Reč ima gospodin ministar Dinkić.

Prvo hoću da kažem da je definitivno mnogo veće ulaganje u nauku krenulo u vreme mandata vlade Vojislava Koštunice, kada sam ja bio ministar finansija i Nacionalnom investicionom planu. To stoji i to je prva oprema koja je data našim naučnim institutima, ona je kupljena upravo tim sredstvima.
Sa druge strane siguran sam da kada bi imali para za bacanje da muzej dinosaurusa u Svilajncu ima smisla. Ne kažem, treba i mi da imamo takve institucije ali sigurno da ima većih prioriteta u nauci nego što je bio taj muzej dinosaurusa u Svilajncu. Prema podacima koje mi imamo ovi krediti o kojima govorite su povučeni u ovom trenutku sa svega 24% od odobrenog, od 383 miliona 500.000 evra još uvek je nepovučeno 290 miliona 272.000 evra. Dakle, povučeno je samo 24% što znači da to nije baš tako efikasno povlačeno kao što govorite i da svakako mora da se ubrza povlačenje.
Podržavam i to iz sve snage i naša Vlada razvoj kompletne industrije informacionih tehnologija, zato smo odobrili da ETF dobije na korišćenje zgradu bivše "Lole" da može da proširi kapacitet i da upiše više studenata na smer informacionih tehnologija jer zaista to jeste perspektiva naše i nauke i generalno industrije. Podržavam projekte koje ste pokrenuli vezano za tehnološke parkove, tu nema nikakve dileme, vezano i za Beograd i za Novi Sad, Niš, Kragujevac, to je sve dobro pokrenuto. Na žalost to nije realizovano tokom vašeg mandata ali mi ćemo učiniti sve da dovršimo te projekte jer su oni dobri. Nikada neću reći da nešto što ste vi radili nije dobro ako jeste dobro. To je osnovna razlika u odnosu na neko vaše ponašanje, no to je vaše pravo.
Sada da odgovorim prethodnom poslaniku. Da nije bilo prethodnih subvencije koje vi kritikujete do 10.000 evra po novom radnom mestu, pola od ovih izvoznika trenutno ne bi radilo u Srbiji. Srbija bi i dalje bila zemlja gde bi svi kukali zašto Srbija nema izvoz.
Ne možete jare i pare. Ako hoćete "Fijat", a ako Rumuni nude njima određene podsticaje, vi morate da date nešto veće da biste dobili. Ako su to mogli Slovaci, i time su napravili reindustrijalizaciju Slovačke i u automobilskoj elektronici i informacionim tehnologijama. Da, davali su novac, 10 godina uzastupno da bi neke kompanije došle kod njih. Jesu to činili, a bilo bi bolje da ne moraju.
Više bih voleo da Srbija ne daje, ali ono što morate da znate, kada kažete sačuvati postojeća radna mesta, važnije je, nego otvarati nova. Delimično tačno, ako govorimo o perspektivnoj industriji, ali potpuno netačno ako govorimo o gubitašima. Šta će nam mesto, ako mi imamo fiktivno radno mesto, a država gubi 750 miliona godišnje?
Još jedna stvar što je velika demagogija, nijedan dinar ovih podsticajnih sredstava, kada govorimo o tih 10 hiljada evra, podsticaja, ne daje se na lepe oči, nego sa 100 posto pokrivenom bankarskom garancijom i daje se jednako i domaćim i stranim preduzetnicima i privrednicima.
Veći podsticaji su uvek u stanju više da koriste multinacionalne kompanije, jer imaju mogućnosti da daju bankarsku garanciju, a mnogi kod nas takođe mogu da učestvuju, ako mogu iz realnog poslovanja da pokriju bankarskom garancijom taj podsticaj i mnogi su to iskoristili. To su srpska posla ili posla građana Srbije, nije vezano za naciju, da uvek kukamo kako nam je drugi kriv, zato što mi nismo sada uspešni, pa kažu – dajte meni 10 hiljada evra po novozaposlenom, da ja vama pokažem kako bih uradio. Ko brani tim ljudima da dođu i uzmu taj novac?
