Gospodine Rističeviću, nemate pravo na repliku. Ja ću obrazložiti povredu Poslovnika. Smatram da nije prekršen član 107. Poslovnika. Gospodin Rističević je na svoj način specifično komentarisao izveštaje, svi predstavnici svih stranaka svi su na svoj način komentarisali izveštaje, tako da ja poštujem političku volju svih narodnih poslanika.
Molim vas, tema je danas takva da omogućuje, a naravno, izjasnićemo se u danu za glasanje o povredi Poslovnika.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević, sa mesta: Želim da se izjasnimo u danu za glasanje.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, vi ste prekršili član 106, ovo nije sudnica, moj kolega se pretvorio u tužioca, u sudiju, ovo je dokaz svega onoga o čemu smo mi danas pričali.
Ovde je na dnevnom redu izveštaj, dakle izveštaji tri nezavisna regulatorna tela i umesto da pričamo o tim izveštajima u kojima se ukazuje na povredu osnovnih prava koja su zagarantovana Ustavom i zakonom, vi ste dozvolili da govornicu poslanik pretvori u sudnicu i da upravo radi ono o čemu smo mi danas pričali.
Dakle, on je presuđivao umesto suda, on je optuživao umesto tužioca i vi ste to, imajući u vidu što smo danas rekli, a ne samo to, nego i Poslovnik koji držite ispred sebe, pustili.
Mislim da ste vi danas prekršili Poslovnik i na taj način pogazili Ustav na koga ste se zakleli. Hvala.

Ja ne mislim kao vi gospodine Veselinoviću. Da mislim, verovatno bih reagovala, ali zaista ne mislim da sam prekršila član 106 Poslovnika.
Dakle, svi narodni poslanici danas na svoj način objašnjavaju kako su videli izveštaje. I vi ste danas u prepodnevnom izlaganju, dok ste izlagali, tražili ostavku ministra prosvete i to zaista nije bilo u vezi sa temom dnevnog reda. Pogledajte stenografske beleške, koliko se sećam to je danas bilo.
Izvolite, pravo na povredu Poslovnika.

Dakle, 105, 106. i 107. ja danas ime ministra Obradovića nisam izgovorio. Ja sam juče govorio o imenu Žarka Obradovića i sve što sam imao rekao sam juče. Danas kada se raspravljalo, sede tu i moje kolege i sede ljudi koji su danas trebali da obrazlažu svoje izveštaje i da mi kažemo šta mislimo o njima, a na kraju tu su i stenografske beleške, ja danas Žarka Obradovića nisam spomenuo.

Dobro, spomenuli ste ga danas, možda dok ste postavljali pitanja, ali danas jeste sigurno. Koliko se sećam, verovatno sam umorna, izvinjavam se ako nije tačno, pogledaćemo stenografske beleške.
Ukoliko želite u danu za glasanje da se izjasnimo, želite, dobro.
Gospodine Rističeviću, zaista nemate pravo na repliku, ovo je bila povreda Poslovnika.
Reč ima Saša Janković.

