Hvala.
Reč ima ministar Dinkić.

Samo da vam kažem da ste vi apsolutno u pravu i da nećemo biti različitih aršina prema različitim poreskim obveznicima. Ako je to bio slučaj možda u prošlosti, sigurno se to neće događati. Ako imate ikada neku konkretnu primedbu, uvek zovite ili mene ili direktora poreske uprave, jer naš stav, nas koji rukovodimo i Ministarstvom finansija i poreskom upravom, je da moramo imati jednake kriterijume prema svima.
Ako na lokalu dođe do nekog pristrasnog ponašanja, može se desiti da mi to i ne znamo, velika je to organizacija, poreska uprava. Javite mi i kao narodni poslanik ili ko god da je u pitanju. Zaista želimo da imamo isti kriterijum. Ako dođe do devijacije u sprovođenju toga u praksi, intervenisaćemo, samo moramo da dobijemo informaciju.
Još nešto da vam kažem. Niste samo vi zabrinuti. Ja sam sigurno najzabrinutiji u Srbiji zbog stanja u javnim finansijama. To ne krijem. Međutim, nije jedina karta na koju smo mi sada, uslovno rečeno, zaigrali, bolja naplata poreza. To jeste važan element, jer vidimo prostor u rastu sive ekonomije u prethodnim godinama da tu možemo da jedan deo legalizujemo.
Mi ćemo učiniti sve da podignemo privrednu aktivnost. Nama je jasno da ne može da se cedi suva drenovina i da moramo da pojačamo privrednu aktivnost i da kroz to uspemo da smanjimo onda učešće rashoda u BDP i učešće javnog duga, dakle, da na neki način držimo nominalno iste te kategorije, ali da raste BDP, pa da onda njihovo u češće pada u BDP. Jednostavno, moramo u tome da uspemo, jer je to jedini put koji je zdrav. Sve ovo ostalo, restrikcija na nečemu čega nema, samo će svima da stvori probleme. Svesni smo da tako ne treba raditi i tako nećemo raditi.

Hvala.
Narodna poslanica Sanja Čeković, replika.

Zahvaljujem.
Tražim podršku poreskim upravama. Vi znate da one uvek najveći deo poreskog sistema ponesu. Česta promena zakona, njihovih informativnih mogućnosti, kadrova, ljudi, često se žale i na mali broj ljudi, plate im nisu značajne, ali morate im pomoći da programski oni to dobro odrade.
Imamo situacija kada je prinudna naplata u poreskim upravama, već 15 dana po isteku meseca krenu opomene ko je platio, ko nije platio, sadrži se u iskazivanju samo jednog računa. Mislim da bi se tehnički moglo opremiti da poreske uprave, kada se obraćaju poreskom obvezniku, imaju kompletne podatke na svim računima, jer često puta se desi da negde dođe do preplate, negde do minusa, da bismo im umanjili mogućnosti da im se na obaveze koje su u minusu, dakle, nisu na vreme plaćene, radi kamata, a na određenom računu imaju preplatu. Mislim da ste shvatili šta hoću da kažem. To je jedna sistemska stvar, poreskog obveznika po matičnom broju i po PIB obraditi na takav način da kada mu se šalje opomena, on ima celovit pregled svih svojih računa koji postoje u poreskoj upravi. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Samo da kažem da ste i tu potpuno u pravu. Ako ste videli, mi smo povećali budžet poreske uprave, pre svega za ove investicije o kojima govorite, za nabavku odgovarajućeg softvera. Nažalost, situacija je godinama unazad takva, pa i danas, da se mnoge stvari ručno unose. Ja ne mogu kao ministar finansija ili direktor poreske uprave da znam kakvi su efekti prinudne naplate u momentu, nego moramo ručno da čekamo unošenje podataka, pa dobijamo podatke sa velikim kašnjenjem. Sve ovo želimo sada da izmenimo i ključ modernizacije poreske uprave je uvođenje nove informacione tehnologije.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, gospodo poslanici, naravno da nisam srećna kad vidim ovakav predlog budžeta. Iz dosadašnje rasprave koja je tekla i evo već danas drugi dan, vidimo da i mnogi slično o njemu misle. Ne možemo govoriti o tome da možemo u ovom vremenu i danas imati budžet koji je drugačiji ili koji je bolji. Nažalost, posledice odgovarajuće ekonomske politike koja je vođena u poslednjih 13 godina dovela je do toga, bez obzira ko je vodio i građane ne interesuje u tolikoj meri ono što je bilo, da li je ovaj ili onaj bio ministar u određeno vreme, nego pre svega interesuje šta ćemo sa ovim budžetom i kako ćemo dalje.