Imaju jedan mali problem, treba da daju bankarsku garanciju, da bi država znala kome daje novac, da je taj neko ne bi prevario, jer se desilo da neki projekti nisu bili uspešni.
Bio je jedan projekat u Vranju koji nije bio uspešan. Bilo je i u drugim gradovima, ali je država povukla na kraju sve bankarske garancije, ni dinara nije izgubila. Građani su izgubili.
Dakle, ako pogledate opet onu listu prvih 15 izvoznika, zahvaljujući ovim podsticajima koje vi kritikujete "Fijat" je došao u Srbiju, broj jedan izvoznik, "Tigar tajers" zahvaljujući tim podsticajima ide da duplira i triplira kapacitet u Pirotu, proizvode auto-gume i trenutno su treći najveći izvoznik iz Srbije, preko 100 miliona evra u prvih šest meseci ove godine, "Jura" je otvorila četiri fabrike u Srbiji, za dve godine je zaposlila pet hiljada ljudi. Kritikovali ste – što njima dajete pare?
Kada su došli prvi put u kabinet, nisu znali gde je Srbija, a kamoli gde je Rača, zaista nisu znali za nas. Kada im date podsticaj, oni prvo tim novcem plate srpske građevinare da im sagrade fabrike i najveći deo tog novca završi odmah u rukama naših građevinara, a zatim zaposle radnike i plaćaju poreze i doprinose na plate. Na jedan dinar podsticaja, sedam se vrati u budžet. Iz tog povraćaja mi onda dajemo nove podsticaje i to je najbolji program koji je uopšte za podsticaj investicija smišljen, najpre u Slovačkoj, a koji je ova naša vlada primenila od 2006. godine, još za vreme mog prvog mandata kao ministra finansija.
Da nastavim dalje, "Golden lejdi", dve fabrike u Srbiji, 100 miliona evra izvoze čarapa u Rusiju, za 100 miliona evra godišnje.
Konačno, "Gorenje", tri fabrike u Srbiji. Valjevo je sada otvoreno, prošireno sa 40 hiljada kvadrata, najveća fabrika za frižidere i rashladne uređaje u ovom delu regiona, takođe su proširili proizvodnju bojlera u Pazovi i u ponedeljak ćemo potpisati novi ugovor za proširenje fabrike u Zaječaru, gde će da proizvode 450 hiljada veš mašina godišnje. Najveći deo će plasirati na tržištu Ruske Federacije.
Sve ovo, zahvaljujući različitim vrstama podsticaja. Ono što sada mi želimo da uradimo, da nastavimo sa ovim programom, jer zahvaljujući ovom programu "Geoks" i "Ditre" će u Vranju krenuti ovog leta da grade svoje fabrike. Tu je "Džonson elektrik" iz Hong Konga u Nišu, "Leoni" u Doljevcu, američka kompanija "Kuper standard" je počela da gradi u Sremskoj Mitrovici i kada neko govori da ova vlada nije dovela investitore, slušajte samo što mi ono sada pada na pamet, a zaista ih ima mnogo više.
"Guči" je došao u Rumu, biće još novih investitora.
Naravno, nije prošlo ni godinu dana od nove vlade i neke od ovih investicija će se materijalizovati tek u narednom periodu, ali mi nismo zadovoljni. Tu ste u pravu. Ne želim da se stekne utisak da teče med i mleko, jer to nije tako, jer dok god svaka opština u Srbiji i svi regioni ne dobiju bilo fabriku kao što su ove što sam nabrojao, jer svaki region mora da ima po jedan "Fijat", fabriku tog tipa, ne mislim samo na automobilsku industriju, da bi Srbija mogla da krene napred.
Međutim, do toga se ne dolazi kritikama tih mera, nego kritikama mera koje nisu dobre, jer sigurno je da ima puno stvari koje nisu dobre, ali nemojte da udarate na nešto što je najbolje i što je urađeno u ovoj zemlji i u ekonomiji.

