Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, kolege poslanici iz DS i kolege iz DSS i iz PUPS, pošto predstavnika ostalih stranaka nema, ali nadam se da će se priključiti ovoj raspravi, jer smatram da i oni uviđaju značaj nezavisnih regulatornih tela i da će raspravi danas i oni dati svoj doprinos, naročito što se najveći deo izveštaja, odnosno dobar deo izveštaja odnosi i na rad institucija u kojima oni sada imaju svoje predstavnike, odnosno članove Vlade.
Stanje koje je obrađeno u ova tri dokumenta na 450 stranica nije nimalo ružičasto, a daleko je od onoga kako ga prikazuju neke ružičaste televizije. Ovde je u stvari stanje u državi Srbiji dato kroz reči, primere nezavisnih regulatornih tela, oslobođene od stranačkih, možda subjektivnih stavova.
Svakako da gospoda koja ovde sede iz ovih nezavisnih institucija uz ovaj visoki Dom, trebalo bi da budu garant poštovanja Ustava, zakona, pravnog poretka i to sve od uzurpacije pojedinaca, grupe ljudi, što često zna da se pretvori u diktaturu pojedinca ili grupe ljudi.
Da li smo mi na putu ka tome, u ovim dokumentima se to vidi i ja ću baš zbog toga danas više citirati neke navode iz izveštaja Zaštitnika građana, a tiče se zabrane diskriminacije i pristupnosti informacijama od javnog značaja i manje ću davati neke svoje lične stavove.
Kakva nam je realnost u prethodnom periodu, u većem delu pokrivaju ovi izveštaji, a mi smo neke od prvih zakona koje smo donosili u ovoj Skupštini, oni su bili dati sa namerom urušavanja nezavisnih institucija, a počelo se sa Zakonom o NBS, koji je prilagođen jednoj osobi, jednom licu, koje je usput potpredsednik jedne stranke.
Dobili smo među dve ili tri države u svetu, stranački obojenu NBS, koja treba da brine o monetarnoj stabilnosti zemlje.
Na dobrom smo putu da javni servis koji bi trebalo da bude nezavisni javni servis, postane glasilo Vlade Republike Srbije, odnosno onih koji u tom momentu budu u toj vladi. Urušava se nezavisnost, ako nije urušena i RRA, a vidimo stanje u medijskoj sferi danas, a da ne govorimo o onome što je možda najdramatičnije, a to je urušavanje nezavisnosti sudstva, tužilaštva. Imali smo i uticaja na sudije, na tužilaštvo i od predstavnika Vlade, pa i od pojedinih poslanika Narodne skupštine, o čemu smo mi do sada iz DS dosta govorili.
Funkcija nezavisnih regulatornih tela, jeste da bi pravni sistem funkcionisao nezavisno od toga da li je na vlasti ova ili ona politička opcija, da li je bliža centru levo ili desno i nezavisno da li ona ima nameru da uzurpira vlast, više nego što joj to Ustav i zakon i daju.
Nažalost, sem ove tri institucije čiji su predstavnici danas ovde, ostalo je još malo od tih nezavisnih institucija.
Ono što mi je posebno teško i teško to prihvatam, jeste da je ustavna uloga parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela, ali ujedno i tela koje vrši kontrolu primene zakona, dovedena u pitanje, jer se vrlo malo u ovoj Skupštini govori i raspravlja o primeni zakona koje je ova Skupština donela i o tome se govori u Izveštaju Zaštitnika građana.
Kakva nam je trenutno situacija u ovim oblastima koje su predmet ova tri izveštaja, a ja sam rekao da ću neke od odredbi citirati, pošto zaista smatram da su one krajnje objektivne.
Recimo, u Izveštaju Zaštitnika građana kaže se – da je došlo do pada u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih i kulturnih prava građana. To je svima nama dobro vidljivo, došlo je do stagnacije na niskom nivou, nažalost, poštovanja vladavine prava. Došlo je do jasne demonstracije političke volje za borbu protiv korupcije, ali uz njeno tabloidno banalizovanje.
Demokratska stranka je ukazivala na ovu činjenicu. S jedne strane, imamo zalaganje za borbu protiv korupcije, a sa druge strane, kako je to dobro rečeno, tabloidno banalizovanje te borbe protiv korupcije, naravno, uz dodatak da je ona vrlo selektivna.
Sa druge strane, imamo izostanak dosledne reforme administracije, posebno u pogledu depolitizacije i profesionalizacije, kao nekih od preduslova za njen zakoniti i pravilan rad.
Slabe institucije, karakter ovog izveštaja, odnosno akcenat ovog izveštaja je da su slabe institucije koje dovode do premoći političke volje i populizma nad vladavinom prava, medijski ratovi i birokratija i formalizam i najveća su prepreka potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji i vere u njih.
Sa druge strane, navodi se u oblasti ekonomskog i socijalnog prava koje bi građani trebalo da ostvaruju, porast siromaštva i nezaposlenost, povećan je, a time je povećan i obim zahteva prema državi. Srbija, najugroženijima, ne uspeva da obezbedi minimalnu primenu standarda potrebnih za život, dovoljnu socijalnu pomoć, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, minimalno obrazovanje, pomoć u trudnoći itd, da bi se na kraju reklo, pristup najugroženijih kulturi i naučnim dostignućima, što su takođe zagarantovana prava, u granicama su statističke greške.
Dakle, vrlo je jasno iz ovog izveštaja, a to je svakom jasno ko želi da pogleda u trenutno stanje u državi, naravno i period koji je ovde posmatran, jeste da građani teško zadovoljavaju svoje osnovne potrebe, a da nam je stanje u kulturi, nauci, obrazovanju, o čemu smo pričali ovih dana, takvo da je pristup građana u toj sferi u granicama statističke greške.
Navode se tu primeri koji se tiču tabloidizacije društva. Najštetniji trendovi u građanskim pravima su snižavanje suštinske slobode štampe. Mediji kroz uticaj njihovih vlasnika, naravno da su netransparentni i zastupaju političko partijske interese i taj trend se očituje kroz tabloidizaciju i curenje osetljivih informacija iz državnih organa u pojedine medije iz kojih oni dižu tiraže.