Hvala.
Nadam se da sam se dovoljno pripremio da govorimo, da se po meni ne vidi koliko mi je teško.
Znate, gospodine Rističeviću, pričali ste to što ste pričali u odnosu na rad Zaštitnika građana, i to ću vam odgovoriti, ali ono što ste izneli za koleginicu kao činjenice, a dok sam ja gledao na ekranima i građani Srbije moje sopstveno lice, mogu da zamislim kako se tek ona osećala. Kažem, niste se obraćali meni, obraćali ste se njoj, reći ću vam nekoliko stvari.
Prvo, zamerili ste mi što se u Izveštaju Zaštitnika građanina pominje nešto što baš nisam shvatio šta je, dakle, da su neki sveštenici upokojili Skupštinu i Vladu. Moj Ustavom i zakonom propisan posao je da kontrolišemo organe državne vlasti. Sveštenici, koliko je meni poznato, nisu organi vlasti. U mom Izveštaju spominjem medije, ali ne zbog medija i tabloida, nego zbog toga što im organi državne vlasti i službenici unutar tih organa dostavljaju ono što ne bi smeli da im dostavljaju i što, ponavljam, ugrožava nezavisnost i autoritet sudijske funkcije, nijednog momenta ne sporeći pravo medija, tabloida, da pišu šta god žele, sve dotle dok im državni organi ne daju ono što je zakonom zabranjeno da im daju.
Zamerate mi i što se u mom Izveštaju ne nalazi nešto o izložbi koju je organizovao Centar za kulturnu dekontaminaciju, ni nevladine organizacije nisu organi vlasti. Centar za kulturnu dekontaminaciju, koliko mi je poznato organizovao je izložbu. Izložba je jedan od vidova ostvarivanja prava na izražavanje i to pravo na izražavanje se po Ustavu Republike Srbije može ograničiti u zakonu propisanim situacijama, to može učiniti sud.
Dakle, ne smatram da je na meni bilo da niti sudim Centru, niti onom što je bio sadržaj izložbe, niti je na meni da pišem o Centru. Mogao sam eventualno da pohvalim to što je Ministarstvo unutrašnjih poslova uradilo svoj zakonom propisan zadatak, onako kako mu je naređeno. To su dve stvari koje ste mi zamerili, pre nego što ste prešli na vaš lični slučaj.
Vaš lični slučaj se tiče, kako kažete, prava na imovinu, vaša supruga, u stvari to nije vaš lični slučaj, nego slučaj vaše supruge, pošto se na nju vodi preduzeće, koliko sam shvatio, i da je kupila ne znam koliko hektara i doživela je nešto što ste vi opisali kao, prevešću to na ometanje poseda. Vi ste očekivali od mene da na to reagujem.
Tužba za ometanje poseda podnosi se sudu Republike Srbije. Zaštitnik građana nema apsolutno nikakva ovlašćenja u tom pogledu, a čak i da ste podneli tužbu, ne znam da li jeste, kažete da jeste, nerad ili rad suda Republike Srbije po članu 138. stav 2. Ustava Republike Srbije, nije predmet kontrole Zaštitnika građana, što nije slučaj u Švedskoj, koju sam danas pomenuo, što nije slučaj u Poljskoj, što nije slučaj u Finskoj, ali je slučaj u Republici Srbiji.
Nemam ustavna ovlašćenja da se bavim radom suda. Sve i da imam, morali bi da mi se obratite. Vi mi se niste obratili, povodom stvari koja inače nije u mojoj nadležnosti, ali ste pred građanima Republike Srbije u direktnom televizijskom prenosu uzeli to kao strašno zlo nezavisnom državnom organu i kao dokaz da ne radi kvalitetno svoj posao. Ja ga sasvim sigurno ne radim idealno, ali u ovom slučaju niste mi se obratili, sve i da ste se obratili, ja ne bih bio nadležan, tako da vaša primedba u tome ne stoji.
I konačno kažete, kako da građanima ulijemo poverenje kad mi sami sebi ne možemo da pomognemo, kako ćemo tek njima? Kao Zaštitniku građana Republike Srbije na meni je da pomažem prvo onima kojima je pomoć najviše potrebna.
Sve i da ste mi se obratili, i sve da to zbog čega ste mi se obratili jeste u mojoj nadležnosti, postupanje po vašoj pritužbi svakako ne bi bio moj prioritet, kao što nije ni postupanje po pritužbama ambasadora koji mi se obraćaju, kao što nije ni postupanje po pritužbama ministara koji mi se obraćaju, kao što nije ni postupanje po pritužbama drugih državnih službenika i funkcionera koji mi se obraćaju.
Jedini kriterijum koji imam je težina povrede prava, dostupnost pravnih sredstava, racionalnost, efikasnost po javni budžet. Dakle, ne kažem da vaše pravo, odnosno prava vaše supruge nisu povređena, ali to nije, niti trebalo da bude niti može da bude element Izveštaja o kome ja pričam.
U vezi onog što ste rekli koleginici, samo jednom rečenicom ste obuhvatili, doduše, nezavisno regulatorno telo, a ja još jednom kažem Zaštitnik građana nije regulatorno, nije ni telo. Zaštitnik građana je Saša Janković danas, ima stručnu službu, kao što je predsednik Republike Tomislav Nikolić, ima Generalni sekretarijat predsednika Republike.
Dakle, rekli ste da su vozači u nezavisnim regulatornim telima, da imaju plate po 70.000 dinara. Moj vozač je zaposlen u Upravi zajedničkih službi republičkih organa, ima platu identičnu kao i svi drugi vozači. Dakle, nije tačno to što ste rekli.
Uz svo pravo da kritikujete, siguran sam da ima propusta u ovom izveštaju, ali to na šta ste ukazali, zaista nije moj propust. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima doktor Nevena Petrušić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Očekivala sam da lider jedne stranke koja se zalaže i štiti prava seljaka, poljoprivrednika, da danas možda pomenemo slučaj diskriminacije u vezi sa subvencijama poljoprivrednika, penzionera, da danas razgovaramo o jednom slučaju diskriminacije koji se ogleda u tome što bračni par poljoprivrednika, po odluci koja je doneta, ne može da ima dva gazdinstva i još u drugim slučajevima diskriminacije koji su pogodili osobe koje se bave pravima, one kategorije za koju se zalažete, a naravno to su slučajevi kojima smo se bavili, nekima se još uvek bavimo, ali sam danas ovde čula ono što zapravo ne želim da polemišem, ne želim ni da se izjašnjavam o tome.
To je zaista niz neistina. Ne želim zato što ovo o čemu vi govorite nije danas predmet rasprave, a ne želim, zato što ne želim da i sama doprinesem tabloizaciji ove Narodne skupštine i samo umesto svega, želim da vam kažem ono što radimo, način na koji radimo je zakonit, transparentan, da naš rad uključujući i trošenje finansijskih sredstava je nešto što podleže kontroli nadležnih državnih organa. Ono što mene brine, jeste da ovde čujem stvari koje su već iznete, kao istine i poluistine, koje su zapravo iznete i bile su instrument kojim sam ucenjivana svojevremeno i ovde ću stati.
Dakle, niko nema pravo da nekog optužuje i niko nema prava da nekome presuđuje, to je moje mišljenje o tome. Hvala.

