Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani predstavnici DRI, predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, narodni poslanici, LDP će podržati oba izveštaja oba nezavisna tela. Mi smatramo da je vaš rad od velikog značaja za sve građane ove zemlje jer je prethodna Vlada, a i ova Vlada nastavila praksu da ne vrši kontrolu trošenja javnih finansija i javnih sredstava. Mi smatramo da zbog toga imamo tako veliki javni dug, toliko nezaposlenih lica, tako veliki deficit. Jedina stvar je da nezavisna tela izvrše kontrolu trošenja javnih sredstava.
U samom izveštaju, gospodine Sretenoviću, koji ste podneli i u onome što ste govorili, rekli ste da osam preporuka do danas koje ste napisali nije sprovedeno. Molila bih da mi odgovorite, koje su to preporuke koje ste dali, a do danas nisu sprovedene?
U izveštaju stoji da su osnovni problemi sa kojima ste se suočavali i u stvari gde se vršilo loše trošenje sredstava, to je neprimena Zakona o javnim nabavkama u skladu sa zakonom. Dalje stoji da mnoge institucije nemaju popisanu imovinu i obaveze. Postavlja se pitanje – u kakvoj mi to državi živimo, ukoliko u ministarstvima, u lokalnim samoupravama, u javnim preduzećima nemamo osnovnu stvar, a to je popis imovine?
Vi ste u svom odgovoru odgovorili narodnom poslaniku LDP Bojanu Đuriću da je bio u pravu kada je rekao da najveća javna preduzeća čije direktore imenuje Vlada Republike Srbije nisu poslovala u skladu sa zakonom, a to je JAT, gde ste rekli da je bilo problema sa uplatom pazara, "Putevi Srbije" i da je tačno to što je rekao, da oni nisu plaćali PDV, sve probleme koji postoje u "Srbijagasu". Takva je sigurno ista situacija i u "Železnicama Srbije" i "Telekomu".
Apsolutno je nedopustivo da i prethodna Vlada i ova Vlada nastavlja praksu partijskog imenovanja direktora, da Vlada današnja ne poštuje zakon koji je usvojio ovaj parlament krajem prošle godine, decembra meseca, a to znači da se raspišu konkursi do kraja ovog meseca za izbor direktora javnih preduzeća. Iz kog razloga to kažem? Iz razloga što najveće subvencije ove države dobijaju baš ta javna preduzeća, a to su: JAT, "Putevi Srbije", "Srbijagas", "Železnice", a pri tom ta ista preduzeća, suprotno Zakonu o javnim nabavkama i Zakonu o budžetskom sistemu i ostalim zakonima koji definišu poslovanje vezano za finansije, troše državni novac.
Gospodine Sretenoviću, želim da vam postavim jedno pitanje, obzirom da unazad nekoliko godina DRI nije kontrolisala jedno veliko preduzeće koje je u restrukturiranju, a mi smo kao LDP ovde tri godine unazad govorili da tamo postoje veliki problemi, to je Rudarsko topioničarski basen Bor, preduzeće u restrukturiranju.
Ovaj parlament, prethodni parlament, daje garancije RTB u visini od nekoliko stotina miliona evra. Mnogo puta smo govorili u parlamentu i tražili od Vlade Republike Srbije, i prethodne i ove sadašnje, da izvrši kontrolu poslovanja RTB Bor, obzirom da je država dala subvencije, obzirom da je država dala velike garancije i obzirom na činjenicu da "RTB Bor" godinama unazad nije imao predsednika upravnog odbora, a da Vlada Republike Srbije nije imenovala novog. Ni prethodnu ni ovu Vladu apsolutno nije interesovalo šta se dešava sa novcem koji je dala kao garanciju "RTB Bor". Zbog čega to govorim? Zato što to nisu iznosi od nekoliko miliona dinara, to su iznosi koji se mere stotinama miliona evra.
Na primer, činjenica je da je Vlada ove godine odobrila nova zaduženja za "RTB Bor" u iznosu od 132 miliona evra za rekonstrukciju topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline. Godinu dana pre toga odobrila je 135 miliona evra kod kanadske banke "EDC" za istu tu topionicu i istu tu fabriku sumporne kiseline. Do danas u "RTB-u Bor", osim što je stavljen kamen temeljac, nije krenula sa izgradnjom topionica. Pri tom, zamenik generalnog direktora RTB-a Bor, a ovde narodni poslanik i finansijski direktor za investicije, Milinko Živković, poslanik SNS, kaže da će od iznosa novog zaduživanja oko 40 miliona evra se izdvojiti za nove projekte kanadske kompanije "SNC Lavalen" koji gradi novu topionicu. Kako je uopšte kanadska kompanija "Lavalen" dobila posao u Boru? Ko plaća kompaniju kad se radovi uopšte ne izvode? Znači, tamo nije sproveden i otvoren postupak javne nabavke, a govori se o investiciji vrednoj 300 miliona evra.
Kako je moguće, sad je to pitanje i Agenciji za borbu protiv korupcije, da neko bude direktor "RTB-a Bor" za investicije, istovremeno narodni poslanik, gde Skupština odobrava takve garancije i kredite? Da li je to sukob interesa ili nije? Kako je moguće da tako velika firma RTB Bor, za koju je država dala garancije, svima naplaćuje avansno bakar, osim "Farmakomu" i po kom to osnovu "Farmakom" je mogao da uzme bakar od "RTB-a" u iznosu od 800 miliona a da ne da avans? Koje to privilegije ima "Farmakom" u odnosu na druge koji otkupljuju bakar od "RTB-a"?