Dakle, informacije koje bi trebalo da budu poverljive, dostupne su medijima. Oni na taj način imaju pristup tim informacijama, prodaju svoje tiraže na taj način. Naravno, oni iz svega toga izvlače svoje zaključke i naravno da je to narušavanje interesa društva u kojem vlada zakonitost, pravo i prezunkcija nevinosti.
Vrlo često smo bili svedoci, naročito krajem prošle godine, ali rekao bih i tokom cele ove godine, ovakvih scenarija u kojima politički moćnici zadaju zadatak medijima. Mediji taj zadatak kroz satanizaciju realizuju i posle toga ide salva satanizacije ljudi, grupa političkih, naravno uz štetu za sve.
Selektivna je naročito borba protiv korupcije i vladavina. U tom slučaju, vladavina prava je dovedena u pitanje. Kaže se dalje da korupcija ekonomski iscrpljuje i moralno ponižava građane Srbije, a po rasprostranjenosti i intenzitetu ugrožava temelje društva.Dakle, nije borba protiv korupcije samo borba kroz tabloidne medije.
Borba protiv korupcije se može ogledati i u činjenici da je u međuvremenu, preko četiri hiljade ljudi koji su bili osuđeni na određen kazne zatvora, pušteno iz pritvora, da nema resocijalizacije tih ljudi, da nema praćenja vršenja krivičnih dela, da se ljudi koji su osumnjičeni za korupciju unapred amnestiraju, kao što je bio slučaj jednog lekara koji je primio mito od invalida. Njega je predsednik Republike Srbije amnestirao. Amnestirao je i neke druge moćnike koji danas vode neka sportska društva itd. Amnestirani su i poreski dužnici. Amnestirani će biti i oni koji nisu plaćali TV pretplatu. Amnestirani će biti svi oni koji ne poštuju pravni sistem Republike Srbije. Gde je tu uloga nezavisnih regulatornih tela, a gde je uloga parlamenta, a gde je uloga Vlade?
Nezavisna regulatorna tela su podnela izveštaje i dala preporuke. Šta će se desiti sa ovim preporukama i izveštajima? Verovatno će u najboljem slučaju stajati u fiokama nekih ministara, državnih službenika. Nisu nezavisna regulatorna tela ta koja treba da sprovode preporuke. Bilo bi sasvim logično, ukoliko bi na ovaj izveštaj nezavisnih regulatornih tela dobili izveštaj državnih organa, dakle, ministarstava, šta je po ovim preporukama učinjeno.
Ja se bojim da te povratne informacije neće biti, da ćemo mi iduće godine opet, u sličnom ili nešto izmenjenom obimu, raspravljati o svim ovim slučajevima, a da će ovi izveštaji biti, nažalost sve deblji i deblji i da će se vaša uloga svesti na konstataciju problema, neku vašu ličnu želju da nešto promenite, ali sa sve manje mogućnosti da to realno i učinite.
U tom smislu, kada Skupština nema nadzornu funkciju, kada Vlada ne primenjuje zakone, skoro sam pitao našu ministarku koja vodi jedan resor, ne bih hteo da je pominjem, pošto je slična situacija i u drugim sferama, šta se dešava u primeni jednog zakona iz njene oblasti?
Ona je rekla – znate šta kolega, mi nemamo dovoljno inspektora. Rekao sam – gospođo ministarko, vi ste preuzeli funkciju i mogli ste nešto da učinite na tom planu, imate dovoljno državnih službenika, pokušajte da na Vladi to pitanje rešite.
Dakle, zakoni se ne primenjuju zato što nemaju dovoljno inspektora, ili zato što inspektori ne rade svoj posao. U svakom slučaju, nije na nezavisnim regulatornim telima da primenjuju zakon. Njihova uloga jeste da štite ustavni poredak, odnosno zagarantovana prava građana, kako bi oni ta prava mogli da realizuju posredstvom, ali prvenstvena je uloga državnih organa da omoguće primenu tih zakona.
Nažalost, to se ne dešava. Ova vlada nema mehanizme, izgleda, da primeni zakon. Prisutan je voluntarizam u radu ove vlade i u gledanju na poštovanje zakona. Vrlo je prisutan i voluntarizam i selektivan pristup u rešavanju pojedinih pitanja.
Citirao sam nekoliko odredaba iz ovog izveštaja Zaštitnika građana. Samo kratko. Zaista, malo je vremena da bi se na pravi način skrenula pažnja na sva pitanja u ovim izveštajima iz sva tri ova izveštaja, ali sam pročitao sa pažnjom izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođe Petrušić. Jasno mi je da je još uvek u našem društvu prisutna i homofobičnost, verska netolerancija, ksenofobija, pa čak i antisemitizam.
Naročito možda plaši činjenica da po nekim istraživanjima koje sam mogao da pročitam, a tiču se vaših istraživanja, koji su bili vama dostupni, da polovina građana Srbije nije sklona diskriminaciji, ali da nije sklona ni da osudi tu diskriminaciju. Dakle, posmatramo pored sebe diskriminaciju bez želje, bez volje da tu diskriminaciju osudimo i na taj način pomognemo nezavisnim institucijama.
Naravno, ovde se govori o nepoštovanju, odnosno, nedovoljnom poštovanju osoba sa invaliditetom, drugih ugroženih kategorija, nepristupačnost određenih državnih institucija za lica posebno ugrožena. Pogledao sam i izveštaj koji se tiče pristupa informacijama i oblasti zaštite podataka od ličnosti i jasno je sasvim da u oblasti zaštite podataka od ličnosti, da se nalazimo gotovo na samom početku, kao civilizovano društvo, da je svakome moguće od državnih službenika, da vam bez ikakvog ograničenja uzme lična dokumenta, da ih u određenom slučaju i zloupotrebi i imamo naravno i druge slučajeve zloupotrebe podataka raznih državnih službi, o čemu je bilo puno govora u prethodnom periodu.
Zbog toga će DS podržati ove izveštaje. Mislimo da su oni napravljeni kvalitetno, da oni daju nadu da u ovoj državi postoji šansa da se odbranimo od totalitarizma i od voluntarizma i da pokušamo da se vratimo na primenu zakona i Ustava.
Dakle, pozivamo sve ostale, pre svega kolege poslanike, da uzmu učešća i da posvete pažnju ovim izveštajima, jer mogu u njima da nađu informacije koje će im biti vrlo značajne. Hvala.

