Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz Agencije za borbu protiv korupcije i DRI, dame i gospodo narodni poslanici, drugi dan kako raspravljamo o izveštaju nezavisnih regulatornih tela. Juče smo imali raspravu do kasno sinoć i pokazalo se kako političke stranke gledaju prema položaju i ulozi nezavisnih regulatornih tela, odnosno nezavisnih agencija.
Svakako bih na početku želeo da kažem da će DS podržati izveštaje i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije za 2012. godinu. Ovde se radi o dva izveštaja. Izveštaj DRI je nastao u 2012. godini, ali se praktično odnosi na 2011. godinu jer je to posmatrani period, odnosno kontrolisani period, dok je kod Agencije za borbu protiv korupcije nešto drugačija situacija.
Kako DS gleda na državne nezavisne institucije koje je država formirala da bi kontrolisala druge državne organe? To je pokazala kroz činjenicu da su upravo u mandatu prethodne Vlade formirane sve ove agencije i nezavisna tela i da su otpočele sa radom. Nismo se tu vodili stranačkim interesima. Da smo se vodili stranačkim interesima, ponašali bismo se kao sadašnja vlast i na najodgovornija mesta postavili stranačke ljude, kao što je, recimo, učinila postojeća vlast sa NBS, da ne ređam, ali posle ću se osvrnuti na to kako postojeća vlast gleda na nezavisne institucije. Ne, na ova mesta Narodna skupština imenovala je ljude za koje smo u tom momentu smatrali da će odgovorno i profesionalno vršiti svoju funkciju i koji od prvog dana nisu bili blagonakloni ni prema DS, niti su to trebali biti, jer su prve svoje izveštaje morali da naprave upravo prema institucijama koje smo mi vodili.
Neki među nama su se iznenadili, nije im bilo prijatno kada su u izveštajima gledali da neke naše stranačke kolege nisu svoj posao radili do kraja u skladu sa propisima. To nije bio problem za DS, jer smo i mi sa ovim institucijama odrastali. Institucije koje su počele da rade, ne bih rekao sa ledine, ali na neki način je i to tačno. Država je stvorila pretpostavke, obezbedila novac za kadrove, obezbedila prostorije i sve druge uslove. Međutim, ovo je novi posao bio i za ljude koji su radili u ovim nezavisnim institucijama.
Trebalo je, pre svega, suočiti se sa potrebom da se izgradi, da očvrsne jedna nezavisna institucija, da sazre svest u ljudima koji u njima rade i onima koji posmatraju njihov rad, da je dobro za državu ukoliko ima neke institucije koje kontrolišu ljude postavljene u državnim organima, telima, javnim preduzećima, koji troše, odnosno raspolažu sa javnim novcem. To nije bilo lako. Zbog toga ove institucije zaslužuju čestitke, zaslužuju pohvalu, ali pre svega podršku da u narednom periodu zadrže svoju nezavisnost. To neće biti nimalo lako, jer čini mi se da postojeća vlast ne gleda blagonaklono prema nezavisnim institucijama.
Pomenuo sam NBS, na čije čelo je doveden, praktično, politički komesar, odnosno zamenik jedne političke stranke. Pomenuću RTS, koja od javnog servisa treba da postane glasilo Vlade Srbije, odnosno političkih stranaka koje je vode. To se radi na vrlo jasan način, tako što se prvo zavrnu slavine, a onda se na taj način preuzima uticaj. To pokazuje i odnos prema pravosuđu, prema tužilaštvima, pa i jučerašnji stav prema zaštitnici ravnopravnosti koja je u ovoj Skupštini doživela, moglo bi se reći, neočekivanu tiradu i mi poslanici smo se osećali veoma neprijatno, Zaštitnik građana se osećao veoma neprijatno. Neki ljudi su ovde pokušali da svoje lične interese stave na prvo mesto i da pokušaju da ponize i na taj način uplaše one koji rade u nezavisnim institucijama. Nije isključeno da će se neki od vas koji ovde sede naći ili su se već našli u takvoj situaciji.
Voleo bih da čujem, recimo, od državnog revizora kako odolevaju činjenicama kada dođu na vrata nekog javnog preduzeća, a ona su zaključana, ne bukvalno zaključana, nego im je onemogućeno da priđu dokumentaciji koju treba da kontrolišu ili im se na svaki način onemogućava kontrola. Kako odolevaju činjenici da se tabloidi koriste njihovim izveštajima da bi ih pretvorili u političke obračune, te njihove izveštaje, osnov za političke obračune sa političkim neistomišljenicima, da bi uzeli iz tih izveštaja neke delove koji im odgovaraju i na taj način dezavuisali rezultate celih timova koji su se bavili veoma ozbiljno pojedinim pitanjima?