Takođe, potpuno je nejasno i to kako je moguće da "RTB Bor" koji ne plaća poreze i doprinose za svoje radnike u iznosu od skoro dve milijarde dinara bude istovremeno donator opštini Bor? Znači, sporazumno zaključuju određene ugovore sa opštinom Bor, pa se onda izvedu radovi, čak i na zoološkom vrtu, kružnim tokovima, amfiteatru, zelenom bulevaru, sve bez građevinske dozvole. Jedan deo tih radova izveden je u kampanji 2010. godine, pred lokalne izbore u Boru, drugi deo sada.
Kako je moguće i to da opština Bor nakon izglasavanja budžeta za 2013. godinu retroaktivno sprovede javnu nabavku za rekonstrukciju puta Selište-Bor 20 km, za radove koji su izvedeni 2012. godine? Obzirom da tu postoji sprega Direkcije za izgradnju opštine Bor i "RTB-a" koji se stalno javlja kao donator, potrebno je izvršiti kontrolu poslovanja i opštine Bor za 2010, 2011. i 2012. godinu i "RTB-a Bor" za 2010, 2011. i 2012. godinu".
Jer, ako vi tražite državnu pomoć, ne plaćate poreze i doprinose, pri čemu opština gubi novac, stalno država, tj. Narodna skupština garantuje za te kredite, radovi se ne izvodi, a budete donator za radove koji nemaju građevinsku dozvolu, to nije u redu. Na takav isti način su izvedeni radovi na hotelu "Jezero", imamo dom u Brestovačkoj banji, vlasništvo "RTB-a", tako je izgrađen i počeo da se gradi i starački dom, bez ikakve saglasnosti ministarstva, a sve sredstvima opštine i "RTB-a", bez građevinskih dozvola.
Postavlja se pitanje da li Fond za razvoj Republike, koji je dao ta sredstva, kao i ova država, ova Skupština koja je odobrila garancije, koga to i zbog čega nikoga osim LDP ne zanima gde je otišao taj novac? Svi građani Bora to veoma dobro znaju. Opet kažem, ne radi se o iznosima od milion dinara, to su stotine i stotine miliona evra u pitanju. Sada kada budu otpisani ovi dugovi "RTB-a", vezano za poreze i doprinose, ko će nadoknaditi štetu opštini Bor?
Razumem ja da prethodna Vlada nije htela da vrši kontrolu poslovanja "RTB-a Bor" jer je generalni direktor "RTB-a Bor", a i danas je, Blagoje Spaskoski, član URS-a. Od prošle nedelje, od izbora u Zaječaru, on je odjednom postao član SNS. Doduše, on kaže – srpske narodne stranke, pošto ne zna ni kako se zove ta politička partija kojoj danas pripada. Na vlasti u Boru su do juče bili URS i SPS, a danas su prebegli iz URS-a u SNS i SPS. Apsolutno postoji sprega opštine Bor, "RTB-a Bor" i nezakonitog trošenja javnih sredstava iz Republike, Fonda za razvoj i samog "RTB-a". Ne bih da pričam o drobilicama i mašinama koje su nezakonito kupovali, a sve mimo Zakona o javnim nabavkama, mimo bilo kakvih tendera. Molim vas, pošto Vladu Republike Srbije apsolutno ne interesuje, a mi tvrdimo da "RTB Bor" gori slučaj nego Kolubara, da ispitate poslovanje i Opštine Bor i "RTB Bora".
Za nas je takođe neprihvatljiva i činjenica vezana za Agenciju za borbu protiv korupcije da je Agencija naložila određene mere, a da po tim merama niko ne postupa. Koliko znam jedno od takvih mera imali ste da pomoćnik ministra saobraćaja ne može da bude ni na jednoj od drugih funkcija. Činjenica je da je u sukobu interesa i ministar Žarko Obradović koji se proslavio na neki način ovim testovima za polaganje mature, ali i činjenicom da predaje na Megatrend univerzitetu. Da li je to sukob interesa biti ministar, predavati na Megatrendu, istovremeno iz republičkog budžeta, iz budžeta Ministarstva za obrazovanje prenositi silan novac univerzitetu Megatrend, a pri tom za 15 fakulteta koji su podneli zahtev za registraciju i akreditaciju, pet godina ne davati nikakav odgovor, onemogućiti ostalim fakultetima da dobiju akreditaciju ili da se registruju gde zahtevi stoje u fiokama, smatram da je to sukob interesa. Biti ministar, predavati na fakultetu, tom istom fakultetu iz državnog budžeta prenositi novac, a dati zabranu ostalim fakultetima, u stvari im onemogućiti da se registruju time što njihove predmete držite u fioci.
Mi smatramo da treba povećati broj ljudi koji rade i u DRI i u Agenciji za borbu protiv korupcije, da treba obezbediti dodatni prostor jer je potpuno jasno da je Srbija zemlja u kojoj živimo, zemlja u kojoj će i narednih pet ili deset godina biti potrebna stroga kontrola trošenja i javnih finansija, a i stroga kontrola primene Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, posebno iz razloga što ste vi u izveštaju naveli da jedan broj institucija čak nije prijavio vama koliko novih funkcionera ima. Zahvaljuje.

Imam jednu konstataciju. Molim narodne poslanike da ne opisuju stanje u svojim lokalnim sredinama jer je to posebna problematika. Razumem vaš zahtev da se izvrši revizija poslovanja ali vi ste opisivali celu situaciju, to je po meni, praktično van teme, ali dobro, tolerisao sam vas.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv  korupcije, DRI, zaista sam bila uverena da nakon sednice o poreskim zakonima će doći kraj, biće stavljena tačka na ovakav način sazivanja sednice jedan dan unapred ali očigledno je da takav način rada postao manir vladajuće većine i čini mi se da nas to pomalo udaljava od nekog sređenog društva u kom institucije neometano funkcionišu slobodno i kvalitetno donose svoje odluke. Ako se naravno ne varam ovo je drugi put da mi raspravljamo o izveštajima nezavisnih državnih organa i regulatornih tela iako su nezavisni organi, regulatorna tela tri izveštaja do sada podneli.