Reč ima Zaštitnik građana Saša Janković.

Hvala vam najlepše na strpljenju.
Mogu vam reći da sam u ovoj pauzi dok nisam bio sa vama imao jedan veoma uspešan sastanak sa predstavnicima Fonda zdravstvenog osiguranja i ministarkom zdravlja oko nečeg što je građene Srbije takođe zainteresovalo, a to je potreba da se izdaju nove zdravstvene karte i da je to jedan od primera dobre prakse, kojih uvek ima, da će Fond razmotriti sve argumente koji su na tom sastanku izneti "za" i "protiv" i sve opcije, ne samo tu da imamo nove zdravstvene karte, već da li je moguće da birokratiju smanjimo, a ne povećamo i da ćemo taj razgovor nastaviti, verujem, u najboljem interesu građana Srbije, da se ni jedna odluka dalje neće doneti pre nego što budemo uvereni da je to zaista nužno i neophodno.
Nekoliko stvari ste rekli za koje bih želeo da dam dodatno pojašnjenje. Tabloidizacija. Ovaj izveštaj sam predao pre 15. marta. Danas je tri meseca kasnije i danas se ova situacija, koju sam opisao pre tri meseca, još više povećala.
Želim da budem potpuno iskren. Tabloidizacija, po mom dubokom uverenju i po nalazima koje imam, nije počela pre tri meseca, šest meseci ili godinu dana. Tabloidizacija je počela ranije i ja sam bio jedan od ljudi kojima su i predstavnici prethodne Vlade i pretili i izvršavali te pretnje sa tabloidnim člancima.
Ne govorim to da bih rekao samo kako svi imaju pomalo udela u tome, već da kažem da je to oružje koje, ko god da ga danas ima u svojoj ruci, treba da zna da će mu sutra udarati po glavi i da se ne radi o dobrom ukusu ili neukusu ili o tome da se bude fin ili da se ne bude fin, već da je davanje podataka iz istražnih postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava potvrđeno, utvrđeno kao kršenje prava na pretpostavku nevinosti kao kršenje nezavisnosti sudstva, kao kršenje autoriteta sudijske funkcije i da se sa tim mora prestati, što ne znači da mediji ne treba da budu provokativni, da pokreću društvena pitanja, da budu i takvi da se svi ljute na njih, ali državni organi ne smeju učestvovati u onom što zakon propisuje da nije dozvoljeno.
Moram da vam kažem nešto i po pitanju termina "nezavisna regulatorna tela", pa i po tome što je jedan od poslanika takođe pomenuo da su svi naši izveštaji stavljeni zajedno.
Iako su u Srbiji kontrolni nezavisni organi relativna novost, mislim da je ipak vreme da znamo da nismo svi regulatorna tela. Zaštitnik građana nije regulatorno telo, poseban kontrolni organ, "ad personam", kao što nije ni organ koji može da daje akte sa snagom izvršnom, za razliku od dva poverenika koja sede danas zajedno samnom. Dakle, bitno su različiti ovi organi. Bitno je različito njihova prirod. Ukoliko pre kao društvo i kao zajednica počnemo da od svakoga od nas uzimamo ono što je najbolje može da da i pruži, a ne da stavljamo sve zajedno u isti koš, tada će i efekti biti veći.
Završavam ovu intervenciju sa šansom koju ste takođe pomenuli. Naravno da šansa postoji za Srbiju. Siguran sam da će biti korišćena, ali ona nije samo u tome što radimo mi. Ona je u tome što radite vi i još više je ona u tome što u Srbiji
u javnoj upravi postoje hiljade kvalifikovanih, stručnih, poštenih ljudi, koji su
spremni i znaju i ne trebaju im nikakvi svakodnevni projekti, "vork šopovi". Znaju da rade svoj posao, ali najčešće kada počinju da ga rade na način da su pred zakonom svi isti doživljavaju neprijatnost.
Onog momenta kada našim državnim službenicima, službenicima u javnoj upravi omogućimo da svoj posao zaista rade po slovu zakona i po sopstvenoj savesti i da ministri i drugi na čelu izvršne vlasti podržavaju takav njihov rad, tog momenta će zaista Srbija koristiti sve svoje kapacitete.
Siguran sam da nam nije potrebno ni pet, ni deset, ni 15 godina. Sada imamo kapacitete koji se nedovoljno koriste u javnoj upravi. Hvala.