Hvala.
Marijan Rističević, replika. Izvolite.

Pa po količini aplauza, sve je jasno.
Dakle, gospodine Jankoviću, ja se vama nisam obraćao i neću vam se obraćati, nikada. Ako me vi budete štitili, to je kraj.
Vi ste se drznuli da kažete da ja ne bi bio prioritet. Nikada seljaci, ja sam po zanimanju seljak, ovde sedim samo zato što se SNS usudio da gle čuda, stavi na listu na 22. mesto jednog poljoprivrednika, jedina lista koja je to uradila, dakle, ja sam jedini poljoprivrednik u ovoj skupštini.
Ukoliko ja nisam prioritet, ja samo delim sudbinu onih koje predstavljam ovde, seljaci su uvek bili zadnja rupa na svirali i hvala vam što ste to jasno pokazali, da i ja sa svojim pravima ne bi bio prioritet, a vama se neću ni žaliti.
Ono što sam rekao desilo se uz prisustvo vlasti, a vi treba građane da štitite, pa uključujući i moju jadnu suprugu, da štitite od vlasti. Koje su sve vaše ingerencije, ja dalje neću ulaziti.
Što se tiče one izložbe, ona je takođe organizovana uz jako prisustvo vlasti i ja sam se požalio da sam građanin, kao vernik bio uvređen.
Što se tiče vaše koleginice, sve je na papiru. Znači, piše u izveštaju da je putovanje bilo 4. Evo vam ovde – Bankok, vaučer kao dokaz. Treba li da čitam sve tri osobe? Milovan Batak, Nevena Petrušić, Kosana Beker. Evo i avionske karte. Beč, Tajland, itd. Znači, taj put što piše u izveštaju da se desio 4. on se ustvari desio 30. Ono što sam ja rekao. Nema problema. Sve je poverljivo…
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Rističeviću)
Ovde je rešenje o upućivanju na službeni put, što takođe potvrđujem. Ovde su prihodi nevladinih organizacija, što takođe potvrđuje… (Isključen mikrofon.)