Kada vi od jednog izveštaja koji ima 500, 600 stranica dobijete u tabloidima priču kao što je bila priča o Mokroj gori ili sličnim temama, onda se suština nezavisnosti državnih institucija koje se bave ovim poslom, koje je Narodna skupština zakonima ustanovila i koja bi trebalo da bude i njihov zaštitnik, dovodi ozbiljno u pitanje.
Veoma je teško graditi nezavisne institucije u sistemu, odnosno državi, koji nije sklon poštovanju Ustava, zakona, pravnog poretka. Ukoliko ne budete imali način da se oduprete tim pritiscima, lelujaćete na političkim vetrovima aktuelnih političkih establišmenta koji imaju sopstvene partijske interese i koji žele da zadovolje lične i partijske interese.
Voleo bih, recimo, da kod Agencije za borbu protiv korupcije u narednom periodu vidim mnogo više da se posvetila kontroli finansiranja političkih subjekata. Znam da je to do sada bilo prilično teško i da ste imali toliko posla i kroz građenje institucije i vršenje drugih funkcija, kao što je rešavanje o nespojivosti javnih funkcija i sukoba interesa, kontrola nad imovinom javnih funkcionera i svega onog što vam je obaveza. Ali, bilo bi vrlo važno da vidimo kako politički subjekti, političke stranke, od najveće do najmanje političke stranke, finansiraju svoje izborne aktivnosti i kako količina bilborda, televizijskih reklama, medijskih nastupa, čini mi se, ne odgovara onome što stoji u dokumentaciji političkih stranaka.
Koliko znam, jedino je DS podnela kompletan izveštaj o svojim prihodima i rashodima. Demokratska stranka je zbog toga imala i finansijskih problema. Bilo je dugo vreme u blokadi, zato što je trošila sredstva koja su bila javna. Druge stranke su, po svemu sudeći, mimo onog što, naravno, ovde ne prejudiciram kontrolu, imale više sredstava u odnosu na ono što je prikazano kao prihod.
Bilo bi veoma važno da se javno kaže o svim opstrukcijama koje nezavisne institucije imaju kod državnih institucija i kod političkih stranaka i da se o tome javno progovori na vreme, kako ne bi bilo kasno i kako političke stranke ne bi slomile nezavisne institucije. To bi bilo pogubno za ovu državu.
Govorilo se danas dosta o Zakonu o javnim nabavkama, o činjenici da će on doneti uštede u budžetu Republike Srbije. To je bila jedna od floskula koju smo slušali prilikom donošenja tog zakona. Moram da se osvrnem na tu neistinu i na posledice koje su nastupile donošenjem ovog zakona. Dakle, nije tačno da je u budžetu Republike Srbije ušteđeno između 800 miliona i milijardu evra na javnim nabavkama. Nije ušteđen nijedan dinar. Pre svega, javne nabavke se ne sprovode. Većina neophodnih javnih nabavki nije obavljena. Zbog toga stoje poslovi nabavke i lekova i poslova koji se tiču obrazovanja, kulture, poslova koji se tiču javnih radova.
Dakle, postupak javnih nabavki je sada u fazi da oni nisu ili započeti ili da ne mogu da se završe. Pa, čujemo ovih dana pozive nekih javnih funkcionera da pojedini ponuđači odustanu od žalbi na postupak jer za boga neće se završiti postupak javne nabavke i njih neće biti.
Doneli ste loš zakon. On je imao jedinu svrhu populizam i ona nije doveo do veće transparentnosti, on je doveo do katastrofe koja se ogleda u činjenici da javne nabavke se praktično ne sprovode.
Vrlo je bitno da ova sadašnja vlast ali ni bilo koja buduća vlast ne učini ništa da ometa u radu nezavisne institucije. U tom smislu uloga ovog parlamenta je veoma bitna. Kroz nadzornu funkciju ona mora obezbediti nezavisnost ovim institucijama. Naravno da će DS insistirati na tome. Bojim se da ćemo imati puno iskušenja jer čini mi se da Vlada ne deli stav koji bi bio jasan kada je u pitanju nezavisnost institucija koje su formirane na osnovu Ustava i na osnovu zakona.
Bez obzira na sve najave za borbu protiv korupcije ona nije zaustavljena. Svi oblici kriminala su u porastu. To je juče neko od predstavnika vladajućih stranaka rekao. Zašto? Zato što na mesta na kojima bi trebali da budu profesionalci dovodimo nestručne ljude i tek sutra, tek narednih dana, narednih meseci ćemo videti posledice partizacije javnih preduzeća, tek u nekim narednim izveštajima ćemo moći da vidimo na koji način se odrazila partizacija i dovođenje nestručnih kadrova na ta mesta.