Prvi i jedini put mi smo raspravljali 2011. godine. Možda nije toliki problem što nismo raspravljali o tim izveštajima 2012. godine, koliki je problem taj što preporuke i odluke koje su odbori dostavili Narodnoj skupštini, a i sami nezavisni državni organi, što te preporuke i te odluke nemaju svog efekta i nemaju svoju primenu u samoj praksi.
Naravno, da u tom smislu, mislim da je neophodno da Narodna skupština mora da pronađe mehanizme za nadzor nad primenom mera koje je sama donela. U protivnom, našom inertnošću, našim rekla bih, nedostatkom hrabrosti i nedostatkom možda ambicije, da vršimo nadzornu funkciju Narodne skupštine, postajemo najodgovorniji za to što je nivo i stepen poverenja građana u parlament na jako niskom nivou.
Kada govorio o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, ja moram da kažem da ćemo mi podržati izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije. Član sam Odbora za pravosuđe, koja nisam glasala za zaključak koji je Odbor za pravosuđe usvojio, upravo zbog toga što je on u svom zaključku izostavio sve one preporuke koje je Agencija za borbu protiv korupcije dala, i zbog toga je naša oznaka na ovim papirima koje imate ispred sebe protiv, ali ćemo za sam izveštaj naravno glasati.
Ono što smo uspeli da vidimo iz ovih izveštaja, jasno govori da je Agencija potpuno uspešno obavila svoj deo posla, sve ono što joj je stavljeno u nadležnost. Ona je u svom izveštaju navela da je uspešno okončala postupanje u čak 90% svih predmeta koji se odnose na oblast sukoba interesa i nespojivosti funkcija. Da je čak četiri puta povećala svoju efikasnost u pogledu obrade i objavljivanja izveštaja o imovini, i o prihodima, što naravno pozdravljam.
Kada je u pitanju kontrola finansiranja političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, tu smo dobili informaciju da je od 83 stranke, da je 69 stranaka podnelo svoj godišnji izveštaj, odnosno izveštaj o finansiranju, da ste primili negde oko 1035 izveštaja o troškovima u izbornoj kampanji i da ste na osnovu svega toga podneli 53 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Mislim da se radi o vrlo zadovoljavajućim rezultatima rada.
Meni je jako drago što je Agencija za borbu protiv korupcije javno reagovala za vreme, odnosno nakon izborne kampanje, što se od nje i očekuje, ali je i ukazala na određene nepravilnosti prilikom finansiranja izborne kampanje i što je javno rekla da se ne slaže sa tim da se kao donatori političkim strankama pojavljuju određene firme koje su formirane neposredno pred izbore koje su beležile ogromne gubitke, negde oko 50 miliona dinara, koje čak nemaju ni jednog zaposlenog, ali su se našle kao donatori određenih političkih stranaka, koje su danas u vladajućoj koaliciji.
Takođe mi je drago što je Agencija za borbu protiv korupcije javno progovorila o tome da je potpuno neprihvatljivo da se određene političke stranke po mnogo povoljnijim uslovima od drugih kreditiraju, odnosno dobijaju kredite od nekih drugih banaka, pa su sa dve blanko menice dobile kredit od jedne banke, od nekoliko miliona evra.
Meni je drago što je Agencija ovim putem ukazala na nepravilnosti koje su se potkrale, ali bih jako volela da Agencija putem promene zakona, Agencija za borbu protiv korupcije, dobije veća ovlašćenja i da umesto javne osude ovakvog ponašanja, ona ima u svojim rukama mehanizam za reakciju i upravo u tom pravcu ide razlog i argumenti zbog čega nisam glasala za zaključak Odbora za pravosuđe. Zbog toga što smatram da on ne uvažava sve one preporuke koje je Agencija od njega tražila.
Bez obzira na očigledne napore koje Agencija za borbu protiv korupcije ulaže u suzbijanje korupcije u javnoj upravi, danas ne mogu da govorim o tome da se Srbija nalazi u situaciji, gde se vodi sistemska borba protiv korupcije. Kada bismo vodili sistemsku borbu protiv korupcije onda bi morali prventstveno da otklonimo sistemske uzroke korupcije a to bi značilo bi prethodno morali da stvorimo ambijent u kome će takva korupcija biti za početak otežana. Zato je neophodno da insistiramo prvenstveno kao narodni poslanici, na tome da se obezbedi veća javnost u radu državnih organa, da se preporuke nezavisnih državnih organa i regulatornih tela uvažavaju i ne samo da se uvažavaju nego i da nadzornu funkciju nad njima ima skupština da one imaju neki efekat i primenu u praksi.
Kada govorimo o borbi protiv korupcije, najvažnije je nezavisno, efikasno i odgovorno pravosuđe, što danas Srbija nažalost nema. To govorite i u vašim izveštajima na jedan posredan način. Srbija je među zemljama sa najvećim stepenom korupcije, zauzimamo neko 80 mesto od ukupno 186 zemalja koje su bile obuhvaćene tim istraživanjem.
Od 2007. godine nismo napredovali, nismo popravili svoje mesto po indeksu percepcije korupcije i to je nešto što je jako loše. Sa tako visokim stepenom korupcije kakav Srbija danas ima, teško da će bilo ko od investitora doći u Srbiju da ulaže, teško da ćemo imati onih obećanih deset milijardi evra na godišnjem nivou, o kojima su govorile određene političke stranke, jer u situaciji gde pravosuđe ne funkcioniše na pravi način, ovakva obećanja postaju besmislena i smešna.
