Hvala gospođo predsedavajuća. Poštovane koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća i ministre, o nezaposlenosti naši sugrađani znaju vrlo dobro. Ne treba im statistika, znaju koliko su zaposleni. Što se tiče računa, svi računi dolaze kad tad na plaćanje i te iste račune platiće Republike Srbije.
Budžet je najvažniji dokument koji se usvaja u parlamentu i on nije samo raspored prihoda i rashoda jedne države, on nije samo ekonomsko finansijski dokument, već to je izraz politike Vlade Republike Srbije. Ono što pričinjava veliku teškoću u izradi budžeta i u sagledavanju svih problema oko njega je nasleđeno stanje, urušeni sistem vrednosti u višegodišnjem periodu, protraćene pare od uspelih i neuspelih privatizacija, uništena industrija koja bi trebala da puni taj budžet, bez jasne strategije i volje da se išta promeni u prethodnom periodu.
Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2013. godinu predviđeni su ukupni prihodi od 873,4 milijarde dinara ili smanjenje od 9,6% u odnosu na Zakon o budžetu za 2013. godinu. Pri čemu su poreski sniženi za 75,6 milijardi dinara, a neporeski za 16,8 milijardi dinara. Razlozi za smanjenje prihoda budžeta i pored relativno povoljnih makroekonomskih kretanja su realan pad primanja i kupovne moći stanovništva, rast sive zone, rast nelegalne trgovine pre svega duvanom i povećanje potrošnje rezanog duvana, što je u direktnoj vezi sa padom kupovne moći. Pad realnog prometa u trgovini koja takođe vezan sa padom kupovne moći i rastom sive zone poslovanja, to opet govori o procentu nezaposlenosti, odnosno uposlenosti našeg stanovništva.
Zbog neposredne opasnosti od krize i javnog duga u kratkom roku, te u cilju zaustavljanja daljeg rasta duga u srednjem roku, predložene su neophodne i hitne mere i to smanjenje diskrecionih rashoda, definisanje novih pravila za planiranje mase plate i penzija za 2014. godinu, dodatne mere štednje u javnom sektoru i nastavak sprovođenja strukturnih reformi, posebno okončanje procesa restrukturiranja, kao i mere racionalizacije u javnim preduzećima i javnim društvima kapitala.
Jedan od veoma bitnih odrednica rebalansa budžeta je smanjenje subvencija koje su uvek bile jedna od većih stavki u budžetu. Procene Svetske banke govore da Srbija na njih daje oko 700 miliona evra godišnje. Sa ekonomske tačke gledišta većina subvencija je bacanje novca, što bi naš narod rekao – u bunar. Ovim Predlogom rebalansa budžeta doći ćemo do nekog smanjenja od oko 36 milijardi dinara. Uštede postignute na ovaj način bile bi realno i veće, no rashodi u budžetu su se povećali za nekih šest milijardi dinara formiranjem Tranzicionog fonda iz koga će se jednokratnim isplatama od 300 evra namiriti zaposleni koji ostanu bez posla u preduzećima u restrukturiranju za koje se utvrdi da nemaju nikakve poslovne perspektive i budućnosti.
Ono što raduje je da direktne subvencije u poljoprivredi, odnosno poljoprivrednicima nisu umanjene ovim predlogom iako se ovde diskutuje u tom pravcu. Mere koje se odnose na rashodnu stranu u ovom rebalansu su smanjene. Smanjenje transfera Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kao rezultat izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, povećanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2%, te indeksacija plata u javnom sektoru i penzija na 0,5% u oktobru 2013. godine, 0,5% u aprilu 2014. godine i 1% u oktobru 2014. godine i obezbeđenje dodatnih sredstava za socijalnu zaštitu, pomenuti Tranzicioni fond, obaveze prema reciklerima i slično.
Smatramo da ovakav Predlog rebalansa budžeta ima opravdanost, svrsishodnost, da su uštede u budžetu predložene na pravim pozicijama i da će se na ovaj način izvršiti zacrtana politika, da se deficit budžeta za 2013. godinu ograniči na 4,7% BDP, što omogućava da konsolidovani deficit države bude oko 5,2% BDP uz napomenu da treba istrajati na punoj poreskoj disciplini, suzbijanju nelegalnog prometa i striktnoj kontroli naplate poreskih obaveza, a pre svega brzoj ekonomskoj reformi i na taj način poboljšanju poslovnog okruženja.
Takođe ne možemo a da se ne osvrnemo na izveštaj Fiskalnog saveta i ocenu rebalansa budžeta za 2013. godinu. Fiskalni savet podržava oštro smanjenje fiskalnog deficita i zaustavljanje javnog duga, kao i opredeljenje Vlade da otpočne najvažnije strukturne reforme. Takođe odluka o tome da sredinom godine dođe do rebalansa budžeta se pozdravlja od strane Fiskalnog saveta.
Smatra se da će deficit rebalansa biti veći za neke 22 milijarde od predviđenog rebalansa i da sem indeksacije plata i penzija u 2014. godini nema programa za osetnije smanjenje deficita u narednoj godini. Takođe je zaključak za pored fiskalne konsolidacije treba sprovesti reforme koje će popraviti privredni ambijent. Upozorava se da javni dug nastavlja da raste i da može dostići negativan nivo.
Sporazum sa MMF pretpostavlja se da može pozitivno uticati na stabilnost javnih finansija u Srbiji, te na taj način istovremeno garantovati investitorima sa finansijskih tržišta da su mere Vlade Republike Srbije dovoljno snažne i kredibilne. Hvala.