Slažem se i to stoji u predlogu Agencije za borbu protiv korupcije da bi se trebao proširiti krug lica koja podležu Zakonu o borbi protiv korupcije. Svakako da pojedini pomoćnici direktora, pojedini načelnici uprava imaju možda značajniju ulogu i veću mogućnost korupcije nego neka lica koja su obuhvaćena sadašnjim zakonom. Naravno, nisam protiv toga da se neka lica isključuju sa liste onih koji podležu Zakonu o borbi protiv korupcije ali u svakom slučaju smatram da treba još jednom izvršiti analizu Zakona o borbi protiv korupcije, Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi sva ona lica koja svojim javnim položajem i eventualno poslom mogu da steknu korist na bazi neke javne funkcije koju koriste.
U svakom slučaju DS će podržati ove izveštaje i u narednom periodu trudićemo se da budemo u funkciji odbrane nezavisnosti institucija. Biće nam partneri svi oni koji su za dosledno poštovanje Ustava i zakona, ne na selektivnu pravdu, biće nam partneri svi oni koji ne podležu dnevnoj politici i koji iz tabloida ne čitaju na koji način treba da postupaju već to rade na bazi Ustava i zakona.
U narednom periodu pred ovu državu biće sigurno postavljeni novi izazovi kada je u pitanju primena evropskih standarda ali ne zbog Evrope nego zbog samih nas. Poštovanje zakona nije pitanje dobre volje jedne političke opcije i od jednog ili dvojice ljudi, zauzimali ovu ili onu funkciju, ne sme da zavisi postupanje državnih organa, tužilaštava, sudova nezavisnih državnih institucija. To mora da bude osnov, Ustav i zakon, ne volja pojedinaca. U tom smislu ćemo se boriti protiv političke dominacije nad institucijama i bilo kakve uzurpacije vlasti i tom smislu još jednom podržavamo nezavisnost ovih institucija i glasaćemo za izveštaje ove dve nezavisne institucije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Pravo na repliku dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene stvarno neke stvari čude, kako neke moje kolege mogu da brane neke postupke. Evo ovako, kada je u pitanju NBS "Agrobanka" je po izveštaju NBS u novembru mesecu 2011. godine bila pozitivna. Inače, već tada je bila u gubitku za 360 miliona evra. Da bi se to prikrilo NBS je krenula u naknadnu reviziju, a tadašnji premijer Mirko Cvetković i ministar finansija u isto vreme doneli su odluku da se izvrši dokapitalizacija "Agrobanke" emitovanjem državnih hartija od vrednosti, što je nezakonito. Guverner umesto da u tom trenutku pokrene postupak protiv viceguvernera koji je bio odgovoran za kontrolu poslovanja banaka, ne samo da nije pokrenuo kontrolu već viceguverneru nije falila ni dlaka sa glave. Toliko o tome kakve su vaše nezavisne institucije bile.
Kada spominjete količinu bilborda i novac koji su političke stranke utrošile u kampanji, samo kredit koji je na nezakonit način suprotno odlukama koje su postojale i važile za sve, dodeljen DS je veći nego celokupan iznos što je SNS potrošila u izbornoj kampanji. Tako da nemojte da pričate o bilbordima, molim vas više.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, nemojte da govorite neistinu da se ne primenjuje. Pokušali su neki iz DS da se ne primenjuje ali ćemo zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja da utvrdimo koliko je Apotekarska ustanova potrošila novca za isti lek koji je kupio RFZZ. Nemojte da se iznenadite da je Beogradska apoteka platila to i dva puta više.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, pravo na repliku dva minuta.

Hvala predsedavajuća.
Mi smo naše bilborde plaćali sa računa od kredita koje smo uzeli po prilično nepovoljnim uslovima i uzimanje tih kredita nije bilo nezakonito i mi te naše kredite vraćamo. Mi nismo naše bilborde plaćali kešom. Nisam siguran za vašu stranku kako je plaćala bilborde, po svemu sudeći da ste imali dovoljno sredstava i da ste imali dovoljno finansijera, neke ste bogami izneverili i prevarili.
Što se tiče "Agrobanke", uvek kada nemate argumenata, posegnete za temom "Agrobanke", i rekao sam da DS nema svoju ulogu u "Agrobanci", odnosno ima verovatno koliko i neki kadrovi vaši i vama bliskim strankama.
