Uvaženi predsedavajući, imajući u vidu vašu korektnost, neću insistirati, mada smatram da je kolega govorio mimo teme.

Hvala vam lepo.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je ovo možda jedna od prvih sednica na kojoj se raspravlja jedan ovakav izveštaj nezavisnih regulatornih tela, koja su svakako važna i za normalno funkcionisanje države, vladavinu prava i ostvarivanje građanskih prava koja su garantovana Ustavom. Međutim, kroz čitavu ovu diskusiju u jednom dobrom  delu se stiče utisak da za sve ono što je loše i sve ono što ne valja u Srbiji je odgovorna trenutna Vlada Republike Srbije.
Prvo, moramo malo da pogledamo kakve navike imamo u državnoj upravi u poslednjih ne pet, 10, 15, nego možda i malo duže. Srbija je iz jednog partijskog sistema ušla u višestranačje. Devedesetih godina bila je opterećena raznim političkim i ratnim krizama, tako da mogu da kažem da je razvoj demokratije ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom, dobrim delom i zbog paranoje tadašnje vlasti, zbog okruženja u kome se nalazila bio zaustavljen. Petooktobarskim promenama očekivao se neki pomak na bolje, možda drastičniji nego što je sadašnji rezultat, ali očigledno da te promene nisu dale one rezultate koje su građani očekivali i ono što je bilo obećavano prilikom dolaska na vlast.
Prvo, jedno od osnovnih prava demokratije jeste i stanje u medijima i informisanost svih građana o važnim političkim, ekonomskim i drugim temama. Tu mogu da kažem da je prethodna Vlada najviše pala na tom ispitu i to iz razloga zato što su mnogi politički lideri visoko pozicionirani u izvršnoj vlasti, u svojim političkim strankama, bili čak i vlasnici medija, da su određeni tajkuni protiv kojih se vode sudski postupci takođe bili vlasnici medija, a da stvar bude još gora bili su zajedno vlasnici istih medija.
Nemojte tu istinu da gurate pod tepih, možda je to nekima smešno, a meni nije, a nije ni građanima. To kako je stanje u medijima, imali smo da vidimo priliku na poslednjim izborima.
Kada je RRA menjao pravila, čak u izbornom postupku, što dokazuje u kakvom su stanju mediji, da jedno regulatorno telo koje treba da brine o nezavisnosti tih istih medija, utiče na njihov rad tako što tu nezavisnost ugrožava i to je tekovina koju je donela DS.
Vladavina prava – u čemu se ogleda? Osim u državnim organima, ogleda se u nezavisnosti nosiocima pravosudnih, javnotužilačkih funkcija. Tu smo imali jednu katastrofalnu reformu gde se često nosioci javnotužilačkih i pravosudnih funkcija birani po političkoj liniji. O tome govori podatak da je 800 sudija dobilo rešenje o otkazu bez obrazloženja, pa je onda pod pritiskom Ustavnog suda 800 sudija dobilo isto obrazloženje. Takve odluke donosi VSS i očekujete pravnu državu. Ne postoji pravna država kada se izvršna vlast na najgrublji način meša u nezavisnost pravosuđa.
Da stvar bude još zanimljivija i tragičnija, slična situacija je bila i u javnom tužilaštvu. Na isti način se postupalo sa javnim tužiocima kao sudijama, a javni tužioci u svom nezavisnom i samostalnom radu trebaju da budu produžena ruka države. Imali smo situacije da sudije i tužioci zovu ministra pravde da ga pitaju da li smeju ili ne smeju protiv nekog da pokrenu krivični postupak. Imali smo situaciju da ako policijski službenici započnu pred istražne radnje protiv određenih tajkuna budu ili poslati u penziju ili na gora radna mesta. Naziv za sve to je korupcija. Samo u toj korupciji je učestvovala i izvršna vlast preko svojih predstavnika i u MUP, i u pravosuđu, i u tužilaštvu i sada imamo jednu ovakvu situaciju kakvu imamo u Srbiji.
Nažalost, u proteklom periodu, mi ne samo da nismo napredovali, nego smo nazadovali zato što oni organi koji treba da obezbede vladavinu prava nisu bili u stanju da to urade.
Zaštita podataka o ličnosti, neko reče da svaki državni službenik može da sazna sve podatke o bilo kom građaninu, zato što ako treba da ostvari svoje pravo zatražićemo ličnu ispravu. Da stvar bude još gora, ne samo državni službenici, nego i radnici "Bus plusa" takođe mogu to isto da urade. Ne samo da znaju sve podatke o određenim građanima, već mogu da znaju i relacije na kojima su se kretali dok nije bilo reakcije da se sa tim prekine i da se napravi zaštitni sistem i to onemogući. To je bilo u gradu Beogradu. Čini mi se da oni koji sebe smatraju nosiocima demokratije, na svaki mogući način su tu istu demokratiju ugrožavali.
Borba protiv korupcije je najveće zlo koje može da zadesi jednu zemlju. Nažalost, Srbija je jako visoko kotirana kao koruptivna zemlja. Zatekli smo razorene institucije koje trebaju da se bore protiv jedne takve podčasti.
Ova Vlada je nekim svojim postupcima dala za pravo da državni organi rade svoj posao i tu se ogleda taj prvi deo borbe da državni službenik može da radi po slovu zakona i da je zakon za sve građane isti. Gde je problem? Problem su loše navike. Loše navike koje su stečene u tim državnim organima koji još od tih navika ne mogu na pravi način da ispunjavaju ono što se od njih očekuje i kao od građana, i od Vlade, a i od ove skupštine, ali za to ne možete da krivite ovu Vladu.
Da svi državni organi i nezavisna regulatorna tela mogu da rade svoj posao kako treba i da je svakome ko je bio zatečen, a nije svoje ruke isprljao novcem ili nečim drugim, taj je zadržan na toj funkciji. Nije promenjen ni Zaštitnik građana, nije promenjen nijedan nosilac tih nezavisnih regulatornih tela. Nisu promenjene sudije koje ste vi postavljali, nisu promenjeni tužioci, nije maltene ništa promenjeno. Svako je dobio priliku da se dokaže i da radi po slovu zakona.
Mi kao Narodna skupština koja ima pravo nadzora nad svim državnim organima treba da obavljamo tu funkciju u punom svom kapacitetu. Kada su u pitanju mediji treba im dati još veći stepen nezavisnosti i nepristrasnosti. Zbog toga što je to nama signal, da kada nešto ne valja u društvu treba da se zapitamo da li je tačno to što je zapisano i ako jeste tačno, da reagujemo onako kako se to od nas očekuje.
Zato ćemo da podržimo ove izveštaje. Oni su nažalost realna slika društva koju smo zatekli 27. jula 2012. godine, sa tendencijom da ćemo dok traje ova Vlada da se borimo da ovi sledeći izveštaji koji dolaze budu daleko povoljniji i za građane Srbije, i za ugled Srbije, i za ugled ove Narodne skupštine.

