da to ima određeni kvalitet. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 64. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 65. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović:

Hvala. Samo bih istakla da mi je drago što je Ministarstvo prosvete prepoznalo kvalitet ovog amandmana i da zaista kada je reč o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika da se ovaj prvi stav dopuni i da glasi – učenik koji se ističe u učenju i vladanju, pohvaljuje se ili nagrađuje. Dakle, to je taj dodatak koji je jako dobar.
Puno je bilo reči o tome koliko je škola, osim toga što je obrazovna i vaspitna ustanova. Znam primere učenika, na primer, koji su imali odlično vladanje, koji su školsku godinu završili bez ijednog izostanka, bilo opravdanog ili neopravdanog, ali možda nisu imali odlična uspeh ili nisu imali sve petice ili četvorke, itd. Prosto se nekako nametalo da i te učenike zaista treba pohvaliti, i zbog tako redovnog pohađanja nastave. Tako da mi je drago što ste prepoznali i prihvatili ovaj amandman.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovani ministre, odnosi se amandman na član 67. koji u izvornom tekstu glasi ovako – učenički parlament, i onda član 67. za učenike sedmog i osmog razreda organizuje se učenički parlament u skladu sa zakonom.
Učenički parlament dostavlja izveštaj o svom radu Školskom odboru i Savetu roditelja škole.
Amandman koji sam ja podneo on podrazumeva postojanje ova dva stava i unošenje još jednog trećeg stava koji kaže – učenički parlament uspostavlja saradnju sa lokalnom samoupravom i prosvetnim inspektorom.
Zašto mislim da je to bitno? U suštini on ne zadire u neka osnovna opredeljenja zakona.
Međutim, daje jedan novi kvalitet, a taj novi kvalitet se ogleda u uspostavljanju jednog novog kanala demokratske prohodnosti ideje i stavljanja učenika u poziciju, znači govorim o učenicima sedmog i osmog razreda, stavlja ih u poziciju da oni mogu jednom u toku polugodišta i jednom u toku godine, ili onako kako to odredi se nekim drugim propisom, imaju direktno kontakta sa lokalnom samoupravom ili sa prosvetnim inspektorom. Šta može da bude korisno od toga?
Prva stvar, ukoliko se to prihvati onda mi je razumljivo da iz konteksta celokupnog zakona se stvara jedan odgovoran odnos prema državi, jer stvara se direktan kontakt učenika i države.
S druge strane, vi stvarate mogućnost deci u sedmom i osmom razredu, da oni mogu određene devijacije do kojih su oni došli do zaključka da prenesu prosvetnom inspektoru da prenesu lokalnoj samoupravi. Zaista ne vidim problem da se organizuje jedan, a to mogu da budu konsultativni sastanci, nisam ulazio u mehanizam, jer mislim da zakon nije mesto da do detalja preciziramo te mehanizme, to možemo da prepustimo i samoj lokalnoj samoupravi, ali suština jeste da u sedmom i osmom razredu, učenici već počinju da se osećaju da su oni deo lokalne samouprave, da imaju određene kontakte sa državom, da mogu da budu subjekti, a ne samo da budu objekti.
Zaista mislim, ukoliko to prihvatimo, onda sa razumevanjem mogu da prihvatim ovaj amandman, jer prihvatanjem ovog amandmana kao alternativa prethodnog, gde se govori o odgovornom odnosu prema državi stvara mogućnost, zaista učenicima da već u tim godinama u interaktivnoj saradnji sa lokalnom samoupravom, sa jedne strane oni definišu stavove prema lokalnoj samoupravi.
Sa druge strane, da zaista budu korektiv određenih aktivnosti prosvetnog inspektora i lokalne samouprave.