Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, kolege poslanici iz DS i kolege iz DSS i iz PUPS, pošto predstavnika ostalih stranaka nema, ali nadam se da će se priključiti ovoj raspravi, jer smatram da i oni uviđaju značaj nezavisnih regulatornih tela i da će raspravi danas i oni dati svoj doprinos, naročito što se najveći deo izveštaja, odnosno dobar deo izveštaja odnosi i na rad institucija u kojima oni sada imaju svoje predstavnike, odnosno članove Vlade.
Stanje koje je obrađeno u ova tri dokumenta na 450 stranica nije nimalo ružičasto, a daleko je od onoga kako ga prikazuju neke ružičaste televizije. Ovde je u stvari stanje u državi Srbiji dato kroz reči, primere nezavisnih regulatornih tela, oslobođene od stranačkih, možda subjektivnih stavova.
Svakako da gospoda koja ovde sede iz ovih nezavisnih institucija uz ovaj visoki Dom, trebalo bi da budu garant poštovanja Ustava, zakona, pravnog poretka i to sve od uzurpacije pojedinaca, grupe ljudi, što često zna da se pretvori u diktaturu pojedinca ili grupe ljudi.
Da li smo mi na putu ka tome, u ovim dokumentima se to vidi i ja ću baš zbog toga danas više citirati neke navode iz izveštaja Zaštitnika građana, a tiče se zabrane diskriminacije i pristupnosti informacijama od javnog značaja i manje ću davati neke svoje lične stavove.
Kakva nam je realnost u prethodnom periodu, u većem delu pokrivaju ovi izveštaji, a mi smo neke od prvih zakona koje smo donosili u ovoj Skupštini, oni su bili dati sa namerom urušavanja nezavisnih institucija, a počelo se sa Zakonom o NBS, koji je prilagođen jednoj osobi, jednom licu, koje je usput potpredsednik jedne stranke.
Dobili smo među dve ili tri države u svetu, stranački obojenu NBS, koja treba da brine o monetarnoj stabilnosti zemlje.
Na dobrom smo putu da javni servis koji bi trebalo da bude nezavisni javni servis, postane glasilo Vlade Republike Srbije, odnosno onih koji u tom momentu budu u toj vladi. Urušava se nezavisnost, ako nije urušena i RRA, a vidimo stanje u medijskoj sferi danas, a da ne govorimo o onome što je možda najdramatičnije, a to je urušavanje nezavisnosti sudstva, tužilaštva. Imali smo i uticaja na sudije, na tužilaštvo i od predstavnika Vlade, pa i od pojedinih poslanika Narodne skupštine, o čemu smo mi do sada iz DS dosta govorili.
Funkcija nezavisnih regulatornih tela, jeste da bi pravni sistem funkcionisao nezavisno od toga da li je na vlasti ova ili ona politička opcija, da li je bliža centru levo ili desno i nezavisno da li ona ima nameru da uzurpira vlast, više nego što joj to Ustav i zakon i daju.
Nažalost, sem ove tri institucije čiji su predstavnici danas ovde, ostalo je još malo od tih nezavisnih institucija.
Ono što mi je posebno teško i teško to prihvatam, jeste da je ustavna uloga parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela, ali ujedno i tela koje vrši kontrolu primene zakona, dovedena u pitanje, jer se vrlo malo u ovoj Skupštini govori i raspravlja o primeni zakona koje je ova Skupština donela i o tome se govori u Izveštaju Zaštitnika građana.
Kakva nam je trenutno situacija u ovim oblastima koje su predmet ova tri izveštaja, a ja sam rekao da ću neke od odredbi citirati, pošto zaista smatram da su one krajnje objektivne.
Recimo, u Izveštaju Zaštitnika građana kaže se – da je došlo do pada u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih i kulturnih prava građana. To je svima nama dobro vidljivo, došlo je do stagnacije na niskom nivou, nažalost, poštovanja vladavine prava. Došlo je do jasne demonstracije političke volje za borbu protiv korupcije, ali uz njeno tabloidno banalizovanje.
Demokratska stranka je ukazivala na ovu činjenicu. S jedne strane, imamo zalaganje za borbu protiv korupcije, a sa druge strane, kako je to dobro rečeno, tabloidno banalizovanje te borbe protiv korupcije, naravno, uz dodatak da je ona vrlo selektivna.