U zemlji koja ima dramatičan problem sa korupcijom, u zemlji u kojoj korupcija maltene ulazi u svaku poru društva, neshvatljivo je i nezamislivo da mi još uvek nemamo donet zakon o zaštiti uzbunjivača. Lica koja ukazuju ili sumnjaju na određene koruptivne akte, delatnosti nekih drugih, moraju da imaju adekvatnu zakonsku zaštitu. Oni na taj način izlažu svoj lični integritet, svoj život, život svojih porodica određenom riziku i nije dobro ovo što se danas radi. pozdravljam ideju što postoji pravilnik, ali mislim da pravilnik ne obezbeđuje dovoljnu zaštitu za uzbunjivače.
Najbolji primer je onaj koji vi jako dobro znate, gospođe Valentine Krstić, koja je dobila status uzbunjivača 2012. godine, zato što je ukazivala na određene malverzacije, zloupotrebe u Kazneno popravnom domu u Nišu, ali je nekako taj status izgubila. Umesto da bude zaštićena tog trenutka kada je dobila status, ona je ostala bez posla i protiv nje je pokrenut disciplinski postupak. Nažalost ovo nije jedini slučaj.
Takvih slučajeva ima još. Setićemo se Gorana Miloševića, čoveka koji je razotkrio drumsku mafiju i koji je uštedeo državi ko zna koliko miliona evra. Šta se desilo sa njim? Kako je on nagrađen? Tako što je tri godine nakon toga ostao bez posla i pod pritiskom javnosti, odnosno medija je vraćen na svoj posao.
Takođe setićemo se doktorke Bokorov, koja je ukazala na malverzacije u Institutu onkologije Vojvodine, koja je rekla da se tamo javno trguje listama čekanja. Ona od tog trenutka kada je ukazala na takve stvari je postala žrtva maltretiranja na svom poslu.
Zašto ovo govorim? Govorim zbog toga što zaista želimo da utičemo na to da ovaj zakon što pre uđe u skupštinsku proceduru. On je jedan od niza koraka koje je neophodno ispuniti da bi došli do uspešne borbe protiv korupcije. Nadam se da ovi primeri neće uticati na one druge ljude da ih odvrate od toga da prijavljuju sumnju na određene koruptivne delatnosti u organima u kojima rade, ali je neophodno da imaju mnogo veći stepen zaštite. Uspešnu borbu protiv korupcije ne možemo da imamo dok ne stvorimo profesionalizovanu javnu upravu i dok ne dobijemo nezavisno, odgovorno i efikasno pravosuđe.
Dobra uprava je upravo brana korupcije, a pravosuđe sve ono što vidi što se u društvu dešava, što je loše može da sankcioniše i zbog su te dve stvari neophodan uslov za efektivno i prilično uspešnu borbu protiv korupcije.
Do sada, bez obzira na javna hvaljenja, mi nemamo značajne napretke u procesuiranju predmeta u oblasti korupcije. Broj donetih osuđujućih presuda je izuzetno mali. U procesima koji se odnose na korupciju negde oko 40% osuđenih lica je kažnjeno uslovnom osudom, a čini mi se jedna petina, to sam našla u nekom izveštaju, je kažnjena efektivnom kaznom zatvora i to do šest meseci. Znači, izuzetno niske kazne su u pitanju.
Lično mislim, pošto sam radila u pravosuđu i znam, a posebno posle reforme koja je tragično sprovedena, da pravosuđe nije osposobljeno još uvek da se bavi na ozbiljan način borbom protiv korupcije i mislim da je neophodno da u tom smislu napravimo određene rezove sa onim što je bilo loše u prošlosti i mislim da je Srbija danas jedina, vi me ispravite ako mislite da grešim, zemlja koja faktički nema nijednog tužioca koji je specijalizovan za borbu protiv korupcije i možda odatle upravo odgovor na ono pitanje – zašto i kako je moguće da 15.000 ili 13.000 krivičnih prijava, koje je mahom podnela policija tužilaštvu u najvećem procentu bude odbačeno? Čak 77% tih krivičnih prijava je odbačeno. Zaista se radi o izuzetno visokom procentu odbačenih krivičnih prijava i mislim da bi pravosuđe u ovom smislu, a mi smo tu da mu pomognemo, naravno, stvarajući uslove za njegovu nezavisnost, moralo da radi drugačije.
Na samom kraju zaključujem time da je uslov za uspešnu borbu protiv korupcije svakako nezavisno odgovorno i efikasno pravosuđe, a da bez ozbiljno shvaćene reforme pravosuđa ne možemo da govorimo ni o uspešnoj borbi protiv korupcije. Hvala vam puno.

Sledeći govornik je Jelena Travar Miljević. Nije tu.
Gospodine Petkoviću, izvinjavam se, samo da vas pitam otprilike za koje vreme možete završiti? Da li možete do tri završiti? Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Institucije o čijim izveštajima smo raspravljali juče i o kojima govorimo danas su veoma bitne za naše društvo. Izveštaji pokazuju da su te institucije znatno ojačale u prethodnom periodu, da im je porastao ugled i značaj, kao i doprinos u kontroli koju sprovodi, pre svega Narodna skupština Republike Srbije. Zakon o DRI je pre svega plod saradnje velikog broja narodnih poslanika uz ogromnu pomoć domaćih i stranih institucija koje su nam ukazale na sve one dobre stvari koje ovaj zakon treba da sadrži, kada smo ga pisali upravo u ovom parlamentu.
Državna revizorska institucija je svakako jedna od najvažnijih institucija u zemlji koja nije zamenila ni jednu drugu postojeću, već je formirana kao jedna nova institucija, sa pre svega zadatkom da podigne nivo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, da utiče na to da se državni novac troši efikasno, ekonomično i racionalno.
