Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim polaznike Diplomatske akademije koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravite goste.
Nastavljamo rad.
Mirjana Dragaš, replika. Izvolite.

Zahvaljujem se u svakom slučaju, i bez želje da ulazim u neku dalju dublju polemiku, ali prosto moram da kažem da posle 2000. godine svi građani to dobro znaju, obećavane su i najavljivane velike demokratske reforme u kojima je obećavana takva promena društvene strukture u kojoj će svi građani postati kapitalisti, i u kojoj će svi građani postati bogati i koji će imati bolji društveni, ekonomski život. To se nije dogodilo. Prosto, građani su to prepoznali i to vrlo dobro znaju.
Zakon o preduzećima takođe je promenjen i jedna percepcija po kojoj mi kao građani i ljudi zaposleni u preduzećima ne mogu da budu vlasnici preduzeća. Ozbiljan, odgovoran menadžment u međuvremenu na razne načine promenjen.
Dakle, o tome danas ne možemo naravno govoriti i nemamo resurse, danas takve vrste i sigurno da onda nismo u situaciji da to danas na isti način primenimo.
Promenilo se u odnosu naravno na ono vreme danas mnogo toga i zbog toga taj odnos prema krizi mora da bude sukcesivno razmatran. Na njega odgovorno odgovarano i analizirano. Tu se slažem sa vama, gospodine ministre, imate tu svaku vrstu naše podrške. U svakom slučaju, imamo ono na šta sam posebno mislila – jedan problem. Smatramo da kao političari moramo da govorimo optimistički gledajući budućnosti i tražeći da bude odgovorno rešenje za sve situacije, ali uvek moramo polaziti, smatram lično, od one realne slike i mogućnosti koju kao država i narod imamo da bi mogli da iznađemo sve one resurse koji nam mogu pomoći i na koje možemo da stavimo ozbiljan bilans jer bilans u društvu je isto što i porodični budžet i bilans. Ako nema para onda para nema, a obećanja na veliko ničemu ne vode. Hvala.

Narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Gospodine ministre, dame i gospodo uvaženi poslanici, ova rasprava počela je u stihovima. Verujem da sada više nikome nije ni do pesme ni do stihova, meni naročito jer se pretvorila u raspravu bivših koalicionih partnera – ko ima više propali projekata i investicija. Da li govorimo o srpskom "stoun henču" ili o dinosaurusima ili o nečem drugom, o "Zastavi" ili "Fijatu" ili ostalom, nikuda ne vodi.
Isto tako imamo SPS koji pokušava da opere ruke kao da od 2008. godine nije saučesnik sunovrata javnih finansija u Srbiji. Slušamo o socijalno odgovornom upravljanju iz te poslaničke grupe, a tri njihova preduzeća za koje su preuzeli odgovornost u poslednjih par godina su napravili milijardu ipo evra duga za koji garantuje sada budžet Republike Srbije. Onda govorimo o socijalno odgovornom upravljanju. Dajte ljudi da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo i da svako bude svestan odgovornosti koju ima za to što kaže i za to što radi.
"Srbijagas", "Galenika" i "Dunav" su napravili dug od milijardu ipo za koji garantuje Srbija. Da ne pričamo o "Putevima Srbija" o ministru Mrkonjiću i svemu ostalom. Biće to tema i onda nam pričaju iz te poslaničke grupe da treba socijalno odgovorno da upravljamo. Imali ste prilike. Pokazali ste od 2008. godine. Sada ste na vlasti pa pokažite. Budite spremni da se promenite i nešto uradite. Ako niste to u stanju, predsednik Koštunica je vratio mandat narodu da narod izabere nekog drugog, predajte nekome ko jeste. Do 2008. godine su javne finansije Srbije bile u redu. Ostavili smo suficit u budžetu ministru Cvetkoviću i ministru finansija tada. Imao je suficit u budžetu. Imao je 30 milijardi. Ministar Dinkić kada je nasledio nasledio je dubiozu, nasledio je istorijski deficit.
Treba da imamo odgovornost za ono što smo radili i za javnu reč koju kažemo i neću da tražim krivce za ono što se dešava sada jer ni ova vlada ni ministar Dinkić ne mogu da budu amnestirani od situacije u kojoj se sada nalazimo. Ali, prosto treba da budemo svesni da nema te hemije, alhemije, tih baba vračara iz Zlota koji mogu da nam pomognu da izađemo iz ove situacije.
Moramo da podvučemo crtu i govorilo smo prilikom rasprave o budžetu i o finansijskim zakonima da su problem Srbije rashodi, preveliki rashodi. Nisu mali prihodi nego su nam neracionalni veliki rashodi. Nama pada industrijska proizvodnja. Pročitaću zvanične informacije. Narodna banka Srbije je saopštila – industrijska proizvodnja u maju je zabeležila pad od 3,7% dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine bila niža od 0,5%. Jeste skočio BDP, ali je pala industrijska proizvodnja i to je ono što mene brine i što bi trebalo sve nas da brine, a 75% ide na plate i penzije i ostale rashode, na partijska zapošljavanja. Koliko je zaposlenih od izbora ove vlade u državnoj administraciji i javnim preduzećima? Vi ste pomenuli hiljadu zaposlenih u "Galenici" za poslednjih par godina. Da li to može jedna firma da izdrži? Ne može naravno. Pri tom su to oni koji ne trebaju za proces proizvodnje jer je ta "Galenika" pravila dobit sa tih hiljadu manje zaposlenih. I mi govorimo o socijalno odgovornom upravljanju.
Svi ovde treba da budemo socijalno odgovorni kao poslanici i vlast treba da bude socijalno odgovorna i da konačno se preduzmu mere koje su neophodne da se smanje rashodi. Prihodi u takvi kakvi su i u narednom periodu neće biti mnogo veći. Oni će vrlo sporo da rastu. Problem Srbije su rashodi. Čak 75% budžeta Srbije ide na rashode, plate i penzije, socijalna davanja i sve druge stvari. Mi smo smanjili za 3,7% milijardi dinara poljoprivredni budžet, agrarni budžet. Imamo izjavu Tomislava Nikolića koji je pre par dana izjavio – poljoprivreda je razvojna šansa Srbije. Jeste i potpuno je u pravu.
Još je izjavio da kada se bude pravio budžet ona mora biti na najvišem mestu. To je on izjavio pre deset dana i stiže mu poruka od Vlade da se poljoprivredni budžet smanjuje za 3,7 milijardi. On mora da bude na nivou, ne na kojem je bio, nego da bude i veći.
Sami znate da primenom SSP, koja je već počela, otvara se tržište Srbije za evropske proizvođače, za nemačke, za holandske, koji su daleko više subvencionisani od strane nemačke, holandske Vlade i od same EU. Naši poljoprivredni proizvođači mleka postaće apsolutno nekonkurentni i doći ćemo u onu situaciju u kojoj su sada Grčka i Bugarska, da se u Grčkoj i Bugarskoj ne prerađuje mleko koje se pomuze u Grčkoj i Bugarskoj. Ne, nego koje se pomuze u Nemačkoj i Holandiji, jer oni imaju proizvodnju mleka koja je dovoljna da pokrije potrebe EU i cele Evrope. To mleko se onda transportuje kao sveže mleko u Grčku i Bugarsku, gde se tamo proizvodi i prerađuje. Oni više nemaju svoju proizvodnju mleka.
To je situacija o kojoj mi moramo da pričamo. Pare umesto da idu za partijsko zapošljavanje treba da idu u "Fijat". Jeste, svi kažemo da je "Fijat" previše plaćen, ali taj "Fijat" je sada počeo nešto da vraća. Neka bude "Fijat", neka bude ta "Jura" koja daje male plate, ali barem neka proizvodnja radi. Bolje da radi proizvodnja, nego da rade oni koji sede i ništa ne rade. Bolje da ti koji ništa ne rade u kancelarijama odu i da rade u toj "Juri" ili u tom "Fijatu" i da stvaraju neku novu vrednost.
Ono što hoću da kažem, ovaj rebalans budžeta će se pokazati kao nedovoljno dobar i neće biti tako kako ste planirali. Pavle Petrović iz Ekonomskog saveta kaže da će deficit biti 200 milijardi, a to je više od onoga što ste planirali. Posebno je rekao da poslednje izmene Zakona o porezu na dohodak kojim se skraćuju prihodi lokalne samouprave, da će na konsolidovanom nivou, kada se uzmu i lokalna samouprava i republika, deficit biti mnogo veći i potpuno neprihvatljiv i može značajno da umanji šanse Srbije da dođe do tog deficita ispod 5%.
Ako uzmemo da bez penzione reforme, to isto kaže Altiparmakov iz Fiskalnog saveta, nema mogućnosti da se realno smanje rashodi i da se uđe u reformu javnih finansija. Tražimo da vidimo kakav je plan za reforme u penzionom sistemu. Imamo gospodina Krkobabića koji je godinama u Vladi i bavi se penzionim sistemom, ali nismo čuli ni jednu jedinu ideju kako da se reformiše penzioni sistem. Penzioneri su tu, imaju određene razloge i privilegije zašto su tu, ali neka izađu sa konkretnim predlogom kako da se reformiše penzioni sistem i kako da dođemo do efikasnog penzionog sistema u kome bi najugroženiji, oni koji imaju penzije ispod 20.000, oni koji imaju ispod 40.000, zadržali svoje penzije, kako bi se ceo sistem reformisao na način da se one najugroženije kategorije penzionera sačuvaju, a da se izvrši reforma penzija onih preko 80, 90 hiljada i da se izvrši preraspodela u okviru postojećeg penzionog sistema.
To su stvari o kojima sam očekivao da ćemo danas pričati. Ako hoćemo odgovorno da raspravljamo o javnim finansijama, a ne da slušamo o investicijama, propalim projektima, to je pogubno i tragično. Dajte da vidimo šta možemo da uradimo i da krajnje odgovorno, socijalno, društveno odgovorno se ponašamo u Skupštini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković, povreda Poslovnika.