Sa druge strane, imamo izostanak dosledne reforme administracije, posebno u pogledu depolitizacije i profesionalizacije, kao nekih od preduslova za njen zakoniti i pravilan rad.
Slabe institucije, karakter ovog izveštaja, odnosno akcenat ovog izveštaja je da su slabe institucije koje dovode do premoći političke volje i populizma nad vladavinom prava, medijski ratovi i birokratija i formalizam i najveća su prepreka potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji i vere u njih.
Sa druge strane, navodi se u oblasti ekonomskog i socijalnog prava koje bi građani trebalo da ostvaruju, porast siromaštva i nezaposlenost, povećan je, a time je povećan i obim zahteva prema državi. Srbija, najugroženijima, ne uspeva da obezbedi minimalnu primenu standarda potrebnih za život, dovoljnu socijalnu pomoć, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, minimalno obrazovanje, pomoć u trudnoći itd, da bi se na kraju reklo, pristup najugroženijih kulturi i naučnim dostignućima, što su takođe zagarantovana prava, u granicama su statističke greške.
Dakle, vrlo je jasno iz ovog izveštaja, a to je svakom jasno ko želi da pogleda u trenutno stanje u državi, naravno i period koji je ovde posmatran, jeste da građani teško zadovoljavaju svoje osnovne potrebe, a da nam je stanje u kulturi, nauci, obrazovanju, o čemu smo pričali ovih dana, takvo da je pristup građana u toj sferi u granicama statističke greške.
Navode se tu primeri koji se tiču tabloidizacije društva. Najštetniji trendovi u građanskim pravima su snižavanje suštinske slobode štampe. Mediji kroz uticaj njihovih vlasnika, naravno da su netransparentni i zastupaju političko partijske interese i taj trend se očituje kroz tabloidizaciju i curenje osetljivih informacija iz državnih organa u pojedine medije iz kojih oni dižu tiraže.
Dakle, informacije koje bi trebalo da budu poverljive, dostupne su medijima. Oni na taj način imaju pristup tim informacijama, prodaju svoje tiraže na taj način. Naravno, oni iz svega toga izvlače svoje zaključke i naravno da je to narušavanje interesa društva u kojem vlada zakonitost, pravo i prezunkcija nevinosti.
Vrlo često smo bili svedoci, naročito krajem prošle godine, ali rekao bih i tokom cele ove godine, ovakvih scenarija u kojima politički moćnici zadaju zadatak medijima. Mediji taj zadatak kroz satanizaciju realizuju i posle toga ide salva satanizacije ljudi, grupa političkih, naravno uz štetu za sve.
Selektivna je naročito borba protiv korupcije i vladavina. U tom slučaju, vladavina prava je dovedena u pitanje. Kaže se dalje da korupcija ekonomski iscrpljuje i moralno ponižava građane Srbije, a po rasprostranjenosti i intenzitetu ugrožava temelje društva.Dakle, nije borba protiv korupcije samo borba kroz tabloidne medije.
Borba protiv korupcije se može ogledati i u činjenici da je u međuvremenu, preko četiri hiljade ljudi koji su bili osuđeni na određen kazne zatvora, pušteno iz pritvora, da nema resocijalizacije tih ljudi, da nema praćenja vršenja krivičnih dela, da se ljudi koji su osumnjičeni za korupciju unapred amnestiraju, kao što je bio slučaj jednog lekara koji je primio mito od invalida. Njega je predsednik Republike Srbije amnestirao. Amnestirao je i neke druge moćnike koji danas vode neka sportska društva itd. Amnestirani su i poreski dužnici. Amnestirani će biti i oni koji nisu plaćali TV pretplatu. Amnestirani će biti svi oni koji ne poštuju pravni sistem Republike Srbije. Gde je tu uloga nezavisnih regulatornih tela, a gde je uloga parlamenta, a gde je uloga Vlade?
