Mislim da je rečeno nekoliko stvari na koje ne treba trošiti previše ni emocija ni žuči, iako se slažem sa prethodnim govornikom, gospodinom Đurićem. Ono što je činjenica je da kroz apel koji smo mi iz DS po ne znam koji put pokušali da iniciramo u Narodnoj skupštini da ne idu u pravcu razgovora i čeprkanja po ružnoj njihovoj prošlosti, jer to nije zgodno, nije dostojanstveno i nije dobro. Ono što je svakako loše je kada u tom nastojanju da oborite argumente koji napadaju isključivo i jedino rebalans, vi nemate šta drugo da kažete nego krećete po šumama, vrtačama, front linijama. Onda kada vam kažemo da ste ostavili 200 milijardi evra razrušenu zemlju, onda se ljutite.
Inače, gospodine Arsiću, 147 milijardi manjak. Ne znam gde to vidite. Bio je 90 i to su bile kamate. To ste rekli nekoliko puta i u par TV emisija. To je neistina. Budite precizni. Činjenica je da je četiri milijarde direktno vaš dug i to ne možete nikakvim spinom, nikakvim lažnim ćebadima koje bacate na nas da prikrijete, jer je najveći trošak u ovoj državi, dame i gospodo dragi prijatelji, na godišnjem nivou, gospodine Arsiću, 300 miliona evra godišnje za staru deviznu štednju koju ste nam vi ostavili. To je najveća stavka. Proverite u budžetu. To je najveći rashod.

Vreme.
Narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, lepo sam pročitao u Predlogu rebalansa budžeta da je 90 milijardi otplata kamata kredita na domaće dugove. Ona razlika do 140 milijardi su otplate kamata na dugove u inostranstvu. Tako piše.
Kada krenete da pričate o toj ružnoj prošlosti, samo bih hteo da vam skrenem pažnju da izbegavam da spominjem ratove zato što mogu mnoge druge da optužim šta su radili za vreme ratova. To stalno izbegavam. Mogu, verujte. Vas lično ne mogu, ali mnoge koji su bili tu mogu.
Kada su u pitanju svi ti dugovi, odakle prošle godine sa 30. junom 112 milijardi dinara zaduženje u Vladi Mirka Cvetkovića? Sada sa 30.6.2013. godine zaduženje je 98 milijardi i to je napravila ova vlada. Ili ako izračunate nominalno razlika je 14 milijardi, a procentualno 13%. Znači da je ova vlada za 13% manje zadužila građane Srbije zato što se trudi da smanji budžetski deficit. Nemojte više da spominjete te cifre od četiri milijarde evra zato što su na prvom mestu dve milijarde iz Vlade Mirka Cvetkovića. O tome se radi.
Ne želim više da ponavljam podatke koji su svima poznati. Čak i vi možete da ih pročitate, da dođete do njih itd.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Kada spominjete tih famoznih 300 miliona evra otplate kredita za deviznu štednju, samo "Agrobanka" je 360 miliona evra. Ni manje ni više nego toliko. "Razvojna banka" dolazi na krov toga.

Narodni poslanik Gordana Čomić, replika na izlaganje ministra.

Ministar je napomenuo da nema naših i njihovih, našeg i njegovog budžeta, ali on je to uveo u izlaganje. Ne bih ja sa ovoliko šale komentarisala da ministar nekoliko puta nije spomenuo njihove budžete lokalne samouprave, njihove budžete u Vojvodini, a njegov budžet je u deficitu. Slažem se da ne treba tako govoriti, ali samo sam iskoristila citat koji je ministar upotrebljavao u nekoliko navrata, izbegavajući da dâ obrazloženje zašto odbija amandman koleginice Jovane Mehandžić.
Govor koji je zatim sledio je govor kome nije mesto u raspravi o rebalansu budžeta, nego u dijalogu sa poslanicima, sa poslaničkim grupama, sa kolegijumom, kako god hoćete. To je dogovor o makroekonomskim parametrima, o kontekstu posledica ekonomske krize i o onome kako će se Srbija ponašati u budućnosti. Tog dijaloga nema.
Kada smo ponudili dijalog onda je bilo da se ovako loše interpretira da nije budžet ministra Dinkića, nego je budžet Republike Srbije. Kada jednom budemo razumeli da su i budžeti Srbije budžeti Srbije i budžeti lokalnih samouprava i budžet Vojvodine, a pogotovo fondovi za PIO i zdravstveno osiguranje budžet Srbije, onda će početi dijalog. Uvek sam spremna za dijalog i za osporavanje što-šta od onoga što je ministar u svom izlaganju, ne o temi budžeta, ovde podelio sa nama, ali drago mi je da postoji volja za dijalogom, bez obzira na to što je rečeno da svi drugi imaju višak u budžetu, a samo u njegovom budžetu ima manjka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić.