Reč ima Zaštitnik građana, gospodin Saša Janković. Izvolite.

Znajući da je zadatak svih nas ovde da budemo konstruktivni, a naslanjajući se na to što ste rekli da će ova Vlada da radi, ja se nadam da će ova Vlada da radi da problema bude manje i izveštaji tanji.
Podsetiću da je po pitanju Visokog saveta sudstva u izveštajnom periodu i pre njega, u prethodnom, postojao veliki problem. Naime, pre Ustavnog suda, Zaštitnik građana je konstatovao probleme i nedostatak obrazloženja i netransparentnost postupka i kršenje propisima predviđene pretpostavke dostojnosti, ali se tada Visoki savet sudstva oglasio na to i čekao je dok Evropa i Ustavni sud ne konstatuju to što je već konstatovano.
Međutim, upravo posmatrajući unapred, a budući da je Narodna skupština, kao što ste rekli, ovlašćena da nadzire rad svih organa, pa i Visokog saveta sudstva, sada želim da vam kažem da je u naknadnom periodu, u ovom izveštajnom periodu, došlo do situacije da Visoki savet sudstva po pritužbama koje sam dobio u pojedinim situacijama nije poštovao odluke Ustavnog suda, da sam ja pokrenuo postupak kontrole na osnovu tih pritužbi i da sam od Visokog saveta sudstva dobio odgovor koji kaže sledeće – poštovani Zaštitniče građana, prema Ustavu vi ne kontrolišete šest vrsta organa: Narodnu skupštinu, predsednika Republike, Vladu, sudove, tužilaštva i Ustavni sud. Visoki savet sudstva, kao što vidite, nije nabrojan među tih šest. Međutim, Visoki savet sudstva kaže – mi smo nezavisni, pa ne možete ni nas i to će biti novi ogroman problem.
Nadam se da ćemo sprečiti potrebu da ponovo Ustavni sud, Evropa i svi ostali reaguju i da će Visoki savet sudstva prihvatiti ustavni poredak Republike Srbije, po kome nisu nezavisni organi izuzeti od kontrole jedan od drugog. Meni je Poverenik za informacije od javnog značaja upravo izrekao rešenje po kome sam dužan da postupim, iako je moja nezavisnost garantovana Ustavom i piše da niko nema prava da utiče na moje postupanje. Ali, rešenje drugog organa od čije kontrole nisam izuzet moram da poštujem.
Visoki savet sudstva nije izuzet od kontrole. Nezavisnost sudstva ne znači neodgovornost. Molim vas da kao narodna skupština nađete način da se ovi problemi preduprede. Još jedan sličan primer koji spaja prošlost, sadašnjost i budućnost. Tokom mandata prethodnih vlada doneti su zakoni koji su u naš pravni sistem uveli tzv. komfornu metodu obračuna kamate. U pojedinačnim postupcima sam ukazivao da je to suprotno osnovnim principima pravičnosti na kojima se zasniva i naš Ustav i pravni poredak, sve dok Ustavni sud nije u prvom slučaju, za prvi zakon utvrdio da je komforna metoda neustavna, nije bilo izvršenja mojih preporuka, a posle te odluke jeste.
Međutim, Poreska uprava Ministarstva finansija nastavila je da primenjuje zakon koji predviđa komfornu metodu i posle odluke Ustavnog suda. Kao Zaštitnik građana, čiji je posao da sprečim potrebu da građani idu na sud, sam im rekao – Ustavni sud je u sličnom, identičnom predmetu rekao da je komforna metoda neustavna, nemojte ovo više obračunavati, idite brzo u Skupštinu, promenite zakon, moraćete da vraćate pare građanima. Nisu to uradili. Šest meseci kasnije dobijam odgovor da neće sprovesti moju preporuku zato što je Ustavni sud u jednom zakonu rekao da je komforna metoda neustavna, ali nije to isto rekao i za zakon koji oni primenjuju. Da li Ustavni sud mora svaki pojedinačni zakon da oglašava neustavnim u tom delu ili se odluka Ustavnog suda čita onako kako znamo svi da treba da se čita? Molim da koristimo iskustva iz prethodnog perioda, da koristimo ovo što mi kao nezavisni kontrolni organi utvrđujemo i da sprečavamo potrebu da Zaštitnik građana sutra izađe i kaže – svi građani Srbije, svima vam duguje poreska uprava pare koje su vam uzete na osnovu neustavnog obračuna.