Uspešan rad DRI najviše doprinosi prevenciji i otkrivanju korupcije i drugih protivzakonitih radnji u državnim organima, a sve u cilju zakonitog i namenskog trošenja budžetskih sredstava. Vi dobro znate da je DSS podržala izbor i predsednika i Saveta DRI, da smo glasali za Poslovnik o radu, glasali za izmene i dopune Zakona, podržavali i pokušavali da stvorimo što bolje uslove za neometan, efikasan i kvalitetan rad DRI, a nije nekada bilo lako u određenom periodu kada ste sedeli i u ovoj zgradi zajedno sa nama ovde. Pre svega, zato što smatramo da parlamentarna kontrola izvršne vlasti izuzetno važna i da svi građani treba da znaju kako se troši njihov novac.
Svedoci smo brojnih izveštaja koje je DRI uputila ovom parlamentu. Svedoci smo brojnih preporuka koje ste uputili subjektima nad čijim radom ste vršili reviziju, svedoci smo brojnih prijava koje ste podneli protiv odgovornih lica u ministarstvima, u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama.
Iz ovog izveštaja vidimo da su najčešće nepravilnosti nastale u oblastima javnih nabavki, nepopisivanja finansijske imovine i obaveza, da se prihodi i primanja ne iskazuju realno već u umanjenim iznosima, da su rashodi za plate i naknade zaposlenih uvećavaju bez pravnog osnova. O tome je govorio i gospodin Sretenović i gospođa Urošević i na Odboru za finansije i na mnogim skupovima koji su organizovani od strane DRI, kako bi se uticalo na sve one subjekte koji mogu da im pomognu u ovom radu. Promenjen je nedavno Zakon o javnim nabavkama za koji se govorilo da predstavlja jedan od velikih problema za srpsko društvo, jer se iz države odlivalo, odnosno u državnu kasu se nisu ulivale stotine i stotine miliona evra koje su završavale očigledno u nečijim privatnim džepovima.
Čitajući vaš izveštaj, gospodine Sretenoviću, zaključio sam da najveće nepravilnosti su upravo otkrivene u javnim preduzećima. Ne znam da li je, nakon usvajanja ovog zakona o javnim nabavka, zaustavljeno nameštanje tendera pre nego što tenderi budu i objavljeni. Mislim da nije. Ne znam da li se i dalje dešava da najniža ponuda na tenderu, posebno u oblasti izvođenja radova, postane nekoliko puta veća tokom njegove realizacije. Pretpostavljam da se i tako nešto dešava. Ne znam da li se ugovori i dalje menjaju putem aneksa. Mi znamo da Uprava za javne nabavke ima rok od 30 dana da odobri određeni aneks, ali znamo da i ta ista uprava kaže da ne može da odradi taj posao za 30 dana jer je malo vremena, a znamo da ljudi koji traže saglasnost da dobiju određeni aneks ugovora ne mogu da čekaju 30 dana. Pre svega, mislim na probleme koje imaju pojedine lokalne samouprave u ovoj zemlji.
Vi ste nam pokazali na uzorku od 122 subjekta revizije da ste otkrili da su izvršene nabavke dobara, usluga i radova suprotno zakonskim propisima u iznosu od 47 milijardi dinara tokom 2012. godine. Vlada Republike Srbije, odnosno ministar Mlađan Dinkić će u ponedeljak, kroz rebalans budžeta, će pokušati ovde u ovom parlamentu u ovoj sali da nas ubedi da će uštedeti 39 milijardi dinara novca građana Republike Srbije, a DRI, vi koji sedite ovde, naravno i vaši saradnici, utvrdili ste da se na osnovu kontrole samo jednog procenta subjekata nad čijim poslovanjem imate ovlašćenja da vršite nadzor, manipuliše sa cifrom većom od 80 milijardi dinara.
Državna revizorska institucija to smo videli iz vaše izlaganja ima 173 zaposlena, 143 na poslovima revizije. Dobro je što ćete primiti još pedesetak novih ljudi, ali postavljam pitanje – zašto vas nema dvostruko više? U čemu je problem? Da li je problem finansija? Da li je problem sredstava, para? Da li znate gospodine Sretenoviću, nije to vaš posao, ali verujem da ćete se možda baviti time i u ovoj i u narednim godinama, koliko ljudi je nova Vlada zaposlila u ministarstvima? Koliko ljudi je zaposleno u ovoj narodnoj skupštini? To je pitanje za predsednika Skupštine, to ću mu svakako uputiti, ali trebalo bi time da se bavite. Znači, za neke ima novca, za nečije plate može da se odvoji iz budžeta određena suma novca, a nema para da se pojača i omogući instituciji koja treba upravo da kontroliše kako se troši taj novac, da im se na taj način pomogne.
Sa druge strane, postavlja se i pitanje – zašto bi i povećavali broj zaposlenih i zašto bi se toliko trudili kada i ovo najnovije pravosuđe ne radi svoj posao onako kako treba, kada su predviđene kazne od pet do 50.000 dinara, kada određeni postupci traju duže od dve godine i kao što ste malopre rekli – mnogi postupci su zastareli zato što je nastupio rok zastarelosti.
Hajde da tražimo nova ovlašćenja za DRI i vi koji radite taj posao i mi kao narodni poslanici koji učestvujemo u izmeni zakonskih propisa. Hajde da predstavnici ove nove vlasti koji su dobili predlog okvira za dobijanje uslova, za određivanje roka, za dobijanje preporuke, za zeleno svetlo i za datum, se ponašaju u skladu sa pravilima koja postoje u EU. Vi znate kako to funkcioniše u Sloveniji. Slovenija ima računski sud. Jel tako? Utvrde određen prekršaj i odmah mogu da rade. Vi utvrdite prekršaj, podnesete prijavu, sudija gurne to u fioku. Vi nakon dve ili tri godine kažete – šta da radimo, zastarelo.