Replika, Karolj Čizik.

Gospodine ministre, niko ne osporava to da ima i dobrih rezultata, ima uspeha, ali ima i neuspeha. Međutim, ono što je uspeh, uvek pripisujete sebi, a za neuspehe su uvek neki drugi krivi.
Ne kažem da ste vi krivi, ali ste svakako odgovorni pošto ste vi ministar finansija. Juče kada ste počinjali vaše izlaganje, rekli ste da ima puno problema, a te probleme ste nasledili. Ne znam, gospodine ministre, od koga ste te probleme nasledili i kada ste mogli to da nasledite, pošto ste vi više od 10 godina na čelu finansija u ovoj zemlji i vi ste taj koji vedri i oblači? Ako znate šta treba raditi, uvek ste rekli, sad ćemo ovo, a sada ćemo ono, samo što nismo i to slušamo više od 10 godina.
Međutim, ako već toliko znate kakve reforme treba sprovesti, što niste to uradili za ovo proteklo vreme? Ako niste za ovih 10 ili 12 godina te reforme sproveli, pitam vas kada ćete? Hvala lepo.

Ministar Dinkić, izvolite.

Da li ste se vi zapitali zašto mene posle izbora uvek zovu u Vladu? Ovo vas ozbiljno pitam, da li ste se ikada zapitali? Da li je ova vlada mogla da se formira bez moje stranke? Mogla je. Ova vlada i sada i ranije ima većinu koja je komotna i može bez 16 poslanika URS. Zašto me je zvao Koštunica u Vladu, zašto me je Boris Tadić zvao? Zašto sebe nikada niste pitali to?
Sledeća stvar, nikada se nisam kitio tuđim perjem, ali ne dam da se neko kiti onim što su moji ljudi uradili. Uvek sam bio za timski rad, ali su mnogi želeli da taj timski rad ponište i to je rezultiralo ovim čuvenim zlatnim slovima upisanim izbacivanjem iz Vlade od strane Mirka Cvetkovića, zato što je neko pred izbore hteo kompletno sebi da prisvoji projekat "Fijata" radi političke popularnosti, pa su šarali nekim flomasterima one automobile, pa mi nisu dozvoljavali da idem na otvaranje fabrika, niti Bojan Pajtić za "Sirmijum silos" u Subotici, iako smo mi obezbedili da oni investiraju tamo. To je bila katastrofa, a da ne govorim još o Vrnjačkoj Banji i teranju ozbiljnog investitora za banjski turizam iz Velike Britanije ili kako je izgledala proslava "Falkea", to je bilo za neverovati. To je nešto što treba zaboraviti.
Ono što je činjenica, ja nisam bio ministar finansija ove zemlje, odnosno da to nisam bio od 2007. godine do prošle godine. Nisam ja bio, nisam vedrio i oblačio finansijama.
DS i njeni kadrovi su vodili javne finansije Srbije, počevši od 2007. godine do sredine prošle godine i za sve što se desilo u finansijskom sektoru zemlje, isključivu odgovornost od 2007. do 2012. godine imaju kadrovi DS. To je prosto činjenica.
Imam odgovornost za period od 2004. do 2006. godine, kada smo iz budžetskog minusa koji nam je Đelić ostavio od 4% BDP napravili preokret i plus od 2% BDP i to bez privatizacionih prihoda od "Mobtela", jer privatizacioni prihodi ne ulaze u konačni budžetski rezultat, oni se evidentiraju ispod linije. Mnogi kažu – da, to je uspeo jer je prodao "Mobtel". Kažem vam – ne, "Mobtel" je dodatak na već ostvareni suficit u toj 2006. godini i tada je osim toga napravljen jedan veliki neporeski prihod od prodaje treće licence za 360 miliona evra, što je bilo pet puta više od sredstava koja su u bilo kojoj zemlji u okruženju ostvarena.
Dakle, ponosim se onim što sam radio dok sam bio ministar finansija. Tačno je da sam zatekao katastrofalno stanje posle sedam godina vedrenja i oblačenja, kako ste vi rekli, kadrova DS javnim finansijama. Tačno je da su mi Dačić i Vučić dali poverenje da vodim finansije u ovoj vladi i neću kukati nad time nikada ni pred vama, a kamoli pred njima. Znam koliko je to teško, ali nikako neću kukati.
Mi smo uspeli da sada koliko, toliko smanjimo onaj ogroman deficit iz prethodnog perioda, da koliko, toliko isplatimo neke dugove koje smo nasledili i za "Razvojnu banku" i za "Agrobanku" i za reciklere i za putare. Ne znam koliko tih dugova više isplivala iz fioka koje su kadrovi DS ostavili, ali to se mora isplatiti, krenuti napred i pokušati da se nešto ostvari.
Ono što se nije uradilo je zbog straha od gubitka popularnosti. Šta je istina? Istina je da se tadašnji lider DS plašio da ide u suštinske reforme i prema unutra, znači u Srbiji, i prema spolja, prema Evropi, pre svega, jer se plašio gubitka popularnosti. To je živa istina. Na kraju je, bez obzira što nije bio hrabar i plašio se gubitka popularnosti, tu popularnost izgubio, i to je to.
Strategija ove vlade je potpuno drugačija. Neću govoriti samo u moje ime. Nemam problem da uradim neke teške poslove. Oni mogu biti nepopularni, ali ako su korisni za državu, za budućnost naše generacija, ja ću to uraditi.
Već sam vam rekao, nije moje da budem popularan, nego da neke buduće generacije cene ono što sam uradio posle izvesnog vremena. Ne moraju da cene danas.
Što se tiče mojih kolega, šta su uradili i Dačić i Vučić u prethodnom periodu. Pa, sve ono što su se ljudi iz DS bežali da urade. Plašili su se. Ne znam samo čega su se samo plašili. Da li je nešto falilo Srbiji što je otvorila pre prisutne pregovore sa EU i da li Srbiji nešto fali što su pohapšeni ljudi koji su krali u prethodnom periodu?
Ono što nam treba, treba da imamo institucije koje će zaista časno, pošteno obavljati posao i ne dozvoliti da se na stub srama stavljaju podjednako i oni koji zaslužuju to i oni koji ne zaslužuju to. U tom smislu nisam zadovoljan tim delom naše sadašnje društvene scene, gde dominiraju neki tabloidi, koji zaista s vremena na vreme i ljude koji su na vlasti, u opoziciji ili su nerealno javne ličnosti, i sa razlogom, ali često bez razloga, stavljaju na stub srama.
Dobio sam lično dvadesetak presuda protiv jednog takvog tabloida u prethodnom periodu. Naplatio sam 80 hiljada evra. Šta mi to vredi kad znam da jedan veliki deo Srbije veruje da sam ja lopov? Sada sam u poslednjih mesec dana još šest tužbi za naknadu štete privatno podneo. Neću vama da se žalim zbog toga. Ako treba, ići ću po sudovima, odbraniću koliko može da se odbrani čast. Navikao sam da me napadaju. Napadali su me 12 godina, mogu i narednih 12 godina. Bitno je da nešto uradimo za ovu Srbiju.