Hvala, uvažena potpredsednice. Reklamiram član 107. stav 1. Kao i juče, kada sam jednom kolegi, podsetio sam ga, a naravno, nažalost ovi radnici koji su van svojih fabrika, ali se danas prijavljuju drugi koji su zajedno odgovorni zato što su posle 5. oktobra obmanuli narod pričajući mu bajke o Evropi, pričajući da će zavladati blagostanje, a rezultat toga su zatvorene fabrike, opljačkane fabrike, iznete pare iz zemlje i nama danas neko da drži predavanje. To urušava dostojanstvo Skupštine, ovog zakonodavnog tela. Narod to više ne može da sluša. Nemojte da se podsećamo ko je kada vladao i koliko je vladao i šta je sve obećavao ljudima. Bolje da ne podsećamo neke ko je sa kim bio prijatelj, ko se sa kim grlio itd.
Nažalost, tu smo gde smo, ovo je uzročno posledično što nam se danas dešava i nemojte da se vraćamo unazad. Dajte da vidimo šta možemo da uradimo. Ne bih sada da uvredim ministra, ali dosta je više rasprava između bivših ministara, sadašnjih ministara finansija, šta je ko uradio, šta ko nije uradio. Dajte da prestanemo više sa time i da prestanu oni TV dueli i neke lične stvari da se iznose. Dajte da stavimo tačku na to, jer narod šalje poruke i traži od nas da nešto uradimo. Pozivam vas da u tom pravcu usmerimo danas diskusiju. Hvala.

Smatram da nije povređen član 107. Poslovnika. Ukoliko vi smatrate drugačije, u Danu za glasanje možete tražiti da se izjasnimo o tome.
Reč ima ministar Dinkić.

Da ne bi bila demagoška rasprava, kada ste malopre pomenuli potrebu penzione reforme, spomenuli ste uvaženog gospodina Altiparmakova iz Fiskalnog saveta, onda je moje pitanje – da li DSS podržava njegov predlog, a to je da se izjednače godine penzionisanja za žene i muškarce. Da li vi podržavate da žene idu u penziju sa 65 godina? Ako DSS to podržava, onda javno deklarišite taj stav. Vlada je odbila takav predlog. Smatramo da u ovom trenutku u Srbiji uslovi nisu takvi i da ne treba povećavati starosnu granicu za penzionisanje žena.
Ovo što ste rekli da je moguće napraviti, ne znam kakve, uštede u penzionom sistemu time što bi napravili preraspodelu između onih penzionera koji imaju veće penzije. Znate li koliko njih ima ukupno? Hajde izvadite podatke, pa vidite koji je to broj ljudi i koji je to promil ili procenat od ukupnog izdatka za penzije. To je demagogija. To je kao kada kažete – hajde da napravimo mnogo veću uštedu kresanjem nekih državnih rashoda, a u stvari plate, penzije i socijalna zaštita čine 3/4 budžeta, pa onda na troškovima reprezentacije možemo da uštedimo milijarde. Ne možemo. Možemo da uštedimo pet-šest milijardi, ali ne možemo da uštedimo 100 milijardi.
Isto tako, u penzionom sistemu je nemoguće da se napravi bilo kakva ozbiljna ušteda ako bi išli demagogijom da onaj koji je više stvarao, više zaradio, pa sada ima nešto veću penziju od proseka, njemu da smanjite. Takvih nema mnogo, nažalost. Kamo sreće da ih ima. To bi verovatno bilo lepo za narod da čuje. Ne znam, nekom ko ima penziju 70.000 ste smanjili, ali koja bi to korist bila za Penzioni fond? Nikakva. Nemojmo da idemo demagogijom.
Ako DSS podržava da se podigne starosna granica za penzionisanje žena, kažite to. Naša Vlada je protiv toga.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, povreda Poslovnika.

Reklamiram član 107. Molim vas da kada se iznose neistine ili kada se zloupotrebljava Poslovnik da reagujete. Ovde je kolega izneo stav da smo pričali bajke o Evropi. DSS nikada nije pričala bajke o Evropi, nikada nije hvalila EU. Oni koji sada nas optužuju, ovih dana ih slušamo kako je EU ta koja će doneti blagostanje, uspeh, radost i sreću.
Podsećam kolege da su u vremenu kada je DSS vodila Vladu Republike Srbije oni podržavali Vladu Republike Srbije, sve odluke Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine podržali su glasovima SPS u Narodnoj skupštini. To je bilo dobro, jer to je bila najbolja Vlada Republike Srbije posle petooktobarskih promena. Tada su građani najbolje živeli. Tada ste manjinski podržavali Vladu Republike Srbije. Čim ste ušli Vladu Republike Srbije nastala je kriza, nastali su problemi i mi se sada suočavamo sa tim posledicama vaše vladavine. Nikada DSS nije pričala bajke o Evropi. Kada smo sarađivali sa EU, sarađivali smo u interesu Republike Srbije. Kada smo prekinuli i smatrali da treba da prekinemo, to smo učinili. Za vreme Vlade Vojislava Koštunice, koju ste vi podržavali, živelo se najbolje u Srbiji. Hvala.