Rebalans budžeta danas smatram da je jedna iznuđena mera, koja je odgovorna, jer jedino ona na ovakav način sagledana je jedino moguće održivo rešenje. Parcijalno i povremeno sagledavanje stanja finansija i aktuelnih problema u vezi sa ekonomijom uopšte može da dovede u pojedinim cikličnim periodima upravo do stvaranja bolje klime u nekim segmentima, do promena u određenoj poslovnoj politici i samim tim, do adekvatnog i odgovornog trošenja novca u meri u kojoj on postoji i usmeravanjem na razvojne strane one koje su primarne ili koje su u tom trenutku održive.
Naravno, problem je kod rebalansa budžeta, između ostalog, to što on ponekad daje i linearna rešenja, što naravno nije najbolje, jer se teret takve politike onda ne raspoređuje jednako. Budžet daje smernice, daje okvir i za to je odgovorno Ministarstvo finansija. Moramo reći da u određenim periodima, ranije, pa i u ovo donekle, nije predvidelo sve probleme i očito nije dalo optimalno rešenje pre pola godine, nije umelo ili nije smelo. Naš je problem što nikad kada govorimo sami o sebi ne govorimo o onom stanju u kakvom jesmo, o našim objektivnim mogućnostima i o tome šta možemo objektivno da postignemo.
Vrlo često i lako posežemo za mnogo boljom slikom i manje realnim procenama. Zbog toga često dolazimo u jedan paradoksalni problem da nas sutra situacija poklopi mnogo više nego da smo je predvideli na vreme. To je bilo, da se podsetimo nekih ranijih situacija, kada je dolazila ekonomska kriza, pa smo smatrali da na nju možemo da odgovorimo adekvatnije i bolje i da je ona izazov za nas. Mi smo očekivali i predvideli njenu ogromnu širinu i veliku dubinu koja nas je sustigla na ovaj način. Da smo možda drugačije tada razgovarali, koristili sve resurse koji su u nekadašnjim prethodnim godinama postojali, koristili mogućnosti i eventualno neke pomoći iz inostranstva na adekvatan, racionalniji i ekonomičniji način, ulažući u neku konkretnu privrednu granu, u neko konkretno rešenje, možda bismo danas bili u boljoj situaciji.
Rezultat jednog takvog ponašanja, koje je bilo usmereno na trošenje koje nije imalo hrabrosti i smelosti da pogleda u susret stvarno onoj situaciji je u stvari ova današnja kriza, ovi današnji problemi, situacija u kojoj se nalazimo, pa onda naravno i ovakav rebalans budžeta i u celini budžet koji imamo.
Zato se upravo ova Vlada, a mislim da to danas i ovih poslednjih godinu dana i čini, odgovorno suočava sa problemima koje je zatekla, sa dubiozama koje postoje i traži i nalazi najbolje i najadekvatnije odgovore. Naravno, pred ovom Vladom, i ona je toga svesna, nalaze se i one koje se najbolnije zovu stvarne i dubinske, u celini društvene i ekonomske reforme i u njih ulazimo ne reformišući se samo radi drugih, nego reformišući se radi nas, radi stvaranja jednog društvenog okvira u kojem će Srbija moći u budućnosti da se razvija bolje i više.