Pored prijave vi ste davali brojne preporuke. Da li su sve preporuke uzete u obzir? Jesu promenjeni Zakon o budžetskom sistemu, Krivični zakonik i još neki propisi, ali te preporuke koje vi dajete moraju da budu i primenjene.
Da li mislite da je to jedini način da ljudi koji su se uverili na licu mesta u konkretnim slučajevima šta je problem da to kada predlože da to zaista bude i prihvaćen. Zahvaljujući radu Državne revizorske institucije u budžet Republike Srbije se vratilo nekoliko, da ne kažem tačno ima podatak 6,7 milijardi za prethodnu godinu, verovatno u međuvremenu i mnogo veći iznos koji će Mlađan Dinkić u ponedeljak na jedan da potroši zato što će ispeglati dugove javnog preduzeća "Putevi Srbije" i Fonda za zdravstvo.
Zahvaljujući vašim preporukama povećan je obim evidencije finansijske i nefinansijske imovine. Veliki broj institucija je uspostavio internu kontrolu, odnosno reviziju. Nije sve idealno. Daleko od toga. Postoje veliki problemi. Siguran sam da se u radu DRI kontinuirano ide napred i da su njeni rezultati vremenom bolji i kvalitetniji. To nam je i bio cilj kada smo osnivali ovu instituciju.
Ponovo, kao i prilikom vašeg reizbora i vaših saradnika, tražim od vas da vi budete upravo i nama oslonac u borbi protiv korupcije i u borbi koju treba zajedno da vodimo prilikom kontrole izvršne vlasti i Vlade Republike Srbije. Znam da će DRI biti jaka samo onoliko koliko bude imala podršku u ovom parlamentu.
Juče smo u ovoj sali imali priliku da čujemo jedan briljantan izveštaj gospodina Saše Jankovića, koji je bez dlake ne jeziku, bez uvijanja rekao šta su najveći problemi građana Srbije i kako se nova vlast ophodi prema njima. To očekujemo DRI. Vi ćete krajem godine podneti izveštaj o radu nove Vlade, njenih ministara, njenog direktora koji je isplatio trinaestu platu, njenog gradonačelnika koji je predsednik Upravnog odbora "Srbijagasa" i niz drugih funkcionera koji će ukoliko se ne budu ponašali u skladu sa zakonskim propisima doći pod udar revizije i naći se u vašem izveštaju.
Jedan ministar iz prethodne Vlade nas je ovde ubeđivao i objašnjavao kako se energija štedi tako što treba da stavljamo poklopac na šerpu kada kuvamo ručak. Ovi ministri sada nam objašnjavaju kako se zadužuju da bi se razdužili za sve ono što su zadužili Srbiju u prethodnih nekoliko godina. Pozivam vas i molim vas da se oduprete svim tim pritiscima, da budete hrabri i odlučni, da pošteno i čestito radite svoj posao bez ikakvog straha za eventualne neprijatnosti koje možete imati, jer je ovde stvorena institucija, ovde se brani njen integritet. Vi štitite, jednako kao i narodni poslanici, novac građana Republike Srbije i dok tako budete radili uvek ćete imati podršku DSS. Hvala vam najlepše.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Istovremeno vas podsećam da je danas poslednji četvrtak u mesecu odnosno dan kada će u vremenu od 16,00 do 19,00 časova članovi Vlade odgovarati na poslanička pitanja.
Sada određujem pauzu, a sa radom počinjemo u 16,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nezavisnih državnih institucija, ja ću danas sebi dozvoliti da govorim samo o Izveštaju DRI, jer verujem da njen rad vodi ka većoj finansijskoj odgovornosti vlasti u Srbiji.
Državna revizorska institucija predstavlja osnovni mehanizam eksterne kontrole i javnih finansija i ona ima dva ključna zadatka, da vrši reviziju trošenja budžetskih sredstava i vrši proveru svrsishodnosti načina trošenja budžetskih sredstava. Jednostavnije rečeno, da proveri da li je sve zaista potrošeno onako kako je prikazano i da li je opravdano to trošenje budžetskih sredstava. Ona ima ulogu da spreči da se državne pare troše na diskrecioni način, što je možda i jedna od najbitnijih stvari kada govorimo o transparentnosti novčanih tokova u okviru javnog sektora.
Mislim da je to upravo onaj segment koji treba građanima da pruži vremenom priliku da se uvere kako se troši novac poreskih obveznika, ali isto tako da ojača poverenje u rad institucija i vrati poverenje uopšte u rad državnih institucija i državnih organa.
Kada govorimo DRI, ona jeste najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Kao što znamo i kao što je više puta pomenuto, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara.
Čitajući neke izjave, složiću se sa državnim revizorom da i moja vizija jeste da DRI postane prepoznatljiva. Mislim da pouzdana jeste, a naše je da joj obezbedimo da ostane nezavisna, jer upravo kroz rad DRI jača se i kontrolna funkcija parlamenta. Za pet godina od kako je DRI počela da radi prevashodan zadatak od samog osnivanja joj je bio da bdi nad javnim finansijama i da upozori na svako nezakonito trošenje javnog dinara.
Ono što je nama kao kreatorima politike, a što je navedeno i u samoj Strategiji, neophodno jesu blagovremene i pouzdane informacije o rezultatima rada državnih organa, organizacija, institucija, lokalnih samouprava, javnih preduzeća i mnogih drugih.
Sada bih samo ukazala na par činjenica iz izveštaja, da je ukupan broj datih preporuka u izveštajima, kada govorimo o republičkom nivou, za 2011. godinu 147, od čega se 12 preporuka odnosi na izmene i usklađivanje propisa. Mi kao najviši zakonodavni organ ove države, kada usvajamo zakone, svakako nam je u cilju da se oni na terenu implementiraju i sprovode. Ovo je svakako za nas jedan dobar podatak, jer smo svesni da još uvek postoje mesta gde treba propise usklađivati kako bi se određena zakonska akta do kraja implementirala, 11 opštih i 124 posebna.