Narodni poslanik Vučeta Tošković reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, član 107.
Mislim da ste povredili Poslovnik zato što niste prethodnog govornika iz DS opomenuli jer je napravio povredu, dostojanstvo Narodne skupštine.
Srpska napredna stranka i koalicioni partneri nisu do sada ništa promenili. Nisu promenili ni jednog urednika, ni jednu agenciju. Nisu promenili nikoga u sistemu Srbije, tako da je govornik govorio o nekim lošim stvarima koje su se dešavale i desile se u prethodnom periodu. Dakle, posle vas je potop?
Gospodin Ombudsman je bio u prethodnom mandatu. Mi smo ga svi redom hvalili da on i njegov tim posao obavljaju kako treba. Ispostavilo se da sada demokratama ne vredi ni Ombudsman, ni Tijanić, ni ostale novine kojima oni rukovode.
Dakle, mislim da je povređen Poslovnik član 107. Trebali ste opomeniti gospodina da posle njih nije potop, nego ipak opada Dunav.

Gospodine narodni poslaniče, mislim  da nije povređen Poslovnik. Nisam tako shvatio gospodina Veselinovića, da je tako govorio kako ste vi to prezentovali.
Vaše je pravo da se izjasnimo u danu za glasanje.

Ne.

Za reč se javio narodni poslanik Janko Veselinović.
Po kom osnovu želite reč?

Replika, pominjao je DS.

Gospodine Veselinoviću, on je reklamirao povredu Poslovnika i u tom smislu vas je spomenuo. Prema tome, na povredu Poslovnika nemate pravo na repliku. Ja sam mu odgovorio i mislim da sam pozitivno odgovorio. Ne vidim razlog za repliku.