Ovakav rebalans budžeta, kao jedna iznuđena mera, je jedan odgovor na probleme koje imamo i na projektovanje situacije koja treba da se nađe u budućem periodu.
Naravno, njegov problem je neravnoteža prihodne i rashodne strane. Šta je rashodna strana? Neki će reći to su obaveze države koje se odnose na plate, na penzije, na socijalnu, na zdravstvenu zaštitu, na kulturu, nauku, školstvo, itd. Možemo li se odreći neke od ovih obaveza? Istina je da mnoge od ovih deluju i funkcionišu danas na minimumu, nažalost. Nama je beskrajno teško zbog toga. Ali ne može radnik da bude trošak, ne može čovek da bude trošak, ne može to da bude dete, škola, zdravlje, nauka i kultura.
Po čemu se država prepoznaje? Prepoznaje se po tome koliko brine o svojim građanima. Zato se zalažem i dalje, u ovim uslovima i u ovakvom rebalansu, za državu socijalne pravde, za državu solidarnosti u kojoj postoji razvijena i dostupna socijalna i zdravstvena zaštita i briga o stanovništvu. Naravno, u kojoj je takođe škola dostupna za sve.
Najzad, šta reći za probleme koje imamo u demografiji i obnavljanju stanovništva? Smatram da su nam to veliki problemi, ali najveći je onda ona druga strana u budžetu koja se zove prihodna strana, jer je stanje privrede i stanje poljoprivrede nešto što postoji kao naš veliki izazov i veliki zadatak, da prema njima postavimo najveći i najznačajnije ciljeve, nalazeći i koristeći sve unutrašnje resurse.
Takođe se pridružujem svim onim apelima koji su izraženi do sada, da porezi i doprinosi budu uredno isplaćivani, jer javašluk i neodgovornost u tim segmentima takođe generiše u svim drugim oblicima ponašanje, jer kada se u jednom društvenom segmentu koji je važan vidi da nije kažnjivo i da je dozvoljeno neodgovorno ponašanje, tako će se događati i na drugim društvenim sferama.
Dakle, sa ovim takođe su povezani, govorim nešto skraćeno zbog samog vremena koje imamo, stanje i problemi privatizacije koji su bili, problemi restrukturiranja sa kojima ćemo se suočavati ozbiljnije u narednom periodu, održivosti preduzeća koji moraju biti efikasni u svim svojim obavezama.
Nedopustiva je neodgovornost koja postoji u svim društvenim segmentima i zbog toga svaka ozbiljna država, pa i naša, mora tome da posveti pažnju. To je onda putokaz i model za ponašanje svih, a ne za širenje svih oblika nediscipline, nerada, neodgovornosti i neprincipijelnosti.
Kaže se – u Srbiji je postojala crna rupa 2000. godine. Zar je manja 2013. godine? Jer, povećani su i multiplikovani razni problemi - i u privredi, i u nezaposlenosti, i u mogućnosti, posebno mogućnosti zapošljavanja mladih. Ako ne ostvarimo i ne obezbedimo uslove u kojima će ovo zapošljavanje biti omogućeno, onda ne znam u kojim ćemo segmentima društvenog delovanja pokazati svoju punu društvenu odgovornost.
Zašta bih se založila? Za sveobuhvatne ekonomske reforme, utvrđivanje strateških pravaca i ciljeva, ali koji nisu zasnovani samo na rasprodaji preostale društvene imovine. Mislim da postoje mogućnosti da preduzeća, koja funkcionišu u Srbiji, budu stvarno privatna preduzeća, da ne budu naših domaćih građana, da ne budu samo stranih investitora. Na koncu, Srbija koja je nekada imala toliko razvijenih proizvodnih delatnosti, danas je ostala potpuno uskraćena za mnoge od njih koje su bile ovde stare i po pedeset i sedamdeset godina.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam.