Isto tako, u izveštaju je jako dobro što nam je rečeno i šta se desilo sa preporukama iz 2010. godine. To je ono što, takođe želim da naglasim, jača upravo ovu našu kontrolnu funkciju.
Ono čemu sam posvetila lično malo više pažnje jeste Sektor za reviziju budžeta lokalnih vlasti, da je to u 2012. godini urađeno u 11 gradova i 10 opština. Jedna od tih opština je bila i opština iz koje ja dolazim, a to je opština Žitište. Pohvalila bih rad državnog revizora, jer od trenutka ulaska uopšte DRI, gde se stvorila panika, posle završenog rada i izdatih preporuka stvorio se osećaj zahvalnosti, zahvalnosti zato što je opština dobila jasne smernice šta to nije bilo dobro u prethodnom periodu, gde to procedure nisu poštovane ili gde to one uopšte nisu postojale.
Lično sam neko ko se zalaže za poštovanje procedura, jer svakog trenutka kada ne poštujemo procedure ili one ne postoje ili nisu dovoljno vidljive, postoji crv sumnje u svima nama da se nešto ne radi u skladu sa zakonom, da nešto nije dovoljno jasno ili da neko ima želju da nešto prikrije, što nije neophodno da uvek bude loše. Neke stvari se nekada rade iz neznanja ili iz najboljih namera, ali partnerski odnos između lokalne samouprave i DRI, koji je u ovom periodu stvoren, je dao preduslove da se neke stvari izmene.
Daću jedan banalan primer. Sredstva koja su dodeljivana nevladinim organizacijama nisu rađena u skladu sa nekim pravilnikom ili nisu postojali jasni kriterijumi, što je automatski kod onih organizacija civilnog društva koja nisu dobila sredstva stvaralo sumnju po kom je to kriterijumu neko zaslužniji da dobije ta sredstva i zašto oni to ne bi ostvarivali, a neko drugi bi. Naravno da ja ne postavljam uopšte pitanje da li organizacije koje jesu dobile sredstva to zaslužuju, nemam razloga da sumnjam, verujem i dan danas da zaslužuju, ali smatram da je mnogo bolje kada sve organizacije civilnog društva dobiju, jer oni su ujedno predstavnici građanstva, a to je ono što mi svi želimo iz ovog parlamenta i svih institucija, da sav rad i sve ono što se zove novac građana bude na jedan jasan i konkretan način raspodeljen i dodeljen, ali isto tako da postoje i mehanizmi da se prati na šta i na koji način je taj novac utrošen i da li je utrošen u svrhe za koje je dodeljen.
Ima tu još par dobrih, u stvari, u suštini sve su preporuke po meni bile dobre jer su naterale opštinsku upravu da uloži napor da i ono što nije predstavljeno kao direktni ili indirektni budžetski korisnici bude uvršteno, da budžet bude jasniji, da tačno znamo ko dobija koliko sredstava i za koje namene.
Ono što je meni lična želja je da u mojoj opštini sutra ili prekosutra na sajtu stoji budžet i bar kvartalni izveštaj o izvršenju tog budžeta, jer to je na jedan način približavanje građanima na koji način se troši novac koji su oni direktno ili indirektno, parafraziraću, upumpali u taj budžet, odnosno dozvolili tom budžetu i predstavnicima politike i kreatorima politike na lokalnom nivou da njime raspolažu. Isto tako, da donesu program korišćenja sredstava od novčanih kazni za prekršaje i formiraju koordinaciono telo, što jeste urađeno. Ja i danas apelujem na sve čelnike lokalnih samouprava da rade jasno, transparentno jer to je jedini način da mi sutra povratimo poverenje građana, kako u institucije na lokalnom nivou, tako i na državnom nivou.
Bez želje da preterano i dalje apsolviram svoju opštinu, koja naravno nije sjajna, kao i većina drugih, ali sa željom da se zahvalim DRI što je ukazala na sve one nepravilnosti, pa i nepravilnosti koje se odnose na javne nabavke, vrlo je to često bilo u vidu nepoštovanja procedura, ali dovoljno da se kod nekoga pojavi crv sumnje da nešto nije rađeno u skladu sa zakonom.
Na kraju, ako će rad DRI, a to je upravo uloga da smanji korupciju i podigne antikorupcijsku kontrolu, da doprinese jačanju odgovornosti za finansijsko upravljanje u javnom sektoru, lično nemam razloga da danas ne podržim ovaj izveštaj i da u buduće ne pružam podršku radu DRI i da vas pozovem da, u okviru svojih mogućnosti, što više vremena provodite na terenu i stvaramo zajedno partnerske odnose sa vršiocima funkcija, kako bi građani znali gde se troši njihov novac. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Hvala.
Poštovane kolege, narodni poslanici, poštovani predstavnici državnih regulatornih organa, DRI je osnovana 2007. godine i tada je počela sa radom. Demokratska stranka je učestvovala u toj vladi. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo uspeli u nameri da budemo ti koji će osnovati ovako važnu jednu organizaciju u okviru našeg državnog sistema.
Isto tako mogu reći i za Agenciju za borbu protiv korupcije, 2009. godine donet je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, a ona je suštinski počela da radi 1. januara 2010. godine. Tada je DS vodila Vladu Republike Srbije. Mislim da su ovo bili značajni momenti na evropskom putu Srbije. Tada su neke naše kolege koje su danas pozicija, većina su u sadašnjoj vlasti, imali bedževe i bili su protiv i ovih zakona i osnivanja ovih organizacija. Obrazloženja nisu bila važna, obrazloženja nisu bila činjenicama zasnovana, bila su demagoška i pre svega protivna tom putu Srbije ka EU.