Prošlo je mnogo vremena od trenutka kada sam se prijavio za reč, vezano za ovaj amandman, a povodom različitih interpretacija diskusija. Sve u svemu, ono što sam želeo da kažem je, nešto što mi lično smeta, upadljiva zloupotreba položaja određenih društvenih grupa u našem društvu u kontekstu rasprave oko rebalansa budžeta, i to na takav način da se izražava, neka nazovi, briga za, bilo da se radi o bolesnoj deci, bilo da se radi o samohranim majkama, a sve u kontekstu da se pokaže kako neko o tome ne brine, a evo mi bismo sada prebacili sredstva za njih, a kada su bili u poziciji to nisu uradili.
Znate šta, u najmanju ruku treba svima onima koji su ugroženi u onom trenutku, za koje nema dovoljno sredstava u Srbiji, bilo da se radi o samohranim roditeljima, o deci koja boluju od teških bolesti ili starim ljudima, nije u redu da se na takav način i sa takvom argumentacijom diskutuje. Naravno, treba da razgovaramo o svim ugroženima u Srbiji, ali uporno insistiranje, ponavljanje izaziva prosto sumnju. Nikada nisam verovao političarima koji u svom rečniku i u svojoj argumentaciji uporno ponavljaju takve stvari. To očigledno navodi da se radi o zloupotrebi, o manipulaciji, o demagogiji ili o populizmu.
Znam neke političare koji umeju da se, što bi narod rekao, prepodobe, slože tužnu facu, pa onda počnu da razgovaraju i pričaju o tome kako treba pomoći samohranim roditeljima, kako treba pomoći veštačku oplodnju, porodilišta, a to govore onako umorni od posla između dva biznisa. Mislim da nije u redu da na takav način bilo ko u ovoj Skupštini govori. Ovaj moj govor može neko da shvati u tom kontekstu. Ograđujem se i molim sve kolege narodne poslanike da na taj način ne branimo argumentaciju kada su u pitanju određene pozicije u budžetu.
Najlakše je reći nema dovoljno para za zdravstvo. Nema dovoljno para ni za odbranu, nema dovoljno para ni za obrazovanje. Čuli ste i od ministra i o tome već raspravljamo nekoliko dana da smo u ozbiljnom problemu. Zašto smo u tom problemu? Neću iskoristiti argument, koji se obično koristi, zbog čega smo došli, preskočiću. Jednostavno, kolektivno smo trošili neuporedivo više od onoga što smo zarađivali, i kao država, i kao pojedinci.
Danas smo došli u poziciju da se suočavamo sa time, zajedno, kolektivno i umesto da imamo jednu konstruktivnu raspravu, da kažemo – to su mogući izvori da ostvarimo veće prihode koje ćemo upotrebiti na ove stvari koje su potrebne, mi se uzajamno optužujemo, napadamo, okrivljujemo ko je šta radio u prošlosti, ko šta sada propušta da uradi. Želim ovom svojom diskusijom da ukažem da mislim da možemo da imamo dovoljno odgovornosti i razuma da o ovim temama razgovaramo otvoreno, bez manipulacije, bez da gađamo emocije naših građana na takav način i da to zloupotrebljavamo. To je moj apel i molba za vas. Mislim da građani to već prepoznaju kod svih nas koji imamo običaj da radimo, pa mislim da nije fer, u najmanju ruku, prema njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Ne znam da li da odustanem od ovoga, s obzirom da je gospodin Ilić iskazao stvarno čudnu ambiciju da određuje poslanicima o čemu mogu da govore ili je mislio na nekog konkretno, ali to nije precizirao. Šta građani misle o nama i kakvo uverenje imaju zašto mi nešto radimo? To će oni pokazati na odgovarajući način.
Naravno, govoriću o bolesnoj deci zato što mislim da je skandal da za njih nema, a oni su osiguranici u zdravstvenom sistemu. Mislim da je sramota da za njih nema, a da ima za mineralizovane brikete soli, startere, grovere, vitaminsko-mineralne dodatke i ostala sredstva radi unapređenja prihrane i zdravstvene zaštite divljači, recimo, u Severnokosovskom i Južnokosovskom lovnom području za šta ćete izdvojiti 110 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije. Mislim da ne treba da dajemo za to, nego da te pare treba da prebacimo za Fond za lečenje retkih bolesti. Ne govorim to napamet.
Nisam rekao – smanjite poreze i povećajte socijalna davanja, nego sam konkretno rekao – skinite sa ove pozicije i stavite na ovu poziciju. Izvinite, u tome ne vidim nikakav populizam i demagogiju, a i ako postoji populizam i demagogija, kako da vam kažem, baš me briga. Ako ova mala stigne do Hjustona i preživi operaciju, biću zadovoljan, pa možete da radite šta hoćete, ali da se vratimo na ovo što je govorio gospodin Dinkić.
Hvala vam, gospodine Dinkiću, što ste pomenuli tih pet godina koje su problem. Ne mislim da je problem pet godina. Mislim da je problem 50 godina i da 50 godina ova zemlja ne može da odgovori na pitanje zašto je toliko neefikasna i ne može da servisira svoje tekuće troškove.