Dakle, imajući sve to u vidu, založila bih se za punu poresku disciplinu, za ubrzanje ekonomski reformi, za jačanje razvoja, pre svega poljoprivrede i hrane. Inicirala bih u budućem vremenu uspostavljanje Ministarstva za porodicu i zdravlje, jer ako porodicu i stanovništvo postavimo na prvo mesto, sve ostalo će imati, ukupna borba, svoj puni cilj i svrhu.
Dakle, smatram da su to mere ovog budžeta u ovom vremenu, ali i sagledavanje obaveza za neko buduće vreme, gde ćemo pokazati svoju punu odgovornost prema građanima i prema životu u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić.

Ne želim samo da odgovaram na neke stvari sa kojima se ne slažem sa poslanicima opozicije. Ima nekih stvari koje podržavam u vašem izlaganju, posebno vezano za zalaganje za poljoprivredu i veću proizvodnju hrane u Srbiji jer to je zaista potencijal, ali ima nekih stvari koje jednostavno stoje i to želim da kažem javno.
Prvo, kada govorimo o toj 2008. ili o 2009. godini kada je krenula svetska ekonomska kriza i kada kažete da je bilo ovakvih ili onakvih izjava u pogledu predvidivosti efekata i dužine trajanja krize, budite realni pa kažite da li iko te 2008. godine ne u Srbiji nego i u svetu mogao da pretpostavi koliko će kriza trajati i da li iko zna danas koliko će ona nastaviti da traje? Niko. Nema ni jednog jedinog ekonomiste na svetu, ni jednog jedinog, koji je tačno predvideo šta će se tada dogoditi.
Kada pričamo o predvidivosti srpskog budžeta, meni je najlakše da kažem, a to nikad neću učiniti, da ja sigurno ne sedim za kompjuterom i ne planiram lično poreske prihode nego da to čine profesionalne službe u Ministarstvu, koje to čine i kada sam ja ministar i koje su činile ranije i činiće ubuduće. Ali neću te ljude da osudim što nisu dali dobru projekciju prihoda. Nisam je ja lično radio. Nikad neću. Ja sam odgovoran za to.
I Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet, iako su bili konzervativniji, pogledajte njihove papire iz oktobra, novembra, decembra prošle godine, i oni su napravili pogrešnu procenu – i MMF i Fiskalni savet. Oni su tada govorili da će biti 20 milijardi manji prihodi od planiranih. Možda je neko rekao do 30, nisam nikada čuo veće odstupanje, a sada svi govore nešto potpuno drugačije.
Ako smo promašili procenu prihoda, a jesmo, promašili su je i oni. Ako menjamo budžet, menja ga čitava Evropa. Pogledajte komesara za finansije EU Olija Rena, svaka tri meseca menjaju prognoze stanja u evropskoj ekonomiji. Uslovi su nepredvidivi. Ko god očekuje da možemo tačno da procenimo kretanja, ne govori istinu. Prosto, nisam ni ja u stanju to da učinim, jer nije niko na svetu u stanju to da učini, tačnu procenu.
Ono što je važno u ovakvim uslovima, posebno u malim ekonomijama kao što je Srbija, da na vreme reagujemo. To smo sada učinili. Zaista, 65% naših proizvoda izvozimo na tržište EU. Ako je Italija trenutno u recesiji, veliki je uspeh što smo uspeli da maltene izbalansiramo spoljnu trgovinu sa Italijom. Ona mnogo manje roda kupuje nego što je kupovala ranije. Imaju pad privredne aktivnosti.
Ako Francuska ima pad privredne aktivnosti, Francuska koja prvi put u istoriji Francuske, to verovatno zna i gospodin, smanjuje rashodnu stranu svog budžeta. Prvi put u istoriji. Nikada u istoriji Francuska nije radila rebalans budžeta tako što je smanjivala rashode. To se dešava, mogli ste to pročitati i u štampi našoj, prvi put u istoriji moderne Francuske.