Ne slažem se sa premijerom koji je malopre rekao da nije važno da li opozicija podržava put Srbije u EU i da li podržava Vladu u tom procesu. Mislim da je veoma važno. To je opšte poznato u Evropi, da se najveće stranke trude da se dogovore oko najvažnijih tema, jer će onda biti konsenzusa i za budući mandat i Vlade i parlamenta.
Nisam stigao da postavim pitanje, hteo sam da pitam oko toga zašto tako misli, jer ovaj slučaj, kada se radi o Agenciji za borbu protiv korupcije i DRI, govori upravo suprotno od onoga što on misli. Da bi ostalo tako, da bistre bili još nezavisniji, da bi vam se povećao kapacitet, potrebno je da ne podlegnete pritiscima koji sigurno postoje.
Mi smo bili svedoci prethodnih dana disciplinovanja jednog drugog nezavisnog tela, Fiskalnog saveta. Fiskalni savet je upozoravao na loš set poreskih zakona, upozoravao je na nerealan predlog budžeta za 2013. godinu i trebalo je da se on kroz tabloide i kroz izjave pojedinih funkcionera Vlade dezavuiše, da se preti Fiskalnom savetu, što svakako nije dozvoljeno. Fiskalni savet, nadam se, neće prihvatiti ovaj pritisak i nadam se da će mu odoleti. Tako bih voleo da bude i onda kada i DRI i Agencija za borbu protiv korupcije bude imala pritisak, ako ga bude imala. Voleo bih da ne podlegnete takvom pritisku jer takav pritisak nije dobar za građane. Takav pritisak ne pomaže, on odmaže i u našim evropskim integracijama. On vama odmaže da štitite interese građana, a vi ste tu pre svega da štitite i državni novac i ujedno interes građana.
Drago mi je što sam čuo da je povećan kapacitet DRI, da je ono što je bila slabost, mali broj zaposlenih, i revizora i nameštenika, da je to sada promenjeno i da će biti taj kapacitet veći jer potrebno je napraviti veći obuhvat svih organizacija čiji se rad kontroliše, organizacija Vlade, javnih preduzeća i ustanova.
Svakako je potrebna još čvršća saradnja sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, kako kroz Odbor za finansije, tako i neposredno sa narodnim poslanicima. U tom smislu i Narodna skupština treba da poveća svoj kapacitet. Vaš izveštaj nam dosta pomaže u radu i nadam se da će tako i ostati.
Siguran sam da, po prvom pritisku, kada budete imali pritisak, recimo, da napravite nekakav izveštaj, da bi neko ko je izabran na konkursu bio grešan i dobio neku prijavu, da bi bio nakon toga smenjen, da ćete to odbiti i ostati nezavisni.
Ono što od vas očekujem takođe u narednom periodu, to smo videli iz vašeg izveštaja, je kontrola svrsishodnosti. Mislim da je to veoma važna komponenta jer onda ćemo videti šta je zaista važno za državu da se nabavi a šta nije važno i da li je neka roba kojoj vrlo brzo prestaje funkcija, dakle, lošeg kvaliteta, bila potrebna da se nabavi ili ne. Isto tako, možemo da, kada se bude proveravala svrsishodnost, proverimo da li je zaista bila potrebna nabavka kubanskih cigareta za "Železnice Srbije" za ručak sa kompanijama iz Švajcarske, kao što je to direktor Simonović rekao. Mislim da je to zaista jedno smešno obrazloženje. Bilo je dosta reči o tome u javnosti.
Uštede koje građani danas ne vide, a koje su obećavane novim Zakonom o javnim nabavkama, treba da se dogode, ali mislim da će da se dogode tako što će se sistem izboriti za to, a sistem čine nezavisni regulatorni organi koji će kontrolisati sav protok novca i kontrolisati sve odluke nadležnih službi. U tom smislu, veliku ulogu igra DRI i, naravno, Agencija za borbu protiv korupcije. Mislim da u tom slučaju će ubuduće biti vrlo teško da nova vlast zaposli deset hiljada aktivista u javni sektor za deset meseci, pa da onda govori kako je teška kriza i da zato mora da se radi rebalans, da smo zato promašili sve pozicije i da danas imamo tako lošu ekonomsku sliku u Srbiji, da niko ne veruje Vladi Republike Srbije kada kaže da je sve u redu i da će predložene mere koje su juče stigle u republički parlament doneti išta dobro građanima Srbije i posrnuloj privredi.
Danas je pred nama izveštaj dve važne institucije. Rekao sam već, mislim da je važno da uspostavimo punu nezavisnost, pun integritet ovih institucija u Republici Srbiji jer one su važne za naš evropski put. Onda nam neće biti bitno, odnosno premijeru neće biti bitno i moći će da kaže slobodno da će pregovori početi u januaru. Nema potrebe da se govori o velikom Vidovdanu jer, u tom slučaju, mi ćemo naš sistem urediti kako treba i on će funkcionisati i građani će biti zadovoljni. To je naš cilj, a ne datum populistički, kako bi se spremili za sledeće izbore koji neminovno slede, jer ovakav rebalans koji je stigao juče samo za to služi.
Demokratska stranka od svoje obnove 23 godine podržava i bori se za evropski put Srbije i istrajava na njemu. Rekao sam da su neke naše kolege to učinile pre deceniju i možda manje, možda bismo mi već bili članovi EU. Nažalost, zbog njihove naknadne pameti mi danas još uvek govorimo o datumu početka pregovora.
Nama je žao što je Srbija izgubila mnogo šansi zbog njihove zablude u kojoj su živeli 23 godine, ali nadamo se da su konačno shvatili, i mi u tome nećemo smetati, podržaćemo taj evropski put, kao što danas podržavamo izveštaje nezavisnih regulatornih organa. Zahvaljujem se.