Narodni poslanik Janko Veselinović, replika na izlaganje narodnog poslanika Veroljuba Arsića.

U pravu ste, poštovani predsedavajući.
U suštini, najveći deo stvari koje sam hteo da kažem rekao je Zaštitnik građana. Gospodin Arsić je još jednom mogao da čuje da situacija u Srbiji nije tako ružičasta, kao što se prikazuje na nekim televizijama.
Jasno je Zaštitnik građana rekao da su tabloidi postojali i u ranijem periodu, pa i za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Međutim, da je tabloidizacija dosegla nivo u kome je ona pravilo, a sve ostalo izuzetak, to se iz ovog izveštaja može pročitati, pa i između redova, a s druge strane, svedoci smo svaki dan. Vi sada imate situaciju koja je lepo opisana na stranici 13, gospodine Arsiću. Zaokret u borbi protiv korupcije deo medija video je kao priliku za svakodnevno kršenje pretpostavke nevinosti i seriju ličnih diskreditacija sa jasnim političkim implikacijama. Čitanost su im obezbeđivali autentični podaci iz predistražnih radnji i istraga u toku koje bi inače morale da budu nedostupne javnosti. Zbog toga su u iole kritičnoj javnosti takvi mediji počeli pežorativno da se označavaju kao službeni glasnici i partijski bilteni. Mi smo o tim službenim glasnicima i partijskim biltenima pričali prethodnih sedam meseci.
S druge strane, pominjali ste gospodina Tadića. On nikad nije amnestirao nijedno lice koje je osuđeno za korupciju i tu vrstu kriminala, što čini predsednik Nikolić. Ne sećam se da je neki naš poslanik išao u Centralni zatvor kako bi vršio pritisak da se pojedini osuđeni za krivična dela brane sa slobode. Ne sećam se da je bilo tako široke amnestije u drugim slučajevima i loše navike da se napadaju mediji, čini mi se da su i danas u ovoj Skupštini ustanovljene.

Narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan je deo priče što neki mediji pišu, a sasvim je drugi deo priče kada je gradonačelnik Beograda predsednik DS bio vlasnik "Presa", zajedno sa licem protiv koga se vode istražne radnje, velika je razlika.
Što se tiče amnestija predsednika Republike Srbije za lica koja su, kako vi kažete, vršila koruptivne radnje, interesuje me samo koga je prethodna vlast dok je Boris Tadić bio predsednik Republike Srbije uhapsila radi korupcije? Koga ćete da pomilujete? Koga ćete da oslobodite odgovornosti? Najlakše je izaći i reći nešto i optužiti predsednika Republike Srbije, koji ne može da vam odgovori.
Stopa kriminala u Srbiji je danas velika, svih oblika, možda jedna od najvećih u Evropi, a niko se ne zapita zašto je tako visoka. Zato što nije postojala pravna država, jedan od razloga. Drugi razlog je teška ekonomska situacija u državi. Šta će dete da nauči od roditelja koji ne ide na posao, zato što ga nema? Kakav će primer da mu da? Kako će ulica da utiče na njega? To je ono što ste vi doneli promenama 5. oktobra.

Narodni poslanik Janko Veselinović, replika i završavamo krug.