Nezavisna regulatorna tela su podnela izveštaje i dala preporuke. Šta će se desiti sa ovim preporukama i izveštajima? Verovatno će u najboljem slučaju stajati u fiokama nekih ministara, državnih službenika. Nisu nezavisna regulatorna tela ta koja treba da sprovode preporuke. Bilo bi sasvim logično, ukoliko bi na ovaj izveštaj nezavisnih regulatornih tela dobili izveštaj državnih organa, dakle, ministarstava, šta je po ovim preporukama učinjeno.
Ja se bojim da te povratne informacije neće biti, da ćemo mi iduće godine opet, u sličnom ili nešto izmenjenom obimu, raspravljati o svim ovim slučajevima, a da će ovi izveštaji biti, nažalost sve deblji i deblji i da će se vaša uloga svesti na konstataciju problema, neku vašu ličnu želju da nešto promenite, ali sa sve manje mogućnosti da to realno i učinite.
U tom smislu, kada Skupština nema nadzornu funkciju, kada Vlada ne primenjuje zakone, skoro sam pitao našu ministarku koja vodi jedan resor, ne bih hteo da je pominjem, pošto je slična situacija i u drugim sferama, šta se dešava u primeni jednog zakona iz njene oblasti?
Ona je rekla – znate šta kolega, mi nemamo dovoljno inspektora. Rekao sam – gospođo ministarko, vi ste preuzeli funkciju i mogli ste nešto da učinite na tom planu, imate dovoljno državnih službenika, pokušajte da na Vladi to pitanje rešite.
Dakle, zakoni se ne primenjuju zato što nemaju dovoljno inspektora, ili zato što inspektori ne rade svoj posao. U svakom slučaju, nije na nezavisnim regulatornim telima da primenjuju zakon. Njihova uloga jeste da štite ustavni poredak, odnosno zagarantovana prava građana, kako bi oni ta prava mogli da realizuju posredstvom, ali prvenstvena je uloga državnih organa da omoguće primenu tih zakona.
Nažalost, to se ne dešava. Ova vlada nema mehanizme, izgleda, da primeni zakon. Prisutan je voluntarizam u radu ove vlade i u gledanju na poštovanje zakona. Vrlo je prisutan i voluntarizam i selektivan pristup u rešavanju pojedinih pitanja.
Citirao sam nekoliko odredaba iz ovog izveštaja Zaštitnika građana. Samo kratko. Zaista, malo je vremena da bi se na pravi način skrenula pažnja na sva pitanja u ovim izveštajima iz sva tri ova izveštaja, ali sam pročitao sa pažnjom izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođe Petrušić. Jasno mi je da je još uvek u našem društvu prisutna i homofobičnost, verska netolerancija, ksenofobija, pa čak i antisemitizam.
Naročito možda plaši činjenica da po nekim istraživanjima koje sam mogao da pročitam, a tiču se vaših istraživanja, koji su bili vama dostupni, da polovina građana Srbije nije sklona diskriminaciji, ali da nije sklona ni da osudi tu diskriminaciju. Dakle, posmatramo pored sebe diskriminaciju bez želje, bez volje da tu diskriminaciju osudimo i na taj način pomognemo nezavisnim institucijama.
Naravno, ovde se govori o nepoštovanju, odnosno, nedovoljnom poštovanju osoba sa invaliditetom, drugih ugroženih kategorija, nepristupačnost određenih državnih institucija za lica posebno ugrožena. Pogledao sam i izveštaj koji se tiče pristupa informacijama i oblasti zaštite podataka od ličnosti i jasno je sasvim da u oblasti zaštite podataka od ličnosti, da se nalazimo gotovo na samom početku, kao civilizovano društvo, da je svakome moguće od državnih službenika, da vam bez ikakvog ograničenja uzme lična dokumenta, da ih u određenom slučaju i zloupotrebi i imamo naravno i druge slučajeve zloupotrebe podataka raznih državnih službi, o čemu je bilo puno govora u prethodnom periodu.
Zbog toga će DS podržati ove izveštaje. Mislimo da su oni napravljeni kvalitetno, da oni daju nadu da u ovoj državi postoji šansa da se odbranimo od totalitarizma i od voluntarizma i da pokušamo da se vratimo na primenu zakona i Ustava.
Dakle, pozivamo sve ostale, pre svega kolege poslanike, da uzmu učešća i da posvete pažnju ovim izveštajima, jer mogu u njima da nađu informacije koje će im biti vrlo značajne. Hvala.