Kada su u pitanju vaši i naši guverneri, vi ste tako rekli, to nije naša terminologija. Mi smatramo da ne treba da postoje ni vaši ni naši guverneri, nego da treba da postoji nezavisna Narodna banka i da guverner Narodne banke ne treba da bude zamenik predsednika SNS, niti bilo koje druge stranke, već to treba da bude stručnjak iz te oblasti koji neće danas biti potpredsednik stranke, a sutra se zamrzavati i biti guverner Narodne banke. To je trend. Ja sam to rekao kao primer. Nije gospođa Tabaković tema, već vaš odnos prema nezavisnim institucijama, koji smo mi gradili, a koji vi razgrađujete.

Narodni poslanik Veroljub Arsić, pravo na repliku, dva minuta.

Naknadna pamet je jako zanimljiva i ja se sećam kada je Kori Udovički bila guverner Narodne banke, bila je i ministar u Vladi Zorana Đinđića. Nemojte da mi kažete da to nije bio stranački kadar.
Što se tiče bilborda, nismo mogli da ih plaćamo kešom, jer je velika većina u vlasništvu vašeg predsednika stranke, jedino ako je on primao u kešu, ali to je onda kriv on koliko i mi. Nemojte tako, molim vas.
Kada su u pitanju nezavisna regulatorna tela, kažete da na njih udaramo, a ja ću vas podsetiti, Zaštitnik građana izabran je u prethodnom sazivu i potvrđen mandat i u ovom, nije promenjen. Dalje, državni revizor, takođe, izabran u prethodnom sazivu, izabran i u ovom, nije zamenjen.
Što se tiče Agencije za borbu protiv korupcije, direktor je zamenjen, ali ga je zamenio upravni odbor koji ste vi postavili. Po čemu mi to utičemo na nezavisna regulatorna tela? Nemojte više da nam spominjete pravosuđe i tužilaštvo, jer to je vaša bruka koja će dugo, dugo godina da vas prati, koliko ste ugrozili nezavisnost jedne grane vlasti, a da ne pričam da ste čak i mrtvog kandidata proglasili za sudiju, čak ste i to radili. Eto kolika je vaša reforma pravosuđa bila uspešna, a o tome vam je govorila i Venecijanska komisija i Evropska komisija i nastavili ste po svom, po starom.
To da nemate veze sa "Agrobankom", koliko hoćete da kažete da veze sa "Agrobankom" imamo isto i vi i mi, "Agrobanka" je bila državna banka. Njen upravni odbor je postavila Vlada Republike Srbije i nećemo da pričamo o kumovskim vezama konsultanata i članova upravnog odbora, zajedno sa tadašnjim premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Hoćete o tome da pričamo? Nemamo mi ništa protiv.

Narodni poslanik Borislav Stefanović, dva minuta replike.

Uvaženi gospodine Arsiću, bruka pravosuđa je nešto sa čime smo suočeni danas. Kada odbijate da smenite gospodina Cvijana, kada dovodite 600 i nešto sudija sa članskom kartom SNS i vraćate ih u pravni život, kada dovodite sudiju koji je osuđen na sedam godina zatvora, a što i ne biste kada su takvi predsednici opština, šta fali, kakve to veze ima, samo neka su žuti otišli, tako vi razmišljate i to je tragedija ove zemlje.
"Agrobanka", tačno je što ste rekli, Vlada Republike Srbije, državni kapital, kontrola itd. Pogledajte spisak dužnika, gospodine Arsiću, mogu na papiru da vam donesem, da vidite spisak dužnika "Agrobanke".
Činjenica broj jedan, za vreme naše vlade je pokrenuta istraga u "Agrobanci". Ako ne verujete meni, pitajte gospodina Vučića.
Druga stvar, kada vidite spisak dužnika, ugrišćete se za jezik, gospodine Arsiću i nećete naći tu nikoga iz DS-a, ali ćete naći vaše finansijere, gospodina Stupara i ostale.
Zašto to ne kažete građanima? Što stalno vezujete tu banku za DS? Ta banka je skroz vezana za vašu stranku, ako ćemo pravo, i za SPS. Pogledajte spisak dužnika, dostaviću vam, budite pošteni, pa recite da li je tačno ili nije.
Nema smisla da bacate takve optužbe tako olako. Mislim da građani više u to ne veruju, zato što je stanje u pravosuđu, nažalost, užasno loše i dalje. Očekivali smo dobre i kvalitetne promene koje ste najavljivali, ali ih nema, mreža sudova, ništa, novi zakoni o pravosuđu, reče ministar u martu, a njih nema do dana današnjeg.
O čemu pričate? Dakle, 600 i nešto sudija sa članskom kartom SNS, amnestija plus, dakle, jednako je porast krivičnih dela za 50% u Srbiji.