Hvala.
Narodni poslanik Božidar Đelić, pravo na repliku.

Replika, pomenuti smo.
Danas je na dnevnom redu rebalans, nije na dnevnom redu politička analiza. Kao što sam juče rekao, ponoviću, kad ste roditelj, onda znate da dete ponekad pokuša da prebaci sopstvenu odgovornost na nekog drugog. Kada to rade odrasli ljudi to je problematično, a kada to rade niz godina, to je već pitanje za neke druge analize, za neke druge stručne službe.
Što se tiče DS, prvo želim da konstatujem po pitanju nauke da je ministar potvrdio da nije rekao istinu, pošto ako je 27% povučeno, 300 miliona, to je 75 miliona evra, to je tri puta više od onoga što je tokom NIP-a uloženo u naučnu opremu, a to što nije više povučeno je pitanje za ovu vladu, koja jednostavno za sve bitne naučne projekte ne napreduje. Nije to muzej za dinosauruse, nego je prirodnjački centar, koji naša deca očekuju, ali možda to neko ne može da razume.
Demokratska stranka jednostavno ovde nema drugi način, nego da govori činjenicama. Činjenica jeste da od momenta početka rada ove vlade je dug Srbije povećan za četiri milijardi evra. To je matematička činjenica. Ako je neko mislio da smo na ivici bankrotstva, pa valjda kada čovek misli da je skoro bankrotirao, nije mu prva ideja da se još zaduži, a to je ova vlada uradila. Za deset meseci je povećala u neto iznosu dug Republike Srbije za četiri milijarde evra. To je suva činjenica, kao što je suva činjenica da danas imamo više ljudi koji su nezaposleni, nego kada je ona počela da radi. Suva činjenica je takođe da je omašila za 1000 miliona evra prihode, da je govorila da je ovo najbolji budžet u poslednjih 20 godina, koji moramo evo sada, posle samo šest meseci, da menjamo. To je sve istina.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ako vam prija baš toliko da izgovarate permanentno ove laži, tu ne mogu ništa da uradim, ali to ne da nije suva činjenica, nego je suva laž.
Sada je javni dug 18,9 milijardi evra i oko milijardu i 200-300 miliona je svega veći nego krajem prošle godine. Prazna kasa koja je ostavljena novoj vladi, ponavljam hiljadu puta, sa obavezama za poljoprivrednike, za penzionere, nasleđena je od prethodnog.
Ne može onaj ko uđe u kafanu u kojoj su prethodno neki jeli i pili, a nisu platili račun, da bude taj koji treba taj račun da plati i da je on kriv za taj račun. On može da plati umesto njih, ali to nije njegov greh, nego greh onih koji su pili i jeli, a ništa nisu hteli da plate ovoj državi.
Tačno je da smo zatekli ogroman dug i da smo morali da sve ove obaveze prema penzionerima, poljoprivrednicima, učiteljima, lekarima, izmirimo zato što inače ne bi dobili plate i penzije. Ali, odgovornost nije na ovoj vladi. Ova vlada je odgovorna za stanje javnog duga od Nove godine, pa nadalje, do kraja mandata. Za sada se on uvećao za nekih milijardu i 300 miliona evra, dok je u prethodne četiri godine porastao za devet milijardi evra za vreme mandata Vlade DS.
Nije tačna vaša konstatacija da je stopa nezaposlenosti sada veća. Ona je jako visoka i dan danas, to sam rekao. U aprilu ove godine je, prema anketi o radnoj snazi, 24,1%, ali bila je pre godinu dana 25,5%. Dakle, 1,4% je niža danas. Danas 28 hiljada ljudi manje traži posao nego pre godinu dana. Ne kažem da mali broj ljudi danas nema posao, nažalost, ima ih puno. Danas 708 hiljada ljudi traži aktivno posao, ali pre godinu dana ih je bilo 736 hiljada. Samo o tome govorim, da se u tom smislu makar za jednu trunku situacija popravila, iako niko ne tvrdi u Vladi da je to dobro, dovoljno. Svi znamo koliko puno moramo zajedno da radimo da bi ovaj problem rešili.