Bukvalno nema zemlje na svetu koja ima rast kakav je planirala, pa čak i one zemlje koje su u uslovima ove svetske ekonomske krize imale rast, sada imaju manji rast nego ranije – i Kina, a posebno Brazil i Turska. Ne kažem, nikome nije jasno šta se desilo sa onim parkom u Turskoj i sa ovom pobunom u Brazilu - da li je to tek tako spontano bilo kao i ono "Arapsko proleće" ili je u pitanju nešto drugo?
Činjenica je da ovi uslovi, u kojima se radi, apsolutno ne mogu da se porede sa uslovima pre 2008. godine. Svet se potpuno promenio. Svet danas nema odgovor na ovu krizu. To je jedina i živa istina. U tim uslovima moramo kao jedna ponosna, ali ipak mala zemlja, da vidimo kako da uradimo maksimalno moguće. U tom smislu logika i zdrava pamet govore - jeste, poljoprivreda koju imamo je šansa jer ljudi moraju da jedu hranu i tu treba da investiramo, jer možemo mnogo više da napravimo. Tu smo konkurentni i tu imamo i prirodne preduslove. Tu se slažem.
Samo jedna opaska kada kažete – rasprodaja imovine. Ja bih bio najsrećniji da neko iznutra pokrene sam "FAP" u Priboju ili "14. oktobar" u Kruševcu ili "Župu" u Kruševcu. Što se to nije desilo 12 godina? Zaista, verujte na reč, niko nije protiv toga da domaćim sopstvenim resursima pokrenemo ta preduzeća. Da je pokrenuta "Zastava" na način kao što je to uradio "Fijat", ne bi "Fijat" ni dovodili, i ne bi išli na zajedničko ulaganje i investirali. To nije moguće, Nažalost. Nije moguće jer je "14. oktobar" bio dizajniran za tržište velike bivše Jugoslavije, pre svega, a zatim i za izvoz. Kada smo imali veliki izvoz, tada nije bilo ni takve konkurencije u industriji građevinskih mašina. Ta oprema je zastarela.
Kada bi mi znali da može da se proda to u dovoljnoj meri od konkurencije država bi našla pare da uloži u novu opremu, ali nismo sigurni da bi sam "14. oktobar" mogao da se probije uopšte na tržištu pored "Katerpilara", pored drugih kompanija, jer se sve to u međuvremenu globalizovalo, niti smo mi krivi za to, niti možemo na to da utičemo. To je tako. Isto važi i za "FAP". Mi želimo i podržavamo "FAP" i hoćemo. Međutim, to nije nimalo jednostavan proces. Nije jednostavno. To kad bi moglo tek tako, zato ne znam šta znači to rasprodaja imovine. Realno kamo sreće da dođe neko da kupi i "FAP", ako država sama ne može da ga osposobi 12 godina. Ja ne vidim kako je to moguće.
Ima kompanija koje bi mogle da budu domaće, ali kad bi imale profesionalni menadžment. To je "Gelenika". "Galenika" bi sigurno mogla uz kako volimo svi da kažemo domaćinsko poslovanje da bude profitabilna. Bila je nekada i mogla bi i sada. Jesu to lekovi. Lekovi nažalost svima nama trebaju jer niko ne može a da se ponekad ne razboli i farmaceutska industrija je zato najprofitabilnija. Tu bi mogli sigurno da imamo samo uspešan menadžment da se stavi i oni bi to mogli da srede.
Za neke druge stvari jako je teško imajući u vidu da su se vremena promenila, da je situacija na globalnom svetskom tržištu još teža. Veoma je teško. Moguće ako bi se u svim tim gradovima eventualno javili takvi entuzijasti koji znaju šta hoće, koji kažu – daj pomozi mi to, da bih ja uradio ovo i da se to i desi, a ne samo daj subvencije da bi isplatio zaradu, da bi preživeo. Tako da situacija kad bi bila laka, jednostavna ne bi bili ovde u Skupštini sada.