Zašto sam se javio po ovom amandmanu? Imam jedno potpitanje. Ovde se govori o školama, vi ste rekli da su, ne brinite još gore bi bilo da stvarno pozovete premijera Dačića, umesto vaše saradnice, on ne bi prestajao da govori i da dobacuje, pa ne bismo mogli ni ovoliko da razgovaramo, odložene neke kapitalne investicije, odnosno izgradnja nekih škola. Da li imate informaciju, to je nemoguće saznati iz drugih ministarstava, da li je planirana, recimo, izgradnja i jednog toaleta sa tekućom vodom u školama u Srbiji? To nije velika investicija i ne mora da čeka bolja vremena. To je nekoliko hiljada evra po školi. Mislim da biste to mogli da uradite. Zašto to mislim? Čini mi se da je češće problem u lošem planiranju i ne prepoznavanju prioriteta, nego u nedostatku para.
Dakle, druga stvar je da ste vi rekli, gospodine Dinkiću, da su stranke velike i da u jednom trenutku će lideri morati da preuzmu odgovornost za one koji na lokalu ili u državnim preduzećima ne izmiruju svoje obaveze itd. Verujem da je to vaš stav. Šta ćemo sa onim lokalnim funkcionerima ili direktorima velikih društvenih, državnih, javnih firmi koji u jednom trenutku promene stranku?
Na primer, za dugove koji su nastali po raznim osnovama u RTB Bor, neki od njih. Za vreme gospodina Spashovskog, u različitim fazama, recimo 90-ih je bio u tadašnjoj vlasti ili poslednjih nekoliko godina kada je bio u G17 plus, odnosno URS, i onda je čovek rešio da pređe u SNS. Koji sad lider odgovara za njegove eventualne greške? Slobodan Milošević nije u stanju. Verujem da vi ne želite da preuzmete odgovornost. Video sam da ste vrlo vispreno, kao prvu firmu na listi za skidanje sa državne pomoći, naveli baš RTB Bor, i to dan nakon što je gospodin Spashovski prešao u SNS. Naravno, ne mislim da je to razlog. Ko sada odgovara za te dugove? Ne znam, ima 130 miliona dinara duga opštini koji su napravili.
Ko dogovara za to bahato ponašanje, da kada ovde poslanica LDP Radmila Gerov govori o poslovanju RTB Bor, iz nečega što se zove Služba RTB za odnose sa javnošću, kako to nobl zvuči, neko dogovori narodnom poslaniku na vrlo bahat način – oni koji su vas nahranili pogrešnim informacijama, tu smo da vam sve objasnimo, pokažemo, dokažemo, dođite, budite nam gost? Kome odgovaraju sada ti ljudi, odnosno ko odgovara za njih? Vi ili njihovi novi partijski šefovi?
Zašto je bitno ovo pismo koje je dobila gospođa Gerov od rukovodstva RTB Bor? Zato što je u njemu priznanje onoga o čemu mi govorimo godinama. Njeno pitanje je bilo – zašto jedna ili neke firme dobijaju mogućnost da se avansno naplaćuje ono što rade? Oni ovako kažu: "Mnogima, i to po državnom nalogu, RTB daje bakar na odloženo, recimo "Jagodinskim kablovima", "Valjaonici bakra", pa i "Farmakomu". RTB Bor daje bakar sa odloženim plaćanjem čak i onim domaćim kupcima koji nemaju državnu zaštitu".
Da li umete da mi objasnite, gospodine Dinkiću, šta je to državna zaštita u ovakvom pravno-političko-privrednom sistemu, da kažem malo tim starinskim rečnikom? Kako se to utvrđuje i ko za to odgovara? Tu je problem, gospodine Dinkiću, zato što vi ustanete i govorite da nešto moramo da prodamo da bismo vratili možda prevremeno neki preskup, loš kredit koji je uzeo neko pre vas. Sve se slažem, ali tri minuta pre vas je gospodin Arsić pričao o kupovini tri šećerane za tri evra.
Da li se u tržišnoj privredi, kada se proda imovina, raspiše neki tender ili konkurs i na taj konkurs se neko javi i onaj ko ponudi najbolje uslove pobedi? Da li je to naša vizija, mislim da treba da bude, ili je, recimo, prodaja "Telekoma" iz 1997/1998. godine, kada je bila neka drugačija vlast, jedva smo povratili posle taj "Telekom", ili je neposredna pogodba sa Rusima oko NIS? Šta je bolje? Mislim da je bolja prodaja šećerana, kakva je bila. Pri tome, ni ovo malo što imate u ovom budžetu i rebalansu ne biste imali da nije tih ljudi koji uprkos svemu nešto rade. Zašto je to problem reći u ovoj zemlji? Evo, ja mislim da je gospodin Kostić jedan od njih. Inače, pretpostavljam da supruga predsednika Republike ne bi prisustvovala tom zaista divnom gestu poklanjanja privatne svojine, privatne kuće u dobrotvorne svrhe. Onda odlučite - kolhozi ili kapitalizam. Ako je kapitalizam, onda po pravilima kapitalizma i onda više nema mesta za ovakve primedbe, jer je sledeći korak hleb od tri dinara.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.